robespierre

Celokupno njegovo delovanje od nedelje na ovamo, od posete Bocan-Harčenku, preko dana žalosti do ove večerašnje farse je isključivo u svrhu pacifikovanja domaće javnosti, pre svega šireg patriotskog bloka, a zatim i maloumnika u njegovoj stranci, penzionera i ostalih grupacija od interesa.

Ja sam uvek mislio da je Veselinović ta batina na terenu, dok je Radojičić neki salonski kriminalac, ali sam se izgleda zajebao. Ispade Zvonko pametniji, jebeš Kosovo dok Inkop, Nukleus, ili kako god da im se trenutni paravan zove pravi milione.

Ne bih upotrebio glagol žaliti, to je spoznaja o postmodernističkom apsurdu, o tome da je život samo bosonogi hod po staklu i zgarištu srušenih snova, samo trenutak sna proveden na plaži okeana krvi i mokreće, između dva beskrajna pada u ambis. To je kao neki zli duh koji je bio zarobljen u boci, koga sam postao svestan od malena kad se formirala samospoznaja, samo što je boca bila zaptivena u dobro kontrolisanim uslovima. Ne znam da li je to depresija, uvek sam taj pojam doživljavao kao nešto što se odnosi na duboku letargiju i prazninu, dok je ovo agresivno kao zmije koje gmižu kroz vene i tu puštaju otrov koji se onda prelije na druge, kao Osmi putnik koji caruje Nostromom izolovanim u dubini kosmosa. Tu stvari postaju tricky jer kad zdrav i razuman čovek sve ovo shvati, obično odluči da uradi nešto, da stvari popravi, da potraži pomoć. Na neki perverzan mazohistički način sam se zaljubio u te gadosti (koje u isto vreme proklinjem svim srcem, kao dva Lajbnicova voza koja se savršeno sinhronizovano kreću na paralelnim prugama), da je to prirodno, predodređeno mesto čovekovo u ovoj materijalističkoj mori koja će se na sreću završiti beskrajnim padom u veliko ništa. Ne postoji nikakav strah od stigme ili nešto slično, sam taj čin gde treba da budeš nag pred nekim, da se ogoliš do srži u razmenu za novac mi je na neki način analogan prostituciju. Kao što to radim iz požude i/ili ljubavi i nikad ne bih mogao da uključim novac u tu jednačinu, i ovde mi nešto izaziva nelagodu s obzirom da druga strana sedi prekoputa mene jer je plaćena, a ne iz čiste empatije i jer tako želi.

Ja ne mogu da se nateram da odem na psihoterapiju iako bih verovatno trebao da posećujem istu već jedno godinu dana. Nekako... ne umem ni sam do kraja da objasnim... ali doživljavam to kao svojevrsnu prostituciju psihe. Apsolutno nisam protiv psihoterapije, verujem u benefite te nauke, ali to jednostavno nije za mene. Ovo će verovatno zvučati apsurdno, ali kako godine prolaze sve više verujem u determinizam, da su neke stvari jednostavno predoređene da se odviju na jedan jedini mogući način, kao reka koja je nemoćna da napusti tok koji je uklesan u kamenu u praskozorje vremena. Nikada nisam više zarađivao, nikada nisam više trenirao, nikada nisam više čitao, ali sam pritom uspeo da spalim gotovo sve socijalne mostove koje sam izgradio u životu. U tom uroborosu posao - trening - knjiga počinjem sam sebi pomalo da ličim na De Nira iz Taksiste, samo što ja umesto pornografije kupujem skupu odeću i tridesete patike. Skoro pričam sa koleginicom nešto jedan na jedan, ona primeti kako dobro procenjuje ljude, što je istina. U načelu se složim, međutim, rekoh, paz' sad ovo. Neverica. Doduše, ima tu malo i do generacijskog gapa i bumerštine, ona je starija dobrih dvadeset godina, pa joj nije do kraja jasno kako neko ko je x, y i z može da nosi to u sebi. Ja se baš trudim da se to ne vidi, pre svega da ne bih bio energetski vampir. Ako ništa drugo, naučilo me da budem blaži i obzirniji prema ljudima (doduše uglavnom nepoznatim, na poznate nemam problem da planem), nikad čovek ne može znati šta se dešava iza kulisa.

Angel Heart. Odličan.

Pa ovo i liči na situaciju kad su onim amaterčinama dali da prave revoluciju u CG, dole ih hapse, a u Jajincima pun kombi naoružanja. Ne verujem da će se država zvanično uključiti čak i da krenu otvoreni sukobi dole, zna On dobro da bi nas razbili kao dete zvečku. Kratkoročno bi posledice bile katastrofalne, ali na duže staze bi to možda bilo i dobro, "denacifikovali" bi nas za sva vremena.

