Smrtokapa

Ja znam da ću, ako pustim film kod kuće, desetak puta da ga pauziram, da ustanem iz ovog ili onog razloga, čitam poruke, ili da jednostavno ako naiđe neki manje uzbudljiv deo produžim tu pauzu i nastavim da radim nešto što je u tom momentu "interesantnije". Zato i više volim da odem u bioskop, veličina ekrana je tu manje bitna. Isključi se telefon, nema ustajanja, postoji samo film. Možda ima i drugih ljudi koji su željni takvog doživljaja.

Ako sam ja dobro razumeo celu Dubai priču, oni bi se bazirali u Beogradu i tu bi igrali sve svoje utakmice kao domaćini, kao neki privremeni ex-yu klub. U suštini KK Beograd na vodi.

Naravno, ovo je teoretski moguće, recimo da imamo činiju kupusa, činiju mesa i činiju pirinča, a onda uzmemo druge tri činije hranljivijeg kupusa, hranljivijeg mesa i hranljivijeg pirinča i napravimo sarmu. Ovakva sarma bi i dalje imala manje proteina po gramu od onog prvobitnog manje kvalitetnog mesa. Zašto sam napisao teoretski: zato što ovom analizom gde se segmentiraju etničke grupe praktično pokušavamo da analiziramo delove skuvane sarme kako bismo je poredili sa onim što je u činijama, ta sarma se dugo kuvala u melting pot-u, pirinač je upio masnoću koju je meso pustilo, neko je usred kuvanja ubacio i parče slanine u lonac itd. Evo na primer (većini ovdašnjih forumaša poznat) čovek po imenu Frenk Kaminski, sa kim bismo njega poredili, da li sa stanovnicima Poljske ili stanovnicima Srbije, ili bismo ga izostavili, u kom slučaju bi se postavilo pitanje zašto ga nema u statistici. I tako dalje. Ta statistika koju pominješ je svakako zanimljiva, ali pre je za neku rubriku "jeste li već čuli da" (ili za neobavezno mačevanje na forumu ) nego za analizu iz koje se zaista može nešto ozbiljno zaključivati. Ako bismo već segmentirali stanovništvo, ima mnogo više smisla praviti podele na osnovu imovinskog stanja, obrazovanja i tome slično, pa onda takve segmente porediti sa odgovarajućim segmentima iz države X.

Well duh, od njih do Stajkovce je praktično pljuvomet.

Istina, moj drugar koji je bio zaposlen u ogranku Dominiona u Beogradu je dobijao preteće mejlove iz SAD od Trampovaca ludaka koji su šerlokholmovskom gugl pretragom došli do otkrića da je on mastermind koji stoji iza izborne krađe.

Šta kaže Leka Glista, koristi li Lucifer Kasperski ili mu je Windows Defender dovoljan?

Mi komunjare često propuštamo prilike, kako ove za preseljenje tako i neke iz drugih oblasti života.

Bugari su isto dobri. Inspektor Gedžet: Wowsers! Bugarski Inspektor Gedžet: Леле! Honourable mention za turske sinhronizacije, momenat kada se Džon Vejn pojavljuje na konju i kaže merhaba je baš moćan.

Što se dede tiče, njega je u više navrata učitelj - Saruman - kao kaznu zatočio u Izengardu a.k.a. školskom podrumu. Izgleda da je ceo Gospodar Prstenova zapravo jedna velika alegorija o putešestviju kroz obrazovni sistem.

Moj otac je pričao priču o ćuranu koji je izletao na put i jurio ga dok se vraćao iz škole, to mu dođe neki Balrog valjda.

Najbolja stvar kod Patrolnih šapa je hrvatski prevod.

Jedan zanimljiv video o pričanju priče na koji sam nabasao:

Ne kapiram sasvim zašto bi ovo bilo bolje, recimo da imamo neke etničke grupe čiji je očekivani životni vek duži u SAD nego u "matičnoj" državi, kao što su Šveđani i Japanci koje pominješ. Da bi SAD bile npr. na 59. mestu od 201, kao što kaže lista Svetske banke sa ovog vikipedijskog članka, moraju postojati i neke grupe koje tu sliku kvare. Sa kim ćemo porediti recimo Anglosaksonce Jenkije, Nemce, Irce, Italijane iz SAD - sa stanovnicima Engleske, Irske, Nemačke, Italije (Afroamerikanci, sa kime njih poredimo, sa stanovnicima Afrike sa kojima nemaju veze stotine godina? - pa naravno da će im životni vek biti duži u SAD) - i zašto ćemo baš onu etničku grupu koja kvari poređenje isključiti iz ocene? Ali recimo da prihvatimo ovu metodologiju i da je poređenje Šveđana koji žive u SAD i Šveđana iz Švedske relevantno za ocenu koji je zdravstveni sistem bolji (u tom slučaju bi zapravo jedino imalo smisla porediti prvu, eventualno drugu generaciju migranata sa ljudima iz matice) - upravo selekcioni efekat koji pominješ vuče na suprotnu stranu od tvog argumenta. Odakle ovo da su Šveđani koji se sele u SAD upravo najsiromašniji ljudi? Zašto bi se Šveđanin slabijeg imovinskog stanja selio u SAD, kada u Švedskoj ima pogodnosti za siromašne koje u SAD nema, kada je u Švedskoj prosečan životni standard visok, a imovinske razlike između najsiromašnijih i najbogatijih znatno niže nego u SAD? Upravo suprotno, motiv da se iz bogate, prosperitetne i relativno egalitarne zemlje neko preseli u SAD ima onaj ko traži mogućnosti koje u matici nema, a to su poslovne mogućnosti i mogućnosti za bogaćenje, dakle preseliće se neko ko je obrazovan, sklon riziku, ko smatra da će svoje poslovne ideje i planove lakše ostvariti u SAD nego u Švedskoj gde ga ograničava egalitarističkije ekonomsko uređenje. A što se tiče migranata iz siromašnijih zemalja, pa možemo uzeti Srbiju kao primer. Da li iz Srbije emigriraju najsiromašniji i slabije obrazovani - pa ne, takvi ostaju u Srbiji i životare uz pomoć 2000 dinara, litre ulja i kile brašna koje dobiju od sns-a. Iz Srbije će emigrirati opet neko ko ima bar malo obrazovanja, veština, hrabrosti, maldosti i energije, neko ko ima za autobusku kartu do recimo Nemačke i neku ušteđevinu koja će mu pomoći da započne novi život u stranoj zemlji, a ne ubogi penzioner iz Vladičinog Hana.

