Pletilja

Ima neki moji koji se vracaju s mora veceras, osecam da su bili na rostiljkoj hrani 10 dana i sad im treba malo ocistiti stomacice, ostrugati svu tu mast...zato im spremam ovo: https://www.coolinarika.com/recept/mexican-corn-crepes-cake/

Rado cu preneti svoje iskustvo: od zalfije ubrane sa stabljikom pravim kitice. sveznjeve od 4, 5 stabljika. Susim ih u senovitom i promajnom mestu, na severnoj terasi. Kad pocne zima i prostor bude zatvoren, s vremena na vreme palim te sveznjeve i obidjem ceo stan tako da dim bude u svakoj prostoriji. Kako palim? Treba vam metalni tanjir, posluzavnik, na koji stavite zalfiju, upalite vrh biljcica i ugasite plamen, ulje u suvim listicima ce nastaviti da gori zarom i razvijace se mirisljavi dim. Meni to veoma prija, kao i miris tamjana kojim, zimi, bar jednom nedeljno okadim ceo stan. Ima misljenja da su ove drevne tehnike ciscenja prostora veoma delotvorne, da eliminisu bakterije i budj koja lebdi u vazduhu. Cim savladam postavljanje fotografija 😊 slikacu vam kako izgledaju moje vezice zalfije.

Isto, bosiljak procvetao ranije nego proslih godina. Napravila sam 4 teglice klasicnog pesta, 2 vec podelila, trecu nosim uskoro na poklon ljubiteljima, meni ce 1 trajati do Bozica. Zalfija mi je podbacila ovoga leta. Toliko je bila mrzovoljna, te hoce da isk]lija seme, te nece....stabljike upola krace nego prosle godine, listici kao bodlje, nista od nje. Srecom, imam jos nekoliko vezica proslogodisnje za paljenje i desinfekciju prostora.....lavanda sva nakostresena, nije porasla ni 3 cm od prosle godine, gusta, sitnih listica ali je cveta bilo vise nego pre. Ruzmarin isto, kao da zbog vrucine nisu hteli da se razmecu. Smilje mi se oduzilo svim srcem, skupila sam dovoljno cveta za jedan lep vencic. Imam jednu molbicu: ne mogu da nadjem uputstvo za prilagodjavanje fotografija ovom forumu, neko je o tome vec pisao ali ne mogu da nadjem. Ako neko ima volje da mi to napise u PM, bicu zahvalna......

Momci, svaka vam je ka u Njegosa! Kronosa za predsednika! P.S ....forumskog sindikata, naravno.....i zensku sekciju pomenutog pod obavezno, da iskorenimo dokazanu mizoginiju sa starog foruma...pu, pu, ne ponovilo se!

Nama, dinarskim tipovima, nije svojstveno da pokazujemo neznost, da tepamo, da se grlimo....ali, brate, kad se ovako ispruzi, pa prebaci sapicu kao da kaze "moj si, verujem ti i ne dam te nikom" ...ne trepcem, ne disem sledeca 2 sata, ukocim se od glave do pete ali ne marim jer, ja sam Velika Sestra koja cuva san Ciste Radosti..... Sta cu, i mi, Highlanderi i Pletilje imamo dusu....

Kad Palanka progovori iz (okupiranog) kruga 2 https://pescanik.net/nauk-iz-gornjeg-brestovca/?fbclid=IwAR3iNTCsDnNOTu1VywQY6v9-EfCCHchMzp_cRrXDehzcZmpYTaQUrhQqHqw

U Banatu je obuka zenskog podmlatka pocinjala oko 6 godine, obicno se prvo ucio vez.....i tako, dorastem ja do kuhinje i testa za razne rezance, sve lepo uradim, testo sve po bakinim standardima i prelazim u fazu razvijanja, baka gleda i savetuje. Posle cca 5 godina baka kaze: "dete, jufka ti izgleda kao sirotinjske gace, rupa do rupe" ....

Ovo devojce mogu satima da gledam.... za one sto vole presno i ljuto...verovatno samo na velikoj nadmorskoj visini jetra mogu tako dugo da se odrze....kao sa druge planete....

