Nek grmi jako

Ono što su generacije zapadnih političara i geostratega sa uspehom činile održavajući balans, aktuelna garnitura je upropastila provocirajući čvrts zagrljaj Rusije i Kine. Prethodno su u pomami za jeftinim energentima od Rusije napravili top izvoznika prirodnog gasa i nafte i najdirektnije je dobro nauružali trpajući im novac u nedra, te bespomoćno posmatrali kako od Kine nastaje privredni džin... I sad bi se moglo reći da se, gledajući kako Putin i Si u zanosu revizije svetskog poretka namiguju jedan drugom, kuvaju u sopstvenom loncu, ali će se i mnogi drugi kuvati zahvaljujući možda i najgorem ešalonu zapadnih političara i istoriji civilizacije.

Već sam to pominjao, ali kad bolje razmislim, ako Milatović uvede Crnu Goru u Otvoreni Balkan, to bi za Vučića značilo mnogo više nego što bi mogao da mu donese DF, a naročito više od onoga u čemu DF uopšte nije kompetitivan ako se uzme u obzir da sa sobom nosi negativan bagaž među ambasadorima Kvinte i Delegacije EU. Jer, da se ne lažemo, Otvoreni Balkan kao nadinstitucionalni projekat najviše ide u prilog onome ko ga najviše i promoviše, a svi znamo da je to upravo Vučić. On je negde i proklamovani lider te akcije, koja prenebegava institucije svake od država članica, čija bi se ministarstva inače dogovarala oko carina, slobodnog kretanja ljudi, kapitala, robe i usluga, ali je sve sada prepuštano nadinstitucionalnoj inicijativi u kojoj se najviše pitaju lideri zemalja članica. I tu dolazimo do matematike, po kojoj su od šest država Zapadnog Balkana njih tri članice Otvorenog Balkana, a ulaskom Crne Gore imali bismo i četvrtu, a to je već nadpolovična većina. Što bi donekle i odagnalo pojedine reakcije na inicijativu, koje je opisiju kao mini srpsku hegemoniju... Jer, ko vlastitom voljom ide tamo gde će biti žrtva hegemonije? Iz tog razloga bi Milatović za Vučića mogao da odigra mnogo važniju ulogu i odradi kolosalan posao u meri o kojoj Mandić ne bi mogao ni da sanja, jer DF em nema dovoljnu podršku, em nema vetar u leđa iz pravca ambasada. A Milatović sve to ima... I za to bi mogao da bude od suštinskog značaja za Vučićevu ideju o regionalnoj saradnji koja lokalne institucije ostavlja po strani zarad vaninstitucionalne snage, što je već kao modus operandi uspešno realizovao u Srbiji, gde institucije skoro i ne postoje, već samo on i njegova volja.

Valjda Krivokapić... Ali taj tekst samo pokazuje koliko su određene strukture u Srbiji sposobne da zabiju autogolčinu sopstvenom narodu van granica države. Jer, dok su takvi kreštali i činili ništa po pitanju onoga o čemu krešte, onaj ko se deklarisao kao Srbin nije mogao da dobije posao u javnoj upravi, politički prvaci i sveštena lica su hapšeni, a MCP se suočavala sa opasnošću da je potru jednim običnim dizanjem ruke za zakon u skupštini. I sada kada je ta nevolja pobeđena, kada svi koji se izjašnjavaju kao Srbi u CG kažu da će glasati za Milatovića, eto opet profesionalnih kreštala da mute vodu. Da opet valjda oštete svoje sunarodnike koji imaju istorijsku šansu da se izdignu iznad onoga koji ih je proganjao, zatvarao i nipodaštavao. Čak i ne treba puno da bi se shvatilo da su oni koji osnovnu zamerku vide u slušanju Cecinih pesama, u čemu im se priviđa Arkan, i ovaj Antić deo istog političkog inžinjeringa i takozvanog bebizma u regioalnoj političkoj stvarnosti. Leglo je jedno, a jaja - kukavičja.

