Nek grmi jako

Skoro deset godina za evroligašku Crvenu zvezdu nema ni približno ovakvog novca, koji će biti utučen u dva domaća EL kluba, pa smo prilikom svakog učešća imali najmanji budžer od svih evroligaša, a sada će ovo društvo za dva beogradska kluba izdvojiti oko 30 miliona evra za cirka jednu sezonu. I to u doba rata, krize i pandemije... Mamicu im prevarantsku i prokletu. A da smo samo jednom imali pola od ovoga što će sada da se istrese, lakše bismo disali i ne bismo čitavog evroligaškog staža jurili sopstveni rep.

Ono nije da je Obradović stalno bio visokoletač, znao je taj da se vozi i na bulji kad dođe čika Saridža i obrije ga na suvo sa deset puta jeftinijim timom, pa mu uzme titulu... Jednostavno, svašta može da se dogodi, a parket će sve pokazati. Ali da će mu biti lakše kad nema Radonjića, to je i budali jasno. Naravno, tu su i nova pojačanja jer ako su budžeti blizu, to se pokazalo nedovoljnim, pa zašto ne iskoristiti mogućnost koja se ukazuje i ne potpisati Nanelija i Egzuma, vraćajući se u dane sa Bosfora kad je bilo i široko i dugačko. A mi ako dovedemo ono što nam treba, uz bazu domaćih igrača, možemo da se nadamo nečemu što nije neobično u dugačkim sezonama - da se protivnik slomi pod težinom broja utakmica i da manjak igrača koji, kako se to kaže, osećaju klub, odluči sezonu kada bude najčupavije. Prednost je ta što mi kao klub znamo kako je igrati tri puta nedeljno, a KKP još nije bio u toj situaciji, iako pojedinci tamo znaju za taj jadac... A poznato nam je i kako se uzmaju titule u Aba ligi, KRK i KLS, dok su Ostoja i Obradović dosad bili najbliži tim trofejima kad su onomad ručali u restoranu na Kalemegdanskoj tvrđavi. Na kraju krajeva, svi pominju Čovićeve godine, a nekako se gubi iz vida da je i Obradović već ozbiljno uzjahao sedmu deceniju života, te da ni kod njega životni sokovi sada ne teku baš kao iz fontane. Pa ćemo videti.

Bila neka teretana u kojoj su napucani likovi trenirali dan i noć, a neko na zidu napisao grafit: Samo vi trenirajte, ja skupljam za utoku. Na to me podsetilo dovođenje Nanelija u komšiluk, koji se sa Obradovićem pojačava kao nekada Fenerbahče (čak Želimir dovodi i istog igrača), pa kad se tome dodaju Egzum, Panter i Ledej, a još nije kraj milionskim transferima i onima koji će dobiti od KKP milion plus sledeće sezone, jasno je da su skupili za utoku. Ono što je, međutim, čudno, jesu Čovićeva mantranja sa nekakve visine, i to u trenucima kad i on zna da su na scenu izašli neki koji su finansijski mnogo jači nego što je to klub kojim predsedava ikada bio. Odakle mu onda municije za to kurčenje bez pokrića, ili mlati kitom u prazno pod stare dane tek da bi mlatio? Kojim će budžetom da im se suprotstavi kada se iz brzog voza vidi da je Ostoja namakao ozbiljniju lovu? Kako će da parira treneru od milion ili dva po sezoni (što ne znamo tačno budući da je na snazi i dalje ona nebuloza da Obradović radi bez ugovora) sa trenerom koji nikada nije imao više od 200 soma? Jel to paritet? I onda se danas ceri u onom studiju kao da je dobio na lutriji... A samo je trebalo da ostavi Radonjića i nakrivi kapu, jer je taj Radonjić pokazivao i panterima, i nanelijima i obradovićima koja čarapa ide na koju nogu, Budala.