U odbranu zenske populacije koja je u evidentnom manjku na ovoj temi da dodam: nauka je dokazala da namakanje pasulja i ostalih mahunarki aktivira enzime pa je tako kuvan obrok zdraviji. Kako su to nase bake znale i pre naucnog dokaza, ne znam, tek, bile su u pravu. I mi iz Banata dodajem 1 krompir pri kuvanju, verovatno relikt italijanske kolonije u Banatu. Mi volimo belu pasuljicu, vrstu sitnog pasulja koja se sprema iskljucivo kao gusca corba. Od povrca, obavezni su crni luk, sargarepa, zelen i keleraba*. Beli luk je predvidjen za zaprsku, celerov list tek pri kraju, nakon zaprske i to kao grancica, ne seckan. Zaprska se pravi na svinjskoj masti ako nije post, ulje se koristi samo za prebranac. Leti se pasulj sprema bez mesa, zimi sa kostima, t.j. pasulj se kuva sa oglodanim rebrima, ostacima sunke ili kolenice. Bogatija verzija rucka pretpostavlja przenu kobasicu koja se servira posebno. Moja baka je svakog petka uz "klot" pasulj (bez mesa) spremala beli hleb divne, "koncaste" strukture i hrskave korice, pecen u serpi od 2 litra, plavoj, na bele tufne. Taj hleb je tesko napraviti jer zahteva dugotrajno lupanje testa. Vruc hleb je premazivala slanim rastvorom nakon sto bi ga iznela iz rerne. Uz takav pasulj i hleb, leti se spremala salata od paradajza i crnog luka sa puno persunovog lista a zimi se servirala tursija. * Svo povrce se kuva celo, u komadu i vadi se iz pasulja pre zaprske, samo se sargarepa ostavlja. Crni biber u zrnu je obavezan tokom kuvanja. Uverila sam se da par zrna korijandera odlicu aromatizuje sasvim neutralnu aromu nasih belih vrsta pasulja. Zuti i sareni, ljubicasti pasulj su zimske varijante kojima se dodaje lovorov list tokom kuvanja i kasika dobrog sirceta pre serviranja. Kao dete, nisam volela sredu i petak, ako pasulj nije bio za rucak u sredu, bio je u petak. A nisam volela pasulj zbog zaprske od belog luka. Baka je to znala i sipala mi je tek da "zaprlja tanjir" ali me je posle rucka uvek cekala kriska hleba sa guscijom masti koja je "dobra za pluca" ...... mila moja, od kada tebe nema, ni ne znam sta je dobro za mene.....

Ne pada....ta naoblaka iz Italije nije predvidjena za moj kraj. Mutavo vreme, nema direktnog sunca vec bas onako, ni svetlo ni tama....

Skuvano, tako se osecam....u potpunoj ilegali....sve stoji, to do lista sve duza.....zbog uskog i dugackog pretsoblja, klima zaledi samo jednu sobu pa Iza i ja gostujemo na 5 minuta i onda nazad u supu.......casna rec, ako i kad pocne da pada kisa, izacicu na ulicu i pokisnuti do gole koze.....

Prisustvovala sam radjanju macica kako kod mojih macaka, tako i kod ulicnih, privremeno sklonjenih sa ulice. Svaka se poradjala na svoj nacin tako da me Leposavina zbunjenost i malaksalost ne cude. Jedna od mojih macaka je insistirala da budem uz nju, bukvalno, dok i poslednje mace nije porodila. Ako bih se odmakla i za metar, izlazila bi iz korpe. Bila je to duga noc.... Iza je imala jedno leglo pre sterilizacije, 5 divnih sijamaca. Tu noc jos uvek ne mogu da evociram bez teskobe: Iza je bila jako mlada, 8 meseci, ali je njena priroda trazila svoje i morali smo da nadjemo djuvegiju. Iza je bila jako krupna i kada je porodjaj krenuo i prva 2 maceta izasla, nije mogla da se savije dovoljno da pregrize pupcanu vrpcu....pokusale smo da joj pomognemo ali je svako pridrzavanje bilo praceno jaukom. U jednom trenutku, Iza je izasla iz korpe a mace je jos bilo na vrpci....bila sam potpuno paralisana od straha. Srecom, moja cerka je bila pribrana, zgrabila je makazice iz pribora za pedikir i presekla vrpcu i prvom i drugom macetu. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo da ona te noci nije bila u kuci. Iza je bila divna majka a 2 sledeca meseca uz nju i njene bebe - vreme neznosti, smeha, radosti......kad sad pogledam ovog mog kucnog teroristu, nikako ne mogu da je povezem sa onom ozbiljnom, predanom majkom koja savrseno kontrolise svoju decicu. Sve ih je naucila, i gde treba da nadju hranu, gde im je posip i kako da se umivaju i ciste., prava mala skola za zivot.....jako mi je zao sto nije imala bar jos jedno leglo ali odluka o sterilizaciji je bila dobra i humana.

