Nek grmi jako

Prema prvim pool-ovima sa Filinih sajtova, više bi voleli Džoa nego Patrika u SB. Što i ne čudi kad pogledamo OL Bengalsa i već tri seka koja su popušili. Sa takvom protekcijom, Džo bi protiv Filine DL bio više na bulji nego na stopalima.

Stalno pratim Vegas i vidim nešto što se nikada nije dešavalo u utakmicama takve magnitude kakva je finale konferencije. Za četiri dana kvota na Čifse i Bengalse je tako klizala sa jedne na drugu stranu da je te dosad neviđeno. Prvo je bila 1 za Čifse, pa 2 za Bengalse, pa onda 2,5 za Bengalse, pa sada 1 za Čifse. Ima sigurno do stanja Mahomsove povrede, ali svote u naletima uleću sa obe strane i menjaju oddse na dnevnom nivou. A da bi se odnos pomerio od, primera radi, minus jedan do plus 2,5, treba baš da se zategne dosta uloga na jednu stranu, pa onda isto toliko uloga da bi se vratila na prethodno stanje. Ludo, niko živ nema blage veze šta da očekuje od ishoda, a Vegas kao na klatnu.od jedne ka drugoj strani.

Po dve najbolje ekipe u finalu konferencija. Vegas sa prvim kvotama favorizuje Iglse i Čifse, prvima daje 2,5 poena prednosti u odnosu na Najnerse, a drugima 1 poen protiv Bengalsa. Tesno kao u mideru, budući da odsteri zbirno tretiraju ishode te dve utakmice sa razmakom od 3,5 poena.

Da, kao što su zaokružili Vujoševića na beogradskim izborima, pa Dule ispao iz lige. Vujošević je od moje zvezdaške porodice dobio tri glasa, a od hiljada navijača Partizana na izborima je dobio okrugao broj koji se lako pamti - nulu. Toliko o aparthejdu, Vučiću, ciji, Miji, Čkalji, džedajima i jogi letačima koji zaviše Humsku u crno, a belo ostavili Belivuku i tribini u prostorijama klupskog restorana. Pored takvih grobarskih glasača, naprednjaci će vladati duže od Kastra i Mila Đukanovića.

Ne postoji društveni, ekonomski, sociološki i kulturološki aspekt u kome do rata u Ukrajini evropski establišment nije voleo pare koje stižu direktno ili posredno od Putina, pa se u tome nije izdvajala ni Evroliga. I kako je EU postala džanki zavistan od ruske energetske igle, tako su i u EL iz lukrativnih razloga tolerisali da se Rusija raspištolji i razmili po košarkaškoj Evropi sa mafijaškim i polumafijaškim košarkaškim projektima u kojima su se prale pare od pitaj boga čega, preplaćivali igrači i treneri i falsifikovali finansijski izveštaji. Iz tog razloga bih baš voleo da vidim, primera radi, evroligašku reviziju poslovanja Himkija, jer cenim da bi od toga mogao da nastane vrhunski shooting script za neki triler, komediju ili horor. I sad ako je Čović ukenjao motku i ako je kriv - kriv je i KKCZ mora da ispašta, ali ni ovi prokleti mešetari iz EL svakako neće u raj.

