Barkley#34

Ali je menadžer ostatku reprezentacije. Neko mora i o njima da brine.

Nama? Navijamo za Virtus?

Merenje patke i instant uspeh. Fuj.

Tako je, Slaviša, Jokića za selektora!

Ovo jednostavno nije tačno, nije tačno i nije tačno. Nabroj poimence koji su to ''gotovo svi'' bili u vlasti i da ih pamtiš po pomenutim epitetima. Sadšnjoj opoziciji može svašta s pravom da se kaže ali hajde da im ne ponavljamo Vučićevu propagandu. Znam da se ona uvukla u glavu, ali treba malo stvari pogledati sa distance. A već je rečeno da pola buke stvaraju recidivi LDP kampanja i nastavka ličnih sukoba raznih javnih ličnosti sa vlastima od pre 7-10 godina, a najlakše je mrtvom vuku odrati kožu. Zanimaju me neki odgovori. Kako to da je taj prokaženi Đilas bio dovoljno dobar da pocepa Vučića na gradskim izborima 2012. godine a sad je ''žižljivi grašak''? Ako je bio toliko loš, valjda bi tada bio najranjiviji, zar ne? Kako se tada, u vreme većih medijskih sloboda i bez ovakvog pritiska države i paravojnih jedinica, nije pojavila ta tražena nova snaga nego su najveći dometi bili beli listići ili podrška Preokretu, koji nije ni cenzus prešao u Beogradu? Kako to da Saša Janković, novo lice pre par godina, nije bio napadan od strane onih koji sada čine opoziciju nego su ga, uz Vučića, najviše rušili saradnici i oni koji su ''protiv povratka starih na vlast''? Zabole me da botujem za Đilasa ili bilo koga iz sadašnje opozicije. Međutim, bojim se da sve pomalo liči na nastup NDB (kao i onog blesavog udruživanja DJB i Dveri) od pre godinu dana (a to su sve bile ''nove snage, neukaljane vlašću'', zar ne) - mnogo buke, napadi se dele na sve strane, bahato se odbija ponuda za sradnju sa drugim delovima opozicije, a efekat svega su propas' na izborima i mnogi koji zbog te buke ostanu kod kuće čime se posredno pomogne Vučić. Vidim da lekcije nisu naučene nego takav nastup ponovo mnogima postaje privlačan.

Da nema Tise sve bi to Banat bio.

@taliesin Koliko kapiram, sad Vučićevi čine prvu Srbiju, onaj ko je za smenu vlasti pa makar i uz instaliranje trenutne opozicione ponude predstavlja drugu Srbiju, a treći su oni koji su za to da ovi odu ali da se oni ne vrate nego da dođu neki novi.

Dobro ljudi, samo ne treba ni preterivati. Baš malo odlazimo u ofsajd.

@Eddard pišem dupli post jer sam sad video tvoj pa da ne editujem prošli. Ne znam gde si u mom postu video prozivanje ljudi koji su preko. Znam ih i sam dosta, mnogi su otišli nevoljno, ali im je zajedničko da apsolutno razumeju situaciju u kojoj smo ovde. Neke stvari se bolje sagledaju sa strane, to znam i sam kada odem na put, ali moraš da razumeš šta su prioriteti i kakav je kontekst. Kad neko radi za 25 hiljada nema svrhe da mu govoriš E, znaš, treba ti dobra ishrana, odlazak u prirodu i boravak na moru. Lekar si, pa ću napraviti poređenje. Kada je neko na operacionom stolu zbog infarkta, ne pričaš mu o potrebi da reguliše ishranu, da se kreće, ne nervira... nego ga reckaš i stavljaš bajpasove i šta već ide. Ne možeš da preskočiš korake u razvoju. Ljudski je razumljivo razočaranje jer posle 2000. nismo došli tamo gde bismo ti i ja želeli, ali to je put kojim su prolazile i druge zemlje, samo ih nije sačekala ekonomska kriza i nisu imali ratno nasleđe, a onda se i svetski kontekst promenio, jačanje populizma, poludiktatora i slično. Veruj mi da je svaka loša stvar iz perioda 2000-2012. sada dovedena do apsurda. Da bismo mi uopšte došli do tačke u kojoj ćemo govoriti o promenama mi moramo da se sklonimo sa tog operacionog stola. Zato ne očekujem nikakvog čudotvorca, nekog klasika političke misli, organizacionog genija i slično, nego podržavam svakog ko se bori protiv ovog zla. Da citiram Branka Ćopića, Kad nema druge, dobra je i bablja armija. Što se tiče ljudi koji se i dalje vrte u nekim svojim ličnim ratovima od pre deceniju ili više, šta da im radim. Samo ne želim da dopustim da time svesno ili nesvesno pomažu ovu vlast i dodatno smanjuju mogućnost promene. Nisi u pravu za stavi Vox. Nismo imali problem da pričamo o bilo kojoj ličnosti. Niko nije bio nedodirljiv, niti mu je stavljan oreol. Pričali smo i o rizicima koje svako od njih nosi, o svemu što im nedostaje, razlikovali smo se u pogledima na budućnost, ama baš sve je bilo podložno kritici i razgovoru. Pominjali smo čak i neke pozitivne stvari koje se rade sad ili nam se tako bar tako čini u nekom trenutku. Međutim, razlika između toga, s jedne strane, botovanja za Vučića, s druge i stava sranje, sve je sranje, muškarci su sranje (omaž Sonji Savić) s treće, je nebo i zemlja.