Taj proliv mora da se leci pod hitno jer moze da bude smrtonosan za macice.

Blago vama, mislim, bar sledeca 2 meseca, dok budu rasli. Nista sladje nisam videla od lepo negovanih macica. Mama maca ima sad bas puno posla i treba joj pojacana ishrana da bi i ona i macici bili zdravi. Postoji suva hrana za mace doilje....Ne znam sta planirate sa 6 novopristiglih macaka ali bi majku svakako trebalo starilisati i njenog zdravlja radi. Sterilizacija nije vise tako skupa a ima i programa besplatne sterilizacije pri nekim udruzenjima za zastitu zivotinja. Ovo je bas lepo, sareno leglo......

Ne bih da mracim i kvarim ugodjaj, svako ima svoje izbore dok ne dodje "dobar dan, kao i svaki drugi.....Bio jednom jedan Nikola, dobar covek, izvrstan sportista, u mladosti kosarkas, pa fanatik stonog tenisa da bi oko 50 otkrio biciklizam.....temeljan u svemu, i o biciklizmu je sve znao, sam je sklapao svoje spacijalke, ful oprema, grmalj od 190 u slip pantalonicama i onim smesnim cipelicama....savrseng zdravlja, bez alkohola i cigareta....u 60 je vozio 60 km na dan. Umro na biciklu, u 62 godini, bukvalno, bio je mrtav kad je dotako zemlju. Ostavio neutesne sina, cerku i bivsu zenu. I nije docekao unuka kojeg je strasno zeleo...i to nije najgore, najgore je sto unuk raste bez takvog sjajnog dede.....mislite o tome.....

Majstori su prvi ljudi....bila bih srecnija da su pravi ljudi za posao zbog kojih moram da ih zivkam danima.... Elem, godinama ne koristim plinsku instalaciju u stanu jer imam etazno grejanje. Na kraju svakog plinskog izvoda za zidnu plinsku grejalicu postavljeni su zaptivaci. Lokalna firma za distribuciju plina obavlja jednom godisnje kontrolu svih instalacija u svakom domacinstvu i do sada je nalaz bio uredan a odvijao se ovako: malo deterdzenta za sudove nanese se na zaptivac pa ako se ne pojavi mehuric, sve je o.k. Mehurica do sada nije bilo. Ove godine, kontrolor sav ponosan pokazuje digitalnu spravu koja je iz prve pokazala curenje plina na jednom od zaptivaca......u zapisnik ulazi da to mora da se ispravi postavljanjem novih ventila po standardu EU. Dobro. Kupim ventile za sve izvode i nedelju dana zivkam preporucenog majstora, 40 godina iskustva, ovlasceni servis.....i dodje juce majstor. I pocne da vrti glavom, situacija kompleksna, mora da reze, potegne nesto opakog izgleda pa pravo na proslogodisnji moleraj.....vrcaju varnice, leti farba sa plinskih cevi......i tako nekoliko puta.....platim, ispratim majstora, pronadjem uzasnutu Izu u ormanu i.......sama samcita, vlastorucno, zamenim plovak u vodokotlicu. Sa neskrivenom pakoscu otkazem posetu vodoinstalatera....jer, majstorski sam obavila to sa plovkom, ni kapi vode na sastavima.... Dok je prikupljaio sve one sprave nakon obavljenog posla, majstor mi tutne u ruku svoju vizitkartu uz napomenu: "Curi vam ova slavina, pozovite me kad kupite to i to tu i tu...." Hvala lepo, odoh do You tubeta po instrukcije.....sto se mene tice, promet ovlascenih servisera u buducim fiskalnim godinama ce biti u znatnom padu......🤣

