robespierre

U nedelju će biti prva utakmica koju ću uopšte pogledati na ovom prvenstvu, nadam se da time neću narušiti kosmički balans. Mislim da bi bilo bolje da igramo sa Amerikancima, u tom slučaju nema lošeg rezultata, ali igrački nikako ne može Nemačka da bude ozbiljniji protivnik, pa Vagner bi kod amerikanaca bio u donjoj polovini igrača po kvalitetu a ovde je ubedljivo najkvalitetniji.

Priča o Kosovu i Rusiji je za drugu ili čak treću deceniju zdrave demokratije u ovoj državi. Mi ovde govorimo o borbi za goli život, te nebeske geopolitičke teme su totalno deplasirane, samo vlast trenutno može da ima korist od njih. Ovo što se trenutno dešava sa Jovanjicom nije epizoda Sopranovih kako pišu pojedini mediji, slične stvari se mogu sresti samo u Meksiku i eventualno El Salvadoru. Trenutno nas je sedmoro u kancelariji, svi opoziciono nastrojeni, svi visokoobrazovani, što na domaćin državnim što na stranim univerzitetima, jedini sam ja do kraja upoznat sa Jovanjicom. To su stvari koje treba zameriti opoziciji, zašto to nije tema svih tema od početka protesta pa nadalje.

Zato što je ovo Fiba trojka, po Fiba pravilima je i Exum sharpshooter.

BS sa Diom >>> BS sa Ozijem Ova pesma me radi na vožnju kabrioleta autoputem kroz Arizonu ili Nevadu.

Na primer ne bih doveo Teodosića i Davidovca nego bih za taj novac na vreme potpisao Veba pre nego što je potpisao za Makabi.

Na stranu šta ja mislim o investiranju u klub, pa i reprezentaciju, gde bih rekao da mi je nivo investiranosti u obe stvari na istorijskom minimumu iz gomile razloga, to su samo moje preferencije, naravno da je sasvim okej da neko drugi to mnogo emotivnije doživljava. Pritom, to mi ne predstavlja prepreku da kad vidim reprezentativce kako se raduju podelim njihovu sreću, iako je to nešto suštinski njihovo, a ne moje. Međutim, želeo sam nešto potpuno drugo da kažem, a to je kako bi nam život, kako ovaj forumski tako i materijalni, svima bio makar trunku podnošljiviji kada bi se prema bližnjem svom ophodili kao Aleksa prema Filipu. Mir u svetu i ti fazoni, šta znam.

Meni jedna od najlepših stvari za videti je solidarnost koja vlada među reprezentativcima sa sučeljenih strana Topčidera. Kada bi ljudi na malo zdraviji način doživljavali to rivalstvo, ovo društvo bi makar za nijansu bilo zdravije i solidarnije. Suštinski nebitna stvar, znam, ali me boli kad se setim da se ljudi čak i na ovom forumu pale na klubaštvo.

Mene zanima i da li postoji direktna mogućnost striminga na tv-u, a ne kroz računar. Ok, našao sam info na sajtu.

Kako bi ova tema dosegla vrhunac apsurdnosti, moram da podelim deo privatne prepiske koju sam pre izvesnog vremena vodio sa jednim velikim gospodinom. Prepiska je u originalu na engleskom, ovo je moj prevod iste. Ja sam preveliki cinik da bih se u potpunosti poistovetio sa ovim, ali bih rekao da je čovek na dobrom tragu da odgovori na pitanja koja su ovde nametnula povodom diskusije o umetnosti, tj. kako i zašto dobri ljudi počnu da konzumiraju đubre u bilo kom formatu.

Ja sam pre jedno mesec dana morao da instaliram neko sranje od Sophosa na kompjuter, znam da nema klasičnog nadzora računara, ali nisam siguran za striming sajtove u smislu downloada/uploada, s obzirom da radi kao antivirus. Ako ima neka dobra informatičarska duša da podeli korisne informacije sa mnom, bio bih jako zahvalan.

