Pletilja

Da sam mladja i mobilnija, nocas bih polupala sve prozore na sudu koji je ovo presudio, na vladi, skupstini, tv, remu i ostalim leglima zaraze!

https://n1info.rs/vesti/klasicna-osveta-zbog-jovanjice-sta-kazu-upuceni-o-smeni-dvojice-inspektora/ https://n1info.rs/vesti/jelena-zoric-milenkovic-i-mitic-smenjeni-da-se-spreci-istraga-za-jovanjicu-3/ Crkni Srbijo ako i ovo progutas!

Viktor Ivancic, covek zaduzen za moje mentalno zdravlje..nije do njega, do mene je sto mu ne uspeva da me sastavi na pravu stranu... https://www.netkolumne.com/2023/05/viktor-ivancic-biljeznica-robija-k-doli.html?fbclid=IwAR0Up-DKynnnXOZNbr4akyLwjpW8kCZBHCpiOHbejMhqG6jqWP4d8dHiESw P.S. Tamo negde, sezdesetih, brata i mene su upisala na tronedeljno letovanje u decijem odmaralistu u Bristu a mama se smsetila kod lokalnog ribara koji je imao i konobu. Nakon vecere u odmaralistu, otisla bih kod mame po dzeparac za sladoled, mama bi tek pocela sa vecerom i redovno se desavalo da shjor ribar i vlasnik konobe donese tanjir i natera me da sednem do mame i obavezno veceram jos jednom, besplatno. O bakama u crnom koje su sedele ispred svojih kuca i punile mi narucje svezim smokvama, da ne pricam. Jednostavno, Dalmacijo, volim te....

Kornjacice, male ali lepe.

Zaboravljam, hocu, ali zaboravim u roku od 5 minuta pa se posle 5 dana setim da sam zaboravila.... Sve od Kucija preporucujem, pise kao da pije casu vode a teme su mu sve samo ne lake i jednostavne. Kada ga citam, ja ga cujem, prisutan je i drzi me cvrsto u ruci, moram da ga slusam .... njegove teme i dileme su i moje, njegova odeljenost od sveta je i moja, njegova potreba za idealnim je i moja, njegova usamljenost je i moja...on u mehuru, ja u mehuru.... Ipak, izdvojila bih naslov za koji je 2003 dobio Nobelovu nagradu, Iscekujuci varvare. Evo 2 citata: "Sta nam je to onemogucilo da zivimo u vremenu kao ribe u vodi, kao ptice u vazduhu, kao deca? Krivica je na Carevini! Carevina je stvorila istorijsko vreme. Carevina je svoje bice postavila ne u glatko, kruzno vreme godisnjih doba, nego u izlomljeno vreme uspona i padova, pocetka i kraja, katastrofe. Carevina osudjuje sebe da zivi u istoriji i snuje zaveru protiv istorije. Jedna jedina misao zaokuplja potopljeni um Carevine, kako izbeci kraj, kako ne umreti, kako produziti svoju eru".....aktuelno? Kuci: "Ono cega se grozim, verujem, jeste sramota da umrem ovako glup i zbunjen". Ja ga pitam: moze li se umreti drugacije...?

Morala sam, bilo bi mi lose da nisam kupila a da znam da postoji: kolekcionarski primerrak Vile i vilenjaci, sad ce, valjda, isti takav primerak da bude i za Patuljke pa posle i za Divove? Bankrotiracu, eto sta cu. Porodicni savet podize levu obrvu, razmenjuje poglede i kaze mama, kako bi bilo da neuroticnu stranu svoje licnosti usmeris na nesto konkretno a ne na gomilanje knjiga? Ne dolazi u obzir, knjige su uvek tu, za razliku od vas.... Rodjendanski popust u Laguni iskoriscen za kompletiranje Dzojsa, sad je tu sve u novim verzijama prevoda. Uzgred, zatreskala sam se kao shiparica u Paunovica, to jest, njegove prevode Dzojsa i u to ime, evo Paunovicevog traktata o mukama prevodilastva: https://bif.rs/2014/04/zoran-paunovic-kako-citati-prevod/ .... Ja neuroticna? Pokazacu vam spisak naslova koje NISAM kupila a strasno sam zelela da ih imam pa da vidite koliko sam para ustedela!