Logično je da retko ko može sa sigurnošću da iskaže predikcije u odnosu na NFC, budući da su velike reči od pre početka sezone toliko izgubile na značaju zahvaljujući događajima koji su ih pregazili. Pa je tako najbolji tim konferencije postala ekipa za čijeg se kvoterbeka nije znalo da li je uopšte franšizni kvoterbek (mnogi su čak tvrdili da nije), da bi taj u jednom momentu vodio na Vegasovim kladionicama u trci za MVP nagradu, dok se nije povredio tri kola pre kraja, i na kraju doveo Iglse u poziciju da preskoče prvu rundu, odmore se i vidaju rane. I uopšte je taj NFC East čudo jedno, budući da su maltene svi analiičari bili jednoglasni u oceni da je Preskot najbolji kvoterbek u diviziji, ali sa ove distance, i kad Džouns dominantnom ličnom partijom pobedi u svojoj prvoj PO utakmici, da li je baš to tako i da li je Preskot trenutno bolji od njega i Hurtsa? Pri tome, na stranu to što je bacio 300 plus jardi, Džons je u PO utakmici istrčao sedam prvih daunova?!? I ako možda ne shvatamo koliko je to u stvari do sada bilo nemoguće učiniti, možemo da pogledamo u statistici da li je neki QB u istoriji PO to učinio... Pa kad ne pronađemo takav slučaj, biće nam jasno o čemu je reč. Takođe, taj NFC East je do ove sezone posmatran kroz omaložavanje, verovatno i s pravom budući da su Njujork i Vašingotn predugo bili disfunkcionalni, a onda je u jednom delu sezone taj isti NFC East diktirao tempo za najviše pobeda timova neke divizije u istoriji lige (ne znam da li su na kraju oborili taj rekord). I kako sad neko tu nešto da predviđa??!? I kad tome dodamo lelujavi Dalas, koji uvek pronađe način da se nekako samoubije, plus u istoj konrefenciji SF koga predvodi treći stringer na pozciji QB jer se startni QB povredio, a zatim i njegova zamena, šta tu sa sigurnošću da predvidimo? Možemo samo da gledamo šta će se na kraju desiti, budući da su mnoga dosadašnja predviđanja ionako obesmišljena.

Učinak u plej ofu, u bilo kom sportu (videti pod Filadelfija Filis u ovogodišnjem PO MLB), sastoji se ponajviše od trenutne forme i zdravlja pojedinaca i tima, determinacije i rešenja u situacionim postavkama, zato su Džajantsi dark hors koji ima šansu da ode sve do kraja ako njihov QB odigra kao sinoć. I to ne bi bilo ništa novo, jer ne treba da idemo daleko u istoriju plej ofa da bismo videli šta može da učini kvoterbek od koga se ne očekuje mnogo, budući da je Nik Fols sa Iglsima pre svega nekoliko godina, kao bekap QB, razmontirao, sastavio, pa ponovo razmontrao Minesotu i Patriote u finalu konferencije i u Superboulu. A pri tome je Fols, za razliku od Džonsa koji je sinoć bacio 300 plus jardi i istrčao 70 plus, mobilan kao marker za jardažu... Pri tome, da li neko, gledajući juče Bafalo koji je pojeo 31 burger od trećeg kvoterbeka Majamija, ili Sinsi koji je držao Baltimor bez Lamara u igri do kraja, misli da bi Bilsi ili Bengalsi sinoć primili mnogo manje poena nego Minesota? Moje skromno mišljenje je da ne bi, jer ako Džons tako odigra, onda je sve moguće. Ili neko posle sinoćne igre Džajansta može da tvrdi da će Iglsi da ih pregaze? Pa ne može, naravno. Jednostavno, Miniji su naleteli na ekipu koja je u piku baš kada treba, čiji kvoterbek podiže formu cele sezone i koja situaciono izgleda tako da dobija maltene svaku neizvesnu završnicu. A baš to se traži u PO, zato me ne bi začudilo da Daboll ode do kraja sa ekipom za koju se pre početka sezone mislilo da neće biti ni u snovima u PO, a kamoli u divizijskoj rundi.

Možda je i bespotrebno pominjati neke situacije i na taj način isticati ono što je loše naspram odlične Crvene zvezde, ali kako opisati scenu kad igrač ide jedan na nula ka košu, biva fauliran sa leđa, a Javor gleda snimak da bi mu valjda tek tada postalo jasno pravilo nesportskog faula??! Pa kamen ti u usta, hohštapleru jedan.

Kakav sam ja mentol, gledam sto godina NFL, znam šta se sve dešavalo i ko je sve koga brutalno okretao u plej ofu, i opet jutros odustanem da gledam Džagse i Ćardžere kad se LAC odlepio, posle trećeg Lorensovog INT. Odsad gledam do kraja svaku PO utakmicu i ako neko povede 70:0.

