robespierre

Za ovakve ''diskusije'' ubuduće skrolujte post ili koristite ignore. Odnosi se na one čiji su postovi pobrisani.

Prvi put kad sam zaranjao sa opremom baš je bilo neprijatno, baš nisam ljubitelj vodenih sportova, recimo da sam prethodni put pre tog ronio kod majke u stomaku. Ali sam na kraju kursa bio osposobljen da bez ičega zaronim na dah na 5m dubine gde čekaju maska, boca i peraja i da se na dubini opremim. Tako da sve se da naučiti. :) Ja nisam čitao Delila (preporuči nešto!) ali slažem se da je paranoja jedan od lajtmotiva romana. Mene je atmosfera u njegovoj priči podsećala na Pakulinu Paranoja trilogiju (Svi predsednikovi ljudi), Tri dana kondora, Maratonca sa Hofmanom i Prisluškivanje sa Hekmenom. Tih nekih godina je i počeo sa pisanjem romana tako da i ne čudi da je inspirisan Votergejtom i, ovo mi tek sad pada na pamet, CIA zajebancijama kući (OperacijeMidnight Climax i MK Ultra) i na strani (šverc kokaina iz JA i finansiranje revolucija). Kad smo kod američke književnosti dvadesetog veka skoro sam pročitao Sabrane priče od Trumana Kapotea i odlične su.

Utisci? Ja sam nakon čitanja Putnika rekao sebi da moram da probam ronjenje i pre nekih mesec dana sam postao licencirani CMAS open water ronilac. 😆

Obnavljanje starih veza je najčešće k'o podgrejan ručak: Ali možda da probamo ponovo sa:

Sažem se i ja. U normalnoj državi projekti više nisu projekti i nalaze se u situaciji Drča i kompanija sa jedne i Vrabac i Šalić sa druge. Tako izgleda kad se iseče infuzija državnog novca tim metastazama kancera i to bi trebalo da te raduje.

Ja da mislim ovako navijao bih svakog dana da ga smene:

Pa to je upravo moja poenta sve vreme, u klubaskom svetu racio u nekom trenutku prestaje da radi i onda su svakakve kreature legende jer gaze po drugoj strani. Pritom, ja u ovoj diskusiji ucestvujem maksimalno neutralno, oba kluba zasluzuju sudbine najtrofejnijih hrvatskih klubova. Dokle god se to ne desi znajte da zivimo u smecu u drzave.

Za poredjenje su jedino kao osobe koje odredjeni deo navijaca klubova u kojima su ostavili traga posmatra kroz roze naocare. Samo sto je to u slucaju Vujosevica i KKP otprilike 99% navijaca. Jednostavno, navijaci KKP nisu sposobni da na neostrascen nacin diskutuju o liku i delu Duska Vujosevica. Ja bih se ozbiljno zamislio o svojim moralnim nacelima da mi je Dusko Vujosevic legenda i pozitivac. S druge strane ljudi kojima je Covic legenda su ili degenerici ili su novogodisnji koktel-parti ekipa.

Bukvalno nigde nisam uporedio Čovića i Vujoševića, samo sam rekao da je Vujošević funkcionisano po mafijaško-nitkovskom modus operandiju koji je pozdravljen od strane navijača Partizana, između ostalog i ovih što ti lajkuju komentar. Jer koga boli kurac za te trivijalnosti kad se slavi dvocifreni broj titula u nizu. Kakve to ima veze sa Čovićem? Je l istina ili nije? Ne uvlači Čovića u diskusiju i fokusiraj se na napisano.

Uvek će strana koja dominira da podržava svoga teču bez obzira na nivo toksičnosti koji oko sebe emituje. Neko ko prati košarku više od mene bi mogao da primeti da je u KKP radio jedan trener koji je bez obzira na nitkovsko-mafijaški modus operandi heroj u očima većine navijača Partizana.

Odlično što si pomenuo to, Vučićevi projekti na steroidima su unapređeni kao kolumbijski fudbal za vreme Pabla Eskobara i Medeljin kartela. Mnogo smo zajebani u košarci bre, a ne kao ona govna iz Zagreba. Ko ih jebe što je košarka neprofitabilan sport u koji niko normalan neće da uloži ni evra a država ih ne koristi za jeftinu propagandu i kupovinu socijalnog mira.