Manjine idu uz vlast, pa kad osete da se ćurak okrenuo, okrenu se i one. Kad u Srbiji i Mađari, i Bošnjaci i Žigmanov mogu da duvaju u istu tikvu sa onim koji je svojevremeno pretio manjinama, moći će i manjine u CG sa Milatovićem koji nije nikome pretio. To možda neće biti odmah i danas, ali već sutra će sve doći na svoje mesto. Dritan je u tom kontekstu napravio ogroman iskorak i, bez obzira na nesnalaženje tokom premijerskog mandata, mnogi u CG bi trebalo da mu budu zahvalni za uspostavljanje fer dijaloga i uvažavanja bukvalno svih činilaca u javnom, kulturnom i političkom životu. A priča o srpskom svetu je baš ono passe koliko i Milova spinčina o ruskom pokušaju da se izvede državni udar u Crnoj Gori. U to više skoro niko ne bi poverovao sve i da se Putin pojavi na biračkom mestu u Podgorici tokom drugog kruga izbora. Đukanović je potrošio sve ale i bauke kojima je plašio vlastiti narod i dočekao deljenje u kome više nema niti jedan jedini štih.... Jednostavno, kada je kraj - kraj je.

Moguć je takav ishod za DPS koji pominješ, ali ipak ne bih olako prešao preko uticaja koji su decenijama imali, zatim resursa i, na kraju, ogromnog rezervoara glasova. Što se pak MCP tiče, logično je da se sada kada su pobedili lagano distanciraju od političke borbe, a i ne bi imalo smisla da kade i deklamuju Psaltir nad Milatovićevom glavom u situaciji koja to uopšte i ne zahteva. Neposredno i najdirektnije su doveli Krivokapića na čelo vlade tako što su privoleli DF na manjinsku podršku, te uticali na formiranje Evropa sad, što se posredno odrazilo na rezultat prvog kruga predsedničkih izbora. Koliko do juče su im hapsili sveštenike, a sad im ostala imovina, Milo ode u istoriju, niko ih ne dira... Pa kao u onom vicu, još samo da im neko skuva kafu ako može.

@Kvaratskhelia, Tako je, Mitropolija je nedvosmisleno apsolutni pobednik tokom poslednjih događaja u Crnoj Gori iz više razloga, a uticaj Beograda i Sinoda je u krajnju ruku simboličan. Prvi i osnovni razlog jeste onaj zbog kojeg je MCP i involvirana u političku borbu, a to je Zakon o slobodi veroispovesti, čijim se izmenama došlo do toga da su imovina i uticaj MCP sačuvani, što je svakako pobeda par ekselans imajući u vidu šta bi se dogodilo u suprotnom slučaju. Takođe, Mitropolija je tačno znala kako da iskoristi DF i kako da instalira Krivokapića kao nekoga ko će predstavljati i srpski nacionalni korpus, a opet imati podršku ambasada... Rezultat je takav da od uspostavljanja Krivokapićeve vlade neko ko se deklariše kao Srbin može da bude i ministar i predsednik vlade, a eventualnom Milatovićevom pobedom čak i predsednik Crne Gore, što je do 2020. godine bilo nezamislivo. Na kraju svega, reč je i o očuvanju srpskog identiteta i relevantnog učešća u političkom životu Crne Gore, što je zadatak koji je crkva toliko puta uspešno obavila na mnogim mestima i u mnogim događanjima u istoriji, pa nije manjkala ni u predmetnom slučaju sa Đukanovićem. Jer, za razliku od vremena kada je DF mahom bezuspešno predstavljao one koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, sada se upravo i ti Srbi pitaju ko će biti predsednik države i najverovatnije će ustoličiti svog kandidata, a svaki pokušaj dezavuisanja te činjenice prilično je besmislen u svetlu poslednjih događaja.

Konfrontacija sa Srbijom, bez obzira ko stoluje u Beogradu, jednostavno nije plodan politički projekat u Crnoj Gori i u istoriji je u malom broju navrata trajala relativno kratko. Ona jeste i jedan od razloga pada Mila Đukanovića, započetog litijama i činjenicom da je SPC dizajnirala Krivokapića po svom nahođenju, čega je Milatović autentični nastavak kao deo te ansambleje na mestu ministra u bivšoj vladi, sa nesumnjivom podrškom stranih ambasada koju DF, recimo, nikada nije mao niti će je imati. Zato je potpuno realno za pretpostaviti da ćeo deo depeesovih glasača, naviknutih da se prilklanjaju dominantnoj političkoj figuri, otići u pravcu grupacije oko Milatovića, dok na deo njih može da računa možda i Bečić, pa čak i neki deo depeesovaca koji će se možda odvojiti u stvoriti novu partiju, dok će DF u tom sledećem mešanju karata ostati bez nekih aduta kada je reč o preletačima. Ali očekivati totalni kraj DPS-a u slučaju Đukanovićevog gubitka na izborima jednostavno nije realno ako se uzme u obzir akumulirana moć koju su do nedavno imali. Logičnije je da će doći do prekompozicije koja će im umanjiti podršku, ali ih svakako neće izbrisati sa političke scene.