Hvala draga, razumem....svim srcem, dusom i umom ove stihove osecam kao ultimativnu istinu....

Ne znam sta cu sa sobom. Udomila sam Aju jer sam bila zgrozena njenom macijom sudbinom: uvezena iz Rusije pre 11 godina kao kod nas retka rasa, razmnozavana preko mere da bi se zaradilo nekoliko hiljada eura prodajom njenih beba, iz pasosa vidim da je promenila 2 odgajivacnice u Bg, veterinari je zaticu u kavezu, bolesnu, zapustenu i potpuno istraumiranu, oduzimaju je vlasnici, lece je, pokusavaju udomljavanje kod nekoliko porodica, Aju vracaju jer je ona potpuno nesposobna cak i za kontak ocima, o dodiru, ikavoj komunikaciji nema ni govora. Te godine sam izgubila Izu, dijabetes usred korone, otisla je za 3 dana, bila sam toliko tuzna bez nje, onda sam cula Ajinu pricu i pomislila da je ispravno da se potrudim oko Aje u cast mojoj Izi, mom malom andjelu cuvaru. Od prvog dana sa Ajom bila sam zgrozena koliko je ta macija dusica bila uplasena, prestravljena, bojala se i moje senke. Jedva da sam je i vidjala u stanu, stalno se krila, samo po posipu i praznim posudama za hranu znala sam da je tu. Mesecima smo tako zivele, kao sustanarke, patila sam, navikla da moje mace budu vesele, razmazene.....i onda je, jedno vece, Aja stala na prag moje sobe i pogledi su nam se sreli. Tako je pocelo nesto lepo, Ajino vracanje u zivot, miran, tih, ubrzo je sama dosla u moje krilo i trazila ceskanje i mazenje.... A onda je dosla dijagnoza malignog tumora, 2 operacije jedna za drugom. I tada me je pogadjalo koliko Aja ne ume da se brani: ni jedan jedini put za ove 2 godine i 10 meseci Aja nije izvukla svoje jake nokte, nije se branila kada sam morala da joj dajem tabletice, nikad me nije ujela ali mi ni u trenucima najvece prepustenost nije liznula ruku, jednostavno, Aja nije znala da i to moze. Da smo ipak uspele, videla sam kada se Aja prvi put sklupcala pored mog zaspalog unuka, Aja nam je verovala, strahote su zaboravljene. I sad se desava nekakva uvrnuta inverzija: sad sam ja ta koja se plasi ljudi, sklanja se u svoja 4 zida zaprepascena merom ljudske pohlepe, svireposti, ruznoce. Ne propustam priliku da na objave o prodaji rasnih pasa i macaka ostavljam ogorcene komentare, gde god mogu apelujem da se rad odgaivacnica zabrani bar na 5 godina kako bi se smanjio broj ulicnih zivotinja koje su prepustene svakoj vrsti ljudske svireposti, postali smo (ne)kultura linca. Kako traziti milost za zivotinje kad smo tako brzo i tako lako zaboravili pobijenu decu, ne jedno, ne dvoje vec previse za i jedno drustvo koje pretenduje da to bude, postali smo copor sa alfa muzjakom koji laje na mesec dok mi podvijamo repove pred njim takvim, bestidnim i surovim. I zato, u mom slucaju nije u pitanju egoizam, strah od pitanja kako cu bez Ize, Aje.....u pitanju je to sto ja vise ne mogu da verujem nikome osim deci i psima, mackama lutalicama, uz njih se jedino osecam kao ljudsko bice, sa ljudima - ne. .... Dala sam reci mojoj deci da vise necu udomljavati nikoga, na sta ce liciti takav zivot, ne znam....