Ja bih voleo da mi pobornici domaće lige navedu jednu stvar koju su degenerici na vlasti unapredili svojim projektom. Čega god da su se dohvatili izašlo je na gore nego što je bilo, ti skakavci za sobom jedino mogu da ostave spaljenu zemlju. To je argument o kome treba raspravljati pre svih košarkaških stvari. Argument koji pobornici mi bogati a vi govna srpskog ćumeza uporno zanemaruju. Otprilike kao sa Rio Tintom, pre nego što uopšte stignemo do valjanosti tehnologije iskopavanja litijuma treba dobro razmisliti da li je pametno da kompanija koja grize do kosti ako joj se dopusti vršlja u našem dvorištu pod upravom mafijaškog kartela. Dodatno, uzdanje u Pešića je kao da se moja firma uzda u mog kolegu Volfganga koji ima godina inženjerskog iskustva kao ja godina života. Za neke kraće ekspertize on je i dalje tata ali je za long-term vođenje projekata u skladu sa godinama potpuno neupotrebljiv.

Ništa što je pod 100% upravom kriminalnog kartela na vlasti ne može da bude bolje od onoga što je pod njihovom delimičnom upravom. I to bi otprilike bio kraj ove diskusije.

Da parafraziram druga Broza, zar je već počeo mesec decembar?

Srpski jezik poznaju podjednako dobro, pa mi je jasno zašto si ih pomešao.

ako trep je novi pank ja sam gg allin

Uh, mislim da je ovde nekako došlo do baš velikog nesporazuma? Mislio sam na Uelbekov privatni život u stvarnosti koji se dosta prepliće sa životom likova Elementarnih čestica.

Nema na čemu! Uelbek je dete hipika, roditelji su mu se razveli, a onda ga je majka ostavila kod babe i dede i otišla da živi u hipi komuni u Brazilu. Njihova majka u knjizi je zapravo njegova majka. Ko bi rekao da ti takve stvari život učine baš mnogo mizernim?

Uvek je u ovakvim listama lako mlatiti Kamijem, Kafkom, Dostojevskim, Manom i slično, tako da evo pet favorita koji iz senke bez problema pariraju opštepoznatim bogovima. Kormak Makarti - Krvavi meridijan jer rat je bio ovde mnogo pre čoveka, ultimativni zanat čekao je svog ultimativnog zanatliju. Ovu knjigu je trenutno nemoguće kupiti u srpskim knjižarama, tako da bih bez griže savesti mogao ovde navesti Put ili njegov poslednji roman Putnik/Stela Maris. Pisac koji mi je bez preterivanja promenio život i pokazao šta sve književnost zapravo može da bude. Roberto Bolanjo - 2666. Ako voliš magični realizam i ako >voliš knjige< moraš da pročitaš ovu knjigu. Zamisli sve ono o čemu su pisali Borhes, Markes, Kortasar, Sabato kao jednog čoveka. E, Bolanjo izvrće tog čoveka naopačke i pokazuje ti njegovu utrobu i njegovo srce i njegov mozak. I čovek je slep i luta pustinjom i polulud je od žeđi i nema romantike i nema smisla već čovek umire i čovek se rađa. Zmija je pojela svoj rep i magični realizam je obesmišljen, staviljena je tačka na ceo književni pravac. Nema ničeg romantičnog u Južnoj Americi i globalizovanom svetu uopšte. Knjiga, to je jedina stvar zbog koje valja živeti. Tomas Pinčon - Duga gravitacije, mada ovo ne mogu čiste savesti nikome da preporučim da čita. Meni je trebalo preko godinu dana da pročitam ovu knjigu. Deretino izdanje ima 914 stranica i recimo da je svaki pasus jedna mala knjiga za sebe, ludo dete Džojsovog Uliksa nakrcano idejama, erudicijom, opskurnim i manje opskurnim referencama svih vrsta. Mišel Uelbek - Elementarne čestice ako si nekad, čak i samo na momenat pomislio da ima nešto trulo u zapadnoj civilizaciji treba da pročitaš ovu knjigu. Svaka rečenica u poslednjih cca. 100 strana ove knjige je Čehovljeva puška koja bez milosti puca pravo među oči. Vladimir Nabokov - Lolita jer lirizam ove knjige je nemoguće nadmašiti. Ujedno verovatno i najduhovitiji roman koji sam pročitao. Ok, ovo nije baš favorit iz senke, ali čini mi se da ljudi izbegavaju ovu knjigu zbog kontroverzne teme (i sam sam kriv za ovo).

Ne, ne, ja volim i Markesa i magični realizam. Ali iz moje vizure Markes je 'najmekši' pisac tog talasa, ima u njemu nečega, u odsustvu boljeg izraza, ženstvenog. Ako je Crnjanski epitom muške topline onda je Markes to isto samo još nekako mekše i toplije i prijemčivije. Mada su Sto godina samoće tragična knjiga, to je utisak koji sam ja odneo iz nje. A to podnosim samo povremeno i u malim dozama.