Pre nekih šest-sedam godina, sedim u restoranu čekajući konobara sa večerom, kad ono - eto ti ga mladić sa devojkom... Ide ka mom stolu... I tu ne bi bilo ništa vredno pažnje da nisam sedeo sa jednim trenerom, a da taj mladić, koji se uputio ka nama, nije bio košarkaš koji je nešto ranije doživeo tešku povredu, prvu u životu. I priđe to džigljavo momče, sa sve devojkom, našem stolu da se javi treneru, iako ga ovaj nikada nije trenirao niti se bavio njime jedan jedini sekund u životu. Pozdravismo se, uz ono uobičajeno - kako si, kako povreda, drž se, nemoj da padaš, biće sve u redu... Pa kako to obično biva kad na prvu izgradimo stav o nekome, tako se i meni svideo taj mali koji smerno prilazi da se javi, kulturno i vaspitano. I pitam ja tog trenera, jel će od njega biti nešto? A on će - ma jok. I bi mi krivo, kao što bi svakome normalnom bilo krivo da čuje da neki fini dečko verovatno neće dohvatiti ono čemu teži, pogotovo jer je iskustvo pokazalo da taj trener koga sam pitao više pogađa u procenama nego što maši. Ali u tom slučaju je debelo promašio. Jer, taj momak bio je Stefan Lazarević. Evroligaški igrač... Sa velikim "i".

I kad pomislismo da se evropska košarka pretvorila u čemerno brdo budžeta, kaljugu batova i locova, lavirint nemuštih saopštenja i suvo korito nekadašnje reke inspiracija, jedan trener klekne i poljubi grb kluba na parketu, a jedan TV komentator skoro brizne u plač opisujući tu emociju, dok lica ljudi iz publike posle prve Vildozine trojke govore sve što treba da se zna o Crvenoj zvezdi. A treba da se zna da Crvena zvezda čini uslugu Evroligi, inače bi košmarna stvarnost nadjačala snove o igri. Jer za košarku, kao u pesmi, treba imat dušu... Za košarku kakvu smo nekada voleli i kakvu i dalje volimo.

Da se zakoni poštuju, u evropskoj košarci bilo bi ukupno barem milion godina robije za duple ugovore, lažiranje finansijskih izveštaja, pranje para, utaju poreza, korupciju, ulaženje igračima u ugovore i reketiranje igrača, kao i za sve druge nepodopštine koje nekom mogu da padnu na pamet. Ali kad se već zakoni ne poštuju, evropska košarka je leglo vrhunskog kriminala u kome kajmak skuplja uzan krug ljudi, od funkcionera EL i FIBA, preko menadžmenta klubova do menadžera i ostalih posrednika, i u kome je taj sport za njih izuzetno profitabilan iako je za sve druge izuzetno neprofitabilan. Iz nabrojenih činjenica proističe da je ovakav pokušaj sprovođenja legislature ravan situaciji u kojoj se obolelom od karcinoma tretira urastao nokat. Ili, ako već nema ko da pošalje na dugogodišnja izdržavanja zatvorskih kazni funkcionere EL i FIBA, vlasnike klubova i njihove direktore, plus ostale kriminalce koji se šunjaju oko košarke, hajde da odglume poštovanje propisa tako što će zabraniti nekome da registruje igrača za postupak koji je, ako je tačno to što se navodi, klasično krivično delo. I to je ono što bi svakome ko posmatra tu farsu trebalo da se gadi... Indignacija je preslab termin za to.

Oni koji prate River znaju kakav su uticaj imali Hulian Alvarez i Enco Fernandez na ekipu koja je bila dominantna u Argentini. A kad su oni letos otišli, River se rašio po šavovima. I sad kad su ušli u drugom poluvremenu, prodisala Argentina. Nije mi uopšte jasno zašto Fernandez nije u startnoj postavi.

