Nek grmi jako

Jel beše Mark Tven finišira Toma Sojera rečima - ako ovaj mali ne završi u zatvoru, završiće kao predsednik Amerike (ili tako nešto), Slično je i u domaćem fudbalu, pa ona pretpostavka koju je kolega forumaš podelio s nama, a po kojoj pošten čelnik ne bi sastavio ni nekoliko meseci na čelu kluba, svakako pije vodu. Jer, kao u Serpiku, korumpirana i kriminogena sredina povukla bi ga na dno te smrdljive baruštine... I zahvaljujući baš tom paradoksu današnjice, dr Terzić pledira da se, kako sam kaže, na kraju nađe na istaknutom mestu enciklopedija i almanaha na osnovu istorijskih uspeha koje će napraviti sa Crvenom zvezdom. Naravno, ako prethodno ne omiriše zatvorske rešetke sa unutrašnje strane. Pa ako se to zaista desi i ako Zvezdan od Arizone odigra pobednički valcer sa istorijom, ime takvog čoveka naćiće se u enciklopedijama, monografijama i bogato štampanim brošurama u njegovu slavu... A imena forumaša (i to mahom kao internet pseudonimi), koje u predmetnom intervjuu pominje sa nipodaštavanjem kada priča kako ga ne zanimaju oni što mu se obraćaju preko tastature, ostaće samo na - forumu. I to je istina sa kojom se treba suočiti, kao pokazatelj razmera iščašenosti devijantnog društva u kome živimo i u kome Zvezdan Terzić ima šanse da postane uvaženi član zajednice par ekselans, a i da ga istorija zapamti kao izvanrednog pojedinca u poslu kojim se bavi.

Na ovom mestu nikada nisam postovao niti jedno jedino afirmativno slovo o Zvezdanu Terziću, jer smatram da onaj ko se ogrešio o zakon i zatim pobegao od lica pravde ne zaslužuje afirmaciju u bilo kakvom obliku. I stojim iza toga, što a priori ne znači da Terzić nema i neke okej odluke... Recimo, možda naručuje dobra vina, možda čini dobro vlastitoj zdravstvenoj slici ispravno se prehranjujući, možda može da reši skandinavku do kraja... Pa u taj domen spada i ova odluka da, nasuprot svim dosadašnjim pominjanjima cene koju je platio za Bukarija, jasno i bez uvijanja saopšti javnosti da ga je, zapravo, platio skuplje nego što se dosad mislilo. A zašto pominjanje tih tri miliona uopšte nije loš izbor? Pa zato što i na taj način podiže lestvicu renomea kluba koji predvodi, a koji je, ako je to tačno, danas spreman da plati za igrača tri miliona da bi sutra mogao da pregovara sa klubovima oko igrača koji koštaju četiri ili pet miliona. Što, zapravo, formira osnovicu u takvim pregovorima jer se na taj način izlazi iz zone klubova koji jedino mogu da posluju na dnu kace. Takođe, ako je platio igrača tri miliona, a taj igrač mu pomogne da se za nepune dve godine dočepa 60 miliona samo na osnovu plasmana u LŠ, zašto bi to skrivao? Pa jel treba da se stidi klupske platežne sposobnosti? I tu dolazimo do one plačipičkaste agende i božesakloni ispraznog lamenta o tome kako narod živi ovako, a vrhunski sport se razbacuje parama... Pa se lažni tribuni i pseudosamarićani ubiše da dokažu kako je nemoralno da klub koji se takmiči na vrhunskom nivou plaća milione za igrače, dok narod grca, kao da je nekada i bilo drugačije??!? Pa ne, stvarno, kad su klubovi koji se bave vrhunskim sportom delili sudbinu lokalne zajednice, osim možda u ratu? Pa čak i u ratu nisu svi prolazili isto, jer su neki u Italiji, Nemačkoj ili u NDH igrali fudbal i svakako nisu delili sudbinu naroda i onih na frontu, a isto može da se pomene i za Hajduk, čiji su igrači dobro parče rata proveli na oslobođenom Visu. I jel sad treba fudbaleri iz Bundeslige da idu u one kolektivne centre da se greju zajedno sa sirotinjom za koju neće biti gasa, da bi podelili sudbinu naroda? Ili ovi iz Premijeršipa da se odreknu milionskih ugovora jer je istočni London na ivici restrikcija struje?!? A da igrači Crvene zvezde na treninge dolaze vozeći jugo floridu, a ne džipove, zato što nema smisla da džipovima mašu gladnom narodu kao biku crvenom maramom.... Španija, Italija, Grčka i Portugal bili su na korak od finansjkog sloma sa istorijskim rekordima dugovanja, izraženim u stotinama i stotinama milijardi evra, pa jel su prestali da igraju fudbal i dovode skupocene igrače u klubove? Pa što se Real i Barsa, koji su takođe u to vreme dugovali stotine miliona kao što duguju i sada, tada nisu ponašali kao ubogi siromasi nego su nastavili da mesijaju i ronaldinjaju? Pa zato što samo neko ko nema konekciju sa realnošću može da misli da vrhunski sport treba da deli sudbinu običnog puka... Nikada nije delio, niti će deliti. Jer ako bi vrhunski sport prestajao da bude vrhunski uvek kada neka kriza, pandemija ili vremenska nepogoda pogode planetu, kada bi stigao da bude vrhunski? NIkada, naravno. I zato možda neko i može da zamisli život bez vrhunskog sporta, po cenu pariteta sa ostalim delovima čovečanstva koji uopšte nisu vrhunski. Ali, eto, moja malenkost to ne može i ne želi da prihvati, zato su mi i sumanute te žalopojke o narodu koji se muči dok vrhunski sportisti zarađuju onoliko para koliko prosečan čovek ne vidi ni za deset života. Ali tog Bukarija, koji je plaćen tri miliona evra i koji zarađuje novac koji ja neću videti do kraja života, gledaće na stadionu u LŠ 50.000 ljudi koji su platili kartu za to, a u televizijskom prenosu - milioni, a mene ni ukućani ne mogu da gledaju dok u radnoj sobi obavljam posao kojim se bavim. I zato je pošteno da taj Bukari bude plaćen, a ja ću se već nekako snaći sa mojim životom.

