robespierre

Još jedan trener u nizu koji će platiti ceh Udbojšinog idiotskog sastavljanja ekipe po nacionalnom ključu. Rotacija sa ovolikim brojem igrača koji žele minute je nemoguća. Očekivano, kao i to da se uvek nadje neka prevara, prvo ćelava, pa repata i sada grčka. Javlja mi se da će da ponude Kariju grdnu lovu da preuzme.

Kontradiktoran si, ako su veliki klubovi sa navijačima onda budžet ne bi smeo da utiče na to koliko ih ljudi prati. Sam poentiraš kontra svog argumenta. Siledžijski nakrkan budžet od strane države preduslov je da ti klubovi budu praćeni na ovom nivou na kom su sad.

Moraju da pobede svaku utakmicu zato što im je država skrkala po 20 miliona evra u budžet. Da imaju budžet u skladu sa tržištem kao Mega, a već smo se empirijski uverili kako to izgleda u oba kluba, ne bi morali da pobede svaku utakmicu već bi se borili za sredinu tabele ABA lige.

Bacio sam pogled na sajt Geopoetike koja, čini mi se, ima ekskluzivna prava na Delila u Srbiji i ne vidim da je Libra prevedena na srpski jezik, a ni na Kupindu i sličnim sajtovima je nema u prodaji. Probaću sa White noise.

Deo posta koji je editovan se odnosio na diskusiju koja je izbrisana.

Za ovakve ''diskusije'' ubuduće skrolujte post ili koristite ignore. Odnosi se na one čiji su postovi pobrisani.

Prvi put kad sam zaranjao sa opremom baš je bilo neprijatno, baš nisam ljubitelj vodenih sportova, recimo da sam prethodni put pre tog ronio kod majke u stomaku. Ali sam na kraju kursa bio osposobljen da bez ičega zaronim na dah na 5m dubine gde čekaju maska, boca i peraja i da se na dubini opremim. Tako da sve se da naučiti. :) Ja nisam čitao Delila (preporuči nešto!) ali slažem se da je paranoja jedan od lajtmotiva romana. Mene je atmosfera u njegovoj priči podsećala na Pakulinu Paranoja trilogiju (Svi predsednikovi ljudi), Tri dana kondora, Maratonca sa Hofmanom i Prisluškivanje sa Hekmenom. Tih nekih godina je i počeo sa pisanjem romana tako da i ne čudi da je inspirisan Votergejtom i, ovo mi tek sad pada na pamet, CIA zajebancijama kući (OperacijeMidnight Climax i MK Ultra) i na strani (šverc kokaina iz JA i finansiranje revolucija). Kad smo kod američke književnosti dvadesetog veka skoro sam pročitao Sabrane priče od Trumana Kapotea i odlične su.

Utisci? Ja sam nakon čitanja Putnika rekao sebi da moram da probam ronjenje i pre nekih mesec dana sam postao licencirani CMAS open water ronilac. 😆

Obnavljanje starih veza je najčešće k'o podgrejan ručak: Ali možda da probamo ponovo sa:

Sažem se i ja. U normalnoj državi projekti više nisu projekti i nalaze se u situaciji Drča i kompanija sa jedne i Vrabac i Šalić sa druge. Tako izgleda kad se iseče infuzija državnog novca tim metastazama kancera i to bi trebalo da te raduje.

Ja da mislim ovako navijao bih svakog dana da ga smene:

Pa to je upravo moja poenta sve vreme, u klubaskom svetu racio u nekom trenutku prestaje da radi i onda su svakakve kreature legende jer gaze po drugoj strani. Pritom, ja u ovoj diskusiji ucestvujem maksimalno neutralno, oba kluba zasluzuju sudbine najtrofejnijih hrvatskih klubova. Dokle god se to ne desi znajte da zivimo u smecu u drzave.

Za poredjenje su jedino kao osobe koje odredjeni deo navijaca klubova u kojima su ostavili traga posmatra kroz roze naocare. Samo sto je to u slucaju Vujosevica i KKP otprilike 99% navijaca. Jednostavno, navijaci KKP nisu sposobni da na neostrascen nacin diskutuju o liku i delu Duska Vujosevica. Ja bih se ozbiljno zamislio o svojim moralnim nacelima da mi je Dusko Vujosevic legenda i pozitivac. S druge strane ljudi kojima je Covic legenda su ili degenerici ili su novogodisnji koktel-parti ekipa.

Bukvalno nigde nisam uporedio Čovića i Vujoševića, samo sam rekao da je Vujošević funkcionisano po mafijaško-nitkovskom modus operandiju koji je pozdravljen od strane navijača Partizana, između ostalog i ovih što ti lajkuju komentar. Jer koga boli kurac za te trivijalnosti kad se slavi dvocifreni broj titula u nizu. Kakve to ima veze sa Čovićem? Je l istina ili nije? Ne uvlači Čovića u diskusiju i fokusiraj se na napisano.

Uvek će strana koja dominira da podržava svoga teču bez obzira na nivo toksičnosti koji oko sebe emituje. Neko ko prati košarku više od mene bi mogao da primeti da je u KKP radio jedan trener koji je bez obzira na nitkovsko-mafijaški modus operandi heroj u očima većine navijača Partizana.

