taliesin

U sportu se racuna dalje tek kad sudija odsvira kraj. Mi smo bili bolji na prvoj utakmici ali me igraci nisu ubedili da su toliko bolji da mogu sa sigurnoscu da racunaju na prolaz.

Jedan od paradoksa srpske stvarnosti je da najveci zivi heroj srpskih nacionalista bude covek koji je operisan od tog zla. Nije to prvi put, svojata se na sve moguce nacine i Nikola Tesla, covek koji je rekao da se podjednako ponosi svojim srpskim poreklom i hrvatskom domovinom. Naravno, svojataju se zato sto su veliki i uspesni ali se paradoks sastoji u tome da ta nacionalisticka otpad bas nikako ne moze da nauci nesto iz dobrog primera. Oni ce se grebati od Novaka onoliko dugo koliko on bude pobedjivao a onda ce ga prvi ispljuvati kad prestane da dominira. To je taj palanacki mindset malog coveka ciji se svet zavrsava kod tarabe i poljskog klozeta.

Ako uopste bude utakmice s Helsinkijem.

Dobro je, Borko. Nisam ja nista pomesao, samo na tenis gledam malo drugacije od tebe. Neiznudjena greska je poen koliko i najlepsi viner, tenis nije samo ovaj ili onaj udarac u konkrektnoj situaciji nezavisno od ostatka meca. To sto ti zoves epski choke je strain from the match, mentalni, fizicki i emocionalni pritisak na igraca, kombinacija neverice, stresa, umora, straha, dilema, nesigurnosti. U tenisu je kao i u zivotu, dok loptica leti prema tebi u sekundi moras da doneses odluku i da je sprovedes. Svaka takva odluka je mnogo teza od reketa i ne moze se naspanovati na pozeljnu kilazu. Automatizmom treninga se veliki broj tih situacija pretvara u rutinu ali kad shit hits the fan i kad ostanes sam sa sobom dole na terenu, ne pomaze nikakav trening i nikakav dostignuti zen. Igraci uglavnom znaju sta hoce od sebe jos pre meca, u mentalnom i igrackom smislu, ali to sprovesti u delo je sasvim drugi par cipela. Nije uzalud Novak sinoc posle meca rekao da ga mozda nijedan mec koji je odigrao u karijeri nije ucinio toliko ponosnim, iako je i sam bio svestan (a i to je rekao) da je odigrao mnogo, mnogo ispod svog maksimuma. Na sta je onda bio ponosan? Cudna je ovo igra. Pratim dosta sportova ali ni u jedan nisam zapravo zaljubljen, samo u tenis. U ostalim sportovima, navijam, grizem se, ponekad i pogledam neki mec ili utakmicu iako nemam nekog favorita, cisto sporta i zabave radi. Ali tenis zaista iskreno volim, voleo sam ga jos od prvog dana tamo krajem sedamdesetih kad sam poceo prvo da ga gledam a onda i da ga rekreativno igram. Za mene je tenis kompletan izazov, ultimativni fizicki, mentalni i emocionalni test za ljudsko bice. Poloziti taj test kao sto ga polazu ova trojica ludaka nije jednostavna stvar, zato se ovi mladji muce da ih dostignu. Pod kakvim pritiskom njih trojica igraju kamen bi se slomio, a oni ne samo da igraju vec i dominiraju toliko dugo. To ne mogu obicni ljudi s talentom da dobro udare lopticu. Trebalo mi je preko 30 godina zivota da nadjem posao koji bi mi doneo istu vrstu izazova koju moze da donese tenis, samo bez ovog atletskog dela koji vise ne mogu da izdrzim. Eto, toliko je tenis uticao na moj nacin razmisljanja. Zajeban je to sport.

Moram i ja da ti odgovorim da ne mislis da te ignorisem. To sa zasedom nisam mislio na tebe. Tada kad sam napisao. Sada su se stvari malo promenile ali ti ces to vec znati bolje od mene. Medjutim, moram da ti se izvinim zbog neceg drugog. Verovao sam da ti nije mesto u moderaciji ovog foruma ali sam pogresio, tacno si tamo gde i treba da budes, u okruzenju u kojem i treba da budes. Uklapas se izvanredno. Jedino vam ime foruma ne odgovara ali ne brini zbog toga, reputacija ovog foruma ce ionako pitanje tacnosti imena veoma brzo uciniti izlisnim.