Pročitao sam odgovore koje je Nebojša doktor robotike Čović davao na konferenciji za medije, pa primetih da je selekcija pitanja bila nepotpuna u odnosu na aktuelno vreme. Jer, primera radi, nije odgovorio na pitanje kako je moguće da kao bivši gradonačelnik, potpredsednik vlade i šef koordinacionog tela za KiM, od momenta kada je pristao da sav svoj habitus, um, intelektualno držanje i telo pokloni režimu i bude deo tripartitnog vrha SNS vlasti u prestonici, nije prišao Nemanjinoj 9 ni na puškomet, kao da je kužan, iako je, u međuvremenu, tokom brojnih rekonstrukcija deo vlade bio i kus i repat, i pokupljen s koca i konopca? Zašto je, dakle, pristao da mu se omaž predsedniku države i režimu svede na to da bude režimski rekvizit, javni megafon u studijima Pinka i Hepija, i na ulogu Sime Spasića na akademskim steroidima, u vreme dok bitne funkcije zauzimaju oni za koje lično smatra da nisu vredni koliko ono njegovo crno ispod nokta? Takođe, zašto je pristao da bude sparing partner u procesu vaskrsnuća Partizana, sa osnovanom pretpostavkom da će u tom procesu biti puki dekoativni element kako bi se bagatelisalo sve oo što je dosad uradio za KKCZ? I šta tu ima za njega, odnosno koliko košta pristanak da bude džak za udaranje kada tom udaranju dođe vreme? Da li je umesto takvog angažmana, što političkog što sportskog, mogao da izabere odlazak u mirnu penziju, pecanje i druženje sa unucima, umesto druženja sa Sarapom, Željkom Obradovićem i limarom iz Prislonice u kome ne može da izvuče kraj koji nije deblji? Mogao je. Ali ga onih 12 kvadrata u Železniku u kojima je rođen stalno podsećaju da čoveku treba - još. I da nikad nije dosta. Pa čak i kad pod stare dane mora da izigrava donjeg u aktuelnom kolopletu na srpskoj političkoj i sportskoj sceni, I dok je tako, sve što je vezano za njega i KKCZ pod njegovim vođstvom posmatram kao občan hibridni vodvilj. A vodvilj je, čak i kad je hibridan, ipak samo - vodvilj.

Ma ne, o njemu ne mislim apsolutno ništa. ili barem ništa vredno pomena.

Ne.

@Laki21, nema potrebe spuštati na nepriličan nivo fenomen ostarelih osoba. To je ionako stvar ličnog senzibiliteta, a meni je uvek nekako žao onih koje polako ali sigurno napuštaju životni sokovi. I onda sam po automatici blaži prema takvima, možda i zato što se i sam neumitno bližim tome dobu. To, naravno, ne znači deklarativno aboliranje od svega i svačega, o čemu će odlučivati nadležni onoga trenutka kada ova država na sebe navuće plašt prava i zakona, ali je i pir nad njegovim ostarelim telom i duhom po mom skromnom mišljenju sasvim nepotreban. Jer, dovoljan mu je teret lošijeg zdravlja i otežalog sprovođenja životnih navika, pa najbolje da se i ja sad iživljavam nad tim usahlim organizmom, a pogotovo da učestvujem u sajber kamenovanju koje je, btw, ionako jalova onanija po samome difoltu. Nebojša dr robotike Čović silazi niz merdevine, i kao takav silazi i iz mog skromnog fokusa spuštajući se ka njegovom dnu. I to je sasvim dovoljno za reći.