Ako su aktuelni rezultati predsedničkih izbora najava kraja vladavine MIla Đukanovića, a po svemu sudeći jesu, ostaje nam da vidimo šta će preostati od DPS-a na sledećim parlamentarnim izborima. S tim u vezi, osim ako se baš ne dezintegrišu (što se najverovatnije neće desiti zbog recidiva poluga vlasti koje su decenijama držali), DPS bi mogao da računa barem na oko četvrtinu do petinu ukupnih glasova jer je određeni pad neumitan, pa kad se tome pridoda procenat Demokratskog fronta, koji bi mogao da bude veoma sličan depeesovcima i koji je sada već na konstantnih dvadesetak odsto, jasno je da bez jedne od te dve grupacije matematički skoro izvesno nema sastava buduće vlade osim ako opet ne dođe do manjinske podrške. Naravno, svašta još može da se desi do sledećih izbora, pa tako i da, recimo, Evropa sad, Demokrate i URA možda i namaknu prostu većinu, ali je verovatnije da će onaj ko želi da formira vladu morati da u nju pozove ili DPS ili DF jer neće imati nadpolovičan broj mandata, budući da smo videli kako prolaze tamošnje vlade sa manjinskom podrškom, prilikom koje grupacija koja nema većinu formira vladu tako što je podržava lista koja nije u vladi. A što se tiče zvaničnog Beograda, odlaskom Đukanovića izgubiće nekadašnjeg i partnera i protivnika, a dolaskom Milatovića najverovatnije će dobiti Crnu Goru kao novog punopravnog člana Otvorenog Balkana, što će, prema onom čemu se nadaju i zbog čega su i osnivači te ekonomske i političke zone, ojačati njihove pozicije u međunarodnim forumima. Jer, jedno je ako Vučić vlada zahvaljujuči podršci Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga, a nešto sasvim drugo kad vlada sa tom podrškom plus partnerskom podrškom zemalja regiona koje participiranjem u Otvorenom Balkanu pokazuju da žele da budu zajedno sa njim, a ne kontra njega. Iz tog razloga je veoma indkativan intervju koji je Milatović dao Politici pre nekoliko dana, u kome jasno i deklarativno podržava Otvoreni Balkan, a možda je još zanimljivije od toga da kao nosioca problema u odnosima između dve države apostrofira samo Đukanovića, a Vučića uopšte ne pominje kao da ovaj ne postoji i kao da nije zajedno sa Đukanovićem rovario po Crnoj Gori. Sve to miriše na ozbiljnu buduću saradnju, što ne može da bude loše jer je u interesu građana i Crne Gore i Srbije da se situacija relaksira i da narod ima neke vajde od dogovora lokalnih moćnika. Pa kada do toga dođe, Vučić svakako neće proliti suzu za nekakvim Mandićem, već će ga lagano pustiti niz vodu kao i onolike koje je prethodno iskoristio i potrošio.

Svi će gledati taj duel u Denveru između dva najozbiljnija kandidata za MVP, s tim što će u jednom smeru duel izostati, jer Embid neće ići na Jokića u odbrani, kao što u većem broju def. rotacija nije išao ni kad su igrali u Filadelfiji. Radiće Semadesetšestice protiv Jokića isto što i Toronto nedavno: zalepiće mu nižeg igrača (Pi Džej ili Haris), a Embid ide na Gordona, sa tendencijom da mu otvara šut za tri i kontroliše katove. I kako igraju Siksersi u poslednje vreme, a kako igra Denver, nema tu nekog favorita bez obzira na domaći teren. Ali će Denver morati da iskoristi to što će Embid, Harden&co pre toga klackati kosti na gostovanjima Voriorsima i Sansima, što će ih sigurno potrošiti. To je i poslednje gostovanje Siksersa na turneji po Zapadu, posle čega se ekipa vraća u Filu, a timovi na tom poslednjem gostovanju znaju da budu kao izduvani baloni. Pa ako Jokić nadigra Embida i Denver pobedi , plus na kraju ostvari veći broj pobeda jer ima lakši raspored od Siksersa, logično je za očekivati da će Jokić opet biti prvi favorit za MVP titulu.