-What's in the box?! iz reda očiglednih. Vera Farmiga kad presluša cd u The Departed. Sopranovi, Toni koji pretura po spavaćoj sobi najboljeg prijatelja i nakon toga scena na brodu, i emotivno još nabijenija scena, Toni i Kristofur u kolima nakon udesa.

Interventna bot jedinica spremna na juriš.

Meni su Krvavi meridijan i Duga gravitacije dva daleko najbolja američka post-WWII romana, ali jasno je da to nije štivo koje će privući širu čitalačku publiku, uostalom kao i Henri Miler, pa i Vilijam Barouz, koga niste spomenuli, ali svakako spada u taj krug subverzivnih autora.

Ovaj album, iako moj apsolutni favorit što se tiče Nirvane, baš i nije reprezentativan jer je više noise rock nego grunge, uglavnom zbog produkcije koju je radio Steve Albini.

Ja bih izdvojio i:

Ma moja opservacija i jeste u šaljivom tonu. Ne očekujem da mi se iko obraća u stilu molim te pusti rasvetu u pogon. 🙂 Relikt nekih prošlih vremena kada su kućni aparati umesto struje zapravo koristili neki energent, pa su se uljne lampe/fenjeri/šporeti itd. stvarno palili.

Mnogo volim ovu pesmu, ali kad god čujem stihove Hearing a voice I'd known / A couple of light years ago proradi mi ocd kao tehničkom licu jer je svetlosna godina mera za dužinu, ne za vreme. Kao što zapara uši kad neko kaže upali svetlo ili predmet x, iako je jasno da se radi o uključivanju. Mada bi najpogodniji termin bio puštanje u rad. 😄 Pale se eventualno kola, doduše ni tu se ne pali automobil, to bi bilo baš onako uh, nego gorivo u motoru.

Nerealno da je ova traka/album od pre 14 godina...

Ne znam kako ovo može biti kriterijum za bilo šta, analogno tome mentoli koji predstavljaju Hrvatsku u fudbalu uživaju u zvucima Tomsona, pa je i to valjda okej? Priča opet odlazi u smeru estetike i objektivnosti u umetnosti. Analogno tome su Kursadžije podjednako kvalitetne kao Sajnfeld, Orlićeva poezija je po kvalitetu jednaka Branku Miljkoviću ili Rilkeu, jer zašto ne? I kad se priča o ovome uzimati moralnost ili obrazovanje kao neku premisu je logička greška, to smo valjda već ustanovili, radi se isključivo o izgrađenim kvalitativno estetskim standardima, ili nedostatku istih. Da bi se izašlo iz tog samsaričkog kruga nije bitno šta ko potrebno je uložiti vreme i izložiti sebe nepoznatom, kako bi se iz tog zarona u okeanski abisal izvukao biser na površinu. Pokušajte, mnogo je dobar osećaj.

Ja, nažalost, ne mislim da se gledalo preko plota, da se gledalo preko plota dovodili bi se igrači u peak-u kojima je glavno oružje atletika i/ili šut za tri poena. Meni se čini da je ista priča kao i svake Ćoks sezone, jedan vrhunski igrač, u ovom slučaju Šabaz, nekoliko EL drugopozivaca (Geidraitis, Tobi, Hanga u ovoj fazi karijere, Bolomboj), igrači koji su bili na vrhuncu pre više sezona i domaća osnova koja ne služi uglavnom ničemu. Slažem se da je sve nabacano bez ikakvog reda i vizije, ali i to je tm koji se ponavlja iz sezone u sezonu. Realnost kao po običaju udara po nosu negde u novembru.

Mog je neko šutnuo u glavu pre skoro godinu dana i ostao je bez oka. Makar na kraju oko nije moralo hirurški da se odstrani, jednostavno ne vidi na njega. Usvojio sam ga kad je već imao 6-7 meseci, imao je urođeni bronhitis i gušenja, pa je sitan jer se nije razvio dovoljno kao mače. Iako je sterilisan ostala mu navika da ide napolje, izađe ispred zgrade, izbleji na klupi na Suncu i sam traži da uđe. I tako, njega nema, ja izađem da vidim šta se dešava, i imam šta da vidim. Užas. Ne znam odakle si, ako si iz manjeg mesta, eventualno da probaš sa nekim od veterinara iz velikih gradova koji su poznati da rade sa životinjama sa ulice, jer imaju više iskustva sa takvim povredama.

Da će mnogo da ih bole leđa.