Mogu i da izvade iz groba Elenia Ereru i da ga dovedu za trenera, džabe kad je u timu gomila apsolutnih bezveznjaka. Ali Mektominej i Dalot... Pa da li je realno da se takvi likovi toliko dugo šunjaju po Junajtedu??! I daleko od toga da su jedni, pa može da bude bolje tek kada većinski deo tima napusti Old Traford.

Baš je nepotrebna situacija sa Adom, od koje niko živ nema ikakvu pogodnost. Mi ga tražili, Šerif ga nije dao, pa ga poslali Dancima, a on nije hteo... I sad ne igra kvalifikacije. Što znači da je Šerif na gubitku jer mu plaća ugovorene obaveze a zauzvat dobija šipak, igrač tavori ne znajući kud će i šta će, Danci ga nisu dobili, Zvezda takođe... Što znači da je to jedna od onih situacija kada odrasli ljudi pobudale i rade prvenstveno na vlastitu štetu, a onda i na štetu drugih.

Bio sam davno, u prošlom veku, jedno celo leto u Siriji, Jordanu i Libanu, pa me ova fotografija podsetila na jednu svadbu na kojoj sam bio u Homsu. Tako se tamošnji likovi nameste, pa zaigraju nekakvu folklornu igru... Naravno, bez žena jer se žene u kolo ne hvataju. Čak i fizionomije odgovaraju učesnicima svadbe, baš su me obradovali sećajući me na taj period života.

