Nek grmi jako

Svaki treći Francuz glasao za Le Penovu i Zemura. Što znači ne za neku običnu desnicu, nego desničetinu prema kojoj su Dveri i Zavetnici salonski lakeji. Mogu da mislim kako u Briselu gledaju na to, jer kad bi se danas održao referendum u Francuskoj povodom ostanka u EU ili odlaska poput Britanaca, svima bi Bregzit tutnjao u glavi.

Onaj Marej bi tačno pre zaigrao da je preživeo pad aviona umesto povrede koja mu se dogodila. Kakav vejst za Jokića, koji dve sezone igra sam i mora da krčmi MVP kalibar da bi bio šesti na zapadu. I kakva energija u onoj glavi i u onom telu, kad ne da nije posustao već lik pravi stats lajne koje važe samo za njega i za nijednog drugog igrača u NBA istoriji. I u pravu su oni iz Denvera što su postavli tvit sa Jokićevim statsima, uz konstataciju da su brojevi toliko ispred vremena da su za neke i nerazumljivi... U fazonu, možete da date MVP titulu kome hoćete, Jokić stvara kategorije samo za sebe.

Zaboravih da pomenem da to čemu svedočimo u političkom životu Srbije nije samo domaći specijalitet, niti imamo pravo na patent što se tiče sprovođenja diktata spolja, jer se iz mnoštva primera isto uočava i u drugim državama u okruženju. Što u krajnjoj konsenkvenci i nije nelogično, budući da čitav Balkan zagovara evropski put, pa iz tog razloga mora da se subordinarno povinuje diktatima iz centra kome teži. Međutim, potpuno je neverovatno koliko su oni koji dobijaju podršku od tih centara moći (ili su je do skora dobijali) zapravo drugačiji od onih koji ih podržavaju. Jer, partneri Brisela i Vašingtona su i Vučić, i Rama, i Đukanović, i Bojko Borisov, i Zajev, i Orban... I kad se ti živopisni likovi i njihove koloraturne političke karijere zbirno pogledaju, prosto je neverovatno da je neko ko treba da bude uzor u poimanju i sprovođenju demokratije i zvezda vodilja zabludelih naroda, uopšte hteo da takvim političarima uzme i blindirani orah iz ruke, a kamoli da se s njima rukuju, grle i dogovaraju o sudbini ovog dela Evrope. Neko bi rekao da je to pragmatizam, te da se od takvih ljudi na najlakši način iznudi ili dobije ono što se želi, ali brate... Pa kako ne iznudiše poštovanje zakona, toleranciju, slobodu medija i sve druge institute kojima se i sami diče, nego ćutke gledaju kako Bojko pljačka Bugare, a Đukanović diluje gudru i pljuge?! I da li od njih uopšte iskreno i zahtevaju čiste ruke, ili ih baš briga što su u partnerskim odnosima sa takvim negativcima...

Demokratska opozicija Srbije bila je nominalno spremna da donosi većinu takvih odluka, pa opet St. Protić priča na Novoj na koje su sve načine trpeli pristisak spolja kada je reč o personalnim rešenjima za pozicije u vladi i ministarstvima mnogo pre nego što su i bili u poziciji da nešto učine ili ne učine. I on nije jedini svedok tih radnji, budući da smo više puta u međusobnim prepucavanjima aktera tog političkog trenutka slušali ko je bio pik čije ambasade... Imamo, dakle, dve političke pozicije na drugačijim stranama političkog spektra, DOS i SNS, a ono što ih spaja, ako je verovati St. Protiću koji valjda ne bi slagao dok priča kako su im stranci zavrtali uši, upravo je to inostrano zavrtanje ušiju. E, sad on to priča u svetlu njegove osnovane pretpostavke da će zapad ubrzo krenuti svim snagama u berbu naprednjačkih ušijiu, ispostavljajući im zahteve na koje ovi neće moći da se prave mrtvi... I što bi rekla ona vojnička pesmica, poznata većini onih koji su služili vojni rok: zašto gušter uši ima? Da se džomba igra s njima.