Pametnjaković u meni želi da ti kaže da nemamo po 5 godina da bismo imali omiljenu boju. Ali, da, crvena (bordo), plava i ljubičasta kao kombinacija te dve jesu moje omiljene boje. Tvoja priča o Rimu me je podsetila na jednu priču iz Ksenofontove Anabaze. Za one koji ne znaju, Ksenofont je bio Grčki vojskovođa, koji se kao plaćenik borio u jednom od mnogobrojnih građanskih ratova u Persijskom carstvu, o čemu je napisao knjigu - Anabazu. Pošto je njegova strana izgubila, u povlačenju su nazad ka svojoj domovini i nailaze na ruševine Ninive, za koju Ksenofont u knjizi komentariše da su je napravili vanzemaljci. Pošto sam imao tu priviegiju da u životu vidim kapije Ninive i kapije Mikene, apsolutno mi je jasno zašto bi neko iz helenskog sveta tako razmišljao. U vezi s tim, mislim da kada neko za xy godina bude uporedio ove moderne muzičke top-liste sa Top of the pops s kraja sedamdesetih/početka osamdesetih, doći će do istog zaključka kao Ksenofont.

Ja nisam do sada čuo za ovaj test ličnosti. Našao sam neki besplatan, crvena mi je dominantna boja, i kaže sledeće: You have a strong inner motivation to assertively create and implement new ideas. You handle pressure well - you strive for excellence and expect others to do the same. You are innovative but tend to avoid risk taking. S obzirom da sam po onom testu 16 tipova ličnosti INFJ-T rekao bih da je ovo prilično tačno. Ovo je zapravo još preciznije objašnjenje.

Ali da je ovo 1972. svi oni bi slušali Led Zeppelin, bumerski krindž sa tekstovima poput squeeze my lemon baby. Zašto je Led Zeppelin u tom trenutku bio najveći bend na svetu? Sigurno ne zato što je Page nosio kimono sa zmajem i ozbiljno se bavio okultizmom i ezoterijom, nego zato što je Robert Plant bio seks ikona, a rokenrol dominantan muzički pravac u zeitgeistu. Danas će razni bumer kritičari, bivši novinari i nostalgičari da objasne kako je Led Zeppelin neki vrhunac muzičkog izraza. Nisu stvari baš tako jednostavne i crno-bele. @DameTime Ja sam zato i govorio o estetici a ne inteligenciji. Ja volim postmodernu u umetnosti, ali ne može sve biti relativno i subjektivno.

Sigurno da turbo-folk nije uzrok propadanja društva, ja sam gotovo siguran da bi 90% onih ljudi koji su bili na koncertu kod Hajdučke česme, da su kojim slučajem rođeni neku deceniju kasnije, bili posetioci Lukasovih i Cecinih koncerata. Međutim, kao što piše negde u Hagakureu, život je samo san, trepneš i prošao je, te zaista mislim da nema potrebe da pored toliko istinski kvalitetnih izvođača neko sa smislom za estetiku troši svoje finitno vreme slušajući đubre, nebitno da li je u pitanju Ceca ili Bon Jovi.

Iako sam po godinama bliži DameTime i Smrtokapi, ja se slažem sa stavom da je muzički elitizam neophodan, samo na različit i pritom ekstremniji način od fancy-ja. Muzika iz velike države je po mom mišljenju uglavnom težak krš, neautentična, slaba kopija onoga što je popularno na zapadu u to vreme (sa nekoliko godina zakašnjenja) i u velikom broju slučajeva prekusor turbo-folka, u smislu da se ispod distorzirane gitare oseća turbo-folk zeitgeist, bazdi na momke koji piju rakiju. Banalan i čest primer, moj otac se grozi turbo-folka, ali su mu zato Bijelo Dugme i YU Grupa nezaobilazan deo repertoara?!?! Išao bih dotle da tvrdim da je Laibach jedini zaista kvalitetan i autentičan muzički izraz potekao iz SFRJ.