Nista nismo mogli da ucinimo za Aju, tumor se vratio 3 put, sa metastazama na kostima, mozgu.... Teski dani provedeni u mazenju u senci platana, shaputanju na jastuku, pogled u te divne oci boje smaragda i skretanje mog pogleda jer, ja znam istinu, odluka je na meni. "Mama, Aja ne moze da ti kaze da je nesto boli, idemo zajedno, neces sama da prolazis kroz to..."kad to kaze lekar, onda to ima tezinu. Ko sam ja da odlucujem o tome, Aji treba jos samo malo vremena, da i poslednje secanje na 8 godina u odgajivacnici i sve uzase koje su joj ljudi cinili nestane, da ga zajedno izbrisemo iz njenog secanja......Aja je tu, sve vise spava, sve manje jede, mrsavi strasno brzo, zadnje nozice otkazuju i onda dolazi to subotnje jutro pre 14 dana, Aja ne moze da ustane, pokusava, pogled joj luta, u tim divnim ocima vise nema Aje, panika.... Imam 2 divna veterinara, znaju zasto smo dosli sa Ajom, daju nam vreme da se oprostimo pre prve in jekcije, Aja spusta glavicu na moj dlan i pada u san. izlazim, moj sin ostaje sa njom, ja ne mogu.....bila sam spremna da odemo zajedno, da budem sa njom i u tom prelasku na drugu stranu, da se ne plasi. A morala sam da izadjem, da pustim lekare da u miru obave svoje.... 2 godine i 10 meseci Aja je bila divan gost u kuci. Imala je, konacno, pored sebe nekog ko je postovao njene granice, pruzio joj mir i more neznosti, da iz svega toga uzme onoliko koliko moze. Ne bih vam pisala o ovoj traumi da me jutros nije pogodila jedna pesma sa radija koja mi je tako lepo objasnila sta sam ja bila u Ajinoj prici, sta svako od nas moze i treba da bude u necijim pricama i evo tih divnih stihova:

E, sad mi je jos lakse, znaci, ovo im nije prvenac. 🤢

Preseo mi je rodjendanski popust u Laguni/Delfi knjizari, ostavila sam im lepe pare da bi jutros na novoj S cula i videla odvratnu, otrovnu, gnusnu knjigu u izdanju Delfi izdavaca, Dogodinu u Prizrenu, san o slobodi, knjiga je namenjena DECI...da sam ovo znala, ne bih im prag prekoracila ni juce ni ikad vise. https://www.delfi.rs/knjige/199355_dogodine_u_prizrenu:_san_o_slobodi_knjiga_delfi_knjizare.html Sram da ih bude, nije dovoljno sto nam ubijaju decu, hoce i pamet i dushu da im uzmu, sta je ovo, avans za pogibiju buducih narastaja?! Da li ce i jedna institucija da reaguje, i jedna organizacija za zastitu decijih prava na, recimo, mentalno zdravlje? Ucitelji, profesori, ministarstvo kulture, iko?!

Branko Ćopić, Doživljaji Mačka Toše, obavezna letnja lektira mog unuka, ucenika sledeceg, III razreda osnovne škole. Imamo 3 nedelje da pročitamo 88 strana. Tesko meni! Pa zar od toliko dobrih kratkih pričica na ekavici (npr. Od čitanja se raste , 53 str.Jasminka Petrović) odredili su tekst koji je na ijekavic i to pisan ćirilicom. I kako da razmrsim tu zapetljanciju i objasnim unuku šta je šta? Dete nema nikakav kontakt sa ijekavicom, ni govornom ni pisanom, poznaje oba pisma ali se radije koristi latinicom, strani jezici pa to ti je. Čopič je divan pisac, melem za svačuiju dušu ali ne u tom mladom uzrastu kad deca imaju razumljiv otpor prema nečem tako statičnom i sporom kao što je čitanje klasične književnosti. Ubismo se, mame, tate, babe, dede da ih nekako privolimo čitanju a škola nam samo odmaže ovakvim izborom obavezne lektire. Dakle, moram da krenem od geografije, da objasnim detetu zasto jerijeka a ne reka, mlijeko a ne mleko, pa da objasnim kakve to veze ima sa njim i drugarima i da molim boga da ne pročita pogovor koji se završava sa pisac je tragično preminuo 1984 godine u Beogradu. I sad mi je jasno zasto je još uvek medju Srbima aktuelno Zbogom školo, nisam te ni vol o!

Ako smem da govorim u ime traljavih ostataka gradjanske orijentacije: prosli smo fazu bola. Sad smo u fazi režanja, vracanja bejzbol palice iz podruma i zavrtanja rukava...jos da opljunem u dlanove i da krenem redom....nema nam druge.... Bez brige, ja cu to onako, damski.....