Na temi o domaćoj ligi nedavno se pisalo kako Crvena zvezda obesmišljava prvenstvo jer sa mnogim protivnicima prelako izlazi na kraj, pa se tom analogijom može reći da počinje da obesmišljava i treće kolo kvalifikacija za Ligu šampiona. Šalu na stranu, posle Radničkog i Kolubare pitali smo se kako ćemo igrati na gostovanjima, pa onda kako ćemo igrati u kvalifikacijama, a sada se postavljaju pitanja da li ćemo pokazati klasu i u plej ofu, kada nasuprot nas bude stajala ekipa koja takođe melje svoje protivnike. I to je negde i objašnjivo - kako jednu prepreku preskočimo, neki ljudi se češu po glavi pred sledeću,,, A kad otresemo Makabi, mogu da se kladim u bubreg da dolaze na red pitanja "a kako ćemo u Ligi šampiona" i konstatacija a la "najebaćemo". I to je shvatljivo, jer se tek mi stariji sećamo vremena kada smo rušili najjače protivnike u evrokupovima, dok su mlađi navijači navikli da budemo topovsko meso. A navika ostalja posledice, hteli mi to ili ne. Mada, jedno je sigurno: gledam FKP dok pišem ovo, i znam da smo trenutno druga galaksja za srpski klupski fudbal. I tu činjenicu neče poremetiti krajnji domet ovog našeg tima u Evropi.

Gledam neku britansku seriju u 4K formatu, pa sam shvatio kako su nekada glumci, pre pojave visoke rezolucije, imali glatku i finu kožu lica, a sad im se na 1080 tačaka, i pogotovo u 4K, vidi svaka neravnina, rupica i roša... I pade mi tako na pamet da je i Zvezda dosad igrala u slabijoj rezoluciji, a sada će biti pod jarkim svetlima reflektora. I Pjunik, pa zatim Makabi ili Apoel, doćiće nam kao neki 4K koji će kristalno jasno pokazati možemo li da igramo dobar fudbal protiv manje renomiranih rivala, možemo li da napadamo i dominiramo, čemu možemo da se nadamo i da li smo sposobni za iskorak u odnosu na prethodne sezone. Pokazaće nam gde smo i šta smo. Što je dobra stvar... Jer nema smisla da budemo ubeđeni da idemo okolo svijetla lica, a da nam lice u stvari i nije baš tako zavodljivo i divno.

Ovaj mali Gruzijac deluje sasvim korektno na klipovima, a pretpostavljam da nije reč o optičkoj varci kada je već stigao do seniorske reprezentacije. A na klipovima vidimo da hastluje i uklizava pozadi, da se lako kreće i da iz jednog driblinga izbacuje čuvare, da zavrće u šesnaest sa solidnom kiflom i kroz vazduh i po zemlji, da ume i da ga bocne... Dakle, lakonog i brz, tehnički ne zaostaje, hoće da se potroši i pozadi i napred, ponavlja se po strani, centrira, dodaje, šutira. Čak se i na onim snimcima, gde je igrao u mlađim selekcijama na krilu, jasno uočava da nije drvo, da zna fudbala i da radi stvari koje devet od deset linglongligaških bekova ne mogu ni da sanjaju. Pa negde kad se sve sabere i oduzme, i ne čudi da ga je prošle sezone pojurio Trabzon, a da se ovog leta pominju nekakvi Italiijani. Klinac, seniorski reprezentativac, igra na poziciji koju ne mogu da reše ni jači klubovi od nas jer bekovi ovih godina slabo rađaju i retko ih ima na drvetu sa koga se beru dobri bekovi... Pa nek dođe, što da ne.

Zanimljiva je činjenica, koja promiče ispod radara ali je ipak činjenica, po kojoj doktor robotike ipak ne bira pojačanja, ili barem ne svako pojačanje. Jer, mogao bih da se kladim u hektar gibanice i bazen koka kole pride da zamalo doajen mašinskog fakulteta u životu nije čuo za Adamsa, a kamoli da ga je, ne daj bože, gedao pre nego što je ispao kao varijanta za dovođenje. A ko je doveo Adamsa na možda i najvažnije mesto u timu, to jest ko je rekao - e ovaj može, nikada nećemo saznati. Možda je to trener Jovanović, možda i nije... Svejedno, namera je očigledna. Igraće se brza košarka, prangijaće se bez previše savesti i roster će biti rasterećen pojedinih radonjićevskih postulata, bez kojih se KKCZ nije mogla zamisliti u vreme kada je osvajala triplete. I tako skoro ništa neće biti isto kao pre... Pa nek nam je sa srećom. Koliko je svet poludeo i šta se sve dešava okolo-naokolo, možda nam se i posreći.