Nisu to uvek povezane stvari, nemoj po sebi da sudiš. Ima ljudi koji se nisu povukli u sebe i razočarali u sve, ali im je lična situacija takva da odlaze preko iz različitih razloga. Isto tako, veliki je broj i onih, pre svega starijih od 45-50 koji ne planiraju da idu ali se distanciraju od politike. Iskreno, ako bih odlučio da idem sigurno ne bih tražio izgovor u Đilasu ili Obradoviću.

Postoji i četvrta Srbija, za koju bih rekao da je najbrojnija - oni koji su digli ruke od svega, uvukli su se u svoja mala okruženja, čekaju da se stvari same dese i time olakšavaju političarima svih boja da vršljaju na osnovu podrške minimalno potrebnog broja birača. Apsolutno je razumljivo da želimo nova lica i promene okoštalog sistema. Dešava se to i u zemljama koje su daleko uređenije od Srbije. Da imamo bolju opoziciju, strukturno razvijeniju, profilisaniju, potkovanu stručnim ljudima... bilo bi nam mnogo lakše. Lično ne smatram botovima ljude koji kritikuju želeći bolju ponudu. Međutim, postoji tačka u kojoj se postave pitanja šta je korisnije, šta je realnije i šta ćemo da dobijemo takvim stavom. U svakoj uspešnoj politici moraš da oceniš okruženje i sebe, definišeš ciljeve, napraviš prioritete kojima ćeš doći do tih ciljeva i isplaniraš korake. Stavom hoću sve i hoću sad se teško ostvaruje bilo šta. Da se nadovežem na ono što je napisao fritru pre par stranica, mislim da je osim nekih javnih ličnosti i dobar deo birača još uvek u nekoj 2008-2009. godini i vodi neke završene ratove, sveti se nad lešinama a ovo sada posmatra kroz izmaglicu i pravi se da se ništa ne dešava. Za mene nema dileme - ovo ludilo mora da se zaustavi da bismo uopšte mogli da dođemo u priliku da raspravljamo kako i kuda da idemo. Prioritet svih prioriteta. Bez toga, sve priče su šala-zabava. Zato podržavam svaku priču koja u osnovi ima dogovor, smanjenje međusobnih tenzija i širenje fronta. Drugo, politička arena je otvoreno polje. Stalno se pojavljuju novi ljudi, koliko god da se vrti mantra o recilkliranim likovima. Da li treba da nabrajam ko je sve nov na političkoj sceni? Međutim, oni treba da se izbore za svoju poziciju, niko im neće ništa pokloniti. Kao što rekoh u prošlom postu za proteste, ako neko ne može da se izbori sa ĐJO, kako će pred vukove s druge strane? Vučić takve jede za doručak. U toj želji za novim treba da se upitamo koliko smo strpljivi i uporni? Drugari, Vučić se dvadeset jebenih godina borio za ovo što je danas. Koliko je izbora izgubio, pretrpeo poniženja ali nije odustajao i što je najvažnije nisu birači napuštali ni njega ni Tomu, a isto važi i za Dačića. Da li sam srećan zbog toga? Nisam. Ali nisam srećan ni kad vidim kako skačemo na svaku bačenu kosku i iscrpljujemo se u međusobnim optužbama dok oni guraju svoje. Mi smo kao slobodni, nezavisni, ljudi sa stavom, bla, bla... a u suštini skup pojedinaca koji se ne podnose dok nam sujete luduju. Slažem se. Nijednog trenutka ga ja ne aboliram od učešća u formulisanju spoljne politike i načina sprovođenja iste, samo napominjem da je u pitanju širi krug ljudi koji o tome odlučuje. Pritom, ne zaboravi da je učestvovao u koalicionoj vladi, a definisanje spoljne politike je jedno od pet ili deset ključnih pitanja oko kojih sve stranke u vladi uglavnom prave dogovor, bez obzira na to ko od njih vodi taj resor.

