Pletilja

Agata Kristi, "Pet prasića".....davno pročitano, zaboravila ko je ubica pa uzela iz biblioteke....jer sam nešto ljuta ovih dana, nešto bih da spljeskam, da zgnječim, da vrisnem.....i bilo učlinkovito, prošlo me....a sad, Deretino izdanje iz 2017: Fernando Pesoa, "Knjiga nespokoja"....drugi pokušaj, prvi se neslavno završio, davno. Možda sam danas dovoljno odrasla osoba da se suočim sa "knjigom zaglušujuće tišine"?

Na 15 m od moje zgrade je porodična kuća, vlasnici imaju farmu kokošaka. Imaju i buljuk mačaka, vidim ih u nihovoj bašti. Mačke su užasno mršave, vidne su, ponekad, rane od uljeda pasa lutalica, oboljenja dlake.....i razmnožavaju se bar 2 puta godišnje. I sve to pred mojim očima. Kupujem im jeftinu hranu za mace i ostavljam im u maloj bašti izmedju nas, tu im ostavljam i dovoljno vode kada su velike vrućine. Pre nekoliko godina sam lečila njihovog mačka kojeg su psi skoro preklali. Veteinar je dolazio kod mene, odlazili smo kod njih i pred njima je vet davao injekcije i lečio rane. Oni ništa, gledaju sa terase, ne pitaju šta to radimo sa njihovom mačkom, ja im kažem da maca ne može sama sa svim tim povredama, da je vet neophodan....platila sam šta je koštalo.....spominjem tu farmu kokošaka jer bi bilo logično da odnesu mačke na farmu, tamo ima miševa a mogli bi ponekad i pileče nožice da im daju jer prodaju meso i jaja....a svi u toj kuči su nenormalno gojazni, deluju tupavo i muka mi je od njih.... Opet, komšinica u zgradi je imala mačku koja se macila u podrumima, i leti i zimi....lepa trobojka, divnih zelenih očiju, umiljata i pametna....pitala sam komšinicu što je ne steriliše, nema para....uz njenu dozvolu organizovala sam steilizaciju i donela joj macku nakon operacije....sledećeg dana je pitam ako je maca a ona kaže da je iste večeri skočila kroz prozor i pobegla....sa sve koncima na somaku.......malo, malo pa nam u zgradu ubace trudnu macu, valjda se pročulo....i onda moram da je nosim na adrese nekih koji saradjuju sa opštinom i prihvataju takve "slučajeve"... ......20 godina branim divno stablo platana ispred naše zgrade, bar 1 godišnje se neko sa testeom popne pa moram da ga skidam sa drveta.....sačekali su da odem na 18 dana u inostranstvo i isekli su sve grane do zgrade....drvo se iskrivilo jer je masa neravnomerna.... Ja više nemam ni mrvu, ni atom empatije za ljudsku vrstu, nije zaslužila i nije dostojna čuda života, lepote naše planete..... Kakvi smo? Nikakvi!

Ne verujem političarima, naučničkim lobijima ali verujem svojim očima: http://www.severe-weather.eu/recent-events/extremely-severe-thunderstorm-hits-pescara-central-italy-july-10th-2019/?fbclid=IwAR161lLJahTit3BhCNM50nMUXd-NDF59_v-ZnhUk-LiPoJOYbsHWpCyjyng Imate klip na kojem se čuje i vidi snaga udara ledenih lopti.... Pitanje: šta je ubilo turiste na Halkidikiju? Nisu imali sreće, bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme? Krov koji je ubio ženu sa detetom nije na kući od blata već na gradi sazidano po pristojnim standardima, koji je izdržao nalete mnogih kišnih oluja, do ove poslednje koja iskače iz statističih proseka. Ubilo ih je nevreme ekstremne jačine i retkosti. Priroda uzvraća udarac.....uzgred, navijam za nju.....

Ovu estetiku razumem, da su Hobiti dostigli stepen industrijskog razvoja, zidali bi ovakve kuće, jako mi se dopada: Gaudi, Sagrada familia Casa Mila, Gaudi Casa Batillo, Gaudi Znam da ništa pametno ne mogu da kažem na ovoj temi jer sam laik ali ipak, na neki način ja sam konzument arhitektonske produkcije i možda nije sasvim svejedno kako je doživljavam.

Čitam Poreklo D. Brauna, priča počinje u muzeju savremenih umetnosti Gugenhajm, Bilbao. Intrigantan opis gradjevine me je naveo da ga potražim na netu i ovo ga, ovo je snimak na kojem zgrada najbolje izgleda, ima nekog smisla, neku estetiku koju mogu da razumem i podnesem. Inače, ceo kompleks mi je, uz dužno poštovanje projektantske i graditeljske veštine - ružan do bola. Meni, laiku. Da je u Braziliji, pa da razumem. Ali u Bilbau, luci, pa još na obali tako krhke rečice - ne razumem ideju. P.S. Estetiku ružnog me priznajem, čak ni kad je elaborira jedan Umberto Eko.