Odlično što si pomenuo to, Vučićevi projekti na steroidima su unapređeni kao kolumbijski fudbal za vreme Pabla Eskobara i Medeljin kartela. Mnogo smo zajebani u košarci bre, a ne kao ona govna iz Zagreba. Ko ih jebe što je košarka neprofitabilan sport u koji niko normalan neće da uloži ni evra a država ih ne koristi za jeftinu propagandu i kupovinu socijalnog mira.

Ja bih voleo da mi pobornici domaće lige navedu jednu stvar koju su degenerici na vlasti unapredili svojim projektom. Čega god da su se dohvatili izašlo je na gore nego što je bilo, ti skakavci za sobom jedino mogu da ostave spaljenu zemlju. To je argument o kome treba raspravljati pre svih košarkaških stvari. Argument koji pobornici mi bogati a vi govna srpskog ćumeza uporno zanemaruju. Otprilike kao sa Rio Tintom, pre nego što uopšte stignemo do valjanosti tehnologije iskopavanja litijuma treba dobro razmisliti da li je pametno da kompanija koja grize do kosti ako joj se dopusti vršlja u našem dvorištu pod upravom mafijaškog kartela. Dodatno, uzdanje u Pešića je kao da se moja firma uzda u mog kolegu Volfganga koji ima godina inženjerskog iskustva kao ja godina života. Za neke kraće ekspertize on je i dalje tata ali je za long-term vođenje projekata u skladu sa godinama potpuno neupotrebljiv.

Ništa što je pod 100% upravom kriminalnog kartela na vlasti ne može da bude bolje od onoga što je pod njihovom delimičnom upravom. I to bi otprilike bio kraj ove diskusije.

Da parafraziram druga Broza, zar je već počeo mesec decembar?

Srpski jezik poznaju podjednako dobro, pa mi je jasno zašto si ih pomešao.

ako trep je novi pank ja sam gg allin

Uh, mislim da je ovde nekako došlo do baš velikog nesporazuma? Mislio sam na Uelbekov privatni život u stvarnosti koji se dosta prepliće sa životom likova Elementarnih čestica.

Nema na čemu! Uelbek je dete hipika, roditelji su mu se razveli, a onda ga je majka ostavila kod babe i dede i otišla da živi u hipi komuni u Brazilu. Njihova majka u knjizi je zapravo njegova majka. Ko bi rekao da ti takve stvari život učine baš mnogo mizernim?

Uvek je u ovakvim listama lako mlatiti Kamijem, Kafkom, Dostojevskim, Manom i slično, tako da evo pet favorita koji iz senke bez problema pariraju opštepoznatim bogovima. Kormak Makarti - Krvavi meridijan jer rat je bio ovde mnogo pre čoveka, ultimativni zanat čekao je svog ultimativnog zanatliju. Ovu knjigu je trenutno nemoguće kupiti u srpskim knjižarama, tako da bih bez griže savesti mogao ovde navesti Put ili njegov poslednji roman Putnik/Stela Maris. Pisac koji mi je bez preterivanja promenio život i pokazao šta sve književnost zapravo može da bude. Roberto Bolanjo - 2666. Ako voliš magični realizam i ako >voliš knjige< moraš da pročitaš ovu knjigu. Zamisli sve ono o čemu su pisali Borhes, Markes, Kortasar, Sabato kao jednog čoveka. E, Bolanjo izvrće tog čoveka naopačke i pokazuje ti njegovu utrobu i njegovo srce i njegov mozak. I čovek je slep i luta pustinjom i polulud je od žeđi i nema romantike i nema smisla već čovek umire i čovek se rađa. Zmija je pojela svoj rep i magični realizam je obesmišljen, staviljena je tačka na ceo književni pravac. Nema ničeg romantičnog u Južnoj Americi i globalizovanom svetu uopšte. Knjiga, to je jedina stvar zbog koje valja živeti. Tomas Pinčon - Duga gravitacije, mada ovo ne mogu čiste savesti nikome da preporučim da čita. Meni je trebalo preko godinu dana da pročitam ovu knjigu. Deretino izdanje ima 914 stranica i recimo da je svaki pasus jedna mala knjiga za sebe, ludo dete Džojsovog Uliksa nakrcano idejama, erudicijom, opskurnim i manje opskurnim referencama svih vrsta. Mišel Uelbek - Elementarne čestice ako si nekad, čak i samo na momenat pomislio da ima nešto trulo u zapadnoj civilizaciji treba da pročitaš ovu knjigu. Svaka rečenica u poslednjih cca. 100 strana ove knjige je Čehovljeva puška koja bez milosti puca pravo među oči. Vladimir Nabokov - Lolita jer lirizam ove knjige je nemoguće nadmašiti. Ujedno verovatno i najduhovitiji roman koji sam pročitao. Ok, ovo nije baš favorit iz senke, ali čini mi se da ljudi izbegavaju ovu knjigu zbog kontroverzne teme (i sam sam kriv za ovo).

Ne, ne, ja volim i Markesa i magični realizam. Ali iz moje vizure Markes je 'najmekši' pisac tog talasa, ima u njemu nečega, u odsustvu boljeg izraza, ženstvenog. Ako je Crnjanski epitom muške topline onda je Markes to isto samo još nekako mekše i toplije i prijemčivije. Mada su Sto godina samoće tragična knjiga, to je utisak koji sam ja odneo iz nje. A to podnosim samo povremeno i u malim dozama.