Nek grmi jako

Ne gledamo iste utakmice, što je potpuno legitimno. Ali ako je uzrok razmimoilaženja to što ne vidimo iste stvari, statistika je svakako nepristrasna. A po njoj je Čović sinoć imao plus sedam dok je bio na parketu. Što znači da nije bio štetočina, jer je tim bio u prednosti dok je on bio na parketu. Da pojednostavvim - to je onaj Čović za koga smo aklamativno tvrdili da će se raspasti i udaviti kad bude najpotrebnije da mu glava ostane iznad vode. I da će zbog njega Crvena zvezda napipati dno ponora... Što se nije dogodilo ni u polufinalu plej ofa Aba lige protiv Partizana, ni u finalu Aba PO protiv Budućnosti, a ni sad u finalu KLS lige... To što moja malenkost i dalje smatra da on nije koncepcijski dobar izbor za bekap pleja je jedna stvar, kao i to što mi se ne dopada nepotizam, ali statistika u predmetnim utakmicama je nešto sasvim drugo. A naročito ishod tih utakmica iz kojih Filip Čović izlazi konstantno kao pobednik. I tu ni ti i ja ne možemo ama baš ništa. Kao što ništa nisu mogli ni Repeša, ni Trinkijeri, ni Gordić, ni Kol, ni Renfro, ni Jaramaz, a ni Pejdž. Jer, lopta ne laže, a pogotovo ne lažu brojevi.

Čak i ovakav Filip Čović brži je od kompletne spoljne linije Partizana. Neverovatno je kako ti ljudi, koje niko ne smatra za rekreativce, nemoćno posmatraju prvi korak dase koji je, prema vlastitim standardima zacrtanim u plej ofu Aba lige, zaista u rekreativnom modu... Zapravo, Partizan i Trinkijeri čitavu godinu ne mogu da pronađu lek za tri segmenta: za Čovićeve penetracije (posle čega skoro uvek sledi višak) i njegovu lošu defanzivu (više ga čak i ne napadaju jedan na jedan, što je neshvatljivo), za kompletan igrački opus Dejana Davidovca koji radi bukvalno šta hoće protiv njih i za šut Bilija Berona. I dok je treća stavka očekivana, budući da Crvena zvezda nikad nije imala trojkaša takvog volumena kome je dovoljno da vidi koš da bi im spičio trojku posred čela (čak i ubitačnije posle kretnje iz bloka ili driblinga nego nakon jednostavnog spot apa), prve dve su za Riplija. Jednostavno, Partizan, njegovi igrači i Trinkijeri napravili su od Davidovca klač mašinu sa šampionskim genom, a od Čovića više nego upotrebljivog bekap pleja u situacijama kada se lomi sezona (iako patent za to zapravo pripada Budućnosti, koja je postavila Filipa na mapu šampiona).

Jovičić dva puta u osam minuta prodorom, sa loptom u nogama, napada u trku protivničku polovinu i dolazi nadomak šesnaesterca... Sad je jasno zašto pada sneg u maju.

Koji ti je, očiju ti, ovo konverter? Ne znam za postojanje nečeg takvog - ili sam ja digitalno polupismen, ili je ovo gazda među konverterima koji nosi brutalku i bezbol palicu...

Filip Čović se među forumskim masama definitivno etablirao kao neko ko je izazvao najveći izliv emocija na tastaturu, a razlog za to svakako je baziran na sprezi utisaka o nepotizmu i, s druge strane, njegovih košarkaških atributa, sposobnosti i limita. I to je potpuno razumljivo ako se uzme u obzir da je jedini trag košarkaškog postojanja ostavio u klubovima koji su pod kontrolom njegovog oca, dok je, što je takođe važno, pokušaj da se izmakne iz očevog gnezda i profesionalno igra u Grčkoj bio okončan brzinom lasera. Ali te istine koje se tiču nepotizma i njegovih košarkaških limita nisu ništa manje od istine po kojoj je, uprkos svim predviđanjima i uprkos lošem vajbu koji je diljem foruma vukao sa sobom, odigrao dobro plej of seriju i učestvovao u pobedama kojima je izboren nastup u Evroligi i osvojena titula u Aba ligi. I to na zahtevnoj poziciji u koju je sledom događaja upao, verovatno ni sam ne očekujući takav razvoj situacije u kojem će na kraju izaći kao pobednik u odnosu na Renfroa, Jaramaza i Pejdža, odnosno Kola i Gordića. Iz tog razloga moja malenkost više ne želi da velike ovosezonske pobede Crvene zvezde prodaje na kantar, mereći doprinose ovoga ili onoga, niti želi da učestvuje u polemikama koje za osnov imaju fenomen na koji apsolutno, svi zajedno koliko nas ovde ima, ne možemo da utičemo. Jer, pokušali smo da utičemo tokom cele ove godine, stavljajući zdušno Čovića juniora virtualnim internet konjima na repove uz proročanstva apokalipse, po kojima s njim nigde nećemo stići i nećemo uzeti nijedan trofej... Što se ispostavilo netačnim. I što njegovom ocu daje za pravo da ga angažuje i sledeće sezone, uz slavodobitan osvrt na sve te pregažene pretpostavke po kojima je Filipovo kooptiranje u Crvenu zvezdu bila odluka koja će zakopati i oba Čovića, a i naš klub. Pa sad kao da gledam Čovića seniora, koji uz onaj njegov istrenirani osmeh pravednika, pita čauše oko sebe - ko je bio u pravu? Ja, koji sam bolji za stotinjak hiljada evra više u porodičnoj kasi na ime Filipove plate, za osvojenu Aba ligu i plasman u Evroligu, ili oni koji su sate i dane potrošili da svima dokažu da je to, sa Filipom Čovićem u rosteru - nemoguće... E, više mu neću davati džebanu za tu vrstu slavodobitnosti. Što od sveg srca i vama želim.

Forum vaskrese. Vaistinu vaskrese. Prijavljujem se. Pozdrav svima,