Ne znam društvo/državu u kojoj se penzionisani gradjani mrze više nego ovde, u Sbiji. I ne znam penzionera iz Srbije kojem je ovo i ovde izbor slobodnom voljom. Dotle je došlo da mi dodje da otpešačim u Mongoliju. Zašto baš - Mongolija? Zato što je zamišljam kao nepreglednu livadu: trava, nebo i po neko konjče.....nikog na vidiku da mi zagorčava penzionerske dane. Još da ubedim Izu da poljski miševi ne lete pa da se pakujemo......

Srbija je primer zemlje koja se već 3 decenije menja - u ovoj srpskoj varijanti tranzicije, ni kamen na kamenu nije ostao. Da li to znači da Srbija nije palanka? Naravno da ne: Srbija je carstvo, imperija palančkog mentaliteta. S druge strane, imamo države i nacije koje su već vekovima, manje ili više, na istom putu, vrlo mudro odabranom što se vidi u rezultaima. Tako to rade nacije od integriteta i suvereniteta. Nije problem u geografskoj palanci. Problem je u palančkoj metropoli.

Moja mast je domaća verzija koju sam dobila iz Slavonije, sa kurkumom. Moja Iza, mačka, nije ljubitelj indijskih začina.

HATE za klime u javnim prostorima!..... Kad oznojena, pregrejana, kao sav nomalan svet na 35 C, udjem u neki supermarket, samoposlugu, banku, smrznem se dok obavim šta treba. Načisto sam se ukočila, to BOLI! Kao da sam progutala oklagiju, tako se krećem. I mirišem na gavez mast toliko da me Iza zaobilazi u širokom luku.....

Maj Dja Šifra Solomon / Mai Jia, JIEMI " Gospodja Lili je bila gotovo histerična - nije mogla da napravi ni doručak za Djindžena tog jutra, pa je zamolila ćerku da to uradi umesto nje. Otišla je sa njom do kuhinje i tu je sela, objašnjavajući tačno šta bi ova trebalo da uradi. To nije bilo zbog toga što Gazdarica Žung nije umela da kuva, već zato što je to trebalo da bude posebno jelo - na taj način su se pozdravljale sa Djindženom. Gospodjica Lili je odlučila da jelo mora u sebi da sadrži četiri važna elementa. 1. Glavno jelo mora da bude činija s rezancima i to onakvim kakvi se obično spremaju za rodjendan i koji simbolizuju sreću. 2. Rezanci moraju da budu od heljdinog brašna. Rezanci od heljdinog brašna su mnogo mekši od običnih rezanaca. Ovo bi trebalo da simbolično prikaže da ljudi moraju više da praštaju i da budu elastičniji kada žive medju strancima. 3.Začini koje treba dodati ovoj supi trebalo bi da uključuju vinsko sirće, ljute papričice i orahe. Orasi su gorki. Ovo bi označavalo da od četiri postojeća ukusa ono sve gorko, kiselo i ljuto ostravlja za sobom u kući; a kada bude otišao, sve što bude radio biće mu slatko. 4. Ne treba napraviti mnogo supe, zato što, kada dodje vreme, Djindžen bi treblo da popije sve do poslednje kapi, što simbolizuje celovitost i uspeh. To je bila samo činija supe, ali pretstavljala je najiskrenije želje i nade stare dame". Kina, vreme nakon završetka II Velikog rata, revolucije, kontrarevolucije, Mao Ce Tunga......šta ostaje poštenoj inteligenciji nego da sve nade salije u činiju supe sa rezancima.... P.S. Iz jedne druge knjige sam naučila da ako hoćete nekog da se rešite, da taj neko ode iz vaše kuće i života - semenke slačice su zakon! Uspešno primenjeno u praksi....😊

Ništa ja nisam rekla, samo prenosim: https://www.facebook.com/srdjan.jankovic78/videos/2566735126711900/?t=22

Proradila soda bikarbona, malo je lakše.....šta mi bi - ne znam. Uvek je tako: kad god sebi dozvolim da se lepo osećam, zadovoljno, uvek me potrefi neki maler. Nastavljam sa čitanjem 99 knjige o zidanju katedrale.....laka vam noć.....

Hejt za .....sudbinu? Taman sam se pohvalila ćerki da sam imala izuzetno produktivan dan, završila sve po spisku i malo preko toga i da sam već u krevetu sa dobrom knjigom kad.....bumbuika proradila! Nit znam zašto ni kako. Nisam zgrešila po pitanju hrane, popila lekić na vreme.....baš onako zadovoljna danom i sobom i sad ne znam da l da krenem na u Dom zdravlja na infuziju ili da špartam po kuči dok bol ne prodje, ako prodje......a tako sam umornaaaaa......