Ovo sa skriptama je vrh. Jedino on njima da ih napiše i pošalje iz Sombora.

Nije sporno da će se to verovatno i desiti.

Ostao sam dužan priču oko ministra spoljnih poslova. Sve nabrojane stavke su formalno u nadležnosti MSP, kao što npr. budžet priprema Ministarstvo finansija i predlaže ga Vladi a ona kasnije Skupštini. Međutim, da bi te stvari bile usvojene potreban je širi dogovor, posebno složen u koalicionim vladama. Niko valjda ne misli da je budžet samo u nadležnosti ministra finansija, a da ostali bleje. Tako je i sa spoljnom politikom. Osnove oko kojih se okuplja vlada dogovaraju koalicioni partneri, ključne pravce predstavlja mandatar u ekspozeu a oni se kasnije razrađuju u skladu sa nadležnostima. Ministar spoljnih poslova kazuje svoje mišljenje i daje predloge ali to može da ostane samo slovo na papiru ako ključni igrači ne žele da prihvate. Kada se formuliše politika i Vlada donese odluku o njoj, svi ministri su dužni da je sprovode čak i kada su glasali protiv. Druga opcija je ostavka, naravno. Dakle, nezavisno od ličnosti ministra, on je sprovodio politiku Vlade i parlamenta, voleo to ili ne. Drugo, pregovori o članstvu u EU su počeli daleko pre otvaranja poglavlja, obavi se tu dosta posla, za koji je nadležna cela Vlada a proces je koordinirao onaj ko je nadležan za evropske integracije. Naravno, MSP tu daje priličnu podršku i saradnju, ali nema značajno veću ulogu od drugih resora u samom procesu, ako je uošte i ima. Jednim delom su ti pregovori stojali zbog saradnje sa Hagom, što nije baš vezano za MSP, a čim se i to rešilo (ta grozna bivša vlast je, zamisli i to sredila), i pregovori su napredovali. Ako te zanima moje mišljenje, za pregovore sa EU je možda čak važnije ministarstvo finansija od MSP, verovao ili ne. Onaj primer sam naveo da pokažem da je VJ uspeo da izgradi čak i lične odnose sa američkom administracijom, što nije baš tako lako. Na stranu sve što mislim o njemu, a nisam baš oduševljen, mi tada nismo imali loše odnose sa SAD. I druge zemlje se međusobno ne slažu sa svojim partnerima u svemu ali to ne znači da se odmah počinju ratovi. Uostalom, približavanje stavova je posao diplomatije.

Nije korektno. Jednostavno, nije. Mi tebi možemo da poželimo Le Penovu, Orbana, AfD... (upisati odgovarajuće u zavisnosti od toga gde da se nalaziš), uz dodatak da razjebu sve institucije dotične države, pa da odavde pametujemo kako morate da menjate sistem koji je doveo takve na vlast i kako ništa osim savršenog nije dobro. Je l' bi to bilo fer? Ne bi. Apsolutno podržavam svakog ko je otišao iz Srbije i želim mu svu sreću ali vidim da jedan deo tih ljudi (ne svi jer ih imam mnogo u svom okruženju), ne vidi ili ne želi da vidi sa čim se ovde suočavamo a što je ljudima u uređenim zemljama nepojmljivo. Razumi, molim te, mi nismo u poziciji da izvoljevamo. Drugo, priče o tome da opozicija ne želi da promeni sistem i da je on isti kao i u vreme pre Vučića nemaju veze sa realnošću. Svestan sam svih loših stvari koje su tada rađene, gunđao sam i lajao maksimalno, ali sad bih potpisao da se vrnemo u npr. 2011. Upoređujemo dupe i oko. Da se razumemo, ne želim povratak na staro, ali ovo je neuporedivo. Prehlada i srčani udar. Plus što mislim da povratak na staro nije ni moguć, ali to je druga priča. Ne razumem zašto se poteže priča samo o SzS-u i sve se svaljuje na njih, kad i u protestima učestvuju i stranke koje nisu u istom. Eto, 13. aprila je pola govornika bilo van te priče, ali mnogi izgleda to zanemaruju. Zatim, kako se to tačno otimaju protesti? Podsetiću, protesti su i počeli nakon prebijanja jednog opozicionara. Na protestima su u početku lideri opozicije bili u pozadini ali su njihovi članovi davali logističku podršku. Dobro se sećam zahteva da se i opozicija uključi u protest, tj. uzme aktivniju ulogu. Pa se onda gusla o radikalizaciji protesta, ali se u isto vreme gnuša ulaska u RTS i blokade predsedništva. I tako dalje. Da se ne lažemo, ako je ta prokažena opozicija uspela da otme protest nekim FB likovima, kako bi se ti likovi tačno izborili protiv svih instrumenata kojima vlast raspolaže? Ne možete da se izborite sa ĐJO ali ćete da stanete na crtu Vučiću i njegovima. Važi. Da ponovim ono što reče kolega iznad, ni na jednom protestu nije bilo kritične mase, priča da je neko upropastio nešto veličanstveno je laganje samog sebe. Na kraju, što se tiče pomenutog jednoumlja, zamolio bih da se navede jedna stvar oko koje je postojao konsenzus na bivšem Voxu, a da nije u pitanju ocena da nas ovaj režim vodi u propast.