Niko i ne upoređuje uslove, nego ishod. A ishod je takav da je od 2000. godine do danas Bajern bio šampion 17 puta. A pomenuti Dinamo u ovom veku valjda samo tri puta nije bio šampion... Dok je, primera radi, Makabi u Izraelu bio 55 puta šampion u košarci od mogućih 60 i kusur odigranih prvenstava... I tu nje kraj, već je tu i Šahtjor, koji je od poslednjih deset mogućih titula uzeo osam, zatim austrijski Red Bul, Olimpijakos... Pa što onda ne ukinu sva ta svoja prvenstva, kad su već tako jednobrazna, unificirana i predvidiva? Zato što još nisu poludeli baš toliko... Naprotiv, baš će Hrvati da se žale na svoje prvenstvo u kome je Dinamo uvek prvi, a to prvenstvo iznedrilo vicešampione sveta?!!? Jednostavno, neko drugi će biti šampion čim bude bolji od tog Dinama. A pre toga - ne.

Mnogi koriste kovanicu "makabizacija" za slučaj kada tim nadraste ligu u kojoj nastupa, kako što je to slučaj sa Makabijem u izraelskoj košarci, te samim delovanjem obesmisli borbu za prvo mesto jer pobeđuje mnogo više nego što to čine njegovi protivnici. A takvih primera ima, naravno, još, pa i u našem najbližem susedstvu gde zagrebački Dinamo dominira do te mere da u ovom veku nije bio prvak, ako se ne varam, svega tri puta... Čak i u najboljim ligama sveta dešava se dominacija poput Bajernove, u kojoj taj klub skoro i da nema konkurencju i uzima titule maltene kao od šale. I jel treba Nemci i Hrvati da prestanu da gledaju domaći fudbal zbog činjenice po kojoj Bajern i Dinamo u skoro svako prvenstvo ulaze kao najveći mogući favoriti na kladionicama, čije kvote skoro da pokazuju izvesnost Bajernovih i Dinamovih titula i pre nego što lopta krene sa centra na prvenstvenoj premijeri? Ili Izraelci treba da izvrše kolektivno samoubistvo jer je veća mogućnost da vide Halejevu kometu nego da neki tim koji nije Makabi bude prvi u njihovom košarkaškom šampionatu, budući da je Makabi uzeo 55 titula šampiona Izraela od šezdeset i kusur mogućih?!?? Okej, razumem da navijači Hajduka godinama tandrču o Dinamovoj dominaciji zasnovanoj na kosmičkoj nepravdi, da neko iz Izraela i Nemačke slini zbog sudbe klete koja im donese Makabi i Bajern, ali jel treba Dinamo i Zvezda da igraju sa devet igrača, a ostatak lige sa jedanaest, i da se pre svake utakmice protiv njih izvede po dva penala kako bi im lige bile zanimljivije? Ili da jednostavno prestanemo da igramo fudbal u Hrvatskoj i Srbiji, a košarku u Izraelu... Jel to rešenje? Pa pošto se to neče desiti sve i da se nezadovoljnici okrenu naopačke i počnu da emituju nezadovoljstvo kao ona riba u filmu Isterivač đavola, ostaje im samo da, ako neće da gledaju Dinamo, Bajern, Zvezdu, Makabi ili neki drugi klub koji vezuje titule - promene kanal. Jer, ne treba baš biti ni mazohista pa gledati nešto što stvara toliku neprijatnost.

Učiteljice, učiteljice... Šta je bilo, Perice? Mikica me gađao stolicom! Pa gađaj i ti njega... Ali ne mogu, moja je retka Mislim, stvarno, sa ovakvim FKP moramo da budemo šampioni. To može da promeni samo direktan sudar planete i komete.

Ako se večeras ili sutra nešto desi, insajderka sa šaltera svakako zaslužuje pozivnicu, pa da nam se pridruži u ovom skromnom internet kutku. BTW, Anderson je treći igrač koji je nastupao za Sikserse i koga sam u tom periodu gledao svake noći kad je utakmica, a da se na ovim stranama pominje kao mogući izbor KKCZ. Krvava kolena, durasel zeka, skroman skilset, šuta bez... Nadam se da će isto proći kao i Šejok i Čarli Braun JR, to jest da je reč samo o tlapnjama.

