robespierre

Ne, ali razmisli, kako da u Čovićevom provizorijumu naš srebrni reprezentativac, veliko pojačanje, bude odstranjen iz 12 jer fizički nezadovoljava Ivanovićeve kriterijume, da pukne bruka u Endorfinu, Pastisu i Smokvici?

Ovakve stvari u KKCZ verovatno nikoga više ne mogu da iznenade, a nameće se i pitanje da li je i Davidovac zapravo povređen ili je zaključan u sali za trening do daljnjeg jer je grozan fizički.

Ne bih rekao da su SNS trojanci, pre igraju za istu ekipu kao i Neša Slina, samo što je dotični u damnatio memoriae statusu pa su morali da izvuku džokere sa klupe. Samo mi nije jasno kako uvek nađu neke ovakve etalone gadosti bez ikakvih realnih političkih kapaciteta.

Horsko lamentiranje zakoni su za protivnici je eklatantan primer zašto u ovoj državi NIKADA neće biti bolje.

Ekseri > Prijovićka stručnjak za HVAC.

Knjiga se naravno ne zove tako, što sam siguran da svakako već znate, ali neka ostane lapsus calami kao simbol hamartije filozofiranja na vratima sna.

Draga gospođo, ja vam se izvinjavam ukoliko vas je moje pisanje najedilo, nije mi to bila namera. Vi ste svakako u pravu, međutim u ovom slučaju se ne radi o osobi koja je u potpunosi racionalna, ja zaista smatram da je sloboda izbora jedna velika opsena, pričina i iluzija, najgora od svih kojom je čovek podjarmio sebe (a ne ona da Đavo ne postoji, izvesno je da on, zapravo, postoji), te da po tim pitanjima u konačnici ja i nemam izbora, da se neke stvari moraju isterati na čistac onakve kakve su, kao kakvo spajanje tačkica po brojevima za decu, iako je od početka jasno da se na kraju neće dobiti nikakva slika. Na kraju krajeva, nije toliko ni bitno, sve je istovremeno smrtno ozbiljno i jedna velika šala, pomešani u savršenom dualističkom amalgamu, reči, forum, posao, porodica, život. Ili, što bi Saramago rekao u Životu i smrti Rikarda Reiša - šta imamo da izgubimo osim života? P.S. Danas sam aplicirao za posao u Saudijskoj Arabiji koji bi podrazumevao dugoročno preseljenje u tu najgrozniju od svih država. Filozofija apsurda na delu.

Zdrava tribina gde 80% ljudi živi od kriminala, pri čemu ne mislim na onih 1% koji imaju neke dilove sa državom. I dobro je da ne igra Zvezda protiv Malog Mokrog Luga, sad ima tu čast da ugosti moćnog velikana sa Novog Beograda, samo još da se glavni operativac odluči da li će sa šipke ili iz lože da prati utakmicu.

Celokupno njegovo delovanje od nedelje na ovamo, od posete Bocan-Harčenku, preko dana žalosti do ove večerašnje farse je isključivo u svrhu pacifikovanja domaće javnosti, pre svega šireg patriotskog bloka, a zatim i maloumnika u njegovoj stranci, penzionera i ostalih grupacija od interesa.

Ja sam uvek mislio da je Veselinović ta batina na terenu, dok je Radojičić neki salonski kriminalac, ali sam se izgleda zajebao. Ispade Zvonko pametniji, jebeš Kosovo dok Inkop, Nukleus, ili kako god da im se trenutni paravan zove pravi milione.