Ako je samo moguće, dakle ne izvesno već samo moguće da naprednjaci nakon deset godina sticanja apsolutne i abnormalne vlasti moraju da slušaju diktate spolja i da, recimo, eliminišu socijaliste iz vlasti ili nešto tome slično, jer im je tako naređeno u nekoj ambasadi ili tokom nekog telefonskog razgovora, kako bi tek uticaj spolja delovao na neki slabiji establišment ako ovakav autokratski režim drži za kohones?! Sama pomisao da je neko ko ovde izgleda kao bogotac, prilikom formiranja strukture vlasti običan serviser tuđih potreba i naloga, jeste poražavajuća do te mere da obesmišljava i onih dva miliona i dvesta hiljada glasova za Vučiča, kao i sve glasove protiv njega. Jer ako ti spolja, dok ti bulazniš poredeći se sa Pašićem, nacrtaju izgled vlade, njene aktere i buduće smernice, onda tu ne samo da nema ništa od demokratije, već ni od suvereniteta. Pa tako, slušajući St. Protića koji priča kako su im sa zapada naredili da u ministarstva prime neke Miloševićeve ljude posle 5. oktobra, u isto vreme tražeći da im se taj isti Milošević isporuči za Hag, što deluje šizofreno, nemam nikakvu dilemu da se postizborna fenomenologija svodi na subordinarnu kombinatoriku kako bi oni na vrhu, kojima leđa čuvaju oni spolja pošto su im prethodno impregnirali kičmu, obezbedili kontinuitet ličnog bogaćenja i pljačkanja onih koji su glasali, a u stvari se ne pitaju ni za šta.

Ne znam da li će mi ikada biti jasno za kog đavola Vučićevi oponenti moraju jasno da se opredele baš oko svega, kao da ih neko batinom goni na to, dok se njihov oponent godinama jasno ne opredeljuje maltene ni oko čega?! I moraju da imaju jasan stav i da budu decidirano pro ili kontra, dok on jednim jedinim gluteusom zauzima čitav spektar političkih opcija i solucija, i kao dvoglavi Arapin klima glavom i istoku i zapadu. Pa, pobogu, čovek čija je stranka najveća baza ljubitelja Putina u Srbiji, budući da se prema analizama čak dve trećine njihovih glasača opredeljuju za Rusiju, uspeva i da ubedi te glasače da je i sam rusofil, a i da Rusiji dva puta vikne šamarčić na Generalnoj skupštini UN ubeđujući planetu da i nije baš tako, i to na način da niko u stvari ne zna njegove prave namere u tom smeru. Takođe, lik minimalizuje čitav fenomen Srebrenice i uvek izbegne da ga decidirano nazove bilo kakvim imenom, ali zato ode tamo u fingiranoj predstavi, da bi ga neko navodno životno ugrozio i da bi od sebe napravio žrtvu svega nekoliko metara od mesta na kome su skončale prave žrtve... I sve to pred očima Evropske unije, koju navodno zagovara a odlukom da ostane neutralan u ukrajinskoj krizi najdirektnije podriva postulate evrointegracija, jer kako možeš da zahtevaš da postaneš član nečega čije odluke nećeš da poštuješ??? Ili primer sa LGBT setom zakona, koje ne želi da potpiše jer su njegovi glasači u većini homofobni, iako u isto vreme ima LGBT premijerku i mirne prajdove... A onda se od njegovih oponenata, u senci Vučićevog fokstrota sa celim svetom, očekuje da iskažu nepromenjiv stav oko apsolutno svih živih i neživih stvari, valjda da bi lakše izgubili i ono malo glasova koje bi mogli da dobiju na osnovu običnog taktiziranja?! Iako je logičnije da se makar malo zakamufliraju kako bi privukli što više glasača, a kad skinu tog pomahnitalog populistu, biće vremena da se odrede oko svega. I to je vidljivo i iz brzog voza čak i na ovakvim internet mestima, koja su najdirektnije opoziciono nastrojena ali se skoro svima ta jedina opozcija koju imamo, ista ona za koju jesmo pošto za Vučića nismo, ne sviđa zbog nekih stavova. Pa tako nešto razmišljam i padne mi na um hipotetička scena u kojoj kao neko ko pripada opozicionom korpusu, poželim da na internetu pronađem istomišljenike... I neki drugari me upute na ovo mesto jer, jelte, to mesto jeste opoziciono, a onda na tom mestu pročitam da su, u stvari, opozicionari svi do jednog od zla oca i od gore majke... Pri tome o sebi pročitam da sam, kao pripadnik ovog naroda, najverovatnije krezub, glup, nepismen i da se ne kupam, a i da mi je Putin tata a brat Si - mama. Pa da kao takav teško i da zaslužujem da živim poput normalnog čoveka, već da treba da se kao crv koprcam ispod Vučićeve čizme jer za bolje i nisam. Mislim, halo? Pa kako da pobedimo, jbt?

