Pletilja

N1 u vesrtima u 14 h: AV podigao borbenu gotovost vojske na najviši nivo, vojska upućena u pogranične oblasti. Novinarka N1 iz Zvečana kaže da policija nije pucala, da su rafali došli sa druge strane, policija jeste bacala suzavac i šok bombe.

Detaljnije o dubokoj istini sveukupne istorije ljudkse civilizacije i mirovnom karaktru svetskih trgovinskih tokova tokom vekova preporučujem P.Frankopana, Putevi svile, korišćena stručna litaratura zasebno štampana na 92 strane....meni dovoljno. Kad smo kod alavosti, to je stvar kućnog vaspitanja, karaktera, istorijskih okolnosti bar kad je reč o pojedincu. A ja ne govorim o njemu već o onima koji su na vrhu predatorske lestvice i koji utiću na tokove novca, resursa, radne snage i koji malo malo nabavljaju jahte na atomski pogon bar za 100 m duže od prethodne. Od sveg srca pozdravljam ambiciju po pitanju sladoleda jer nam je zajednička, go for it....

A ja ne volim, nema ničeg miroljubivog u trgovini jer više nema mere u ličnoj i ostaloj alavosti a javlja mi se da te mere nikad i nije bilo. Bez šale, poslednja istinska revolucija se dogodila u Francuskoj, davno, sve sto je došlo posle je reciklaža njenih ideja. Moje divljenje ide Galileju, istinskom revolucionaru nauke, tamo gde je revolucijama jedino pravo mesto.

Tina Tarner, otišla....RIP.... Hrabra žena, strastan umetnik, istinit, ritam u svakom otkucaju srca... Nedavno sam bila u velikoj prodavnici obuce, nedelja poslepodne, nigde žive duše, Tina na razglasu, nisam odolela, pevushila sam sa njom i djuskala kao sto nisam vec 30 godina. Hvala draga......

Niste u pravu, revolucionar je onaj ko je spreman da pogine za ono u sta veruje, za svoj ideal, onaj ko donosi promene sad i odamah. To je i pojam koji pripada prošlosti, svet se promenio, nema više klasne borbe, postoje samo gradjani i "gradjani", evolucija umesto revolucije, ljudska prava umesto ideologija i ideala. Ono sto se nije i neće nikad promeniti je pitanje slobode, ona se ne kupuje (kupuje se, da se ne lažemo, samo treba mnogo, mnogo para) sloboda se osvaja. Pa, izvol te, alternativa statusu roba nije grob, za ideale više ne ginu budale već - potrošači, pa ko koliko otme. Dakle, na isto mu izadje.

....a povezivanje sa duhovima ubijenih, ima li i to mekšu varijantu..., samo pitam.....

Mislim da AV nije lud, on je pokvaren, loš karakter koji glumi ludilo. I mislim da nam se dogodilo isto što i Nemackoj u 20 veku: poraz u I Sv. ratu, raspad carstva, gubljenje pozicija moći pa time i promena nacionalnog identiteta od pobedničkog ka gubitničkom, trauma do traume. Tako demontirano društvo postaje laka meta hohštaplerima koji su spremni da ližu rane poražene nacije. Nemacka država i nemaćki narod su, nakon II Sv, rata naučili lekciju, priznali svoje zločine i krenuli dalje. Mi još uvek nismo i ako me intuicija ne vara, i nećemo. I zato nije jedini krivac ludilo AV, krivi smo svi mi. Konačno, na delu je ona ofucana ali tako tragičlno istinita sentenca iz antičlkih vremena: svaki narod ima onakvu vlast kakvu zaslužuje. Do naroda je. P.S: U petak sam naletela na 5 autobusa SNS i stala sam u stranu da vidim, konačno, te jude spremne da za sendvic i dnevnicu prodau svoju savest: na skup u Pančevo se išlo porodično, mama, tata i sin, baba, deda i unuk. U muci da ispune zadatu kvotu mesnog odbora, SNS ovci su posegnuli za svojom decom. Opet.

Ako imate petlju, pogledajte večerašnji Utisak nedelje, do kraja.

Gledam inserte sa skupa u Pančevu: otvorena, najprizemnija demagodija i najljigaviji demagog ikad. Ne znam ko je tu bedniji, on, onako uhranjen, sit i napit, i oni, svako od njih sa svojom bednom računicom kako da preživi dan. A jasno je kao dan da im je sve uzeo, računajući i dušu. I nikad sigurnija nisam bila, dok sam ih gledala tako patološki ujedinjene u (auto)destrukciji života, da sloboda zaista nema cenu, da bez nje nema ni čoveka. Skandalozno ponašanje vlasti povodom 2 masakra AV može da neutralizuje samo upotrebom Srba na Kosovu, huškanjem na otvoreni sukob sa kosovskim institucijama vlasti. Samo rat moze da bude epilog ove tragedije koja nam se dešava. Ako se demagog ne zaustavi odmah, sad, danas.