Nisam listao i ne znam da li je neko pominjao scenu iz Tau Keramike, kada je Ivanović trenirao Macijauskasa koji je krenuo da povraća na treningu. I pita ga Ivanović - gde si krenuo, a ovaj će - u toalet da povraćam... A Ivanović mu kaže: imaš ovde kofu, povraćaj pa nazad na trčanje, da ne gubimo vreme sa odlascima u toalet.... Ali niti mi imamo kalibar Macijauskasa u timu, niti smo Tau Keramika, niti je Ivanović onaj Ivanović od pre 20 godina, a ni ova košarka nije kao ona. Tako da je sve to zajedno jedna mehčina na kvadrat. Pri tome, zaista ne mislim da je doktor robotike iz Železnika budala, ali se izborom Jovanovića sapleo na isti kamen o koji se saplitao i kada je postavljao Lazića i Alimpijevića. A svi znamo šta je onaj koji se dva puta saplete o isti kamen... U Čovićevom slučaju, čak tri puta. Čak se i videlo u kadrovima iz Pionira, posmatrajući Čovićevu facijalnu ekspresiju protiv Zadra i neuobičajene grčeve na njegovom licu da je svestan kraja Jovanovićeve ničim izazvane misije u CZ. I neko bi možda pomislio - tako mu i treba kad ga je birao, pa neka sad guta žabe dok gleda stotku od Zadra usred Beograda... Ali ja ipak ne bih išao toliko daleko i ne bih merio rep ostarelom i zanemoćalom vuku. Ipak je to čovek koji se nalazi u predvorju doline staraca i ne treba likovati nad sudbinom starog čeljadeta..

Samo za Zvezdana i kompaniju,

Umalo da gledamo ovo.

Kakav je sad narativ, jel još većinski smatramo da je Stanković bio najveći problem i da smo samo zbog njega promašili LŠ u nekoliko navrata? Jer ako je Stanković kriv što sa Srnićem, Gobeljićem i Pavkovim nije ušao u LŠ, onda je tom analogijom zaslužan što je sa svima njima, pa još i sa Gajićem i Krstičićem pride, bio prvi u grupi LE, i ako je takav dunster sa takvim dunsterima imao takav uspeh, naslednik bi barem trebalo da dobaci isto toliko... Jel tako? Ili smo većinski promašili čitav fudbal, ne shvatajući da je Stanković jedan od retkih koji je imao autoritet da natera da trče, barem na mahove, one Terzićeve kompanjone koji sa doktorom iz Arizone igraju lapo-lapo, i jedan od retkih koji je sa srnićima, pavkovima, krstičićima, gobeljičima i gajićima mogao da bude al pari sa Milanom i Rendžersom. Što će svakako činiti i njegov naslednik, kao i onaj posle njegovog naslednika... Jer kad može bezvezni Stanković, može svako... Jel tako? A ako nije tako, šta smo onda tražili kraj Morave kad ne znamo da plivamo??!? Koji nam je đavo poslao pundravce u predeo gluteusa da rigamo digitalnu žuč po Stankoviću, bez da smo znali šta donosi sutra??! I, sve što smo želeli, sve što smo hteli vezano za Stankovića, to nam se i ispunilo. Tražili smo - gledajmo. I uživajmo... Jer smo zaslužili svaki delić tog užitka. Pri tome, a propo forumskih debata, nisam video ni da smo Kulibalija ubacili u mašinu koja meri ko je bolji špic, pa ostaje nepoznanica da li je najbolji Pešić, Pavkov, Ohi, Falćineli, Dioni ili Kulibali... Što je inače mnogo važno, do moga, naročito u svetlu činjenice da je za sve njih, zajedno i ponaosob, Rikardo iz Partizana - tata. A Sadik i mama i tata, I onda je Stanković kriv jer sa takvima ne može u LŠ. Jel tako?