Znam, treba najmanje jedna, dve generacije. Strasno je sto buducim narastajima ostavljamo kapitalne dokaze nase poremecenosti.

Drzavni, kao i vinarija....decenijama je tu bilo okrsaja kako lokalnih, tako i prestonickih tajkunskih porodica pa sam prestala da pratim i danas ne znam kome je to prodato. Kako god, i da je Draskovicevo samo ovo unutar zice, ogromno je. Pre 30 godina imala sam priliku da razgovaram sa Rodoljubom Draskovicem, slusala sam tuznu pricu o njegovom gladnom i jadnom detinjstvu. Zapravo, ta glad me je i tada gledala iz ociju odraslog coveka, verujem da je i danas tamo, kako drugacije objasniti onaj uzas u vinogradima?

Posle nekoliko meseci oporavka, pre 2 dana krenem u obilazak parohije trasom od 5 km sa finim, blagim nagibom, kroz vinograde i imam sta da vidim: Blenula sam kao tele u sharena vrata, s obzirom na 33 C, stvarno je licilo na fatamorganu, pre cca godinu dana tu je bio vinograd. Posaljem fotografiju skolskoj koja sve zna i ona mi dobaci link iz lokalnih novina: https://www.vrsaconline.com/2021/12/21/swisslion-gradi-na-vrsackom-bregu-akva-park-za-2-600-posetilaca-vinski-dvorac-sportski-tereni-zelene-vile/?fbclid=IwAR26PMH6729EzFTga1Iuas6FuZAjVo5LdBG3B_2IDypX1S4UUcybOXmqUz4 Znaci, Draskovica pleme.... Na stranu sto je sve oko tog "dvorca" ogradjeno zicom sa sve sharplanincima koji laju ako pridjete na puskomet, u ogradjenoj zoni je i mala oaza drveca ispod kojeg ste mogli da se malo odmorite u hladovini pre uspona na manje vrsacko brdo....trasa je popularna kod biciklista i nas koji smo rodjeni pesaci. Na suprotnoj strani grada ima ritova zaraslih u korov, sto tamo ne grade? Neko je ovde ozbiljno lud kad od vinograda pravi akva parkove.

Koco, prijatelju... Znam kako je kad je tisina u kuci. Sta sam mogla da uradim protiv cerkine odluke a sto vec nisam uradila? Navodila sam primere kada su se deca radjala u vreme ratova, gladi, objasnila zdravstvene rizike takve odluke po nju samu....da joj je otac ziv, ne bi se tako lako izvukla sa tom odlukom, bio je nesnosan, kao neka baba narikaca nakon sinovljeve zenidbe, unuce pa unuce....kako je bilo mojoj snahi, sam bog zna, morala je da prodje kroz 2 ozbiljne operacije da bi postala majka naseg unuka. Ja sam drugacija, kao majka sam bila kategoricna kad je u pitanju red, rad, disciplina ali i veoma tolerantna kada su licni stavovi u pitanju. Zato sto znam ko su mi i cerka i sin, pametni, odgovorni, oni pripadaju buducnosti a ne ja i oni o toj buducnosti odlucuju.

Pricam sa sinom sinoc i srce mi se steze od njegovog nabrajanja poslovnih obaveza i zadataka. Te ovo je pri kraju, ono tu negde oko sredine a od sledeceg meseca fokus je na prijavljivanju doktorske disertacije koju treba da zavrsi u odredjenom roku po poslovnom ugovoru i uz redovan posao. Pitam da li ima listu prioriteta, kaze "mama, sve je prioritet", kazem, kako si se nasao u takvoj situaciji, kaze "pa tako ste nas ti i tata vaspitali, da radimo najbolje sto mozemo". U pravu je, gledali su nas kako se mi nosimo sa poslom i karijerama ali su to bila druga vremena, drugi uzusi. Za ovakav tempo i obim poslovanja mi nismo mogli da ih spremimo, da i damo primer kako da se stite od prevelikih ocekivanja poslodavaca. Ovo su surova vremena. Mislim da znam kako je to pocelo, secam se koliko sam bila iznenadjena pa i uvredjena kada su u mojoj firmi, tamo negde oko 1995, osnovali sektor za ljudske resurse. "Ljudski resurs," kako to gorko zvuci i kako je nehumano i ponizavajuce. I tako, izgleda da nisam rodila 2 dece vec 2 "ljudska resursa", lepa, zdrava, dobro vaspitana, obrazovana.....i sad gledam kako te moje "resurse" cede kao limun belosvetski kapitalisti. U krajnjoj liniji, svaka zena u fertilnom periodu dobija status "resursa". I moja cerka je u pravu sto je odlucila da ne radja jer bi rodila "resurs" a ne dete i ja tu vise nemam sta da joj kazem, razumem je. Ostaje mi samo da u jalovoj tisini svoje sobe zavapim: Resursi svih zemalja, ujedinite se! Dotle je doslo.