A, ne vazi se to. Drvo treba da zagrlis da bi bio u kontaktu sa inner self-om i u harmoniji sa prirodom, a ne zato sto si nekome obecao. Sad za kaznu da zagrlis neki zbun.

Ma, nije pravljena ni za koga, to su price koje se uvek pojave kad neciji favorit izgubi. Brza trava, spora sljaka, duvao vetar, bilo previse suncano, bilo previse oblacno, padala sitna kishica, nije padala sitna kishica,... Otkad postoji sport postoji i racionalizacija poraza, to ide jedno s drugim.

I na tako sporoj travi Rozer satre Nadala u polufinalu i nadigra Novaka u finalu. Pravim majstorima izgovor ne treba.

Taj cetvrti set je bio placanje ceha teniskom monumentalizmu iz treceg, obojica su zestoko platila tu neverovatnu tucu. Novak je citav cetvrti set samo prebacivao lopticu iz sevisa jer mu je otislo rame ali Rafa nije mogao nista da kapitalizuje jer mu je otislo sve zivo. Mislim da je taj antiklimaks iz poslednjeg seta skinuo ovaj mec sa liste najboljih ali jednostavno nije bilo realno da ono ludilo iz treceg seta potraje. Treci i prvi set iz tog meca cesto pogledam jer mi je s vremena na vreme potrebno da se podsetim da takav tenis zaista jesam gledao i da mi godine koje su u medjuvremenu protekle nisu od tog meca napravile mit, kao sto to ume da bude slucaj ponekad sa secanjem.

Tacno. Set koji je Nadal uzeo u tie-break-u na tom mecu do dana danasnjeg ostaje najbolji set tenisa od obojice igraca koji sam u zivotu video. Bukvalno nisam verovao sta gledam, do tada sam mislio da ljudsko bice moze da radi onakve stvari samo u SF filmovima. Na momente je izgledalo kao da igraju u praznom bazenu iz kojeg loptica nema gde da ode. Ono sto je Nadal izvukao iz sebe u tom setu da bi ostao u mecu, protiv protivnika kojem nije mogao nista, granici se sa nadljudskim.

Rafa je na tom mecu odigrao vise WTA balona sa osnovne linije nego u celoj karijeri. Njegov tim je posle Madrida to smislio kao taktiku da razbije Novakov ritam udaraca, kojim je ovaj cistio sve pred sobom od pocetka godine. Po mom misljenju to ni u jednom trenutku nije bio close call mec, bilo je samo pitanje koliko ce Rafa pokupiti gemova do kraja. Verovatno bi bilo jos lakse da se Novak nije mucio protiv Endija u polufinalu.

Mi zivimo u eri Novaka Djokovica, cela ova decenija je njegovo zavestanje istoriji svetskog tenisa. Treba samo pogledati brojke i sve je jasno. Znam da ti smatras 2011. Novakovim peak-om, ne slazemo se oko toga, ali to je manje bitno. Ono o cemu ja govorim su pojedini mecevi u kojima dostigne vrhunac svoje igre, nevezano za godinu kada su ti mecevi igrani.

Jok. Ti si, zapravo, primer za potpuno suprotno, mnogo si vise cool otkako si moderator. Tacno ono sto ti je falilo da budes odlican forumas, to jest, ono sto je bilo visak, uskratio si sebi kao moderator i sada mi se ova tvoja verzija mnogo vise dopada.