Bravo, tri bambija za uspešno potiskivanje Vesića, Lukića i saopštenja. Razumem te, i ja bih isto uradio na tvom mestu. Da li zaista ozbiljno padate na Vučeline prozivke? Čovek se ispraksovao u mnogo ozbiljnijim stvarima od fudbalskih sporova. Drugari, u ovoj podeli plena zapali ste onima koji se pored lapanja ipak razumeju i u fudbal i načine kako da se više zaradi u istom a da svi budu zadovoljni. Videćemo koliko dugo će ih držati taj entuzijazam. Mi smo zaglavili sa potpunim neznalicama, poduprtim psiho likovima, a što je najgore ni alternative im nisu sjajne.

Jedan detalj. Njegov odnos sa Kondolizom Rajs je došao do toga da mu je rekla You may call me Connie. U svemu osim razilaženja oko Kosova odnosi sa Amerima su bili sasvim ok. Imao je neke brljotine kao MSP ali navedene ocene nemaju veze sa istinom.

Uradi ono što je najbolje za tebe.

Darkelja se slaže.

Ma, slažemo se još od onog zoinog utapanja tuge u tepsiji bureka, nije to sporno. Apsolutno ne treba skakati na svaku reč. Da su mene pitali u tom trenutku, ispsovao bih i novinare i Denver i Srbiju i košarku i sve. 🙂 Čak je normalno da kaže da će se konsultovati. Odluka jeste samo njegova ali priča sa bliskim ljudima nije sporna, poželjna je. Karikiram i ja oko tog trejda, naravno.

'Ebi se, Safete, rasplače me maltene.

Mislim da je koleZa nešto drugo imao na umu pa se javljam kao advokat zbog dadnutog pljusa. Koliko sam video nije protiv drugačijeg mišljenja (a pritom je protiv vređanja), nego protiv koncepta koji se provlači po temama da ljudi koje nešto ne zanima dođu i pljucnu po tome. Primer NBA teme je prilično tačan.

Pazi, da mu se posle ovakve sezone obrate na takav ili sličan način, tačno bi trebalo da traži trejd po svaku cenu. Bliže logici bi bilo da kažu Znaš, Nidžo, ti si naš najbolji igrač, koga plaćamo masno ali koji nam isporučuje mnogo više od toga, posebno jer na leđima vučeš one koje plaćamo slično ili malo manje. Inače smo trenutno blizu ideje da ih trejdujemo u KKP. Radi šta hoćeš, spremni smo da ispunimo sve tvoje želje samo da i sledeće godine dođemo u ovu situaciju a potrudićemo se da ostatak tima malo pametnije posložimo da ne bismo i ti i mi gubili živce. Hvala ti đe čuo i đe ne čuo. Kakvo klanje, pakuj odmah plave i po mogućstvu menjaj tehničkog sponzora. 🙂

A kako se određuje ko je najbolji klub? Ako neko ne zna da sačuva 3-0 ili neozbiljno pristupa LŠ zašto bi bio uzet u razmatranje da je najbolji? Najbolji je onaj ko dođe do kraja i podigne ušatog. Da li se pre toga provlačio bunkericom pa na penale malo je važno. Dodatno, jedna penal serija, nesposobnost Ajaksa da izdrži još minut i neozbiljnost Barse su nas delili od toga da bude samo jedan engleski klub u finalima. Kockice su se složile na drugi način zbog nijansi a ne zbog ne znam ni ja kakve dominacije Engleza tokom cele godine. Njima svaka čast, naravno.

Ne, ne, ne, ne, moraš da počMeš sa Ko je Srbin i srBskoga roda a ne došo na sveCko prvenstvo, lopte mu iz ruke u aut ispadale, zicera se napromašivao, crnci izolacije igrali, and1 mu ne bilo suđeno, sneg ga u Koloradu zavejao, burek mu užegao, konjske glave u krevetu noćivale...