Ako Gardian laze...... https://pescanik.net/pozar-na-arktiku/?fbclid=IwAR0tTHPVsJhl3cKMA5bQ-vSVfKFTLoo1yDWh3GpzUYbekyzxngrUCXaTkU0

405 stepenica ovdasnje Via Dolorosa, do vrha manjeg brega, do Crkvice.....da bih videla Perseide, meteore iz sazvezdja Persej....prosle godine sam ih izbrojala 8.... Nebo vedro, Mesec skoro pun, Venera do njega.....prijatno je, ovde, na vrhu brega uvek pirka vetar, slusam radio, Luj Armstrong i Moon river..... i lepo mi je. Posle 2 sata vracam se kuci, nisam videla kisu meteora, ne ove godine.....ali sam videla grad, moj grad, kao lastavicije gnezdo svijeno u podnozju brega, ostrva velikog Panonskog mora. I ulice u kojima, u secanju, odzvanjaju moji koraci, trag da sam bila i da jesam....i da nije bilo uzalud.

Hvala svima na cestitkama, bice ovo jedan lep dan......🙂

Iskustvo iz komsiluka: zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamcenja, osoba se ne seca dogadjaja prethodnog dana u kojima je ucestvovala. Moja komsinica je tako posumnjala i na zalost, bila u pravu. Srecom, prica ima dobar epilog, danas je to devojce za primer.

Jedna od prvih predrasuda moje cerke koja je opovrgnuta nakon udaje za Amerikanca je da deca nakon punoletstva odlaze od kuce i da se sa roditeljima vidjaju za Bozic....u konkretnom slucaju, sin i cerka brinu o oba roditelja, paznja je svakodnevna i troskovi kucne nege se dele.....porodica se sa svih strana Amerike okuplja za Thanksgiving day i ima ih kao na fudbalskoj utakmici, do skoro, bilo je 4 generacije. Zbog rodjake od 93 godine se putuje 600 km jer joj je rodjandan.....ispod novogodisnje jelke je brdo poklona za svakog i od svih, koliko god oni bili berznacajni, bar su prakticni....i dokaz da niko nije zaboravljen bar dok je ziv. Meni je sutra rodjendan......hiljade kilometara je mnogo.....Viber ne prenosi zagrljaje, miris kose, toplinu dodira...kad zavrse sve sto moraju, nadam se da ce stici i oni.....