Ok, nisam baš bio u toku jer mi u glavi bubnji ovo što je Čović malopre ispričao... Kakav je to kamikaza, majko moja mila... I umesto da s ponosom nosi titulu, osim doktorske, i najuspešnijeg predsednika KKCZ, istorija će ga pamtiti i kao verbalnog samoubicu koji je uspeo da ocrni samoga sebe i kad je kriv i kad nije kriv, i pokenja se na vlastiti legat. Zato i ne može da dođe do izražaja kad priča dobro o pojedinim fenomenima, poput plaćanja poreza, transparentnog poslovanja sa iskazivanjem plata igrača i stručnog štaba, te nekim drugim aktivnostima kojima se zaštitio u ovoj lopovskoj sredini, da bi na kraju pokazao da ne mora sve da bude onako kako su to ranije zamišljali Vesić, Žeželj, Pauk, Vujošević i Todorič, a danas to zamišlja Ostoja. Jer uvek kod njega ide red dobrih stvari, pa red neopisivih sranja. Jbt, kakva je to doza samodopadljivosti i kako mu više nije muka samoga sebe?

To mi drug iz mlađih dana, što ti on pade na pamet?

Sa žaljenjem konstatujem da mi smeta nedostatak teme posvećene doktoru robotike iz Železnika, budući da polemike o njemu direktno skrnave ostali sadržaj vezan za KKCZ, ali budući da je ono što se spremam da napišem vezano za ovu temu, dakle U Zvezdu, zna se, neću se libiti da pomenem kako mi je neverovatno da tako iskusan čovek može da jednom rečenicom usere i sebe i one koji su mu bliski. Pa tako u ovom intervjuu on doslovce kaže da je "Crvena zvezda pregovarala sa mnogo trenera, ali on ne želi da im pominje imena jer to ne bi blo ozbiljno"... Koliko je to "mnogo" i sa koliko njih? Sa 17? Sa 29? Sa 14? Koji je onda bio po redu Vladimir Jovanović ako je pre njega razgovarano sa "mnogo trenera"? I kakva je to vera u mladog trenera, na koju se kasnije u rečenicama poziva Čović, ako je prethodno nagovestio da je razgovarao sa tuštom i tmom onih koji su bili ispred tog Jovanovića?! Pa kako sad da neko ko pomno prati izjave predsednika a priori stekne poverenje u trenera koji je bio, recimo, 22. izbor? Ili šesnaesti? Ili deveti? I kako neko ko za sebe smara da je verbalno potkovan, kao što to Ćović smatra i šakom i kapom demonstrira tu potkovanost gostujući u režimskim medijima, gde u pauzama hvaljenja Vučića priča i o Crvenoj zvezdi, može da izusti takve konstrukcije koje ga naprave na budalu??? I ne samo njega, nego i tog trenera koga Čović, jel te, takvm izjavama treba da brani i da mu da vetar u leđa. Pa kako to braniš trenera koga si sam izabrao govoreći da si prethodno razgovarao sa mnogo onih kojima si davao prednost u odnosu baš na toga koga si na kraju izabrao? Jel si bre izlapeo ili si još luđi i pokvareniji nego što si bio kad pominješ kult ličnosti sa namerom da uniziš Radonjića?

To oko UPPR je toliko već puta prežvakano da ne donosi nikakvu novu informaciju... Pri tome, ljudi su toliko puta prevareni na ovim prostorima da ne veruju ni papirima, ni državi, pa ni samom bogu. I kada bi Isus sišao na zemlju i posvedočio da je to za Zvezdin UPPR tačno, našli bi se oni koji bi mu skočili za vrat i iskezili se na njega, da im vidi šestice. Ti si bre ciganštura i panter, tako bi mu rekli. A ako bi rekao da nije tačno, dr Čo bi sazvao konferenciju za medije da demantuje Isusa... I tako ukrug.