Naravno da Milica Zavetnica neće ostati imuna na čudotvorno dejstvo sapuna i peškira iz američke ambasade, čime se pridružuje dotadašnjoj desnoj ansambleji sa Obradovićem na čelu, koja je već osetila kako je fino američko miropomazanje 😅 A to bi moglo da znači da ovdašnja kabinetska desnica ipak nije džuboks za svakoga, budući da prima u sebe samo odabrane žetone i ne radi na rublje. Što reko onaj čovek, ja i ne poznajem u Srbiji ikoga ko je ikada u životu i video rublju 😃 Iz tog razloga, dakle od momenta kad je Amerikanac pogurao Dveri u prvi skupštinski mandat, a ne Putko, uopšte više ne pušim priču o tome kako Rus instalira po Srbiji te kabinetske desničare i ostale bezveznjake. Jer Rus već ima svoje istaknute predstavnike u establišmentu i svakako mu ne treba neki bedni riplejsment, niti klupa za rezerve na kojoj igrači ni ne znaju pravila igre.

Kao i u slučaju Tomislava Nikolića, kome je Evropska unija onomad čistitala pobedu i pre objavljivanja rezultata, i aktuelne čestitke Vučiću koje stižu odasvud, iako je EU opet bila prva u čestitanju, dovoljno govore ko u svetu koga kako vidi na političkoj sceni Srbije, to jest ko je partner Briselu a ko nije. Jedino je Hil bio dovolno mudar da čestita svim učesnicima u izbornoj trci, a ne samo Vučiću (što znači i Milici Zavetnici i Vaciću), jer kao deo vrhunske diplomatije na tom nivou i kao iskusni diplomata, što se ne može reći za neke briselske aparatčike, veoma dobro zna da se niko sa političke mape ne odbacuje tako olako, jer ko zna kad će neko zatrebati za nešto. Međutim, niko ne treba da bude iznenađen ako ta energija EU, čiji se čelnici kao jelen dvogodac užurbano propinju na zadnje noge kako bi čestitali Vučiću, ne bude na kraju naštetila ne samo demokratskoj opoziciji, kao što i jeste dobrano naštetila, već i evropskom putu Srbije. Jer, ako te neko gura u Vučićevu presu i posredno ti time dokazuje da toleriše autokratsku histeriju, kao i da mu nije stalo do suštinske dobrobiti ljudi na ovim prostorima, kako možemo da očekujemo da taj isti narod iz Vučićeve prese bude za tu istu EU? Zato i ne čudi što je u svakoj novoj anketi poverenje evrointegracijama procentualno sve manje, budući da, ako izuzmemo već veliki broj onih koji su protiv, plus evroskeptike, imamo i evrognostike koji ne mogu da shvate kako Brisel toleriše i rušenje privatne svojine u Hercegovačkoj, i Jovanjicu, i Krušik, i medijske neslobode i činjenicu da Srbija protivno međunarodnim aktima prodaje oružje onima koji zbog sankcija ne smeju da ga kupe... A za sve to bi, da nema očigledne podrške Vučiću, EU za doručak pojela takav nedemokratski i kriminogeni režim koji joj paradira pred nosem. I da se na tome ne bi stalo, Vučić ne samo da istrajava u svom slovu o neutralnosti, što ne mora biti nužno nepromenjivo u skorijoj budućnosti, već i u ideji o zamrznutom konfliktu na KiM, koji skoro da niko više i ne pomnije u Briselu i Vašingtonu, budući da su se zabavili ukrajinskim slučajem do mere da nemaju kapacitete ni za šta drugo. A isto važi i za Republiku Srpsku, koja sve intenzivnije emituje tonove o samostalnosti, a da bukvalno skoro niko iz sveta suštinski ne reaguje na to... I sve to, gledano kao nedeljiva celina, diktira veoma sumorne projekcije i za građansku Srbiju, i za demokratsku opoziciju, a i za evrointegracije, dok nasuprot tome otvara neka nova vrata ovdašnjem totalitarizmu, pljački i bedi.