Kakva tema, u skladu sa vremenskim uslovima napolju. Drži me od marta. Prekinut je svaki vid elektronske komunikacije, ali smo se nekoliko puta videli u sklopu šireg društva od tad. Lakše bi bilo da je ta knjiga zatvorena u potpunosti, ali svaki put se to pretvori u fluidnu izdvojenu komunikaciju koja traje satima, što ide dotle da ljudi sa strane misle da smo zajedno. U vreme kad je to počelo sam bio u baš dubokom bunaru (a ona se iz sličnog pre izvesnog vremena izvukla, što mislim da je u priličnoj meri i uticalo na razvoj cele situacije) i imao sam osećaj da je Sunce u zenitu obasjalo mene u Nadiru, na suvom dnu, na neznatni fragment vremena pre nego što je nastavilo da plovi horizontom (ko je čitao Murakamijevu Hroniku ptice navijalice prepoznaće), pa mi je cela situacija dodatno teško pala. Tako da @Indig0, ne znam šta bih ti rekao osim da citiram omladinu: vidimo se u teretani.

Sa malim zakašnjenjem. Odličan sadržaj, kao i obično kada je dotični g-din novinar u pitanju.

Ako je neko od vas koji idete po festivalima/koncertima po inostranstvu imao priliku da sluša TDB uživo iskreno mu zavidim na tome. Za malo čime žalim što se tiče muzičkih događaja, pratio sam ih od prvog EP-a, uvek mi je nešto bilo preče, sve do tragičnog gašenja benda. Ne znam koliko su ljudi upoznati, ali ovaj bend je imao potencijal da bude Ghost pre Ghosta (mada su meni daleko, daleko kvalitetniji od Ghosta), samo što je Selim odbio te velike izdavačke kuće i prilike za konstantne turneje zbog problema sa mentalnim zdravljem. Bilo je nešto Knopflerovsko u Selimu, a ne mislim samo na crveno-beli stratokaster.

Konačno sam sinoć uspeo da završim Bolanjov magnum opus, 2666. Ukratko, knjiga je bazirana na femicidima u Sijudad Huarezu devedesetih godina, gde se procenjuje da je od 1993. do 2005. stradalo oko 400 žena, u najvećem broju radnica u američko - meksičkim fabrikama na crno. Ovaj levijatan od cca 1200 strana eksploatiše teme poput mačizma u Južnoj odnosno Centralnoj Americi u odnosu na zapadnoevropsku kulturu, akademske zajednice, pisanja, potrebe za izuzetnošću, nasilja i zla i na koncu besmislesnosti svega. Naročito je mučan četvrti deo knjige, jednostavno nazvan Zločini, koji se uglavnom bazira na seriji izuzetno grafičkih izveštaja sa mesta zločina. I dalje nisam siguran kako da diseciram ovo što sam pročitao, imam osećaj da negde na dalekom horizontu vidim zloslutan crni objekat, za koji nisam siguran šta je, osim da je nešto loše. Slomljeni delić slagalice koja nema smisla. Dok sam imao poteškoće da nabavim drugi tom knjige (s obzirom da genijalci iz Lagune ne doštampavaju svoja rasprodata izdanja, a na second hand tržištu je dostupna samo u kompletu), pročitao sam Dvanaest hodočasnika od Markesa. Bolanjo u južnoameričkoj književnosti predstavlja otklon od magičnog realizma Borhesa, Markesa i ostalih. Dok se u Dvanaest hodočasnika saudađe cedi poput melase, postoje fragmenti ljubavi i nade, kod Bolanja sve to kompostira u žuč i ništavilo.

A koji to kapitalni projekat u poslednje dve decenije u Srbiji nije izgrađen od nemačkih para (KfW-a), EBRD-a ili nekog trećeg zelenog fonda sa mrskog zapada? Problem je što će sve manje projekata uopšte moći da se kreditira na taj način jer već zaostajemo debelo za njima po pitanju raznih environmental standarda koji se zahtevaju, a ove neke socijalne koji im postaju sve bitniji kad gledaju šta će da kreditiraju od para njihovih poreskih obveznika ne vredi ni pominjati. Zato su tu naša braća Kinezi, čekaju k'o zapete puške da finansiraju sve živo. Ta veza je naravno dvosmerna, tako da će po novoj direktivi EU od 2026. važiti neki prilično zajebani standardi za sva mala i srednja preduzeća koja budu želela da posluju na tržištu EU, ko se ne bude prilagodio ima da ga deru na taksama pri izvozu robe na njihovo tržište. To što će da propadne EPS (ili se nađe u kineskom dužničkom ropstvu) i slične državne rupe bez dna me baš briga, ali to je jedno vrzino kolo u kome će i manje kompanije izvući deblji kraj, jer na kraju dana troše prljavu struju koju taj isti EPS pravi, a to će biti veliki no-no.