Dobio Vlada tesnu završnicu. Bio je miran na klupi... Šta ga briga i ako fasuje otkaz u Savezu, kad ima posao u Zvezdi.

Po uzoru na stari kagebeovski recept - malo žariš, malo kališ - Čova nas je prvo zagrejao, pa onda ispolivao ledenom vodom... I sad može da nam uvali in d pedu šta god hoće, ne bismo ni osetili. Pa, čekajte, jel realno da se pored svih pomenutih igrača koje je sam Čović podmetao kao kukavičja jaja, dovede neki Tejlor?!? Tejlor???!? Ej, Tejlor??!? Ali to smo mi, navijači Crvene zvezde, i on, njen predsednik, i taj naš odnos može da bude ovakav ili onakav, ali mogu samo da zamislim kako sve to posmatraju navijači Partizana i Budućnosti. Pa i Cedevite, ako ćemo za pravo. I kako na to gledaju Tedeski, Bokan i Ostoja. Mora da im je u glavi: jbt, od koga smo mi gubili i ko je nas vodao, kao majmune, žedne preko vode sve ove godine. Međutim, sa parama uloženim u tim ruku pod ruku idu i evroligaški status, pa svakako i status u Aba ligi i domaćim košarkaškim forumima. I tu doktora robotike u sledećem periodu čeka promena narativa, jer ga branša svakako neće gledati na isti način sada kada mu u komšiluku galopira finansijski stampedo. Gubljenje uticaja sledi jedan kroz jedan, to je sledeća stanica na koju naleće Čovićev voz koji nezadrživo ide unatraške, kao ona železnička kompozicija u filmu Valter brani Sarajevo.

Okej, donekle mogu da razumem da Čović istrčava sa fintama dok je u toku akcija prodaje sezonskih karata, da diže temperaturu i hajp oko kluba kako bi donekle parirao disko-disko partizanima, ali ne mogu da razumem da toliko laže ljude u klubu i one koji se vrzmaju oko njega?!!? Pa zar nije išla priča od ljudi koji su u klupskim institucijama da kad Čović zategne transfere i dovede igrače, trener im maltene neće ni trebati? Pa što ih je tako masno slagao i lično ih kompromitovao nateravši ih da bulazne po mrežama? Ili misle da Petruševu zaista ne treba trener??? I zar lik koji mu sedi pod skutom nije jasno napisao na Tviteru i Instagramu, posle dovođenja Martina, da ono pravo tek sledi? I jel Bentil ta bomba? Jel on ono pravo? Ili, što bi rekao Balašević - ako su lagali mene, i ja lažem vas... Ali kakva je to nda grupa ljudi koja se determiniše na izmišljotinama i lažima, i ima li tu sreće ako ih gazda laže, a oni onda po dubini lažu dalje.

Ne sumnjam da će se uvek prst upirati u nekoga drugog, ali doktor robotike iz Železnika ovog puta zaista nema takav manevarski prostor koji mu dozvoljava da, u slučaju neuspeha, upre prst u nekoga, jer će tada ispasti običan senilni mentol. Jer, on je rekao, a ne neko drugi, da se Radonjić čeka za produžetak ugovora, čime je navijačima dao nadu iako je znao kakav će biti ishod... I on je saopštio, a ne neko drugi, da je Zvezda dala istu, a možda čak i bolju ponudu od Barselonine za Kalenića, kako bi fingirao da se na tom planu sve pokušalo. I njegovi čauši pričaju insajderima da su Šabaz i Singlton done deal, jer im je on to tako rekao a ne neko drugi, i to do mere da najglasniji njegov čauš, koji po internetu vezuje konja gde mu gazda kaže, objavljuje Singltona, a sad kao mastif slini po toj objavi, objašnjavajući kako je to učinjeno zbog - portala?! A da neko tamo ima kičmu, što čauši svakako nemaju jer im je Čović odavno impregnirao kralježnicu, upitao bi ga jednostavno kako to da se od Singltona na kraju dođe do Bentila? Kako se to od Bjelice i Marjanovića, koje je Čović dovodio u Zvezdu, a ne insajderi koji su treća ruka informacija, stiže do priča o Raduljici? I kako se od Radonjića i Lasa stiže do - Jovanovića??!? Pa još ako ne dovede Šabaza, za koga je u vlastitom okruženju lupetao da je završen, trebaće mu svo doktorsko znanje da nam objasni kako se to od Nejpira stiže do, recimo, Kobsa. I ko mu je sad kriv, da mi je samo znati...