Sam Bajatović i sva ta espeesovska klika jesu, u stvari, zalog Rusiji kao dokaz da smo, ma koliko verbalno bili okrenuti evrointegracijama, u zbilji mentalno i delima negde daleko na istoku. I to nas dovodi do paradoksa koji je ogolila ukrajinska kriza, budući da smo u vreme dok se Evropa pomera dalje na istok, jer bez obzira na ishod njene borbe, Ukrajina je faktički već postala deo srednje ili istočno-srednje Evrope, mi koji smo mnogo zapadnije ostali u nekom neverovatnom proruskom bablu, koji samo što ne pukne. A zatim tu na red dolazi ono što je već sada vidljivo kao realna mogućnost: budući da u tom geopolitičkom pomeranju Srbija, i pored pragmatične osude ruske agresije na Generalnoj skupštini UN, ipak po svom unutrašnjem uređenju suštinski istrajava na istočno-evropskim obrascima, narativ naše spoljne politike uskoro će morati da postane više naklonjen Zapadu, a manje Rusiji ili Kini, zaključno i sa mogućim sankcijama Putinu koje se zasad sramežljivo naziru ispod površine. Ali taj geopolitički zaokret će istovremeno značiti da u Srbiji neće biti promena koje bi sistem vladavine prava i političkih sloboda i odgovornosti doveli na nivo standarda EU. U stvari, taj mogući spoljno-politički obrt Vučićevog režima koji se sada najavljuje, poput onog u vreme potpisivanja Briselskih sporazuma, ponovo će mu se isplatiti u formi još boljih odnosa koje bi ostvario sa zemljama EU. A to znači da bi nastavak podrške zapada, možda u još većem obimu nego do sada, značilo i podizanje praga tolerancije Evropske unije prema nedemokratskim i autokratskim manirima vladavine u Vučićevoj unutrašnjoj politici. Iz tog ugla, iz koga možemo da posmatramo i deo razloga zbog kojih je izborni rezultat takav kakav jeste, građanska opcija i demokratska opozcija u Srbiji izgledaju ne samo kao kolateralna šteta, već i kao potpuno nebitan faktor za Evropu i svet u nizu sledećih krucijalnih događaja na globalnom nivou... Pa čak i godina.

Bez kompletno odrađene energetske diverzifikacije, Bajatović je nedodirljiv. Njegove lične veze sa vrhom Gazproma i ruskim drmatorima na polju energetike su nepojmljive za bilo kog političkog čimbenika u Srbiji i nijedan političar i stranački operativac nije ni izbliza stekao tako snažne odnose u inostranstvu. Lakše bi Vučić smenio nekog KGB generala u Rusiji nego Bajatovića u Srbiji.

Zapad je dobro shvatio lekciju sa desničarima na Balkanu i sa uticajima raznih šešeljolikih protuva, pa je zato razradio odbrambeni mehanizam koji inkorporira i kabinetsku desnicu... Jer za njih je bolje da Milica Zavetnica uđe u parlament, budući da joj čim prvi put kroči u američku ambasadu odmah daju sapun i peškir, pa je posle tako opranu puste u promet, nego da u parlament uđe neko koga zaista ne mogu da kontrolišu u svako doba dana i noći. Isto važi i za Dveri koje su, podsećanja radi, u parlament premijerno ušle tako što su, posle trilera sa cenzusom, sačekale mig američke ambasade... A taj mig i gvozdena vrata otvara, a kamoli neke tamo dveri... I mi sad možemo samo da sa žaljenjem konstatujemo činjenicu po kojoj se u Srbiji, od promene vlasti i pada Tadića, apsolutno ništa ne dešava a da to Brisel i Vašington nisu halalili. Pa čak i fakat da jedini nismo pripalili Putinu sankcije, preko čega se ipak prelazi bez pretnje konsenkvencama, što Žiofre navodi skoro svaki dan. I što vole Vučića, što aminuju Dveri i Zavetnike u parlamentu i što ne vole nas opoziciju niti građansku Srbiju. Na sreću, takvi kabinetski desničari često su politički one night stand, a razne podrške spolja ciklično se menjaju iako jedna nada umre svaki put kad Žiofre javno pohvali predsednika Srbije i njenu vladu. I nijedna politička ljubav nije večna, pa neće ni ta skaradna veza Brisela i Vašingtona sa Vučićem.