Ne bih upotrebio glagol žaliti, to je spoznaja o postmodernističkom apsurdu, o tome da je život samo bosonogi hod po staklu i zgarištu srušenih snova, samo trenutak sna proveden na plaži okeana krvi i mokreće, između dva beskrajna pada u ambis. To je kao neki zli duh koji je bio zarobljen u boci, koga sam postao svestan od malena kad se formirala samospoznaja, samo što je boca bila zaptivena u dobro kontrolisanim uslovima. Ne znam da li je to depresija, uvek sam taj pojam doživljavao kao nešto što se odnosi na duboku letargiju i prazninu, dok je ovo agresivno kao zmije koje gmižu kroz vene i tu puštaju otrov koji se onda prelije na druge, kao Osmi putnik koji caruje Nostromom izolovanim u dubini kosmosa. Tu stvari postaju tricky jer kad zdrav i razuman čovek sve ovo shvati, obično odluči da uradi nešto, da stvari popravi, da potraži pomoć. Na neki perverzan mazohistički način sam se zaljubio u te gadosti (koje u isto vreme proklinjem svim srcem, kao dva Lajbnicova voza koja se savršeno sinhronizovano kreću na paralelnim prugama), da je to prirodno, predodređeno mesto čovekovo u ovoj materijalističkoj mori koja će se na sreću završiti beskrajnim padom u veliko ništa. Ne postoji nikakav strah od stigme ili nešto slično, sam taj čin gde treba da budeš nag pred nekim, da se ogoliš do srži u razmenu za novac mi je na neki način analogan prostituciju. Kao što to radim iz požude i/ili ljubavi i nikad ne bih mogao da uključim novac u tu jednačinu, i ovde mi nešto izaziva nelagodu s obzirom da druga strana sedi prekoputa mene jer je plaćena, a ne iz čiste empatije i jer tako želi.

Ja ne mogu da se nateram da odem na psihoterapiju iako bih verovatno trebao da posećujem istu već jedno godinu dana. Nekako... ne umem ni sam do kraja da objasnim... ali doživljavam to kao svojevrsnu prostituciju psihe. Apsolutno nisam protiv psihoterapije, verujem u benefite te nauke, ali to jednostavno nije za mene. Ovo će verovatno zvučati apsurdno, ali kako godine prolaze sve više verujem u determinizam, da su neke stvari jednostavno predoređene da se odviju na jedan jedini mogući način, kao reka koja je nemoćna da napusti tok koji je uklesan u kamenu u praskozorje vremena. Nikada nisam više zarađivao, nikada nisam više trenirao, nikada nisam više čitao, ali sam pritom uspeo da spalim gotovo sve socijalne mostove koje sam izgradio u životu. U tom uroborosu posao - trening - knjiga počinjem sam sebi pomalo da ličim na De Nira iz Taksiste, samo što ja umesto pornografije kupujem skupu odeću i tridesete patike. Skoro pričam sa koleginicom nešto jedan na jedan, ona primeti kako dobro procenjuje ljude, što je istina. U načelu se složim, međutim, rekoh, paz' sad ovo. Neverica. Doduše, ima tu malo i do generacijskog gapa i bumerštine, ona je starija dobrih dvadeset godina, pa joj nije do kraja jasno kako neko ko je x, y i z može da nosi to u sebi. Ja se baš trudim da se to ne vidi, pre svega da ne bih bio energetski vampir. Ako ništa drugo, naučilo me da budem blaži i obzirniji prema ljudima (doduše uglavnom nepoznatim, na poznate nemam problem da planem), nikad čovek ne može znati šta se dešava iza kulisa.

Angel Heart. Odličan.

Pa ovo i liči na situaciju kad su onim amaterčinama dali da prave revoluciju u CG, dole ih hapse, a u Jajincima pun kombi naoružanja. Ne verujem da će se država zvanično uključiti čak i da krenu otvoreni sukobi dole, zna On dobro da bi nas razbili kao dete zvečku. Kratkoročno bi posledice bile katastrofalne, ali na duže staze bi to možda bilo i dobro, "denacifikovali" bi nas za sva vremena.

-What's in the box?! iz reda očiglednih. Vera Farmiga kad presluša cd u The Departed. Sopranovi, Toni koji pretura po spavaćoj sobi najboljeg prijatelja i nakon toga scena na brodu, i emotivno još nabijenija scena, Toni i Kristofur u kolima nakon udesa.

Interventna bot jedinica spremna na juriš.

