robespierre

Kadare je andergraund za ljude koji ne čitaju ozbiljne knjige. :) Ja sam imao situaciju u Službenom glasniku, u dve knjižare i u telefonskom razgovoru sa jednom gospođom, dok sam pokušavao da kupim Decu naše ulice od Nagiba Mahfuza, knjigu koju su oni izdali. Niko od njih nije ni čuo za Mahfuza, čovek prvi arapski nobelovac!

Ja mislim da je Nestorović pre svega čovek Moskve, što znači Vučićev po potrebi. Čak ga je i Bunt telegram nalog kao poznati ruski botovski nalog (ko reče litije u CG??) podržao na ovim izborima.

Ako Sto godina samoće ima legendarnu rečenicu kojom završava roman, Dnevnik o Čarnojeviću ima sigurno najefektnije otvaranje, i to ni manje ni više nego u šest reči.

Ali ovi ''Vračarci'' što glasaju za SNS... Što je najgore, nisu fantomski glasači. Ala će jednog dana da se oduzimaju nekretnine stečene koruptivnim radnjama, sve će da puca.

Da, u tom slučaju će ih goniti nezavisno tužilaštvo do Strašnog suda ako treba.

Sporno je što imaju paralelne biračke spiskove što je protivzakonito.

Hvala, ali mislim da je Selina u pravu i da nije prevođen ni na jedan drugi jezik osim engleskog. Želeo sam da preporučim jednom poznaniku iz Barselone, ali ne Pekića kao Pekića, za koga naravno nikada nije čuo, nego baš to delo, jer je čovek ljubitelj, kako bih rekao, transgresivne literature. :) Pročitao sam Ljubav u Toskani i Dnevnik o Čarnojeviću. Ne znam da li je neko napravio ovu paralelu, ali mene Dnevnik jako podseća na Hamsunovog Pana, ta mešavina pastoralnosti i sajedinstva sa prirodom, sa druge strane melanholija/depresija i magnetizam koji glavni lik ima poseduje u odnosu na pripadnice ženskog pola. :)

Da li neko možda zna da li je Pekićevo Vreme čuda prevedeno na španski jezik? Gde uopšte dobiti takvu informaciju, jedino što mi pada na pamet je da pišem mejl njegovoj ćerki.

Skoro nisam uživao toliko u nekoj knjizi, samo sam pogrešio naslov. Prvi deo, koji sam ja čitao, prati period od 1919. do 1925. (poglavlja u knjzi su podeljena na godine) i zove se M. Sin veka, a drugi deo je Čovek proviđenja. Planirane su četiri knjige ukupno, do 1945.

Man - Doktor Faustus; Celina do Leverkinovog napuštanja univerziteta je jedan od najdosadnijih pasaža koje sam pročitao u životu uzimajući u obzir kalibar pisca. A nakon toga remek-delo. Kad hoćete svetinu da naterate na neko zlo, obratite joj se sa narode moj. Hamsun - Pan; Osećanje jedinstva sa prirodom i otuđenost od sveta pogađa malo previše ''blizu kuće''. Pa ipak, svidela mi se više od Gladi. Kiš - Grobnica za Borisa Davidoviča i paralelno Pekić - Novi Jerusalim; Zajednička tematika, Kišovo delo je verovatno skladnija celina, ali mi je Luče Novog Jerusalima kao priča ostavila najjači utisak. U gulazima su nosili letnju odeću na -30 ispod nule? Mora da su telekinetički regulisali telesnu temperaturu! Potpuni sklad sa prirodom, privatnost je nepotrebna, hrana je izvor bolesti, rad je igra! Transkript sa suđenja Jovanki Orleanki + eseji o Jovanki Desanke Maksimović i Žana Mišlea; Francuski kralj koji daje devojčici od 17 godina 12 hiljada vojnika na upravljanje? Devojčica od 19 godina koja na suđenju školuje doktore teologije Pariskog univerziteta u teološkim pitanjima? Pitaju je inkvizitori, mrze li Sv. Margarita i Sv. Katarina Engleze, a Jovanka odgovara, one vole samo ono što voli Bog. Pa voli li Bog Engleze? A Jovanka odgovara, šta Bog ima sa Englezima i ljudskim pitanjima uopšte. Fantastično. Pokušavao sam da nađem transkripte prevedene na srpski i nisam uspeo, prosto mi je neverovatno da do sada nisu prevedeni? Skurati - M. Čovek proviđenja i paralelno Hana Arent - Izvori totalitarizma; Skuratijev roman, koji to baš i nije (ako ću da budem darežljiv kazaću da je roman à clef), je vrhunsko delo, pročitao sam skoro 300 strana u jednom sedenju. Scena u kojoj D'Anuncio drži govor pred desetinama hiljada ljudi na rimskom Kapitolu, nakon što se italijanska delegacija povlači sa Pariskog kongresa jer ih saveznici ostavljaju bez Istre i Dalmacije koje su im obećali, tera na ključanje krv i najvećeg apatrida. Na terasu sa koje će se D'Anuncio obratiti kači se Italijanska zastava umrljana krvlju, u kojoj se nalazio leš Pesnikovog ratnog druga. Izlazi na terasu. Dodiruje zastavu. Apsolutni muk. Rimljani, Italijani, drugovi... Čujete li? Tišina. Čujete li? To naše čizme marširaju RIjekom! Hanumu i dalje čitam, sve objašnjava, čak i ovo stanje ovde. Elita koja vlada mora da se stavi iznad zakona jer je to jedini mehanizam koji potčinjene mase doživljavaju kao autoritet, inače bi ih rastrgli. Zvuči poznato? Sabato - Tunel; Južnoamerički Zapisi iz podzemlja? Tunel kao jasna aluzija na podzemlje, a pominje se i Dostojevski u apsolutno banalnom razgovoru dvoje Marijinih prijatelja. Svidela mi se više od Junaka. Dejan Tiago Stanković - Zamalek; Ne znam šta sam očekivao od ove knjige, suštinski ništa, a to sam i dobio. Ozbiljna literatura za ljude koji ne čitaju ozbiljnu literaturu (to je nekad bio Saramago 🙂). Čak i nije loša knjiga, jednostavno je užasno osrednja.