Ne znam zaista šta je ko pisao, ali znam da su i italijanski tužioci bili godinama nemi dok nisu dobili dokazni materijal i podsticaj spolja. Pa malo šargarepica, malo prutić... I eto optužnica. S tim u vezi, sećam se kao da je juče bilo dana kada je uhapšen Sanader. A portparol PU Zagreb doslovno kaže u kamere: dokazni materjal dobijen je u saradnji sa partnerskim inostranim službama. A šta bi bilo da je izostala reakcija tih inostranih službi i da sa strane nije rečeno - sad je dosta, morate da ga utamničite i osudite. Pa verovatno ne bi bilo ništa. Kao što ne bi bilo ni u Italiji, da Amerikanci nisu imali jasan plan kako da raskrste sa demohriščanima i instaliraju nove igrače na političku scenu.

Pa samo epizoda sa Nevoljom, Hrkalovićevom i Stefanovićem pokazuje kako stvari mogu lako da izmaknu kontroli čak i kad niko ne zaljulja kavez dovoljno jako, a šta će tek biti kad se u sve umeša i strani faktor i počne da ucenjuje aktere? Pa biće i pevanja i nadpevavanja kad im organizuju solističke koncerte i horske svečanosti, sa više hitova nego što ih imaju Brena i Ceca - zajedno. S tim u vezi, kao primer sam već pomenuo italijanske demohrišćane, a jasan epilog su godine robije koje su zbirno ostale iza njih. I to sve kao plod intro denuncijacije i slanja inkriminišućih dokaza protiv dojučerašnji partijskih kolega stranom faktoru, koji je sve to lepo upakovao i poslao nazad italijanskim tužiocima. Zato - polako. Pa ne može da svane pre jutra.

Sumnjam da će naprednjaci baš ići toliko da se biju u ime Vučića, kao što su socijalisti i julovci hteli da se biju za Miloševića. Jer, u Miloševićevom igrokazu bilo je fragmenata barem neke ideologije, a ova keč ol interesna bratija je pored vladara samo dok je obilnih prinadležnosti. Pa zar neko može da zamisli kako bilo koji SNS funkcioner izvršava samoubistvo na stepenicama parlamenta zbog pada režima kojem pripada i posledica tog pada, kao što se onomad ubio Vlajko Stoiljković? Zato sam duboko uveren da Vučić veoma dobro zna da mu u budućnosti veća opasnost preti od sadržaja džepova njegovih saradnika nego što mu preti od Đilasa. Jer, u tim džepovima je i pokoja fleš memorija, koja sadrži svašta nešto i koja će biti trejdovana za očuvanje vlastitog kapitala i pozicije kada tome dođe vreme, kao i u slučaju Sanadera ili Trajkovskog koji su pali žrtvom tako što su bili prodani od vlastitog unutrašnjeg kruga. A ako on ne zna da su i danas, dok se slavi pobeda u Nemanjinoj i na Andrićevom vencu, delovi njegovog okruženja u intezivnoj relaciji sa "oficirima za vezu", ne prepuštajući ništa slučaju i mnogo pre nego što dođe do pada režima, onda rizikuje Miloševićevu sudbinu kao posledicu teške deluzije i nerealnih očekivanja. Jer, ništa na ovim prostorima nije tako seksi u politici nego kad te prodaju tvoji.

Razumljiva mi je potištenost, shvatam i rezigniranost, kao i svu težinu spoznaje da je politički protivnik toliko jak da postaje monumentalan, dakle i veći od prirodne veličine, u očima poraženih... Ali zaista ne mogu da razumem generalizaciju naroda i da je ovakav i onakav, budući da nas moderna politička istorija uči da je taj isti narod, primera radi, na izborima u decembru 2000. godine dvotrećinskom većinom glasao za Demokratsku opoziciju Srbije, koja je ubedljivo pobedila, sa 2.405.000 glasova, i one koji su na narod izvodili tenkove, i podizali helikoptere u vazduh i ubijali političke neistomišljenike, kao i rodonačelnike ove desnice koja se sada ušunjala u parlament kao puvanjak u donji veš. I taj isti narod će, jednoga dana kada se steknu uslovi za to, dati i aktuelnom režimu ono što ga spada... Isto kao i Miloševićevom režimu. To je čista dijalektika.

