robespierre

Uvek je u ovakvim listama lako mlatiti Kamijem, Kafkom, Dostojevskim, Manom i slično, tako da evo pet favorita koji iz senke bez problema pariraju opštepoznatim bogovima. Kormak Makarti - Krvavi meridijan jer rat je bio ovde mnogo pre čoveka, ultimativni zanat čekao je svog ultimativnog zanatliju. Ovu knjigu je trenutno nemoguće kupiti u srpskim knjižarama, tako da bih bez griže savesti mogao ovde navesti Put ili njegov poslednji roman Putnik/Stela Maris. Pisac koji mi je bez preterivanja promenio život i pokazao šta sve književnost zapravo može da bude. Roberto Bolanjo - 2666. Ako voliš magični realizam i ako >voliš knjige< moraš da pročitaš ovu knjigu. Zamisli sve ono o čemu su pisali Borhes, Markes, Kortasar, Sabato kao jednog čoveka. E, Bolanjo izvrće tog čoveka naopačke i pokazuje ti njegovu utrobu i njegovo srce i njegov mozak. I čovek je slep i luta pustinjom i polulud je od žeđi i nema romantike i nema smisla već čovek umire i čovek se rađa. Zmija je pojela svoj rep i magični realizam je obesmišljen, staviljena je tačka na ceo književni pravac. Nema ničeg romantičnog u Južnoj Americi i globalizovanom svetu uopšte. Knjiga, to je jedina stvar zbog koje valja živeti. Tomas Pinčon - Duga gravitacije, mada ovo ne mogu čiste savesti nikome da preporučim da čita. Meni je trebalo preko godinu dana da pročitam ovu knjigu. Deretino izdanje ima 914 stranica i recimo da je svaki pasus jedna mala knjiga za sebe, ludo dete Džojsovog Uliksa nakrcano idejama, erudicijom, opskurnim i manje opskurnim referencama svih vrsta. Mišel Uelbek - Elementarne čestice ako si nekad, čak i samo na momenat pomislio da ima nešto trulo u zapadnoj civilizaciji treba da pročitaš ovu knjigu. Svaka rečenica u poslednjih cca. 100 strana ove knjige je Čehovljeva puška koja bez milosti puca pravo među oči. Vladimir Nabokov - Lolita jer lirizam ove knjige je nemoguće nadmašiti. Ujedno verovatno i najduhovitiji roman koji sam pročitao. Ok, ovo nije baš favorit iz senke, ali čini mi se da ljudi izbegavaju ovu knjigu zbog kontroverzne teme (i sam sam kriv za ovo).

Ne, ne, ja volim i Markesa i magični realizam. Ali iz moje vizure Markes je 'najmekši' pisac tog talasa, ima u njemu nečega, u odsustvu boljeg izraza, ženstvenog. Ako je Crnjanski epitom muške topline onda je Markes to isto samo još nekako mekše i toplije i prijemčivije. Mada su Sto godina samoće tragična knjiga, to je utisak koji sam ja odneo iz nje. A to podnosim samo povremeno i u malim dozama.

Koje je Ljosino kapitalno delo? Moram da se pohvalim da nisam pročitao ništa od njega, a to valja ispraviti. Iz nekog razloga mi je uvek delovao kao lajt verzija Markesa, a nadam se da nisam u pravu.

Mislim da niste do kraja shvatili poentu knjige koja uopšte nije u tome da ''zli'' muslimani preuzimaju vlast u Francuskoj. Uelbekova poenta je da su moderna zapadna društva toliko sjebana, odnosno da su ljudi toliko izolovani i otuđeni da su jedine žene sa kojima univerzitetski profesor književnosti i najveći stručnjak za Ujsmansa u Evropi ima priliku da spava njegove studentkinje. Jer za Ujsmansa i književnost zapravo nikoga nije briga. I onda jedan dan odlazi na večeru kod čoveka koji je već musliman i uživa u hrani koju pripremaju njegove žene i vidi njegovu nezabrađenu suprugu od dvadesetak godina. I onda nalazi spas (jer nema porodicu i niti jednog prijatelja!) u islamu jer mu islam omogućava ugovorene brakove prema statusu, kako pisac i kaže u knjizi - sa jednom od 20 za jedne stvari i sa jednom od 40 za druge stvari. Rekao bih da je Uelbekova uvrnuta poenta da je islam kao ideologija malo više po meri čoveka od simulakruma liberalne zapadne demokratije. Jer jedino što čoveka teši od besmisla jeste ljubav koju ima u kući, a ne avanture sa studentkinjama i doktorat na 800 strana o dekadentnom piscu za koga većina ljudi i ne zna koje. Ali Uelbek ima tu magiju da iskomunicira ceo roman u njegovom naslovu, tako da on na to gleda kao na, jelte, pokoravanje, odnosno poruka samom sebi da se nikad ne prikloni religiji/ideologiji da bi našao utehu za ovaj svet već da treba da nastavi da spava sa 200 žena godišnje, mada je to bajat podatak, možda je taj broj trenutno i veći. Dobra je i ova Knausgorova recenzija: https://www.nytimes.com/2015/11/08/books/review/michel-houellebecqs-submission.html Serotonin je fantastična knjiga i ako imate priliku obavezno je pročitajte.