Vršac, sportska hala Milenijum: oko 14 h 5 autobusa krenulo za Pančevo.Šta će tamo, pitam vozača, kaže, AV ima miting. E, sad, u Pančevu je blokada paora još od jutros. Šta će tamo AV danas i zašto je podigao na noge Južni Banat, ne znam. Možda da blokira gradjane koji bi da večeras budu u Bg. Pančevački most:

Bilo u vstima na N1, jutros su emitovali prilog da će biti blokade, promptna reakcija iz kabineta i ponuda da ih primi AV a oni se lepo zahvalili uz objašnjenje da ih je pretsednica vlade odbila i da ne vide sta bi pretsednik države mogao da reši kad nije u njegovom resoru. Tako! Znaju ozbiljni ljudi šta piše u Ustavu.

Juče, smirujem mladje dete (42) i kažem, biće sve dobro, vidi im se kraj a posle ćemo da im sudimo za sve.....ćuti ćerka pa kaže mama, ne možeš da lustriraš milion ljudi.....stvarno, ne mogu, lustrirace se oni sami kad ostanu bez podrske ove izopačene bande da im čuva ledja.

Rekla bih da je tacka 7 autenticna: dan, dva ranije, na nS ili N1 emitovan je (auto)snimak telefonom sredovecnog coveka koji u pola glasa saopstava dojavu insajdera iz neke opstine u kojem pomenuti navodi bas to, da je na naruceno 10 000 sendvic kifli, da mora da se koristi kvalitetna sunka i sir Gauda....i da su povecane kvote clanova koje opstinski odbor mora da uputi za Bg. To sto se u opstinskim odborima SNS nalaze polupismeni, tupavi i ostali bashibozluk kojima sve moras da crtas, drugo je pitanje. Prvo je kako smo mi pametni, obrazovani gradjani sveta zavrsili pregazeni ovakvim bednicima.

Objavljeno 25 Dec 2019... Da smo ih tada culi, da su mogli da budu vidljivi bilo gde osim u skolskim novinama, mozda svega ovog ne bi bilo...i neka su nam rekli sve sto nam spada:

Ovom je i meni palo na pamet, da ce krv u Bg i Mladenovcu pokušati da spere novom krvlju na Kosovu, praktično, on i nema alternativu onom užasu od prošle nedelje osim.......

Kad smo vec dozvolili da ovuda vršljaju razni jer smo takvi kakvi smo, kad nema generacija sa državotvornim potencijalom, kad smo dozvolili da od zemlje pobednice nad fašizmom postanemo rasadnik nacionalizma, remetilački faktor na Balkanu, neko mora da nas dovede u red. I zato sto u politickoj istoriji nema nevinih. Ako je medjunarodna politika partija šaha a jeste, onda treba da važi i geslo "jedan smo rod", uvek. A ima malo i onog "što je babi milo (meni!) to joj se i snilo"

Javlja mi se da je neko pusten niz vodu, da mu malcice gori pod nogama..... N1 veceras, Dnevnik: New York Times objavio (3 Maja?) clanak istrazivackog novinara Roberta Vorda o vezama policije sa klanom Belivuk. N1 pustio snimak pomenutog novinara u kojem lepo kaze da je malo verovatno da ovaj nas nije znao za te veze. E, tako, sad samo da im vidimo ledja. I pitanje za zapadne demokratije: zar je ovoliko dece i mladih moralo da bude ubijeno i osakaceno, cela gradjanska Srbija traumatizovana da bi vi mrdnuli malim prstom? Pa znate sta.....da se nosite zajedno sa ovim nasim oloshem. Sorry, zaboravila sam da koristim latinicu sa kvacicama, snadjite se.....

Jesam.

Ne može da bude isto, nemamo više sa kim da ratujemo osim sami sa sobom, epilog, tako treba. Kako znate i umete, sklonite negde srednjoškolce (ove mladje kod dede i babe, tetke, ujne,) skloni su da vire u svet odraslih, na njih treba paziti a vi, ako vam je dobro, onda ništa.... Pozivati na takav skup u ovom trenutku i sa takvom svrhom,sa takvim objašnjenjem je čisto ludilo, dijagnoza, bukvalno. Oni gradjani koji do ovog trenutka nisu shvatili, razumeli, da je krv pobijenih na njegovim rukama i njegovih podrepaša, ti ne zaslužuju išta bolje nego njega za gazdu za kojeg če da izginu. I treba, tako su izabrali.

Nije mi dobro, nikako. Hodam do iznemoglosti, odlazim na moja mesta u gradu i okolini, pokušavam da čitam, ništa ne pomaže, osećam se potpuno izmešteno u neki vakuum, u ništavilo, pustoš. I kažem sebi, šta ti je, odakle sad sva ta muka, znala si da je neminonovno, da, znala sam ali ne na decu, nikako na decu, ona nisu kriva, mi smo krivi, za nas kazna..... To dete koje se nije zaustavilo kod prve krvi, ta deca, streljana.....i roditelji koji su izgubili onakvo dete kao što je mali pijanista...i ta reka ljudi koja u tišini hoda Beogradom, kao opelo, kao zaspanka za sve nas....mrve duše koje hodaju, svi mi....