To što nam se trenutno događa i ta vsta rezigniranosti obično je posledica gledanja kako je jabuka pala dole, a ne kako se popela gore... Jer navijači koji se okupljaju po internet forumima i društvenim mrežama ne znaju odakle novac potiče, niti mogu to da znaju, kao i način na koji se kroz obećanja formira budžet. I sad su, normalno, indajderi krivi, iako je činjenica da ni Čović ni Ostoja doskora nisu imali blage veze oko visine budžeta, tempa isplata i ostalih pojedinosti vezanih za finansijsku sliku. A kad je tako, normalno je da se ponašaju kao slonovi u staklarskoj radnji, nenaviknuti na toliku količinu novca i na mogućnosti koje idu uz taj novac. Pa dojavljuju insajderima sigurice, ruše oko sebe, mačuju se sa zamišljenim neprijateljma, mere jedan drugome vršnjake... Jer jedino što znaju jeste činjenica da je ovako sad... I ko zna kad. I sad bi neko pomislio - pa što ne uštede i za sledeću sezonu? Pa možda i bi, kada bi to išlo tako. Ali ne ide, jer će im novac, kako im je obećano, biti isplaćivan tad i tad, da bi platili ono što su sad doveli. Za posle - ne važi. Ostoja, međutim, ima jednu olakšavajuću okolnost - ne pita se ni za šta oko dovođenja igrača. Dok Čović, vidi se iz priloženog, ispada komičan u želji da bude i sportski direktor, pa fejluje sa Lasom, najavljuje nekolicinu igrača koji su mu, kako sam kaže, interesantni, i baljezga kako je razgovarao sa desetinama igrača i trenera... Što, u stvari, najbolje pokazuje koliko ne zna u šta se razume i u šta se ne razume, te gde mu je zaista mesto. I gde mu je dupe, a gde glava

Znam da je teško, ali ipak treba odvojiti to što je dolazak Stankovića na beka iznuđen potez zbog šalabajzerstva onih iz lože, i njegov učinak na terenu, gde bi mogao i da uspe ako mu se neke stavke poklope. Mene lično ipak više tangira to što imamo Lučiča, koji s pravom dobija šansu, i Motiku, koji je ne dobija, a planiramo i onog malog iz Niša... A zašto me tangira? Pa zbog prilično iritirajuće situacije u kojoj nemam ama baš ništa protiv nijednog od njih, a opet sam svestan da je tako nagomilavanje igrača na istoj poziciji ravno umobolstvu. Jer, ne mogu svi da dobiju priliku i neko će tu, jasno je, igrački prvo stagnirati, a zatim i pasti u ambis. A to da deca upadaju u ambis uopšte nije lepo.

Mi ne možemo da biramo ligu u kojoj ćemo da igramo, već nastupamo u domicilnom takmičenju koje u svom članstvu ima i ekipe poput Kolubare. I sad to što je ta Kolubara očajna ne mora da znači da Stanković treba da se prilagođava tom očaju tako što će umanjivati kvalitet vlastitog tima kroz startnu postavu, već treba uvek da igraju najbolji kako bi se što bolje pripremili za ono što ih čeka u Evropi... Pa ne, najbolje da izađu da igraju sa trećom postavom i u farmerkama, pa da trče unatraške kako bi izbalansirali stanje na terenu jer im je protivnik loš. Ionako nemaju puno vremena do evropskih utakmica da se nameste kao nova grupa, da skapiraju kretnje, rutine i posebnosti saigrača, a to što smo u dva kola dali devet i primili nula golova, valjda treba da bude pohvaljeno, a ne da postane predmet neke sprdačine. Isto važi i za Stankovića na desnom beku, koji je sa asistencijom posle centaršuta, što je detalj koga u prošlosti i nismo imali baš na pretek i što je korisna pojedinost kada protivnik parkira autobus u šesnaest metara, učinio upravo ono što se od njega očekuje. Pri tome je bio korektan i pozadi, gde osim jednog plivanja u prazno nije imao problema, pa je bespotrebno skakati mu po grbači sada kada je sve okej. Naprotiv, neka ga, neka se razvija, a od dela navijača mu svakako sleduje šlajmarica čim prvi put nešto ukaki... I, na kraju krajeva, ko može sa sigurnošću da zna šta će biti od tog malog, a ako bude ispao dobar, biće dobro i za navijače, i za klub i za njega. Za sada je sve kako treba... Čuvajmo pljuvačne žlezde za neka druga vremena, koja će svakako jednoga dana stići hteli mi to ili ne, i neke druge adrese. Adresa malog i velikog Stankovića jednostavno trenutno ne zaslužuju lošu konotaciju.