Patkometrija:

"Ujka Luj je odapeo, nasledio si tri miliona dolara. Kad odbiješ sve takse, ostaje ti deset dolara i sedamdeset pet centi." Jadan Elmer, a toliko se suzdržavao da ne ubije zeca.

Pa dobro ovo nije sporno, uostalom da bi se skupio kajmak potrebno je da imaš mleko i da ga podgreješ malo. Neki su i nasledili.

Pa zato što flopuje, što nema veze sa humanitarnim radom. Ono, loše delo ne briše dobro, kao što ni dobro ne briše loše.

To je flopovanje u slavu Božiju, uostalom ko je među vama bez flopa neka baci prvi kamen.

Kada se kaže kapitalista, često se misli na čistog kapitalistu, odnosno onoga čija je uloga da samo uloži svoj kapital da bi posao funkcionisao, a zauzvrat skuplja kajmak. Naaravno, u praksi je to vrlo redak slučaj, obično je kapitalista ujedno i rukovodilac i radnik, naročito ako vodi malu firmu. Rispekt svakako za ljude koji naporno rade. Ja sam kao mlađi imao šihte od 70+ sati po sedmici koje su trajale po tipa mesec dana, blago je reći da to ne bih rado ponavljao, pogotovo što je to bio rad pod stalnom presijom (možete vi slobodno da radite 8 sati i odmarate vikendom, pod uslovom da se rokovi ispoštuju). Jasno je da nije isto kada tako nešto radiš za sebe (u firmi koja pripada tebi), na poslu/projektu koji voliš, i kada radiš tuđi posao, a za takav trud i stres dobiješ "nagradu" od tipa 200 evra (mada, u to vreme je 200 evra zapravo nešto značilo).

Ja sam tek sad odgledao prvi deo. Bogami izuzetan estetski doživljaj. I neobičan: atmosfera, fotografija i muzika deluju kao da su pokupljeni odasvud, inspirisani desetinama prethodnih (ne samo filmskih) ostvarenja, a ja nisam dovoljno dobar poznavalac pop kulture da pinpointujem šta mi je odakle poznato. U stvari, tačnije bi bilo reći da imam utisak da je ovaj film inspiracija za gomilu drugih stvari koje su došle pre njega, jedini problem kod tog utiska je što vreme obično ne funkcioniše baš na taj način. Moguće da imam halucinacije od začina. U svakom slučaju vrlo gotivan trip. Glavni glumački dvojac izvanredan. Radujem se unapred gledanju nastavka.

Makar ga nije gurnuo u Nišavu. Tamo u vašem kraju je recimo bila jedna fina gomila đubreta tamo iza Lazarevog Sela, kod znaka "Pomozimo da Zaplanje ostane čisto" https://www.google.com/maps/@43.2491372,22.0074319,3a,84.3y,133.82h,82.99t/data=!3m6!1e1!3m4!1sLY6ZzJ0RmW92_FL0cZ9lvA!2e0!7i13312!8i6656?hl=sr&entry=ttu Ovo je snimak iz 2014, pa se đubre nije bacalo tu, nego kod znaka "Zabranjeno bacanje otpada" nešto ranije: https://www.google.com/maps/@43.2529984,22.0031597,3a,84.2y,203.25h,89.39t/data=!3m6!1e1!3m4!1s8uzT9eab6xSG170x7ke5zg!2e0!7i13312!8i6656?hl=sr&entry=ttu

S obzirom na to da je u pitanju Japan, ti radnici verovatno ne koriste pogodnost koja im je data, jer specifična japanska kurtoazija.

Nepravda gde god se okreneš, pušači dobiju puš pauze u toku radnog vremena, a nepušači ispuše. @Juan Pablo Montoya ko ti je rekao da je slava verski praznik? Uzmi brate taj slobodan dan na ime tradicije. Ovo se i nama muškima isplati, jer manje moramo da se otvorimo za cveće i bombone.

Ako, ako, red je da čovek zaradi tu platu, a ne da ga plaćamo nizašta.

Razlika između ova dva slučaja, plaćenog i neplaćenog odmora, jeste razlika u ceni civilizovanosti koja treba da se plati, pošto je plaćeni odmor civilizacijsko dostignuće. U konkretnom primeru, imamo fiksnu sumu određenu tržišnim uslovima koju zaposleni primi u toku jedne godine. Izbor je, kao što je već rečeno, između toga da se suma rasporedi na 11 plata plus jedan mesec neplaćenog prinudnog odmora i da se rasporedi na 12 plata, od kojih će jedna biti uplaćena u mesecu kada zaposleni nije radio. Cena civilizacije je u ovom slučaju nula novčanih jedinica, te je lako doneti odluku.