Koje je Ljosino kapitalno delo? Moram da se pohvalim da nisam pročitao ništa od njega, a to valja ispraviti. Iz nekog razloga mi je uvek delovao kao lajt verzija Markesa, a nadam se da nisam u pravu.

Mislim da niste do kraja shvatili poentu knjige koja uopšte nije u tome da ''zli'' muslimani preuzimaju vlast u Francuskoj. Uelbekova poenta je da su moderna zapadna društva toliko sjebana, odnosno da su ljudi toliko izolovani i otuđeni da su jedine žene sa kojima univerzitetski profesor književnosti i najveći stručnjak za Ujsmansa u Evropi ima priliku da spava njegove studentkinje. Jer za Ujsmansa i književnost zapravo nikoga nije briga. I onda jedan dan odlazi na večeru kod čoveka koji je već musliman i uživa u hrani koju pripremaju njegove žene i vidi njegovu nezabrađenu suprugu od dvadesetak godina. I onda nalazi spas (jer nema porodicu i niti jednog prijatelja!) u islamu jer mu islam omogućava ugovorene brakove prema statusu, kako pisac i kaže u knjizi - sa jednom od 20 za jedne stvari i sa jednom od 40 za druge stvari. Rekao bih da je Uelbekova uvrnuta poenta da je islam kao ideologija malo više po meri čoveka od simulakruma liberalne zapadne demokratije. Jer jedino što čoveka teši od besmisla jeste ljubav koju ima u kući, a ne avanture sa studentkinjama i doktorat na 800 strana o dekadentnom piscu za koga većina ljudi i ne zna koje. Ali Uelbek ima tu magiju da iskomunicira ceo roman u njegovom naslovu, tako da on na to gleda kao na, jelte, pokoravanje, odnosno poruka samom sebi da se nikad ne prikloni religiji/ideologiji da bi našao utehu za ovaj svet već da treba da nastavi da spava sa 200 žena godišnje, mada je to bajat podatak, možda je taj broj trenutno i veći. Dobra je i ova Knausgorova recenzija: https://www.nytimes.com/2015/11/08/books/review/michel-houellebecqs-submission.html Serotonin je fantastična knjiga i ako imate priliku obavezno je pročitajte.

Čitate li štogod? Ja upravo završio "Krhotine", novi roman Breta Istona Elisa. Nisam čitao Američkog psiha, ali moraću to da ispravim u najkraćem roku. Ovde je u pitanju autobiografska fikcija smeštena u Los Anđeles 1981. doživljen kroz oči maturanata čiji su roditelji milioneri. Serijske ubice, narkotici, seks, brza kola, filmska industrija i previše dobre muzike. Neko je napravio i plejlistu svih pesama koje se pominju u knjizi: Nakon čitanja sam dobio ogromnu želju da provozam neki kabriolet po Bulevaru Sumraka i Malholandu tako da mislim da vredelo pročitati je. Od ostalih stvari koje su mi ostavile utisak u poslednje vreme izdvojio bih ''Poništeno'' od Uelbeka. Kako matori drži ruku na pulsu modernog sveta, ludilo. Interesantno mi je bilo da na internetu pročitam recenzije da mu je ovo najmeški roman, ja mislim da je najtvrđi iza ''Čestica'', poslednjih pedesetak strana je bukvalno molotovljev koktel u lice. I dalje mislim da nikada neće nadmašiti ''Elementarne čestice'', ali me je knjiga naterala da obnovim gradivo i pročitam ponovo ''Serotonin'' i ''Pokoravanje''. Scena sa snajperskom puškom u ''Serotoninu'' je jedna od najboljih i najintenzivnijih bez obzira na autora, prosto čovek da poželi da svaki pasaž u svakoj knjizi koju čita bude tog intenziteta. Ranije sam mislio da mu je ''Pokoravanje'' jedan od najslabijih romana, a sada mislim da mi je broj dva odmah iza ''Čestica'', najmanje je eksplicitan i najviše tera na razmišljanje.

To vidiš jer si zlonamernik kao i većina vas na ovom forumu koji je užasan ali opet ne prestajem da gubim svoje vreme na njemu, je l to znači da je ipak dobar, čekaj da se smislim.

Nemoj tako i ja mu dođem taj neki mladi, valjda, na pragu četvrte decenije. 😄 Tako da mislim da je preciznije reći ljudi u Engleskoj, Nemačkoj i Srbiji slabo čitaju i to im se odražava i u vokabularu. A reč sama po sebi i nije bitna, nikada nije ni bila. Ukoliko ne pokušamo da dodirnemo nebo, onda je sveta.