Ni rodjena majka ne bi umela bolje: Dr Vladimir Djuric "Mnogi ljudi dolaze na psihoterapiju imajući ideju da će…uz pomoć iste…uspeti da ostvare neke svoje želje…Koliko god nerealne i iracionalne bile…I da će dobiti „dozvolu“ za ista ponašanja…koja će vodite do „čudotvorno drugačijih“ ishoda…Da mogu stalno jesti šta god požele…porodične porcije sladoleda i krempite spremljene za goste…koje ih neće dočekati…i da budu besprekorno vitki…fotošop modeli sa naslovnica…Da se zaposle na pošten način i zato što to zaslužuju u Srbiji…Da im savršeni partner („duhoviti mišićavi Crnac sa doktoratom“) bez ijedne mane doleti na čarobnom ćilimu u njihovu spavaću sobu…Da se više nikada ne iznerviraju, ne zabrinu i ne rastuže do kraja života…Kao da psihoterapeuti to mogu da im daju…Pokretom čarobnog štapića… i onim nekim čudnim rečima promrmljanim u bradu…Da to može…Ja bih prvo omađijao sebe…i svoju realnost…Ili otišao kod nekog vrhovnog Merlina da me začara…zauvek…Da mogu sve…Da mi se svaka želja ostvari…I da stalno budem srećan i nasmejan…Ali nažalost…Pravila igre u Univerzumu nisu takva…niti bila…niti će biti…Niti smo mi Epicentar Kosmosa…Ne možete dobiti i jare i pare…ma koliko se ljutili…uglavnom možete biti ili hedonista…uživati u slatkišima…uz malu sramotu s proleća…ili se šepuriti tada…nakon paklene zime u disciplini i odricanju…ili naći neku normalnu varijantu…svoj lični ekvilibrijum…umerenost…veličine stomaka i količine slatkiša…i ne dozvoliti sebi da se samoetiketirate…da sebi zalepite globalnu ocenu vaše vrednosti…na osnovu broja trbušnjaka…ili bilo koje druge pojedinačne karakteristike…ipak smo mi mnogo, mnogo više od fizičkog izgleda…i ne možemo svi biti manekeni…niti je to neka sreća (prim. aut. s obzirom da se sastojimo od 60-70 % vode… mi smo faktički samo sunđeri sa anksioznošću… 🙂 )Ne morate dobiti to što želite samo zato što to želite… i neće se realnost upošteniti, uferiti i uružičastiti samo zbog toga što ste to vi u pitanju…ma koliko fini, dobri i pošteni bili…možete samo da se adaptirate…da racionalno sagledate situaciju…pa da se ubacite u neki mulj i naučite da plivate u istom…da se odreknete nekih želja…da bi ostvarili važnije…da se samozaposlite ili oženite…ili emigrirate…Da se jako potrudite oko svojih želja…uracionalite očekivanja „šta vaš partner treba da ima“…zaboravite na savršenstvo…i vaše…i njegovo…i da budete uporni…da se družite…krećete…izlazite…da instalirate Tinder…da uposlite prijatelje u poteru…da promenite načine dolaska do cilja…pokrenete se…aproksimirate probleme i nedaće…i fokusirate se na svoje prednosti…najbolje izgledate kad se najgore osećate…i dozvolite sebi da pogrešite u izboru…malo se zabavite…ali da potom napravite nove…dugoročno hedonistične…I dozvolite sebi da se osećate tužno…razočarano i zabrinuto…jer se život i sastoji od lepih i ružnih dana…ostvarenih i neostvarenih želja…zastanete…razmislite…i vidite zbog čega se osećate tako…šta vas suštinski muči…i šta trebate da promenite…realnost ili sebe…Užasavam se od same pomisli da moram svako jutro biti srećan i da to govorim sebi u ogledalo…kako bih odmah to postao ukoliko slučajno nisam…i mislim da je cela ta priča veoma, veoma diskutabilna…(da ostanem pristojan)…ipak više verujem u trud…bore na čelu koje nastaju…čekanjem na Velike Želje…Bitne Datume…zaokružene crvenim na kalendaru…i smejanjem kada ih konačno dočekamo…na upornost i normalnost…shvatanje da smo svi mi sasvim obična Ljudska Bića…sa običnim Sudbinama…I da će nas ponekad zapljusnuti Kiša…A ponekad ogrejati Sunce…Psihoterapija je zapravo umetnost racionalnog razmišljanja…Popravka Uspomena…Mudrost ispravnog sagledavanja realnosti…Veština pronaženja smisla…u kišnjenju…I putovanje ka mestima gde Sunce sija češće i jače…Uz uživanje u čaroliji Duge… koja nastaje usput…"

Zao mi je sto nisam sacuvala link, tek, nedavno sam procitala tekst preuzet iz kineskih novina u kojima se navodi da je kombinacija mesa i mlecnih proizvoda kancerogena. Setila sam se jevrejske kosher ishrane i zakljucila da ima neke logike u tvrdnji kineskih novina. Da li neko zna zasto je Jevrejima zabranjeno da cak i drze ove namirnice u istoj prostoriji, koriste iste posude i na kraju da ih kombinuju u ishrani? Osim sto je to religijska zabrana, mora da postoji neki razlog i te zabrane, neko objasnjenje?

Sedamdeset i neke.....Tabu, prvi deo. film....veliku zmiju su zivu odrali, otsekli joj glavu, istocili krv u male casice i ispili...sve u 2 kratka kadra....kad nisam umrla u bioskopu.....i dans mi je zao te zmije.Prica se nasla bas u tom filmu kao ilustracija za istocnjacki tabu, krv i meso zmije se smatra afrodizijakom......