Dobro pamtim vreme koje pominješ, stari moj forumski druže, i sa ove vremenske distance slobodno ću ti, bez ikakvih skrupula, reći da sam tada mogao da budem još eksplicitniji u predviđanju onoga što će se desiti, budući da sam u šapatu vetra i u razgovoru sa sovama prilično dobro razaznavao kurseve dva košarkaška kluba. Međutim, šapat vetra i razgovor sa sovama nije moguće prenositi na forumske redove, niti zdrav razum sugeriše da to tako treba, pa sam sa priličnom kočnicom tada pristupio fenomenu smene na poziciji košarkaške moći u Srbiji. A i da sam kojim čudom napisao sve što sam tada znao, u to vreme mi niko verovatno ne bi ni verovao... Sada je pak potpuno drugačija situacija jer je establišment nametnuo igrokaz koji nikada pre nije viđen, pa će Partizan sigurno, a možda/verovatno i Crvena zvezda, imati i pojedinačno i zbirno najveće budžete u istoriji igre pod obručima na ovim prostorima. A to, samo po sebi, otvara neka logična pitanja. Prvo i osnovno je - zašto baš sada? Kako je, dakle, moguće, pitaće se svaki normalan navijač Partizana, da do sada nije moglo ovako kako se danas troši u KKP? I zašto isti slučaj nije i u FKP? S druge strane, svaki navijač Crvene zvezde koji ume da sabere dva i dva, a povremeno želi to i da učini, pitaće se odakle baš sada tolike pare za srpsku klupsku košarku, oličenu u dva kluba, ako se ima u vidu da je KKCZ već skoro deceniju fenjeraš po budžetu u Evroligi, i zašto je Terzić uvek na tom polju stajao mnogo bolje od Čovića? Kako je, dakle, moguće da u doba rata, ogromne ekonomske krize i pandemije naša klupska košarka doživljava finansijsku renesansu? Da li je to nafta potekla ispod košarkaških terena Partizana i Crvene zvezde na Kalemegdanu, ili je reč o spletu koincidencija koji je sve, samo nije koincidencija? Naravno, logičan odgovor na takav sled događaja je da iza svega postoji neki, jel te, plan. Jer ako nešto nije slučajno, onda je reč o nekoj nameri... S tim u vezi, na ovom mestu moram da se osvrnem na činjenicu po kojoj ogromnu većinu navijača Zvezde i Partizana savršeno ne zanima ovo što pišemo, dok se svega nekoliko posto onih koji se mogu nazvati sportskom javnošču zaista pita šta se valja iza svega ovoga. I pošto, logično je, nema kritičke svesti, a nema maltene ni nikakve svesti o aktuelnim dešavanjima, onome što će se sutra eventualno desiti, to jest hard resetu koji će zaustaviti neodrživo finansiranje KKP i KKCZ na način na koji se to finansiranje trenutno odvija, suprotstaviće se - niko. Kao primer za to poslužiće mi okupljanje navijača Partizana koje je trebalo da pruži podršku Dušku Vujoševiču u vreme najžešćih priča o aparthejdu, a koje je svojom komičnom malobrojnošću u stvari pokazalo da se sa klubovima i navijačima može raditi apsolutno svašta. Jer, ogromnu većinu uopšte ne zanima ni Vujošević, ni Čović, ni Obradović, a ni Ostoja... I ogromna većina apsolutno nema pojma šta se sada dešava, niti kuda sve to vodi. Ako želiš da budem stoodstotno iskren, sa spoznajom da ćeš mi stoodstotno verovati da znam o čemu pišem, napisaću ti drugarski da ni Ostojić ni Čović nemaju pojma šta donosi sutra. I biće, vrlo je moguće, zatečeni kao i ti i moja malenkost. Sa tom razlikom što će, zahvaljujući sposobnostima da plivaju u svakoj vodi, truditi da i iz toga nekako isplivaju. Do tada, ostaje mi da te podsetim na skromne redove od pre desetak godina, u kojima sam ti poručio da je pitanje prirodnih zakona i socijalne dinamike trenutak kada češ se, kao navijač, ponovo radovati uspesima tvoga kluba. To vreme je sada došlo. Radujem se što te je sačekalo u zdravlju i dobrom raspoloženju... Jer, na kraju svega, to je i najvažnije.