Draft Kings zarotirao MVP kvote, sad je Embid prvi (+115), a Jokić drugi (+130).

Gudurić, Nedović, Kalinić i Kampaco u Zvezdinom dresu iste sezone, pa dumrem ako treba.

Gledam FS1 i videh malopre Raptor statse za Jokića, koji mere off i def rejting, i pomislih - ovo nešto ne valja, nemoguće je da toliko iskače u toj koloni. Odem na sajt i vidim da lik ukupno ima više od pet indeksnih poena u odnosu na drugoplasiranog, te više od šest poena u odnosu na trećeg (Luka i Embid). I, što je takođe neverovatno, Jokićeva prošla sezona i ova aktuelna predvode tu listu u odnosu na sve igrače ikada. A onda vidim VAR, gde trenutno šije Dončića za nešto preko četiri poena, a Embida sa skoro - sedam. Pa zatim i boks plus/minus kroz istoriju, u kome je Jokić i ove sezone ispred najbolje sezone Majkla Džordana u toj kategoriji... Zapravo, od pet najboljih plus/minus sezona svih vremena, Jokić ima čak tri - prvu, treću i petu. Plus u kategoriji Player efficiency rating trenutno igra šestu najbolju sezonu otkad postoji liga, a prošle godne je u toj kategoriji prestigao Čemberlena i zaseo na prvo mesto. Takođe, kada se ta kategorija prenese na čitavu karijeru, samo je Džorrdan isped njega (27,71 naspram 27,55), dok je Lebron treći... I šta sad reći? Šta posebno ima da kažu oni kojima ne leži Jokić? Da brojevi nisu merodavni, ili da su barem manje merodavni od nečijeg unutrašnjeg osećaja? Da statistika ne valja? Da svi ti poeni, skokovi, asistencije, minuti na terenu i napadi koji idu na Jokića ili preko njega nisu važni? Da nije bitno koliko je ekipa u plusu kad je neko na terenu i minusu kad taj isti sedi na klupi... Ili da kao Don Amiči u filmu Kolo sreće zavape - Turn those machines back on.

Pogledao sam društvene mreže i zapazio jedinstven fenomen u kome obe navijačke strane sa istim žarom kritikuju suđenje na derbiju u Nišu. Ali ma koliko ti internet sveti ratnici, krstaši i vojskovođe nepostojećih armija bili glasni u ostrašćenosti, činjenica je da ta digitalna tlapnja u stvarnosti malo koga zanima. To možete lako da proverite tako što ćete pitati ljude na pijaci, od onog što u ribarnici udara batom šarana koji se praćaka do stare beogradske gospode, da li uopšte imaju pojma da je u Nišu bio nekakav derbi... Ili u tržnom centru one devojčice i dečake koji rade po buticima... Zapravo biste se iznenadili koliko njih ne bi imalo blage veze o čemu pričate. Isto je i sa blogerima i wannabe opinion mejkerima na Jutjubu, čiji pregledi u najboljem slučaju imaju do dvadesetak hiljada pregleda, dok klipovi o tome kako se zavija sarma i kako zaštiti ambalažu za turšiju tuku lagano preko milion. Čak više retko koga ko nije deo tih oko jedan do dva odsto stanovništva, koje benevolentno, posvećeno i ostrašćeno prati Zvezdu i Partizan, zanimaju bombastični naslovi o prekidu utakmice, koškanju igrača, izbačenom treneru... Pa su tako ti navijački ziloti ostali goli ko pištolj na svom samodizajniranom ostrvu, na kome jedni drugima prebacuju ko je prekinuo utakmicu, ko je dobio više para od države, ko je naprednjački projekat i da li više košta Kampaco ili Obradović. Iako je stvar u praksi bila umnogome jednostavnija - Crvena zvezda je pobedila Partizan u polufinalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu. Idemo daje.