Meni su Krvavi meridijan i Duga gravitacije dva daleko najbolja američka post-WWII romana, ali jasno je da to nije štivo koje će privući širu čitalačku publiku, uostalom kao i Henri Miler, pa i Vilijam Barouz, koga niste spomenuli, ali svakako spada u taj krug subverzivnih autora.

Ovaj album, iako moj apsolutni favorit što se tiče Nirvane, baš i nije reprezentativan jer je više noise rock nego grunge, uglavnom zbog produkcije koju je radio Steve Albini.

Ja bih izdvojio i:

Ma moja opservacija i jeste u šaljivom tonu. Ne očekujem da mi se iko obraća u stilu molim te pusti rasvetu u pogon. 🙂 Relikt nekih prošlih vremena kada su kućni aparati umesto struje zapravo koristili neki energent, pa su se uljne lampe/fenjeri/šporeti itd. stvarno palili.

Mnogo volim ovu pesmu, ali kad god čujem stihove Hearing a voice I'd known / A couple of light years ago proradi mi ocd kao tehničkom licu jer je svetlosna godina mera za dužinu, ne za vreme. Kao što zapara uši kad neko kaže upali svetlo ili predmet x, iako je jasno da se radi o uključivanju. Mada bi najpogodniji termin bio puštanje u rad. 😄 Pale se eventualno kola, doduše ni tu se ne pali automobil, to bi bilo baš onako uh, nego gorivo u motoru.

Nerealno da je ova traka/album od pre 14 godina...

Ne znam kako ovo može biti kriterijum za bilo šta, analogno tome mentoli koji predstavljaju Hrvatsku u fudbalu uživaju u zvucima Tomsona, pa je i to valjda okej? Priča opet odlazi u smeru estetike i objektivnosti u umetnosti. Analogno tome su Kursadžije podjednako kvalitetne kao Sajnfeld, Orlićeva poezija je po kvalitetu jednaka Branku Miljkoviću ili Rilkeu, jer zašto ne? I kad se priča o ovome uzimati moralnost ili obrazovanje kao neku premisu je logička greška, to smo valjda već ustanovili, radi se isključivo o izgrađenim kvalitativno estetskim standardima, ili nedostatku istih. Da bi se izašlo iz tog samsaričkog kruga nije bitno šta ko potrebno je uložiti vreme i izložiti sebe nepoznatom, kako bi se iz tog zarona u okeanski abisal izvukao biser na površinu. Pokušajte, mnogo je dobar osećaj.

Ja, nažalost, ne mislim da se gledalo preko plota, da se gledalo preko plota dovodili bi se igrači u peak-u kojima je glavno oružje atletika i/ili šut za tri poena. Meni se čini da je ista priča kao i svake Ćoks sezone, jedan vrhunski igrač, u ovom slučaju Šabaz, nekoliko EL drugopozivaca (Geidraitis, Tobi, Hanga u ovoj fazi karijere, Bolomboj), igrači koji su bili na vrhuncu pre više sezona i domaća osnova koja ne služi uglavnom ničemu. Slažem se da je sve nabacano bez ikakvog reda i vizije, ali i to je tm koji se ponavlja iz sezone u sezonu. Realnost kao po običaju udara po nosu negde u novembru.

Mog je neko šutnuo u glavu pre skoro godinu dana i ostao je bez oka. Makar na kraju oko nije moralo hirurški da se odstrani, jednostavno ne vidi na njega. Usvojio sam ga kad je već imao 6-7 meseci, imao je urođeni bronhitis i gušenja, pa je sitan jer se nije razvio dovoljno kao mače. Iako je sterilisan ostala mu navika da ide napolje, izađe ispred zgrade, izbleji na klupi na Suncu i sam traži da uđe. I tako, njega nema, ja izađem da vidim šta se dešava, i imam šta da vidim. Užas. Ne znam odakle si, ako si iz manjeg mesta, eventualno da probaš sa nekim od veterinara iz velikih gradova koji su poznati da rade sa životinjama sa ulice, jer imaju više iskustva sa takvim povredama.