Kad boje razmislim, kao i u mnogim dramama, problematika ovdašnje političke scene proizilazi iz neuzvraćene ljubavi. Jer, građanska Srbija voli EU, EU voli Vučiča, a Vučić voli brata Sija i brata Putina.

Dok je bio faktor stabilnosti na Balkanu i dok je imao podršku Vašingtona, i Milošević je bio nedodirljiv na izborima, a kad je izgubio tu podršku i kad su mu navalili na leđa sankcije, morao je da vlada isprva sa manjinskom podrškom, zatim 1996. bez najvećih gradova i opština koje je izgubio na izborima, a onda i da završi karijeru na izborima 2000. godine. Pa ako bismo podršku spolja preslikali na sadašnji trenutak, videli bismo da je Vučić odasvud ima u većoj meri nego što je ikada Milošević bio podržavan. Jer, uz Vučića su, nominalno i deklarativno, i Brisel, i Vašington, i Peking, i Moskva, i Berlin i Pariz... Plus je uspeo da bukvalno sve institucije sistema upregne u vlastitu izbornu trku, pa da takvom državnom aparatu pridoda stranačku infrastrukturu i stranačke finansije koje dobrano prevazilaze fondove koje imaju sve stranke u regionu. A u takvim uslovima ovdašnja opozicija jednostavno nije imala šanse, dok se istovremena budi kabinetska desnica, verovatno nastala u simbiozi nekih od ovdašnjih politolabaratorija i raznih ambasadorskih kružoka. Iz tog razloga, analogno padu Miloševića, pravi impuls treba da dođe spolja. I treba da dočekati. Kao što su ga dočekali Italijani prilikom pada demohrišćana, koji je kompletno bio isprovociran i uređen sa strane, i kao što smo ga, na kraju krajeva, dočekali i mi prilikom obaranja Socijalističke partije Srbije, koja je u kontinuitetu sa KP vladala pola veka. Drugim rečima, kada Vučiću okrenu leđa oni koji su ga i doveli na vlast i koji ga i danas podržavaju, videćemo kako opozicija preko noći dobija i bolju infrastrukturu, i veću kuražnost, i jasne instrukcije ko s kim i zašto, i bolje procente u istraživanjima javnog mnjenja, i kontrolore na svim glasačkim mestima, i neki novi Otpor... A onda je sve u vezi obaranja režima samo pitanje časa.

Pa kad su ovi bili spremni da daju Šapiću mesto gradonačelnika, Jovanoviću će to da ponude još večeras ako bude potrebno. I Vesića kao zamenika.

Po meni je važniji podatak da na tom izbornom mestu u Leskovcu SNS ima 30 odsto. To je veoma indikativno i svakako je dobra vest.

Gradska izborna komisija Niša objavila da ove noći neće biti poznat procenat izlaznosti??!? Pa ajte polako, do Uskrsa da utvrdite koliko je ljudi izašlo... Pa da li ih je barem malo sramota?

Ali da Republička izborna komisija ne izađe u javnost ni sa jednom izjavom u izbornoj noći, pa to nema nigde na planeti??!? Ni da beknu... Pa jel realno, jbt?

Što reče Obradovič onomad u RIK-u, gde bežiiite 😃

Nisu svuda krajcovali, negde su morali da dodaju biračka mesta imajući u vidu novopridošlu populaciju. Kod mojih u kraju, a reč je o lokaciji koja je u top tri u BG po novogradnji, do prošlih izbora bilo je tri biračka mesta, a sada ima četiri. Pri tome, dodaa su biraćka mesta i u OŠ koja do sada nije bila biračka lokacija.

Crta pominje da je u BG izašlo 52 odsto do 19 časova, sa mogućnošću greške od 0,6 odsto. Sa slikama i klipovima sa biraćkih mesta koje pokazuju reke glasača, zaista ne znam kako je to moguće.

Dobro je ovo loženje... Do pre izvesnog vremena nismo ni sanjali da ćemo se barem nadati. A nade ipak ima.