Ne verujem da ću ovo napisati, ali ipak hajde to da pripišemo tome što sam taoc momenta - Nebojša doktor robotike Čović je najveći pobednik večerašnjeg događaja. Za to ima nekoliko razloga, a prvi je svakako taj što sada mirne duše može da traži carte blanche od onoga koji namiče novac za oba kluba, budući da ga je Željko Obradović abolirao za sve neuspehe u Evroligi (a u domaćim okvirima je ionako sve od trofeja multiplikovano pouzimao) tako što ne može da ubode nijedan trofej, pa čak ni kupić, otkako je opet seo na klupu KKP. Pa tako Čović ispred sebe ima busiju od planine alibija, jer kad najbolji evropski trener sa igračima koje je doveo i budžetom kojim raspolaže nije kadar da izbaci Zvezdu ni iz borbe za namanje bitan trofej, onda doktor iz Železnika može samo da nakrivi kapu, čekajući da protivnika ščepaju za vrat ugovori koje je letos potpisivao sa igračima i neplaćeni porez od cirka osam miliona evra. Jer, ako pregrmi ovu sezonu i u sledeću uđe kao evroligaš, postoji ozbiljna verovatnoća da Čović više neće videti Obradovića ni u retrovizoru. Naravno, serija Partizanovih neuspeha protiv Zvezde može da se zaustavi već ovog proleća u Aba ligi, ali ovo što gledamo od početka sezona u sudaru dva kluba jeste ozbiljna indikacija. Dakle, ako hoda kao patka, zvuči kao patka i izgleda kao patka - onda postoji izvesna verovatnoća da je u pitanju zaista patka.

Sad kad je Nedović otčepio i kad zatrpava, biće neke stvari dosta lakše. Ali nevezano za ovu utakmicu u Zadru, setio sam se situacije od pre nekih sedam godina, ili tako nešto, kada je juniorski tim Cedevite igrao u Basketlendu evroligaški turnir. I odigrali momci utakmicu, spremili se u svlačionici i došli na tribine da pogledaju sledeći meč koji je bio na rasporedu. Svi osim Muse... Prošlo neko vreme, oni na parketu igraju, a Cedevitini klinci gledaju s tribina, kad eto ti ga Musa, prva zvezda tog tima. Došao do njih, a onda nastade neko komešanje... I u jednom trenutku Jordano, za koga mislim da je tada bio kapiten juniora Cedevite ali nisam siguran, stisne šamarčinu Musi tako da se ovaj prevrnuo. A zazvonilo je da mi se učinilo da su čuli svi u hali. I neko će sad reći da je ishajpovani Musa tražio to što je i dobio i da je tim, za koji se inače pričalo da ga nije nešto mirisao, važniji od pojedinca, naročito u mlađim kategorijama u kojima treba da se neguje taj timski duh i da se preuzimaju timske obaveze... Dok će, s druge strane, oni drugi reći - okej, ali gde je sada Musa, a gde je Jordano? Eto, jedna sličica iz albuma večitog pitanja da li treba ovako ili onako, na koje ne postoji pravi odgovor, ili ga barem ja nisam pronašao gledaju četiri decenije košarku.

E sad, pa ne treba valjda da se crta da bi se odnosilo na to da igrač treba da bude fit kad franšizi to bude najviše potrebno. Sigurno im ne treba fit tokom Ol star pauze, nego računaju na njega u plej ofu. Čak ne moraju ni da ga sprže pre toga, več malo po malo. Jer, i to će biti dovoljno da uđu u PO, a onda da se namrgode. I da se Durant razleti, naročito kad prvi put u karijeri ima pass first PG uz sebe.

Svi vidimo potencijalne zamke trejda, ali šta će biti ako Sansi kliknu i budu zdravi. A ko pravi trejd računa da će imati fit igrača, a ne da će taj biti povređen. Pa u slučaju da Sansi mimoiđu ambulante u PO, biće ona varijanta kada odemo da popijemo vodu ili uzmemo gricke, a kad se vratimo, oni već upropastili protivnika. Sad možemo da pominjemo i kako su ne samo Pol i Durent izubijani, nego sve više i Buker, i kako sad treba deliti posede na drugačiji način, a i da odbrana neće biti zategnuta kao nekada... Ali čim Durant saspe nekome 25 za četvrtinu u PO, svi će da se uhvate za to i zaboraviće na vreme kada se proricalo da brod može da zaplovi i u ćoravu stranu. Nema tu mnogo kalkulacija. Tek dve - budu li igrali u punom sastavu i kapacitetu, uzeće Zapad, u suprotnom možda i neće.