Čitate li štogod? Ja upravo završio "Krhotine", novi roman Breta Istona Elisa. Nisam čitao Američkog psiha, ali moraću to da ispravim u najkraćem roku. Ovde je u pitanju autobiografska fikcija smeštena u Los Anđeles 1981. doživljen kroz oči maturanata čiji su roditelji milioneri. Serijske ubice, narkotici, seks, brza kola, filmska industrija i previše dobre muzike. Neko je napravio i plejlistu svih pesama koje se pominju u knjizi: Nakon čitanja sam dobio ogromnu želju da provozam neki kabriolet po Bulevaru Sumraka i Malholandu tako da mislim da vredelo pročitati je. Od ostalih stvari koje su mi ostavile utisak u poslednje vreme izdvojio bih ''Poništeno'' od Uelbeka. Kako matori drži ruku na pulsu modernog sveta, ludilo. Interesantno mi je bilo da na internetu pročitam recenzije da mu je ovo najmeški roman, ja mislim da je najtvrđi iza ''Čestica'', poslednjih pedesetak strana je bukvalno molotovljev koktel u lice. I dalje mislim da nikada neće nadmašiti ''Elementarne čestice'', ali me je knjiga naterala da obnovim gradivo i pročitam ponovo ''Serotonin'' i ''Pokoravanje''. Scena sa snajperskom puškom u ''Serotoninu'' je jedna od najboljih i najintenzivnijih bez obzira na autora, prosto čovek da poželi da svaki pasaž u svakoj knjizi koju čita bude tog intenziteta. Ranije sam mislio da mu je ''Pokoravanje'' jedan od najslabijih romana, a sada mislim da mi je broj dva odmah iza ''Čestica'', najmanje je eksplicitan i najviše tera na razmišljanje.

To vidiš jer si zlonamernik kao i većina vas na ovom forumu koji je užasan ali opet ne prestajem da gubim svoje vreme na njemu, je l to znači da je ipak dobar, čekaj da se smislim.

Nemoj tako i ja mu dođem taj neki mladi, valjda, na pragu četvrte decenije. 😄 Tako da mislim da je preciznije reći ljudi u Engleskoj, Nemačkoj i Srbiji slabo čitaju i to im se odražava i u vokabularu. A reč sama po sebi i nije bitna, nikada nije ni bila. Ukoliko ne pokušamo da dodirnemo nebo, onda je sveta.

Problem sa teškim industrijama, gvožđem & čelikom, hemijom i petrohemijom i naravno cementom je što proizvodni procesi zahtevaju neke sumanute temperature koje nije moguće postići samo upotrebom struje. Za cementaciju krečnjaka u klinker potrebne su temperature od ~1400oC što je pri trenutnom tehnološkom razvoju jednostavno nemoguće postići bez sagorevanja. Ovde možeš da vidiš tehnologije koje doprinose smanjenju emisija po sektorima. U industriji cementa IEA vodi 23 tehnologije kao zelene, od toga ih je samo 4 u komercijalnoj upotrebi. https://www.iea.org/data-and-statistics/data-tools/etp-clean-energy-technology-guide Prelazno rešenje je da spaljuješ đubre ili biomasu. Spaljivanje biomase se inače posmatra kao karbonski neutralno jer se računa da će drvo u toku svog životnog veka apsorbovati onoliko CO2 koliko će pri sagorevanju emitovati. Executive Car Service Serbia nije relevantan izvor ni po jednom pitanju, naročito kad samo našamaraju cifre bez ikakvih referenci. IEA i IPCC su dva relevantna izvora podataka u oblasti energetike i energije i njihove baze se koriste za sve proračune. Možda su razdvojili putnički saobraćaj od ostatka transporta, ali to meni nema smisla. Nebitno da li je 0.7, 7 ili 17% od 2050. će u Evropi biti 0 emisija. Vožnja na fosilna goriva je stvar prošlosti i naravno da će države čija se ekonomija između ostalog bazira i na automobilskoj industriji uraditi sve da ta industrija ne propadne kad će ih već primorati da izbace osnovu proizvoda (sus motore) iz upotrebe. Moje pitanje za ovog koji je napisao postoji procena da ono u Srbiji iznosi samo 7% od ukupnog zagadjenja bi bilo da li bi seo u avion koji ima 7% šanse da se sruši. :)

Po podacima Međunarodne agencije za energiju emisije CO2 iz transporta su 2022. iznosile 9,15 gigatona odnosno 26% od ukupnih globalnih emisija. https://www.iea.org/data-and-statistics/charts/global-co2-emissions-by-sector-2019-2022 U Srbiji su 2021. emisije iz transporta imale udeo 17%. Pri čemu ovde pričamo samo o emisijama CO2 koji su najmanji problem što se tiče zagađenja vazduha iz SUS motora. Crni ugljenik (Black Carbon), NOx i SOx su daleko, daleko veći problem.

Dobra stvar u toj ograničenosti je što dok na engleskom imaš po 15 sinonima za istu stvar srpski te primorava da koristiš metafore da ne bi non-stop vrteo tri sinonima. A blessing in disguise što bi rekli naši stari.