Unutrašnji utisak nije crveno slovo, zato sam i zamolio forumaše koji imaju razloge da se vesele dovođenju Napiera da ih navedu, pa da sagledam tu argumentaciju jer, na osnovu uzorka koji sam odgledao na utakmicama, nisam od onih koji bi pali u nesvest zbog njegovog potpisa. Ali, da budem iskren, to što sam ja video gedajući NBA ne mora apsolutno ništa da znači... Primer za to je Kvinsi Miler, koji je imao manju ulogu u NBA od Napiera, pa je kod nas odigrao brutalnu sezonu... I zatim opet nestao. Zato ne treba ići ni u drugu krajnost. Naprotiv, možda bi nam baš bekovski par Napier-Nedović naježio svaku dlaku na telu. I, da se ne lažemo, bilo je sezona kad smo samo mogli da maštamo o takvim igračima... A sad ih prati neobjašnjivi oblak podozrenja.

Ima ona izjava koje se priseća Bob Rok, referišući se na visinu njega i njegove braće, a koja dolazi od njihovog oca koji veli: sve što je više od metar i šezdeset - ne valja. Tako i Čović otprilike gleda na poziciju plejmejkera, sa dodatim rasponom od dvadesetak cm... I zato su Napier i Ivanović slika i prilika onoga što Čović zamišlja kao fizikus na poziciji jedan. Mali, da ima brzinu, da ume da tapka loptu i da može da pogodi koš. Evo, i ja upadoh u vrzino kolo pominjanjem Čovića na ovoj temi, suprotno pređašnjem postu, ali šta ću kad je to jače od mene. I kad je to, poznajući njegovu košarkašku logiku, sto posto istina.

Ne znam, nisam pametan oko mogućnosti da se otvori neka nova tema koja bi dala prostor svma koji žele da naduvaju Čovića i Jovanovića, ili samo Čovića i samo Jovanovića, pa da na ovoj temi možemo da se kroz postove praktičnije upoznamo sa igračima koji se dovode u vezu sa KKCZ, a i da mi koji pišemo o mogućim novim igračima strukturno ne ometamo postove u kojima se pominju Čović, Vujčin, Jovanović etc. Jer, primera radi, osim nekolicine postova o Šejoku i Braunu, ne možemo da pročitamo više kvalitetnih upisa na tu temu, a sigurno je te igrače gledalo više forumaša nego nas dvojica-trojica koji smo se javili o predmetnoj stvari. I zato želim da iskoristim priliku da pozovem svakoga ko ima nešto da napiše o njima, da to i učini, pa ma koliko se takvi postovi gubili u moru iskazivanja nezadovoljstva Čovićem, te prolivene žuči i iskašljanog šlajma po upravi/treneru, ili samo po upravi i samo po treneru. I, da ne bude zabune, uopšte nemam ništa protiv pomenutog naduvavanja kao posledice demokratskog procesa i ispoljavanja građansko-navijačke svesti, ali dajte to negde grupišite da bi i učinak bio bolji... Ovako, gubi se na snazi kada su takvi postovi pomešani sa postovima o dolascima i odlascima igrača i trenera, pa onaj koji želi da pročita seriju postova protiv Ćovića, ne može to da učini jer ga ometaju u tome postovi o Šejoku, Pengosu ili Martinu... I na kraju se mnogima napravi pire krompir od mozga, pošto čitaju o Napieru i njegovim karakeristikama, pa onda o Čoviću koji je u postovima na više načina označen kao smradina, pa o Šejoku, pa o Vujčinu opisanom kao podguzna muva, zatim o Zoranu sa Z i da li je Kum mislio na njega, pa o KKCZ insajderu, pa o Vladi Jovanoviću koji je strava i užaš u odnosu na Radonjića, pa o Braunu, onda opet malo o Radonjiću, pa o nekim drugim nebitnim internet insajderima... Mislim, okej je sve to ako se uzme u obzir da smo samim boravkom u ovom okruženju odavno bacili mentalnu higijenu pod noge, čak je i sasvim normalno da svi imaju stav o Čoviću i Jovanoviću kao posledici Čovićevog pogleda na košarku, a ne baš svi, tačnije mnogo manje forumaša ima ikakvog pojma o igračima koje ćemo možda potpisati. Ali eto, recimo, Napiera sam gledao samo u klubovima koji su igrali protiv tima za koji navijam, dakle verovatno manje od nekolicine forumaša koji su ga bolje ispratili, i na osnovu toga uopšte ne delim toliki entuzijazam povodom njegovog eventualnog dolaska. Pa bih, s tim u vezi voleo da pročitam razloge zbog kojih bi on bio dobar izbor. I svako ko ima šta smisleno da napiše o tome, imaće punu pažnju moje malenkosti i neće za džabe kuckati po tastaturi... A siguran sam da nisam jedini koji tako posmatra stvari.