Turneja je prekinuta jer se Reznor umalo nije ubio heroinom. Ja, kao veliki fan Bowiea, sam pokušavao više puta sa tim 1. Outside albumom i nikad nisam uspeo da ga dokučim na pravi način, ali sam ljubitelj NIN-a, Skinny Puppy i Ministry pod čijim je teškim uticajem, pa su mi retki snimci sa te turneje odlični. Bowie je nekako uvek znao da napipa puls komercijale, a opet da to spakuje da bude vrhunska umetnost.

Danas je preminuo William Friedkin, režiser The Exorcist, French Connection, Sorcerer, kao i mog ubedvljivog favorita, i po mom skromnom mišljenju jednog od najboljih filmova svih vremena, Cruising. Poznat po eklektičnom izboru muzičke podloge za svoje filmove, pa je tako čuvena numera iz Isterivača Đavola zapravo isečak iz Tubular Bells, dok je muzika za Čarobnjaka delo Tangerine Dream.

Ne zanima me preterano tematika kulturnog rata, no ipak u časovima dokolice pročitah celu diskusiju, a ovo je fenomen na koji sam izgubio previše svog dragocenog vremena kontemplirajući o istom. Pretpostavljam da je solidan broj ljudi ovde gledao Tvin Piks, Linč je na vrlo unikatan i poetičan način prikazao taj koncept, ono što je Lilanda nagnalo da zlostavlja i konačno ubije sopstvenu ćerku je nešto što svi imamo u sebi. Bob nije osoba, nego destruktivna strana čovekova sa kojom se Liland prvi put sreće još kao dete, pri susretu sa sedokosim čovekom kraj jezera, koji ga pita da li želi da se igra sa vatrom. Liland nije jedini koji se susreće sa Bobom, ali ostali ga vide samo u snovima, na njihovu sreću on je zarobljen u podsvesti. Samo ga Liland vidi na javi, primio ga je u svoj život i postao njegovo oruđe. Ima fantastična scena za vreme ispitivanja jednorukog Majka, kada ga pitaju ko može da vidi Boba, a on gledajući u agenta Kupera kaže nadareni, da bi odmah zatim u krupnom kadru gledajući pravo u kameru, odnosno nas, publiku, rekao prokleti. Dakle, Liland kao takav nije samo ubica, već je postao kanal te primordijalne sile veće od ma kojeg pojedinca i njegova žrtva. Mada je i ovo tangencialno povezano sa JP-om, jer ko je pratio rane radove dok je medijski neeksponiran snimao svoja univerzitetska predavanja, mogao je da čuje vrlo zanimljive analize Junga, odnosno Jungovog koncepta Senke, gde JP tumači isti na način da u svakome od nas čuči čuvar iz Aušvica, ukoliko tu Senku ne prihvatimo kao deo sopstvene ličnosti na odgovarajući način. Isti koncept koji se kod Linča pojavljuje u vidu Boba, kod Sumera kao Tiamat ili kod hrišćana kao Kain. He is Bob, eager for fun. He wears a smile, everybody run.

Da li mi je post sa teme FK Crvena zvezda uklonjen zato što krši neka pravila foruma ili se dogodila neka softverska greška?

Uf, sada idemo u veliki oftopik, ukratko, za hrišćane je put koji Hrist prelazi od Herodove palate do Golgote noseći svoj krst alegorija na ovozemaljski život, poznatiji još i kao Via Dolorsa tj. put bola, te ih zbog tih patnji očekuje carstvo nebeseko. Islam i judaizam su sa te strane mnogo pragmatičniji, u smislu daj da vidimo šta možemo da uradimo za tebe sada.