Merriam Webster kaže: Displays of bravado may be show-offish, daring, reckless, and inconsistent with good sense—take, for example, the spectacular feats of stuntpeople—but when successful they are still likely to be met with shouts of "bravo!" Celebrities, political leaders, corporate giants, and schoolyard bullies, however, may show a different flavor of bravado: one that suggests an overbearing boldness that comes from arrogance or a position of power. The word bravado originally comes from the Old Italian adjective bravo, meaning "wild" or "courageous," which English has also to thank for the more ubiquitous brave.

Biti hrabar radeći opasne stvari da bi ti se ljudi divili. Kad mi ljudi kažu kako je srpski jezik bogat samo se nasmejem, vidiš koliko reči sam morao da upotrebim da bih ti objasnio jednu. 😄 Nisam je video ni u jednom srpskom tekstu. Baš me interesuje kako je prevodioci književnih dela tretiraju. Jednostavna, elegantna i prilično neprevodiva.

@DJ_Vasa Da li reč bravado postoji u srpskom jeziku?

Eliminisaće se u narednih ~20, ne brini.

Ovako kad napišeš stvarno deluje kao ''gomila nebuloza''. Nemačka planira da proizvodnju struje prebaci kompletno na obnovljive izvore energije. Problem sa obnovljivim izvorima je što su periodični, zavisni od vremenskih uslova i stvaraju problem pri balansiranju u mreži. Taj problem se u kraćim periodima rešava tako što kada praviš više struje nego što ti treba tu energiju guraš u reverzibilne hidroelektrane. Dugotrajno, taj problem se rešava tako što se višak energije troši za elektrolizu, tj dobijanje zelenog vodonika. Inače, relativno skoro je situacija na tržištu električne energije u Evropi bila takva da je kWh imao negativnu cenu, dakle morao si da platiš nekome da preuzme tvoj višak struje (!). I to pri trenutnim kapacitetima OIE.

Ja sam baš izbirljiv što se tiče filmova i generalno u širokom luku izbegavam đubre iz holivuda anno 201X+, ali mirne savesti mogu da preporučim Red Rooms (Les Chambres Rogues). U pitanju je kanadski frankofoni psihološki triler na tragu Nightcrawler-a i Jaganjaca/Crvenog zmaja. Mislim da se disclaimer da nije za ljubitelje romantičnih komedija podrazumeva. :)

Za ostalo ne znam, ali smo smogli snage da kliknemo na warn user i dodelimo 10 dana odmora.

Da vidimo šta kaže Nemačka državna investiciona banka: The German economy’s dependency on copper, lithium and rare earths. https://www.kfw.de/PDF/Download-Center/Konzernthemen/Research/PDF-Dokumente-Fokus-Volkswirtschaft/Fokus-englische-Dateien/Fokus-2024-EN/Focus-No.-454-February-2024-Dependence-on-raw-materials.pdf

A zašto ovo ne sme da se dozvoli? Evo, ja sam ubeđen da sam na forumu među pozvanijima da pišem na ovu temu, s obzirom da na poslu na nedeljnom nivou pišem Environmental Due Dilligence, ili što bi naš narod rek'o Dubinska analiza uticaja projekta na životnu sredinu. Svaki projekat je štetan u izvesnoj meri, pa čak i kad staviš solarni panel na krov imaš elektronski otpad i problem sa reciklažom. U pitanju je čista cost/benefit analiza koja je u ovom trenutku po nas negativna, ali ne mora biti u budućnosti.

Treba, ali u optimalnom momentu (za 15-20 godina) sa izmenjenom legislativom (rudna renta, etc.) i ne pod kartelom na vlasti. A do tada treba biti ekstremno protiv jer je situacija solidna šansa da se kartel sruši.

To nije jeftini populizam nego legitimni način političke borbe, naročito u ovom pretpolitičkom društvu. Protiv litijuma treba biti prevashodno jer je to (nažalost) tema na kojoj kolan diktatorovoj kobili može da pukne. To kako ti zamišljaš politiku, u potpunosti zanemarivajući pragmatizam i okruženje u kome deluješ, je recept da se ima 1% na izborima.

Gete sigurno izdaje taj sertifikat, ali nisam siguran kakvi uslovi važe konkretno za Austriju. Na Vračaru postoji Austrijski institut ispred kog je dva dana nedeljno prilična gužva. Brza pretraga mi kaže sledeće: https://www.oesterreichinstitut.com/sr/kursevi-nemackog/oesd-ispiti/

Teča Kaiba skupio svoja tri plavooka bela zmaja. Kad ih prizove u metamorfozi nastaje troglavi plavi zmaj ATK 4500 - DEF 0. Ograničenje: može se prizvati samo u poslednja dva poteza partije. Mislim da je vreme za jedan fotošop.

Kako beše ona o velikim umovima? 🙂

E, ovo se ljudi zove izazivanje sudbine. Ima li neka druga ikona? Kad ti se sveti Alimpije prikaže u decembru u tesnom sakou i bradi od tri dana pitaću te.