Pogedao sam svaki minut, ali bukvalno svaki minut koji je u zvaničnoj NBA utakmici na parketu proveo Čarli Braun noseći dres Siksersa, i moram da kažem da mi uopšte nije jasno ko ga je kod nas skautirao i zašto bi prvi evropski klub mogao da mu bude upravo KKCZ. Atleticizam, odbrana i intezitet nisu sporni jer momak je u stanju da skoči i da se sa velike visine dočeka glavom o parket, a ne na noge, ali napadački on jednostavno ne postoji. Mislim, šta je gledao onaj koji ga je gledao, da mi je samo znati... Nešto je kao mrčio sada u Letnjoj ligi, ali i to je tankosava na kvadrat... Jednostavno, ne znam da li sam ikada bio zbunjeniji po pitanju nekog igrača koji se dovodi u vezu sa nama. Pa ako su on i Šejok suprotstavljeni izbori, i ruke i noge uvis za Šejoka, iako i o njemu uopšte namam neko izraženo mišljenje i više mi je meh nego pravi pik, na osnovu svih utakmica koje sam gledoa u razvojnoj ligi i onoga što je čačkao po NBA. Da ne bude nejasno, Šejok je talentovan i nedorečen, a Čarli Braun mnogo manje talentovan i dorečen što se tiče fizikalija i spremnosti da u odbrani poturi leđa,

Sticajem okolnosti, Šejoka sam gledao više puta nego svi ostali na forumu - zajedno. A još luđe od gledanja razvojnog tima Siksersa, što je svakako ludo samo po sebi, jeste detalj prilikom gledanja, kada se zamislim i pitam sam sebe: kako bi bilo kad bi lik nekada prešao u Zvezdu.. I on sada stvarno povezan sa našim klubom?! Ukratko, što se njega tiče, mnogo manje je pokazao u odnosu na neka očekivanja. Stigao je i do NBA rostera Siksersa, ali je u utakmicama izgledao kao da ne zna na kojoj je planeti. Talentovan. Premekan. Nedorečen.

Uopšte nema dileme da potpisivanjem Martina najviše profitira Džoni, koji je mnogo bolji igrač kada se u piku namiriše sa zverkom koja dobro odmotava. I situaciono tada sve rešava i kada centar visoko iskoči, a pogotovo ako ga preuzme, jer onda centre drži na petama i tako pleše sa njima. Zato kod, primera radi, centralnog pika na Džoniju često skupi i onaj što brani na 45, jer buši odbranu kako stigne, a to otvara mnoge druge mogućnosti. Pa smo na taj način maltene dobili dva nova igrača, a ne samo Martina, jer... Here comes Johny.

I na zidu njegov poster ne mogu da shvatim, piše lepo ispod slike centar Hasan Martin... Morao sam da se ulogujem posle pola meseca van Srbije samo da bih stihovima podržao potpisivanje Nede i Martina. A sad povratak u razgovore sa skandinavskom srednjom klasom o koroni i Ukrajini.