Lejla Keler, znamo ko stoji iza ovog pseudonima, u pitanju je Biljana Srbljanović. E, ta i takva dala je najsmisleniji predlog izlaska iz traume koju su deca doživela: ''Najiskrenije i bez želje za polemikom ili bilo kakvom politizacijom, imam da predložim sledeće: 1. Završiti zvaničnu školsku godinu u svim osnovnim i srednjim školama odmah. Nema tog gradiva, tog kontrolnog i pismenog zadatka, te ocene i tog novog znanja koje je u ovom trenutku važnije od psihičkog i emotivnog stanja dece. 2. Sve ocene zaključiti na osnovu prosečne, pa je podići za jednu. Time dati do znanja deci da verujete u njih i da imate poverenja da bi do kraja godine napredovala i bila barem za ocenu bolja. 3. Do kraja meseca nastaviti svakodnevno okupljanje dece u školama, samo bez klasičnih časova. Umesto toga, pustite ih da se druže, da pričaju, da se poveravaju jedni drugima, da plaču i da se nezrelo cerekaju ako treba. Pružite im osećaj sigurnosti i zaštite, bez ikakvog očekivanja od njih zauzvrat. 4. Odmah angažovati sve mlade stručnjake - psihologe, pedagoge, socijalne radnike i to čak i studente završnih godina, specijalizante i apsolvente. Omogučiti im intenzivnu i brzu obuku i poslati u škole u timovima, medju decu. Nikakve radne grupe strogih teta iz Ministarstava i institucija, nikakve drvene čike iz klinika i savetovališta što će da ih dave o pošasti interneta i da očekuju da će zaista da im ukinu društvene mreža. Njima treba neko ko liči na njih, blizak po godinama, izgledu, ponašanju, čak i oblačenju. Njima treba neko ko govori isti jezik, kome mogu da se obraćaju "na ti" i ko će najpe samo da ih sluša, pa tek onda da im nešto priča. 5. Raditi sa decom neprimetno, neosetno, što spontanije, a naravno uokvireno i usmereno, svim savremenim psihološkim alatima namenjenim upravo ovakvim traumama. Stručna savremena literatura je, nažalost, prepuna. 6. Organizovati savetovališta i rad sa nastavnicima i svim ostalim osobljem. I oni su van sebe, ni oni ne znaju šta sa sobom, šta sa svojim porodicama, a kamoli šta sa učenicima. I njima je potrebna velika podrška i pomoć. Ako ja na fakultetu, sa "velikom decom" razmišljam da li treba da zaključavam učionicu iznutra dok držim čas, šta je u glavama koleginica i kolega koji su odgovorni za mnogo bespomoćnija bića koja, kako smo videli, i životno zavise od njih? 7. Organizovati dodatnu nastavu za one koji to hoće i kojima je potrebna - pripremu za veliku i malu maturu, ali bez ocenjivanja i bez pritisaka, nego kao deo u radnom danu, pa polako. Organizovati pripreme za prijemne ispite na fakultetima, pa i za umetničke akademije. 8. Ponuditi deci da im dolaze stariji drugovi i drugarice, bivši učenici, sadašnji studenti, da ih podrže i da im pokažu da se život nastavlja i posle škole. Organizovati ove mlade volontere da kontinuirano obilaze svoje mladje drugare, samo da im "budu tu". 9. Pozvati sportiste, profesionalne i amaterske, zvezde i buduće zvezde, da u školama rade treninge, makar i samo da igraju basket i mali fudbal u dvorištu sa decom. Ne zato što fizička aktivnost traumu leči, nego zato što je zabavna i donosi radost. 10. Polako završavati spoljne manifestacije žalosti kroz pažljivu tranziciju ka kakvoj-takvoj normalnosti. Zauvek se sećati onih kojih više nema, zauvek čuvati uspomenu i ljubav za njih, ali veoma nežno, pažljivo i neprimetno, ići ka sećanju na lepo i plemenito, na njihove živote, a ne na tragičnu smrt. To je verovatno najteže. I važnije od bilo kog školskog uspeha i znanja. Dolazi leto, ide raspust, pa od septembra da krenemo dalje, bar donekle zalečeni.'' Bilo bi dobro, bilo bi lepo i bilo bi normalno da se bar nešto od ovog priušti deci...

Ne poznajem autora teksta, ne znam da li je dobar ili loš čovek, ćini mi se kao jedino izvesno da je gorak, ogorčen čovek, koliko je u pravu, procenite sami: https://www.facebook.com/photo/?fbid=2148648105525263&set=gm.1550042738855746&idorvanity=508213229705374

Gde je moj dom, na sta mislim kad u teškim trenucima kažem hoću kući...ne znam, još sam na putu.....

Imam je, latinicu sa svim kvačicama, mnogo vam hvala. Uopšte nije bilo teško.....