Evo upravo je Marinika objasnila da neki izlaze, a neki ne, i da koalicija više ne postoji jer je izborna.

Pa ne znam kako drugačije da okarakterišem koaliciju u kojoj deo stranaka izlazi na izbore a deo ne, nego kao raspalu. Ovo što je Sofija Mandić uprvo ispričala i ima najviše smisla, da su trebali da kažu izlazimo na izbore, ali ukoliko se birački spisak ne sredi povlačimo liste.

Potrajali kao jogurt na suncu. Vučić se nalio zero kole i upiškio od sreće.

Koja god da je odluka, samo da nastupe svi zajednički i monolitno. Ako se uđe u neke samostalne kombinacije, deo se odluči na bojkot, a deo izađe na izbore, što mi poznajući sujete srpskih političara deluje i više nego verovatno, tačno će kartel vladati do smrti.

Epizoda iz lifta je za mene jedna od onih minijatura poput razgovora Ivana i Aljoše Karamazova u kafani zbog kojih se čitaju knjige. Kakva alegorija, pocepa se sve u meni svaki put kad je se setim, a setim je se često.

Palestinsko pitanje svakako ima više veze sa komunizmom nego sa nacizmom. Ako se ne varam Iljič Ramirez Sančez je postao Karlos tako što mu je neki Arafatov saradnik dao taj nadimak. A tu je stigao via Univerzitet Patris Lumumba. Svaki put do sad kada je situacija pretila da eskalira u ovom smeru (Intifada 1 i 2) tata je zavrtao uši da ne dodje do ovolike humanitarne katastrofe, izgleda da nas u novembru stvarno očekuju istorijski izbori koji su u drugi plan bacili i Bliski Istok i Ukrajinu. Verujem da bi se nakon izbora i jedna i druga situacija rešile ekspresno: a) tako što bi se obe strane u ovom konflitku dovele za sto i ne bi im bilo dozvoljeno da ga napuste dok se ne dogovore, kao i svaki put do sada; i b) tako što bi vojna pomoć ekspresno bila poslata u Ukraijinu. Problem i za Palestinu i za Ukrajinu je što do izbora ima 7 meseci.

Profesor istorije na Kolumbiji čija je uža specijalnost ekonomska istorija moderne Evrope.

Zanimljiv intervju sa Adamom Tuzom u Radaru gde tvrdi da je ishod rata potpuno neizvestan. https://radar.nova.rs/global/adam-tuz-ekskluzivno-za-radar/

Medjunarodno pravo je farsa i ne važi za imperije (Ameriku, Kinu i Rusiju) kao i sve ostale priveske koji imaju nuklearno naoružanje. Štap koje ove tri imperije koriste da bi disciplinovale neposlušne u njihovim sferama uticaja. Imperija koja se u istoriji manifestuje kao volja za moć i međunarodno pravo koje implicira nekakvu međunarodnu pravdu su u direktonoj koliziji. Što ne znači da svet ne treba prihvatiti onakvim kakav on jeste, stoički, inače se lako sklizne u autoviktimizaciju, tu omiljenu srpsku disciplinu.

Vučiću, kome je isti omiljeni igrač. 😄 (ne zajebavam se)

Meni je prvi deo baš klasičan holivudski lajtić, tako da dalje ne planiram ni da gledam. Nema tog transcedentalnog začina (hehe) koji bi ga izdvojio iz mora filmova o superherojima. Ni blizu genijalnosti Inceptiona ili originalnog Blade Runnera ako pričamo o sf žanru.

U USA se električno vozilo puni iz različitih izvora proporcionalno ovim procentima: Evropa: Elektroenergetski sektor Evrope generiše za oko 20% manje energije iz fosilnih goriva, pa su u tom pogledu električna vozila trenutno ''karbonski neutralnija'' u Evropi negu u USA.

Kapitalizam je najmanje loš sistem pre svega jer je jedini sistem koji dozvoljava neutralnost pojedinca, odnosno kapitalizam kao sistem neutralnost shvata kao tiho odobravanje. U svakom drugom sistemu pojedinac koji je neutralan je obeležen za odstrel. Tehnološki i ekonomski benefiti su samo bonus.

Nisam siguran je l' San Salvador ili Beograd. https://www.krik.rs/policijska-prijava-nebojsa-stefanovic-i-marko-parezanovic-pomagali-saricevom-klanu/

Ja sam iz kategorije negledača ove manifestacije, ali mašiš fudbal, pop muzika se oduvek bavila takvim temama. Je l' bi mogao Robert Plant da bude član stručnog žirija sa Led Zeppelin tekstovima iscedi moj limun mala 😄 i slično?