Smrtokapa

Mitomanija dosta utiče na porast broja balvana, istina, ali daleko od toga da su balvan revolucije njen jedini pojavni oblik.

Bilo je Italijana koji su sanjali o tome, nije bilo tako davno, ali su ih istorijske okolnosti preusmerile. Šta ćeš. Nije bilo baš do Skandinavije, neprijatna klima, ali Mare nostrum plus zemlja Zavetnog kovčega, nije ni to za bacanje. Nisu to baš bili prosečni Italijani, takvi uglavnom gledaju svoja prizemnija posla, kao i prosečni Srbi, tim nebeskim stvarima se bave nekakvi intelektualci. Ima ih svuda, svaka evropska zemlja je imala svoje Garašanine, tako da sigurno nije on taj koji je prouzrokovao baš ovakvo stanje. Okej, možda nije bilo Garašanina u Luksemburgu i San Marinu.

Kakva god bila osećanja prema Moskvi, ono što je sve nas ovde moglo da izvuče je da se Jugoslavija nije raspala u krvi, odnosno da nismo rešili da raščišćavamo zaostale račune iz Drugog svetskog rata. Srbi su u Jugoslaviji imali ostvarenje ideje da svi budu u jednoj državi, Hrvati i Slovenci su imali drugačiji interes, da ih ona brani od drugih predatora, npr. Italijana. Zapadne sile su u Jugoslaviji imale branu za eventualni nemački prodor na jug, ponajviše u međuratnom periodu. Kada je pao Berlinski zid, jednostavno niko više sem nas nije imao neki jak interes da se Jugoslavija spasava. Razdruživanje je verovatno bilo neizbežno, ono što bi u nekim alternativnim istorijskim scenarijima moglo da dovede do drugačijeg ishoda je nekakav detalj, na primer da je federalizacija sprovedena drugačije, da nije bilo onakvih avnojevskih granica, ili nešto treće što bi Srbima razdruživanje učinilo prvihvatljivijim, pa da se ne drže starog poretka (i komunizma, i Rusa) kao za neku slamku spasa. Ako bismo, u želji da čuvamo Jugoslaviju / pravimo Veliku Srbiju / štagod, opet došli u sukob sa zapadom, onda bi ponovo stvari bile slične, tražili bismo nekog starijeg brata na drugoj strani za koga bismo se nadali da će da nas čuva i brani, pogađajte koga.

Jedina pozitivna stvar od tog hipotetičkog pristupanja Jugoslavije Varšavskom paktu bila bi to što bi sada postojao metro u Beogradu.

@Dragan Kada su se događali Buča i Mariupolj, sa raznih strana su se mogli čuti komentari "a gde je saosećanje za civile u Jemenu?" Ako si i ti rešio da vrtiš istu tu ploču, ona može da se vrti koliko god hoćeš.

Late night moderatorski posao:

Moram priznati da se ne sećam boldovanog detalja, doduše ima skoro 20 godina kako sam ovo čitao. A i ne pada mi na pamet razlog zbog koga bi Vronski išao u Bugarsku, Zlatni Pjasci još nisu bili u funkciji, a Srbija je te godine bila vrlo popularno odredište za ratni turizam. Ima ona umotvorina po kojoj problemi na Balkanu proističu iz toga što Srbi vole Ruse, ali zato Rusi vole Bugare, ali zato Bugari vole Nemce. Možda tu ima nečeg, ali je, naravno, u pitanju pojednostavljivanje. Ruska podrška Bugarskoj nije imala za uzrok bogzna kakvu ljubav, već interese. Cilj ruske imperijalne politike u 19. veku bio je osvajanje Carigrada i izlazak na topla mora, a Velika Bugarska je tu trebalo da služi kao odskočna daska za rusku vojsku - trebalo je da bude velika, a ne mala, da se Rusima ne bi opet desilo da se zaglave u Staroj Planini kao 1877. godine. U Bugarskoj su proruska osećanja bila veoma jaka nakon Sanstefanskog mira i Berlinskog kongresa - logično, jer su ih Rusi praktično oslobodili od Turaka. Naravno, Rusi su to koristili na neumeren i buzdovanski način, pa su tako od bugarskog kneza Aleksandra Batenberga uspeli da naprave neprijatelja, jer je ovaj, gle čuda, želeo da ne bude marioneta u zemlji u kojoj je knez. Rusi su diplomatski veoma trapavo rukovali Bugarskom u tom periodu - da bi smakli Batenberga, oni su ga minirali na svakom koraku, čak i kada se desila stvar na kojoj su radili u San Stefanu. Kada je 1885. rumelijska vojska izvršila prevrat u Plovdivu i proglasila ujedinjenje Istočne Rumelije sa Bugarskom, Rusi su se tome usprotivili, da bugarski vladar ne bi pokupio zasluge i popularnost. Po direktivi, svi ruski oficiri u bugarskoj vojsci su dali ostavke, tj. Bugari su ostali bez celog višeg komandnog kadra, a to se dogodilo neposredno pre napada Srbije na Bugarsku, toliko su Rusi vodili računa o bugarskim interesima. Bugari su imali sreće pošto je kralj Milan taj rat vodio gore nego što je Moka Slavnić vodio Moskitose, ali to je priča za neki drugi put.