Od prvog odigranog posleratnog prvenstva pa sve do danas, Košarkaški klub Crvena zvezda najtrofejniji je srpski klub po osvojenim nacionalnim šampionatima ukupno 63 godine. Po nekima to predstavlja pravu, iskonsku i nepatvorenu dominaciju, a za moju malenkost pre svega znači da su naše dede i očevi koji su navjali za Zvezdu, kao i mi i naša deca, svi zajedno osetili u nekim periodima kako je navijati za najtrofejniji košarkaški kolektiv, bez obzira ko je bio na vlasti, kakva je bila politika, a kakva ekonomija. Čitave generacije gledale su ravno u oči toj istini i i u prvim posleratnim godinama, i kad je čovek otišao u svemir, i tokom Hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza, i uz tehnološku revoluciju koja nam je donela, satelite, internet, mobilne telefone... I dok smo živeli u FNR Jugoslaviji, i u SFR Jugslaviji, i u SR Jugoslavji, i u SCG, i u Srbiji... I u komunističkom sistemu, i u demokratskom društvu... I ma šta da se dešavalo oko nas, sa generacije na generaciju prenosio se taj pobednički mentalitet kao što se prenosi i osećaj pripadnosti, a to svakako ne može da poremeti ničiji dolazak u naš klub niti nečiji odlazak iz našeg kluba. Jednostavno, navijamo za klub za koji dokazano znamo da je najbolji i kad osvaja trofeje i kad ih ne osvaja... Pa neka bude kako bude... A biće onako kako je oduvek bilo. Kad-tad.

Pratiš Lučića u IMT-u, dovodiš Motiku za dva miliona evra, a igraće neko treći. Ne znam za koga i za šta mi je više žao, za Lučića koji zaslužuje šansu jer je dobar, ili za Motiku koji takođe zaslužuje šansu jer su za njega istresli onoliku lovu.

Na svu ovu svetsku muku, još samo treba da navijači dva kluba budu nezadovoljni. Ovako, FKCZ u kvalifikacije za LŠ i direktno u LŠ za godinu dana, KKP u EL i neometani napad na titulu u Kupu, Jadranki i KLS ligi... I nema toga da se neki navijači dernjaju pod prozorima Andrićevog venca.

Dok drugi imaju blanko poverenje i cukluse bez da su osvojili ijedan ćoravi trofej prošle sezone, Radonjiću se osvajanje titula podrazumeva iako ne može da dobije garanciju za budžet. Još mu igrači odlaze jedan po jedan... I sad kao treba da dokazuje zvezdaštvo?!? Pa on je svoje zvezdaštvo dokazao sa 15 osvojenih trofeja kao najtrofejniji trener KKCZ, a kroz tu prizmu posmatrano, teško da poznajemo veće zvezdaše od njega. S druge strane, poznajemo i trenere koji su spremni da plešu po zadatim notama i kada nema novca za igrače, sve dok za njih ima selameta i nekakvog interesa. Međutim, Radonjić nije među takvima... Ako nema za igrače, ne treba da ima ni za njega - to je Radonjićev moto. I najnormalnije je da u takvoj situaciji ode, a ne da dodatno opterećuje klimavu kasu kluba.

Slažem se da Davidovac nije bolji od Ilića... On je mnogo bolji od Ilića. Bolji je za cirka 10 osvojenih trofeja u dresu Crvene zvezde, a od tih deset, za nekolicinu je među najzaslužnijima upravo on. Bolji je zbog toga što pokriva svih pet pozicija u timu, što je retko viđena polivalentnost. Bolji je zato što je dokazan EL igrač. Bolji je zato što je nebrojeno puta klačovao kad nam je bilo gusto. Bolji je zato što ga traži CSKA i što je prešao u jedan od najtrofejnijih klubova sveta. Bolji je jer je deo generacije Crvene zvezde koja je s trona svrgnula klub koji je prethodno bio najtrofejniji po osvojenim domaćim titulama. Bolji je zato što ga moja ćerka najviše voli od svih igrača Crvene zvezde, uz Radonjića više i od svih članova SD Crvena zvezda, a za Ilića je tek možda čula, pa je sada tužna toliko da je dolazak nekakvog Ilića neće uopšte oraspoložiti.