Ova pesma svaki put, uh. Mother, I tried, please believe me I'm doing the best that I can I'm ashamed of the things I've been put through I'm ashamed of the person I am Nekad sam mislio da je prvi album bolji, sada mi ovaj mnogo više leži. Jednostavno je... beznadežan?

Kakav post, sa sve ovom kulminacijom nismo isti. Svim tim ljudima iz Partizana se peva isključivo zbog nedostatka uspeha, gde ih posmatraju kao uništitelje Partizana, a ne neke političke i socijalne osvešćenosti koje nedostaje na drugoj strani. Dobro, Vučiću se peva i zato što je Kavački klan trenutno u ratu sa državom. Cela ova priča se uvek svede na mim sa dva spajdermena, ne postoji ali.

Ispravi me ako grešim, s obzirom da tad nisam imao nalog na forumu, ti si prošle godine u ovo vreme pisao maltene identične postove, a kao argument da je tim funkcionalno sklopljen (i stručno vođen od strane Jovanovića kome treba dati podršku) koristio sumu ppg tih igrača iz njihove prethodne sezone?

@Guru Kako ti komentarišeš ovaj vizionarski konstruisan i nadasve skladan roster? 🙂

Bole ove suze mlađeg Jovića. Baš bezveze da se dečku od 20 godina spočitava nešto, da sam u njegovim godinama imao milione ne bi mi Filipini pali na pamet, goreo bi Mikonos svako veče sa nekim instagramušama. Verujem da se ni najveći optimisti nisu nadali medalji sa ovim sastavom, ali ipak ne može da ne boli način na koji smo ostali uskraćeni za zlato. Uvek su mi u životu najteže padale situacije kada daš sve od sebe da napraviš nešto divno, sve uradiš kako treba, a onda ti u poslednjem momentu sve samo isklizne kao pesak kroz šake. To prizemljenje je baš bolno, bojim se da će ovo momcima biti jedna besana noć u Manili, sa mnogo jastuka natopljenih suzama. Jebiga.

@Milutinov Tata Srećno danas majstore, da pokidaš!

Otvorio si dosta široku temu, ja bih se osvrnuo samo na par stvari. U Srbiji je 2021. napravljeno 11 miliona tona otpada, a reciklirano nešto preko milion tona. Podaci se mogu naći u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine. http://www.sepa.gov.rs/download/Upravljanje_otpadom_2011-2021.pdf Stanje je zaista alarmantno, naročito ako se uzme u obzir da u Srbiji čak i JKP odlažu otpad na nesanitarnim (!) deponijama. Što se tiče ekološkog tj. karbonskog otiska koji pominješ u drugom pasusu, važno je razumeti da se on definiše na tri nivoa, a električna vozila su dobar primer za pojašnjenje ovoga. Postoje direktne emisije (scope 1), to bi bilo gorivo koje se sagori u automobilu za vreme vožnje, u slučaju el. automobila su ove emisije logično nula. Energija tj emisije koje se utroše za proizvodnju vozila , dakle na početku njihovog životnog ciklusa, na šta mi kao korisnici ne možemo da utičemo, predstavljaju scope 3. Ovo je i u daleko razvijenijim zemljama tek u povoju i tek će za nekoliko godina stupiti na snagu direktive EU koje se bave smanjenjem ovih emisija. Scope 2 predstavlja električnu energiju i toplotu koju vozilo koristi, i u tom grmu leži zec. Kod nas električna vozila imaju izuzetno visok nivo scope 2 emisija jer nam je energetski miks (od koga zavise emisioni faktori) katastrofalan. Energetski miks je zapravo pita dijagram proizvodnje električne energije u zavisnosti od energenta koji se koristi za proizvodnju. Tako npr. u Albaniji, koja 99% svoje el. energije generiše iz hidroelektrana, električno vozilo uopšte ne doprinosi scope 2 emisijama, dok se kod nas većina el. energije generiše u termoenergetskim postrojenjima, pa nam je energetski miks jedan od najgorih u Evropi. Što dovodi to toga da kod nas električna vozila trenutno neznatno manje zagađuju okolinu od vozila na gas. Ovo je sve dvosmerna ulica, tako da kada se Tesla vozi i puni u Srbiji, scope 3 emisije Tesle kao firme rastu jer njihovo vozilo doprinosi zagađenju okoline. Od 2025-6 će kompanije u EU (ali i u Srbiji) biti obavezne da uz godišnje finansijske izveštaje dostavljaju i izveštaje o scope 1,2 i 3 emisijama. Što se tiče trovanja vode dovoljno je reći da Beograd nema postrojenje za preradu otpadnih voda. Dakle cela kanalizacija odlazi u Dunav, a genijalci grade nacionalni stadion.