Nužno je da neprijatelj bude u isto vreme previše jak i previše slab.

Pregledati je i svršen i nesvršen oblik @Juan Pablo Montoya

Dead Can Dance!

Kod svakog intervjua Bolomboja me iznenadi kad ta ljudina progovori ovim svojim mekanim glasićem.

Dame i gospodo, opet imamo pozitivnu koš razliku u EL!

Mogla bi se i ostala četvorica malo bolje kretati u tim situacijama.

Tobi + Teo = Redži Miler.

Kako im je otvorio kontru ovim šutem iz kornera, školski primer.

Nije negledljivo, ja baš uživam. Opuštencija, brza igra, atraktivni potezi i pokušaji istih, what's not to like?

Da li je baš tako? Analizom rada našeg sportskog sektora može se utvrditi da je svaki igrač koga su angažovali svakim danom sve bliže penziji, te je jasno da ljudi koji tamo rade imaju izvestan fetiš prema igračima koji se približavaju penziji, a možda i fetiš prema penziji kao takvoj. Svi sem Dr Nebojše Čovića, koji ne planira da ide u penziju pa se ne može ni reći da je svakim danom sve bliže istoj.

Povreda kao referentna tačka u vremenu je isto tako bila predeterminisana kao što je predeterminisan povratak iz iste, te je tvoje uzimanje te tačke kao nulte potpuno arbitrarno. Takođe, kad već pominješ imaginarnost, treba uzeti u obzir da je povratak iz povrede imaginaran i nakon povrede , jer se može desiti da se Tompkins uopšte ne vrati iz povrede, odnosno da ne zaigra do kraja sezone a i dalje, što nije nezamisliva mogućnost kad se zna u kom se KK nalazi. I za kraj, naravno da je cela ova rasprava isprazna, jer mi zapravo ne znamo na koji povratak se misli u tvitu o Tompkinsu, možda je u pitanju povratak u igračku penziju.

Ako hoćete da primorate ljude na ovom podforumu da se drže gramatičkih i pravopisnih pravila, morate propisati sankcije za njihovo kršenje. I to bogami nešto dovoljno strogo da se ljudi zapitaju pre nego što stisnu submit reply. Tipa ko ne poštuje pravila, za kaznu ima da moderiše prvu narednu diskusiju između Brata od Korneta i Goldberga.

U ovoj tvrdnji se implicitno krije pretpostavka da je Tompkinskov povratak fiksiran na određeni datum u budućnosti, tj. da ništa što on radi tokom oporavka ne može imati uticaja na taj datum. To bi značilo da je budućnost determinisana i da je slobodna volja iluzija, što je legitimna filozofska pretpostavka. Što nas dovodi do zaključka da je zapravo Tompkins od dana kada se rodio svakoga dana bliži svom povratku.

Nazovite me idiotom* ali imam osećaj da dobijamo** večeras.

Ne mogu da provalim da li je lapsus calami ili jako dobra fora

Da da, ispostavilo se da to nije nikakva vešta motivacija ekipe ili zdravo samopouzdanje, već obično kurčenje koje je samo pukim slučajem tada imalo pokriće, a sada ga nema. Obična opsena.

Meni je tužno koliko je brzo sve u vezi sa njim otišlo dođavola. Situacija posle Portugala: imamo rezultate, igramo lepo i napadački, Piksi zrači pozitivom i deluje kao neko ko ima zdravo i utemeljeno samopouzdanje. I ne samo to, već deluje kao pravi pozitivan primer, neko ko je bio seljačina iz Pasi Poljane, ali se kultivisao i postao istinski gospodin čovek. I onda je propao ko da ga je Milica Pavlović opevala.

Vasa je odlučio da ovde bude u fazonu: ---------------------------------------------------------------------------------- Imam tezu da je sreća obrnuto srazmerna svesnosti, što delimično može da objasni pojedine rezultate. Kad se pogleda Srbija, uklapamo se u trendove regiona centralne i istočne Evrope - stari su znatno nesrećniji od mladih i postoji veliki porast u percepciji sreće u odnosu na prethodno istraživanje od pre 10-15 godina. Ističemo se po tome što smo još ekstremniji u tim trendovima, pa smo tako, hvala Vučiću, prvi u pozitivnoj promeni percepcije sreće. Sve nam dobro ide osim Bugari, oni su na drugom mestu tako da smo u dobrom društvu. Neki od zanimljivih i manje zanimljivih odgovora na pitanje zašto je percepcija sreće kod mladih u Srbiji visoka (Instagram anketa, nereprezentativni uzorak): - glasala samo SNS omladina - nisu razumeli pitanje - noćni život i druženje su dobri, to je mladima bitno - produžena adolescencija - ljudi se raduju malim stvarima (ah, romantika )