Tako je. Nisu imali bekap varijantu jer se nisu dosetili na vreme kako da izvuku čitav svet iz meteža koji će, to je i budala znala, sigurno nastati. I sad neka ode sve dođavola, i Putin, i Ukrajina, i Rusi, i EU... Nek pocrkaju u Africi od gladi, nek države koje su energetski izložene i ostavljene na milost i nemilost Rusiji ostanu bez grejanja i nek im vrisne privreda, nek prestanu da voze automobile oni koji su kupovali derivate ruske nafte, neka ostanu bez posla sve žrtve recesije. Okej, ali šta ćemo sa Kinom, koja iz prvog reda gleda nevolje Evropske unije, SAD i celog sveta, i dovlači u Kinu odasvud sve što joj padne šaka? Ona neka se razvija zahvaljujući činjenici da je kupila sve viškove ruske metalurgije nastale zbog sankcija i sve tamošnje retke metale, neka kupuje rusku naftu po povlaščenim uslovima, nek gradi sa Rusijom nove gasovode i neka prosperira na osnovu briselske kratkovidosti?!? Pa to je ono od čega su najviše strahovale generacije svetskih političara i ideologa, a ne od mogućnosti da će Rus zagospodariti Evropom, jer je to čist SF. Naprotiv, još od Petra Velikog svet je mahom pronalazio načine da uspešno postavi Rusiju baš na mesto koje joj je namenio, izuzimajući period Varšavskog pakta koji je trajao 36 godina. I o tome smo već ovde naširoko diskutovali, ali evo sad gledam neke projekcije BDP-a u kojima Kinezi galopiraju... Pa šta treba, da na kraju svi budu gubitnici a samo oni dobitnici?

Svakako će me neko ispraviti ako grešim, ali zaista ne znam za slučaj u kome je neko nekome udario sankcije koje su direktno proizvele finansijsku krizu, nestašicu osnovnih životnih potrepština, inflaciju i na posletku recesiju u zemljama koje su sankcionisale nekoga??! Mi sad, dakle, imamo grotesknu situaciju u kojoj su SAD i zemlje EU sankcionisale Rusiju, a zbog tih sankcija se stanovništvo SAD i EU suočava sa kudikamo lošijim životnim standardom u odnosu na vreme kada nije bilo tih sankcija... A prema svi procenama, to je tek početak i biće im i mnogo gore, do momenta da se neće moći ustanoviti kome je lošije, Rusima ili građanima zemalja koje su sankcionisali Ruse. I, da bude svima jasno - da, Rusija je zaslužila sankcije i da, trebalo ih je na sve moguće načine sprečiti da ne krše međunarodno pravo i ne napadaju suverenu državu... Ali na načine koii neće ugroziti milione nedužnih ljudi koji nemaju apsolutno nikakve veze ni sa Rusijom ni sa Ukrajinom. Jer zašto da ceo svet trpi zbog toga? Nekada je trpelo stanovništvo zaraćenih strana, ali EU i SAD nisu objavili rat nikome, pa će opet neko u Utrehtu drhtati u hladnom stanu, neko u Birmingemu ostati bez struje, neko u San Sebastijanu neće imati gde da kupi ulje, a neko će u Americi ostati bez kuće jer neće moći da plati kredit usled gubitka posla i recesije... I jel će se tako Putin privoleti razumu? Pa neće. U tome je suština, što će se jasno videti čim jesen zakuca na vrata... Kao u onom vicu: Kuc-kuc. Ko je? Mečka! Pa nije bre ovde reč o tome da li Rusiju pogađaju sankcije ili ne, jer ih svakako pogađaju, a i treba da ih pogađaju... Ali zašto tolika neodgovornost briselske i vašingtonske administracije prema dobrobiti vlastitog stanovništva? I što bre ceo svet ode u ambis?