Nisam gledao FKP protiv Javora jer sam očekivao šta će biti u Ivanjici, to jest da to neće biti pravo merilo, ali sam hteo da vidim kako će izgledati u Nišu. I mogu slobodno da kažerm da sam iznenađen koliko loše FKP izgleda. Mislim, znao sam da neće biti supersonični, ali da ih Nišlije baš toliko razmontiraju... To baš nisam očekivao. Čini mi se da im u LE sledi masakr, jer ako ih ovako Radnički ubi, naročito po krilima, nema tu leba

Kako sad komično izgleda ona naslovna strana gde doktor robotike iz Železnika kaže: Sad hoću i ja da budem državni projekat... Ne znam da li u svetlu ove mašine za trošenje novca u Humskoj komičnije zvuči ta izjava, ili one partizanske kuknjave o aparthejdu. Pa, doktore, ovakav državni projekat, kakav gledaš preko puta, niti si ikada bio, niti ćeš ikada biti... Vučiću je lakše da Ostoji da 20 nego tebi 10, i to neće promeniti bilo kakvo tvoje gostovanje na Pinku. Jer, zamisli da neko ko uopšte i ne navija za KKP, sipa tamo novac koji ti, doktore, nikada nisi imao na gomili. Šta bi tek bilo da AV navija za KKP?

Kada zvaničan narativ nema objašnjenje za neki proces, onda se po difoltu svako moguće objašnjenje predmetne stvari tumači kao teorija zavere, ali moja malenkost sada sve manje prihvata kao teoriju zavere elemente priče o skoroj prvatizaciji. Naprotiv, kada neko vadi iz ugovora frikin Papapetrua, plaća za njega obeštećenje i daje mu milionsku platu, i kada se dva košarkaška kluba opterećuju iznosima za plate i poreze od 30 plus miliona miliona evra za jednu sezonu, kao da sutra ne postoji, navodi o ogromnoj mućki koja nas čeka iza ugla počinju da mi bivaju sve realniji. Zato što na kraju uvek neko ipak mora da plati ručak. Čović je prethodni ručak platio oslonivši se na UPPR i Sporazum, a ovim tempom, za groznicu trošenja novca u Humskoj neće biti ni antipiretika, a ni UPPR-a. Jednostavno, kad duguješ desetak miliona i spucaš još skoro dvadeset preko toga u sezoni, đavo mora da dođe po svoje. Pitanje je samo kako će koji klub proći kada se nova pravila finansiranja nađu na stolu, jer i slepac vidi da je ovakav sistem neodrživ ni u periodu od par godina, a kamoli na duže.

Singlton je u silaznoj putanji, ali i dalje je namazan i i dalje namešta redovno ljude na kuk i rame... I ne sklanja se nikome. Jeste, istina je da izgleda kao da ga boli bulja za sve, ali to je tako samo zato jer ga zaista boli bulja ko igra protiv njega. A i takav treba u ekipi, što smo videli tokom finala EL, kada je bio među onima sa ozbiljnom minutažom. On i nije doveden da bude top napadačka opcja, jer ima ko će da cepa mrežice, već je dodatak blue collar grupi igrača koje imamo, pa ako im Jovanović usadi želju da se pobiju na parketu za njega, ima da idemo u kosku.