Orlic suspendovao rad aktuelnog Anketnog odbora. Odluku o osnivanju istog donela skupstina u plenumu. Moze mu se. Navodno, roditelji dece iz Ribnikara su molili da odbor prestane sa radom dok se ne zavrsi zvanicna istraga povodom stradanja njihove dece. Iako svrha anketnog odbora i nije da istrazuje sam zlocin vec okolnosti koje su dovele do njega. Roditelje streljane dece iz sela u okolini Mladenovca niko i nista nije pitao. Medju njima je i bracni par kojem je u masakru ubijeno dvoje dece, brat i sestra. Ko im je kriv, nisu se slikali sa AV. I ne zive na Vracaru. Nisu elita. Smrt njihove dece manje boli jer su pobijeni u dvoristu seoske a ne elitne skole. A i ubica je manje elitnog porekla od onog iz Ribnikara. Boranija. Amorfna masa. Zamenjljiva. A Srbija otisla na more i u banje. Zaboravila. I niko nije seo na klupu pored studenta iz Nisa koji je 5 dana strajkovao gladju zbog pobijene dece. A i sto bi? Imamo mi jos dece za ubijanje....

Protesti se negde otkazuju zbog najavljenog nevremena sto je, rekla bih, pametna odluka.

Tako i ja, kad zagrlim cerku nakon 2 godine.....🤗

Sta je pisac (pfff...pisac?) hteo da kaze? Mislim da u Dedijerovom ratnbom dnevniku ima Titovih fotografija sa najblizim saradnicima. Uostalom, fotografija Tita i Luxa je bila i u citankama....🙂

N1, uzivo, Anketni odbor..... Ozbiljno razmishljam da se opasem bombama i dignem srpsku skupstinu u vazduh! To sto oni goblini i orke rade Tepicki & comp. to nije dobro za zivce, srce i glavu. SNS&comp. poteze tesku artiljeriju da minira svrhu odbora, lete fekalije na sve strane. Uvreda za razum, moral, zrtve i njihove porodice....

Aleksandrijski Kvartet, moja tiha patnja, svet meni stran jer sam vaspitavana kao puritanka. I dans, samo provirim tu i tamo, kada se zazelim ponora i tame, sa bezbedne udaljenosti, onako, kukavicki. Prust, jos jedan treptaj u izgubljenom vremenu ali zlatan, moj... I sad, Dzojs. Konacno. U osnovi, dohvatila sam se Dzojsa da bih pobegla (kukavicki, to sam ja!) od strahote kojoj prisustvujem, moja ljubimica, moja Aja, umire ovih dana, kopni mi pred ocima a ni veterinari ni ja ne mozemo nista da ucinima, Aja odlazi. I zato Dzojs, iz sve preostale snage, iz ocaja pred umirucom lepotom i dobrotom. Nocas sam zavrsila citanje Portret umetinka u mladosti, prevod Petra Curcije, dobar. Mnogo konotacija i asocijacija na vlastito odrastanje i mladost, tako dobro i tako iskreno i sustinski.... Stigla mi je i svojevrsna enciklopedija o Dzojsu, Dzejms Dzojs od A do Z, ceka me Uliks i Fineganovo bdenje, volela bih da citanje ovih naslova potraje dok Aja lezi pored mene, spokojna i ziva. Avaj.....