Ja moram da priznam da bi mi pobeda Federera juce totalno usrala nekoliko dana zivota, iako nije sporno da je sa stanovista igre i egzekucije zasluzio i vise od Novaka. Koliko god postovao Rodzera i divio se njegovoj igri ne mogu da savladam u sebi patolosku mrznju prema celom tom hajpu oko njega jer se u tom hajpu nalazi sve ono sto ne podnosim kod tenisa. Sva ta navijacka povrsnost, bizuterija i mesingani sjaj srednje klase koja bi prekoredno htela u elitu, maltene religiozna fascinacija zapadnim pseudoburzoaskim vestackim ponasanjem na granici pasivne agresije, mase koje dane provode u shopping-mall-ovima i gutaju samo onaj tenis koji im je objasnjen u pateticnim i losim tekstovima koje ne razumeju tenis dublje od slike o njemu, to naglasavanje estetskog u odnosu prema sustinskom, ta lazna patronizirajuca dobrohotnost superiorne rase koja se pretvara u mrznju i bes na tribinama kad se neko iz tih nizih rasa usudi da se izlakta za svoje mesto pod suncem. Sve sto sam oduvek mrzeo kod belog WASP coveka, najgore vrste homo sapiensa koja je hodala zemljom, kao da se skupilo oko svog ulickanog heroja iz Svajcarske koji je od senzacionalnog sampiona i nevidjenog velemajstora teniske igre namenski i svesno pretvoren u tenisku Barbiku, pazljivo doterivan i doteran proizvod za prodaju tenisa "sirokim narodnim masama" na zapadu, paradigmu tenisa kao gospodskog sporta za gospodu (i dame) koja to nije a htela bi da bude. Naravno, ovaj moj rant nema ama bas nikakve veze sa istinskim ljubiteljima Rodzerove igre (kao sto je Boxy) i samim Rodzerom, pred kojim svi oni koji vole tenis mogu samo duboko da se sagnu i zahvale za sve sto je ucinio za tenis. Van tog hajpa koji je Rodzeru uzeo i krv i meso da bi ga delio na misama zatucanim pseudoreligioznim masama, covek je jedinstvena figura u tenisu, ziva eksplikacija moci i lepote teniske igre kao takve, vanvremenski sampion i, kako god da se zavrsi ova besmislena trka s trofejima, istinski greatest of all time sa aspekta uspeha i uticaja na istoriju tenisa. Da li ce Novak ili Rafa preteci Rodzera u trofejima, da li ce stvoriti i prikazati jacu igru (ja vec sada mislim da je Djokovicev peak najbolji tenis ikada igran) je irelevantno, treba razumeti da ni Rafe ni Novaka u ovom izdanju ne bi bilo da ih Rodzer nije poterao da iz sebe izvuku i ono sto ni sami nisu verovali da imaju. U njihovom trouglu Rodzer je ledolomac koji je razbijao led da bi Rafa i Novak mogli da plove vodama kojima niko pre njih nije plovio.

Odlican tekst.

Nikada je jako dugo vreme ali, kako sada izgleda, zaista je tesko zamisliti da ce se ponovo pojaviti era u tenisu sa ovakva tri igraca koji manje-vise igraju istovremeno. Nije tu stvar toliko ni u broju osvojenih turnira, neko svejedno mora da ih osvaja, a brojke ce ici gore kako se budu igracima produzavale karijere, stvar je u kvalitetu igre koju Rodzer, Rafa i Novak pokazuju i kontinuitetu odrazavanja tog kvaliteta. Kad covek gleda ovo sto Rodzer radi deluje nestvarno. Covek skoro 20 godina igra vrhunski tenis, day in - day out i kad je god zdrav uvek je u konkurenciji za najvece trofeje. 20 godina. U atletskom sportu. Koja je to disciplina uma, kakva je to ljubav ili opsesija prema tenisu, da 20 godina prolazis kroz takve mentalne i fizicke napore, da igras po celom svetu preko cele godine i da posle 20 godina ustanes ujutru, izadjes na trening i nastavis da juris rekorde i titule iako si osvojio sve, poobarao skoro sve rekorde, klinci ti porasli, obezbedio si se za 15 zivota. I sve to u jednoj istoj eri puta tri, jer Rodzer u tom preduzecu nije sam vec je deo sampionske teniske trilogije. Zbog te opsesije tenisom koju ova trojica prepoznaju jedan u drugom koliko i u sebi, tesko je poverovati da ce se takva tri karaktera ponovo naci na istom poslu u isto vreme. Talenata ce biti ali talenat je kao vatra, ogreje te i osvetli ali ocas posla ume da te i sagori, ovakvih teniskih umova ima jako malo. A sada su trojica pred nama.