Sad će Netsi da reinstaliraju Simonsa na PG u fulu, da ga okruže šuterima i udri 3&D. Imaju i masu i dužinu sa Benčugom, Bridžisom, Finijem-Smitom, Kemom Džonsonom i Vatanabijem, čak i ako trejduju Kraudera. A Dinvidi, Kari i Mils da otresaju spolja... Možda počnem da ih gledam kao u doba Atkinsona, kad su mi bili simpa.

Kakve je magnitude trejd Sansa pokazuje i činjenica da je potpuno bacio u sedmi plan trejd Lejkersa, koji su se em ratosiljali Vestbruka, em doveli trojicu likova za koje se slobodno može reći da mogu da im pomognu. Kad su ukuca pojam "nba trade" na Guglu, Lejkersi su na drugoj strani pretraživača... Mislim, u tom nekom fazonu. A poznato je da ako želiš da sakriješ leš, stavi ga na drugu stranu Gugla jer tamo niko živ ne gleda.

Takođe, niko da pomene da Monti Vilijams nije Stiv Neš... Jer Durantu, Polu, Bukeru i Ejtonu mora da se doda dobri i pošteni Monti, a budući da je dokazano da je lik u najmanju ruku dobra glava i da zna šta mu je posao, ta organizacija ima dosta toga što treba da ima franšiza koja napada titulu. I zato je Vegas drkao F5 do iznemoglosti, kako bi u slučaju potvrde trejda reagovao brzinom lasera.

Okej, nije sporno. I proćiće kao Roketsi protiv GS u slučaju da do toga dođe.

@Miki28 Znaš kako, kad konkurent dovede igrača koji će možda biti u TOP 25 igrača NBA lige svih vremena, možeš samo da se lagano uputiš ka hali i da pokušaš da uvrstiš defanzivne setove u kojima nameštaš odbranu u odnosu na tri superstara spolja, plus centra koji je granična NBA zvezda. I da se pomoliš bogovima košarke da neće možda ta četvorka kompletno biti fit kad bude grmelo u PO, ili da ih timska hemija eventualno odradi loše na pridošlicu tog kalibra... Ostalo je kozmetika.

Najgore je to što posle ovakvog poteza Sansa i dovođenja Durantule, Denver i ne može bogzna kako da reaguje. Šta da urade da mečuju takav trejd? Kako da budu al pari? Da dovedu Tejtuma? Pa Vegasu je trebalo devet minuta i sedamnaest sekundi po objavi trejda da postavi Feniks na drugo mesto favotita za osvajanje lige, odmah do Seltiksa, jer je svima jasno da Durant, Pol, Buker i Ejton pozivaju na uzbunu žešće nego sirene Avrama Izraela. I ako budu zdravi za PO, ostali mogu samo sa žaljenjem da konstatuju da im drastično padaju šanse za izlazak u veliko finale.

Matriks i Orakl. A Nea još nema na vidiku

Jel ste videli štos sa Majkrosoftovim čet-botom Bing? Znate da je sada pomama za komunikacijom sa tim najnovijim AI platformama poput Guglovog Barda, Baiduovob Ernie Bota, Binga i naročitom ChatGPT, pa je AP pitao Bing za najvažniju stvar koja se dogodila u sportu u poslednja 24 sata očekujući odgovor o Lebronu i obaranju Džabarovog rekorda. Umesto toga, Bing je izdiktirao detaljan izveštaj o predstojećem Super Boulu kao da je SB odigran: "Bila je to uzbudljiva utakmica između Filadelfija Iglsa i Kanzas Siti Čifsa, dva najbolja tima u NFL ove sezone. Iglsi, predvođeni kvoterbekom Hurtsom, osvojili su svoj drugi trofej Lombardija u istoriji te franšize, pobedivši Čifse, predvođene Mahomsom, rezultatom 31-28". Još je dodao sve statističke podatke, jarde bacanjem, trčanjem, sekove, FG...Čak je naveo tri pesme koje je Rijana izvela u spektakularnom koncertu na poluvremenu. I šta sad ako se ti podaci, za koje kažu da su produkt takozvane halucinacije veštačke inteligencije, pokažu tačnim??! Gde da se sakrijemo ako sve što je naveo nekoliko dana pre odigravanja utakmice dođe od slova do slova