Da O. Bećković ništa pametno nije uradila, dovoljan razlog za poštovanje je činjenica da nakon ukidanja emisije na jednoj tv nije otišla na neku drugu već u medijsku ilegalu. Uzgred, imala je svoje tekstove u ozbiljnim novinama. Dakle, Bećkovićka frflja, mlatara rukama, nosi crno ili belo, ima dobre noge* i možemo da je ne volimo ali zaslužuje naše poštovanje. *Jedan moj muški je gledao celu emisiju samo zbog njenih nogu, dovoljan razlog da je ne volim a ipak....😊

Ulica 27 Marta, Bg: Ovo prenosim zbog - svega. Ipak, u životu nisam videla ovako obogaljeno drveće. Ima neko normalan, ima li šumara, biologa.....koga god, da spreći ovo sakaćenje?!

http://rs.n1info.com/Video/N1-reporteri/a492737/N1-reporteri-Vesic-i-uvid-u-mejlove-N1-porodica-poginulog-radnika-kod-predsednika.html Koliko čovek treba da bude GLUP pa javno prizna da ima dokument do kojeg je došao hakovanjem , nelegalnim putem? I TO je pretstavnik vlasti, ima ozbiljne ingerencije po pitanju donošenja odluka, trošenja novca poreskih pobveznika, TO organizuje naše živote? Ako ovo prodje bez ostavke......a proći će, prošle su i gora nedela.

Slažem se, svet kao globalno selo, bez granica, slobodan promet roba, usluga, tehnologija, gradjana.....medjutim, šta je sa prirodnim resursima? To je ono što treba da se brani i ne ratom već tapijama koje dokazuju vlasništvo (ako ih ima i ko ih ima) dokazuju ulaganja pa odmeriti šta je čije i ko ima pravo da eksploatiše. Po meni, to je jedini reper i jedina tema, agument koji treba da je na pregovaračkom stolu. Sve ostalo je politički marketing u službi alavih, tupavih i odvratnih političara bez granica. I argumet koji jedini može još da ima neku težinu, vlasništvo, ne vlast.

Izuzetno izdanje Utiska nedelje Olje Bećković 16 06 2019! Citiram komentar gledaoca koji se javio telefonom : "Neograničena vlast ograničenih umova" i dodajem :nekolikomiliona Djindjićevih kuvanih žaba - Sbija danas.

Poslednjih nekoliko dana ne mogu da okačim fotografije, kaže da su prevelike.Šta da im uradim da budu u dozvoljenom formatu?

Da izvinite što citiram samu sebe ali je neizbežno: Dušan Perićić je u večerašnjem izdanju rekao to isto, u drugoj polovini emisije, naravno, sa mudrijom argumentacijom od moje. Inače, emisija je bila - j e z i v a! Mislim, najbolja u ovoj sezoni ali jeziva po temi i sadržaju. Već posle 5 predloga sam počela da cvilim i molim Olju da stane sa predlozima. Ukratko o stanju nacije a na osnovu večerašnjih utisaka: citiram gospodina koji se javio telefonom: "Neograničena vlast ograničenih umova" ukrštena sa cca 5, 6 miliona Djindjićevih kuvanih žaba. Uzgred, moj najjači utisak je divni i prežalosni g Dušan Petričić. Pogledajte emisiju svakako.

Cvetaju lipe.....ne moram ni da izadjem na ulicu, miris je u vazduhu gde god da sam......kao da kolačići padaju s neba......

Pa i nije tako teško: ratovalo se, onako, baš izistinski. Pa je Srbija izgubila taj rat, fakat. Pa su Srbi odrali Albance prodajući im imanjca kao da su hacijende. Pa sad svi mi plaćamo po milionče i kusur evrića na dan da oni profesionalni Srbi sede tamo dole i demonstriraju srpsku - šta? Rekla bih - srpsku nesposobnost da se na pametan način odrede u konkretnim istorijskim prilikama. Ne date Kosovo? Daćete i Preševo i Bujanovac pride.

“Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”Borislav Pekić

Kako je lepo i snažno bepće! Unuci su istinski blagoslov, čista nežnost i bezuslovna ljubav, uživajte dugo i bezbrizno sa Teodorom. Videćete, to vam je sasvim druga dimenzija vemena i prostora, tek kad ih dobijete, naučite šta je to - beskraj. ♥️

A sad -ja! Kao neko ko ima čistu 10 iz Medjunarodnog javnog prava kažem da je diskusija besmislena: Kosovo je neformalno priznato već 100 puta, priznala ga Sbija lično. Kraj.