Ne, ti si tek jedan od miliona koji je zavrsio fakultet i zbog toga smatra sebe visokoobrazovanim i nista vise od toga. Novak Djokovic je najbolji teniser sveta, tri puta najbolji sportista sveta i jedan od najboljih tenisera svih vremena. Omalovazavanje vrhunskih sportista od strane likova koji su zavrsili nekakav fakultet je besmisleno. Fakultete u Srbiji zavrsavaju i nepismeni ljudi, a nije mnogo bolja situacija ni u vecini zemalja na svetu. Svako ima pravo da misli o sebi sta god hoce ali stavljati sebe u superiornu poziciju u odnosu na jednog od najvecih zivih sportista sveta zbog toga sto si zavrsio fakultet je egzibicija na granici cirkusa. Dovoljno je da udjes u bilo koju kafanu u Srbiju i da nadjes pet pravnika, deset ekonomista, dve hiljada FON-ovaca a mozda i ponekog zalutalog elektrotehnicara ili gradjevinca. Nista licno, svaka tebi i svakome cast na zavrsenom fakultetu ali to je u danasnje vreme, realno, nista bitno. Ne zivimo na pocetku 20. veka vec smo dobrano zagazili u 21. Drugo, naravno da Novak nije jedino vredno sto Srbija ima ali ne vidim ama bas nijedan razlog da se banuje covek zbog toga sto misli da nema. Mozda krzna ima samo visok kriterijum, mozda se izlupetao bezveze, ko ce ga znati, ali on na taj stav ima pravo. Iskreno se nadam da nije zbog toga banovan ali mi je strepnja veca od nade. edit: Mogao bih sledeci put i datume postova na koje odgovaram da pogledam. Post ostaje jer poenta ostaje.

Moje Borg - Mekinro. I tada sam naivno mislio da tako nesto necu videti nikada, ni takvo rivalstvo ni takvog igraca kakav je bio Borg u prajmu. No, medjutim.

Upravo tako. Ova trojica su toliko puta pomerala granice tenisa da se zaista nista ne moze predvideti kad su oni u pitanju. Samo neka svako zamisli sebe od pre pet godina i posteno sebi prizna da li je ocekivao da ce Rodzer jos uvek igrati. I to ovako igrati. Iskreno, ja sam mislio da to nije moguce, na pamet mi nije padalo tako nesto.

Mislim da ono sto Rodzer nije bas zeleo da cuje je Novak koji kaze da mu je Rodzer inspiracija da igra tenis sa 37 godina, kao njegov stariji kolega. Njih trojicu ce na kraju ovi mladji igraci vilama i toljagama oterati iz tenisa, posto ocigledno nista drugo ne radi.

U njihove odnose ne ulazim, oni imaju svoju dinamiku i najbolje znaju sta misle jedan o drugom. Ono sto mi zaista smeta je ovo seljacko ponasanje publike u Londonu prema petostrukom osvajacu Vimbldona. Jebo ih vise Federer i ta siparicka zaljubljenost u njega, ponasaju se kao debili prema igracima koji su s druge strane mreze.

Moram da priznam da mali djavolak u meni oseca posebno zadovoljstvo zbog toga sto se Novak posrao po ovoj odvratnoj publici, zbog koje svaki Rodzerov mec u Londonu moram da gledam na mute. Navijanje za nekog igraca je jedna stvar ali totalno odsustvo respekta prema drugom igracu i skakanje na duple greske i slicne stvari, na jebenom Vimbldonu od svih turnira, samo pokazuje koliko je svaka dobra tradicija ugrozena.

Novak je jednostavno vec godinama bolji igrac od Federera i stoga od Rodzera nista ne zavisi u njihovim mecevima u finalima GS-ova, morao je da se desi uzasno los Novakov mec da bi ovde imao sansu. A imao je veliku, veliku sansu. Rekao bih da je pitanje kada ce i da li ce ikada ponovo imati ovakvu, ali Federer toliko prkosi zakonima fizike i biologije da se nista ne sme reci oko toga kad je on u pitanju. Rodzer je u GS finalima poslednji put pobedio Djokovica pre neverovatnih 12 godina, od tog meca su igrali cetiri puta i Maestro je sva cetiri izgubio. Moze on da veruje i u Deda Mraza, kvalitet je na Novakovoj strani vec dobrih 5 godina.

16 and counting. Losa igra Novaka, prakticno je osvojio Vimbldon bez servisa. No, sve ce to biti zaboravljeno zbog rezultata i nacina na koji je trajao mec. Rodzer sjajan, skoro na peak-u svojih mogucnosti ali su danas sampionski poeni pripali sampionu.

I pazite se, sebe i svojih odluka najvise. Sve sto se u zivotu pokvari moze da se popravi osim zivot sam, svako ima taj jedan i to nam je sto nam je. Koliko cesto to ponavljamo kad god se ovako nesto desi, toliko cesto i zaboravljamo cim secanje na to desavanje izbledi. Kuzmari brz oporavak i sve najbolje.