Vremena kada su u zemlje nekadašnjeg istočnog lagera ulazili Koka kola i Mekdonalds pratila je opšteprihvatljiva ideja da na taj način na te teritorije, na mala vrata, u stvari ulazi prethodnica zapadnjačkog pogleda na svet, demokratije i prava čoveka... Sada, nažalost, imamo obrnuti proces koji će posledično unazaditi taj projekat evropeizacije Rusije i stavljanja pod kontrolu onoga što je, danas to vidimo na najdrastičniji način u Ukrajini, potpuno izmaklo kontroli... A od odlaska Mekdonaldsa iz Rusije, koji će, uzgred budi rečeno, jednom tamo i da se vrati, svakako je kudikamo gori izlazak Rusije iz bolonjskog sistema školstva, što je strahoviti korak unazad kada je reč o svemu što se uspelo normativno uspostaviti, te crvena linija preko koje se maltene ćutke prešlo. Jer su na taj način mnogi instrumeti kojim se Rusija kontrolisala od pada Berlinskog zida do danas, nepovratno iščezli, a na njihovim razvalinama imamo bezvlašće u vodama međunarodnog prava koje sada nije svojstveno samo jednom velikom uzurpatoru, to jest Sjedninjenim Državama i NATO paktu, već i Rusija smatra da nekažnjeno treba da čini ono što upravo čini, dok je samo pitanje dana kada će i Kina pokrenuti neki svoj takav pohod... I tako je propala sjajna zamisao nekadašnjih evropskih i svetskih velikih političara koji su u jeku hladnog rata sproveli u delo ideju da se pojedini prostori dovedu u red njihovim učešćem u raznim međunarodnih institucijama i u raznim multinacionalnim poduhvatima. Malo po malo, dd Koka kole do Bolonje. Zato, kada bolje razmislim, panična potraga za Putnovim špijunima u krugu evropskih velikih stranaka, od Marin le Pen pa sve do Orbana, potpuno je bespotrebna u svetlu činjenice po kojoj su čitavi nizovi briselskih političara u skorijoj prošlosti u stvari radili u Putinovu korist. Postoji bezbroj primera za to, zaključno sa urnebesno tragičnim rukovođenjem ukrajinske krize i svih propratnih manifestacija toga, prvenstveno sa onom u kojoj Rusija, koja bi trebalo da bude kažnjena za dela u Ukrajini, sada prihoduje više od prodaje gasa, nafte i uglja nego ikada pre... Jer, sa takvim establišmentom u EU, Putinu sa te strane nije ni trebala bolja podrška.

Verovatno su oborili kamarnu stopu i četvrti put sad u junu, a da to u moru vesti nisam ni primetio,