Pitaš kakve veze ima atleticizam igrača u kolektivnom sportu? I to kad, ako želimo verziju Jokića iz Denvera, igra spolja zavisi od atletskih sposobnosti onih koji bi trebalo da se kreću poput Jokićevih saigrača iz Denvera, a koji to ni u snu ne mogu??!? Pa koliko smo puta videli, primera radi, pnr Denvera u kome petica ima loptu, konkretno Jokić, a plej, konkretno Marej, udara skrin i odmotava dole, pa završava na obruču pošto ga je Jokić spojio sa košem ili mu bacio alej up. I jel to može Micić isto kao Marej? Ne znam, samo pitam... Pa da taj Micić može da igra kao Marej, Kuridža kao Gordon i Lučić kao Porter Džunior, oni bi bili sa Jokićem u NBA, a ne obrnuto... I zato je i ludom valjda jasno da Jokić mora da igra svedeno na nivo svojih saigrača, gde će prevashodno individualnim kvalitetom kao poenter i kao glavna pretnja po protivnika nositi našu igru, pa će kao posledica činjenice da prelako pogađa unutra, i leđima i licem, ostavljati mogućnost drugima da koriste to što će po tri protivnička igrača skupljati oko njega i vešati mu se na grbaču. I, na kraju krajeva, izvinjavam se što se mešam u postavku po kojoj je Micić ultimativna pošast za srpska reprezentavna stremljenja, dželat za svaku nadu i egzekutor naših snova, jer je očigledno da se ne razumemo.

Nema sa Jokićem problem Micić, niti bilo koji igrač ponaosob, već je problem kolektivne prirode i proističe iz jednostavne činjenice da atletski ne mogu da pariraju onome što Jokić igra u Denveru. Pa zar mislite da Pešić i naši ne bi voleli one seksi katove, utrčavanja po osnovnoj liniji, izlaske iz blokova i ostavljanje protivnika u ničijem prostoru već na prvom koraku, kako igraju Nagetsi uz tonu ofanzivnih kretnji i rotacija, a Nikola ih gađa ko iz puške? Pa voleli bi, ali ne mogu jer atletski nisu taj fit. I iz tog razloga Jokić mora da igra svedeno na nivo saigrača i teško da može da bude ona Denverova verzija... Ali i to bi bilo podnošljivije ako bismo bili u mogućnosti da realizujemo otvorene trojke u dobrom procentu protiv jačih protivnika, ili barem da zadržimo sadašnjih oko 38 odsto ako može. Jer, Jokić ne samo pasom već i samim prisustvom toliko odvlači odbranu da su saigrači često toliko otvoreni i neometano mogu da pripale tricu, da je to na granici komičnosti. I ako počnu da stavljaju te trojke prilikom kojih im je bliži neko iz prvog reda publike nego protivnički igrač, nikome neće biti prijatno sa nama.

Zvezda ima mnogo dublje i veće probleme nego što je to bio Stanković, ali pošto galama na mrežama i na ovakvim forumima šteti Terziću kao komarac slonu, lakše je bilo oterati trenera nego doktora iz Arizone. I sad svi ti problemi padaju na leđa Milojeviću, koji nema ni promil autoriteta koji je imao Stanković kako bi zaustavio kola kad krenu nizbrdo. Ali barem je deo kosmičke pravde uslišen, pa oni koji nisu više imali kapacitete da gledaju Stankovića na klupi, to neće morati da čine. A da li će, poput one kovanice po kojoj svako treba da pazi šta želi jer mu se to može i ispuniti, takvi biti i zadovoljni što gledaju nekoga drugog na mestu Stankovića u ovakvoj Zvezdi, to ćemo još videti.

Sančo je baš imao problem sa adaptacijom, pa se celu prošlu sezonu odbijao od odbrana kao od zid i tek je nedavno malo nešto kao prodisao. Pri tome, svi ti marsijali i rašfordi imali su onoliko šansi da se etabliraju kao pobednici, ali nisu tu uspeli i sad je red da se proba sa nekim novim licima. E sad, to što takva proba u ovom slučaju košta 100 miliona je već sasvim druga priča i iznuđen potez. Pri tome, činjenica je da tih 100 miliona neće rešiti krucijalne probleme i da Junajted mora da krene u ozbiljno presvlačenje rostera, a paradoksalno je da svi igrači koji bi morali da odu sa Traforda najverovatnije ne mogu da dobace ni zbirno do sume koja je potrošena za Antonija.