Rusija ne da nije veštački narihtala kurs rublje, nego je trenutno u fazi nasilnog obaranja njene vrednosti i aktivnih mera kako bi se rublja oslabila, jer se, logično je, plaše da će ovakva snaga rublje učiniti njihov izvoz mnogo manje konkurentnim. To, svakako, nije bio slučaj od početka agresije na Ukrajinu. Naprotiv, kada je s početka rublja krenula strmoglavo nadole, Rusija je više nego udvostručila ključnu kamatnu stopu zemlje na neverovatnih 20 odsto s pređašnjih 9,5 procenta. Ali otad se vrednost valute poboljšala do te mere da je od tog momenta do danas snižavala kamatnu stopu čak tri puta, do današnjih, valjda, oko 11 odsto. Pri tome, snagu rublje su posredno i posledično podigli Brisel i Vašington, a ne Moskva, i to zahvaljujući apsurdno visokim cenama energije i kontrolom kapitala. Jer, Rusija je najveći svetski izvoznik gasa i drugi najveći izvoznik nafte, a primarni kupac energenata je Evropska unija, koja nedeljno kupuje milijarde dolara vrednu rusku energiju i istovremeno pokušava da je kazni sankcijama. To je EU stavilo u nezgodnu poziciju – sada je Rusiji poslato eksponencijalno više novca kojim se kupuje nafta, gas i ugalj nego što je vrednost pomoći datoj Ukrajini, što je pomoglo da se popuni ratna blagajna Kremlja. A s cenama Brent nafte, 60 odsto višim nego u ovo doba prošle godine, iako su mnoge zapadne zemlje obuzdale svoju kupovinu ruske nafte, Moskva i dalje ostvaruje rekordnu dobit. Na kraju krajeva, sve počinje i završava se - ekonomijom, pa tako i onim što smo odmah ustvrdili još kad je počeo rat: Putinove osvajačke ambicije finansirali su Brisel i Vašington koji su više od polovine sveta učinili džankijima, ovisnim o ruskoj energetskoj igli. A ekonomija nas uči da su, primera radi, odmah po završetku Drugog svetskog rata SAD imale natpolovičan procenat ukupnog svetskog BDP-a, a devedesetih godina prošlog veka, kada se sa bipolarnosti prešlo na jednu supersilu, taj natpolovični odnos imale su zbirno sve zapadne ekonomije... Dok je Kina, recimo, učestvovala sa, čini mi se, tek oko 2 odsto u ukupnom svetskom BDP-u. Međutim, sada samo Kina učestvuje sa bezmalo petinom, dakle oko 20 odsto svetskog BDP-a, dok je pitanje da li nakon pandemije kovida i rata u Ukrajini zemlje zapada sve zajedno imaju i trećinu. I kad toj sumornoj ekonomskoj priči dodamo da je u prvih 100 dana rusko-ukrajinskog rata Rusija zaradila 98 milijardi dolara prihoda od izvoza fosilnih goriva, a da više od polovine te zarade dolazi iz EU, odnosno oko 60 milijardi dolara, dok sve ostalo što zapad ne kupuje od Rusa završi u Kini i Indiji po povoljnim cenama (što još više ojačava kinesku ekonomiju na uštrb evropske konkurencije), jasno je da ta jednačina opšte ne ide na ruku Evropskoj uniji. Snaga rublje je, s tim u vezi, jednokratna kolateralna šteta nove ekonomske realnosti koju mnogi ne žele da prihvate, poput onog ateiste što ga Dostojevski opisuje i što, kada dođe u čistilište i svojim očima vidi postojanje onoga što je odbacivao, urla - ne verujem... A koreni su mnogo dublji i nepovoljniji najviše po Brisel.

Mi ionako osim Stanića i donekle Krstičića, koji će u svakom slučaju biti na klupi, nemamo igrače koji mogu da se oslone na nekakvu visinu u manevru. Sanogo nije nešto visok, ni Nikolić, ni Srnić, a pogotovo to nisu Kangva i Kanga. Ali ni Ćavi i Iniesta nisu mogli da pipnu prečku kad stanu jedan drugome na ramena, pa im ništa nije falilo. Naprotiv, ako neko zna fudbala, nedostatak u visini kompenzovaće na drugi način. A takođe i Kanga i Kangva kad počnu da pletu po sredini. Jedva čekam to da vidim, budući da Zvezda odavno nije imala takav potencijal u sredini terena, gde smo mahom bili sporiji i manje talentovani nego što je to slučaj sa ova dva Afrikanca. Jer, da budemo iskreni, nismo se baš nagledali u našem dresu takvih kao što je Kangva, koji u prijemu napravi separaciju i višak u odnosu na protivnika, umesto dosadnih alibi pasova unazad i na metar do sebe. I to treba iskoristiti u paru sa Kanginim sposobnostima, a nikako razdvajati tu kombinaciju.