tomas.hokenberi

Ovo je logički nonsens. Mišljenje većine ne implicira ispravnost. Zamisli da negde neka većina na referendumu izglasa rasne zakone po kojima su svi "ne-xyz" građani niža vrsta/rasa i nemaju nikakva prava. Po tebi sledi da je takva odluka ispravna samo zato što je u skladu sa mišljenjem većine? Ako nije, gde i kako praviš distinkciju koje su odluke ispravne zato što su "mišljenje većine", a koje nisu?

Ponavljam još jednom: referendumi su loš način odlučivanja zato što građani/glasači većinski nisu u stanju da neposredno donose racionalne i informisane odluke o bilo kom iole složenijem pitanju nigde na ovoj planeti. Npr. kada bi raspisivali referendume o tome da li treba vakcinisati protiv kovid-19 garantujem da bi se mnogi referendumi završili tako što bi građani izglasali zabranu vakcinacije. Kada bi raspisali referendum o nastavi teorije evolucije u američkom "bible beltu" garantujem da bi rezultat referenduma bio izbacivanje iste iz škola. Treba se setiti samo raznoraznih idiotskih referenduma po svetu o zabrani kloniranja, nuklearnoj energiji, itd gde su beslovesne mase izabrale najgore opcije odlučujući o stvarima koje apsolutno ne razumeju i nisu kvalifikovani da o njima sude odlučujući na bazi emocija i poluistina i predrasuda. Upravo zato nikada ne treba prepuštati građanima da neposredno odlučuju o iole složenijim pitanjima. Eventualno referendumom mogu da biraju boju tramvaja. Populističke stranke su štetočinske između ostalog i što im je najvažniji deo strategije podilaženje masama bez obzira koliko želje i uverenja mase bili pogrešni i iracionalni. Posredno odlučivanje jeste podložno zloupotrebama izabranih predstavnika, ali i referendumi su podložni zloupotrebama. Međutim kada izabrani predstavnici donesu odluke koje nisu popularne u populusu to nije uvek zloupotreba već preuzimanje odgovornosti. Npr. odluka vlasti u "bible beltu" da teorija evolucije bude deo školskog programa je racionalna i ispravna, bez obzira na to što se većina protivi tome, pošto ta većina nema potrebne obrazovne i intelektualne sposobnosti da o tome neposredno odlučuje.

Zašto misliš da je prosečan stanovnik Holandije dovoljno informisan i obrazovan? Možda je bolje informisan i/ili obrazovan od prosečnog stanovnika Srbije ali to ne znači da nije u proseku budaletina. Referendum nije validan instrument demokratije. Holandjani su jednostavno precenili svoje glasače.

Vidiš problem je u stavu da je uvažavanja stava/mišljenja neke većine građana vrhunac demokratije. Demokratija je verovatno najbolji sistem odlučivanja koji imamo ali je daleko od savršenstva. Najslabija karika u lancu demokratskog odlučivanja su upravo građani. Demokratija bi bila 100% idealan sistem i mogli bi maltene o svemu da odlučujemo referendumima kada bi procečan glasač bio racionalna i informisana i odgovorna jedinka. Nažalost to je daleko od istine. Velika većina glasača nije kvalifikovana da donosi odluke o većini stvari pošto nije dovoljno obrazovana i informisana i donosi odluke bazirane na emocijama više nego na razumu. Zato su razvijene demokratije posredne gde građani biraju svoje predstavnike u nadi da će među njima biti više razuma nego u proseku populacije. Ni ovaj sistem nije savršen pošto budale mogu da izaberu druge budale (Srbija je dobar ptimer za to) ali još nije razrađen bolji. Referendume i ne treba organizovati, posebno o važnim pitanjima, pošto je ideja da o važnim pitanjima odlučuje prosečna budala direktan put u propast. O suštinskim pitanjima ako građani mogu da donesu pogrešnu odluku na referendumu skoro sigurno će je i doneti. Referendume uglavnom koriste diktatori i autokrate da sebi pruže alibi tipa "građani su tako hteli".

Ovo kao da čitam pokojnog Lažanskog. 1999. je NATO još uvek imao hladnoratovski sastav predvidjen za totalni rat sa SSSR i Varšavskim paktom. Danas SSSR više nema, a ni Varšavskog pakta. Rusija nije ni bleda senka SSSR. Jedini antangonista NATO koji je napredovao vojno-tehnološki je Kina, a i dalje značajno zaostaje. Rusija još uvek većinski koristi opremu proizvedenu još u doba SSSR sa minimalnim unapređenjem, stealth avijacija joj broji celih 12 SU-57. Rusija je u najboljem slučaju regionalna sila, osim u vlažnim snovima balkanskih keyboard ratnika, jedina stvar koja je suštinski odvaja od drugih regionalnih sila je nuklearno oružje. I to je razlog zašto nema direktne vojne konfrontacije NATO-Rusija. Rusija međutim nije u stanju da ostvari nikakvu projekciju sile na Balkanu, a i u Siriji je presudna bila geografska blizina i posedovanje baza u Siriji. Ko se nada da će NATO propasti, a Rusija ojačati i osloboditi nam Kosovo živi u snovima. To je ok za napaljenog tinedjdžera ali za odraslu osobu je to znak infantilnosti.

Niko nije ovde rekao da je demokratija loše uređenje za Srbiju. Problem je u tvom poimanju demokratije kao proste "volje većine". Istinska demokratija nije prosta "volja većine". A šta tu nije tačno? Ćinjeni su zločini, izbio je rat koji smo izgubili, Kosovo je sada nezavisno. A što se tiče slabljenja NATO o kome sanjaš, pa to su samo pusti snovi.

Na koji način će se odlučiti, referendumom ili skupštinskom većinom, je manje važno od odgovora na pitanje koji nisi dao a to je "zašto NE u NATO"? Partnerstvo za mir nije isto što i članstvo u NATO-u, uostalom član "Partnerstva za mir" je i Rusija. Ulaskom u NATO bi signalizirali da raskidamo neke nepoželjne veze sa Rusijom (pre svega vojne) i da smo istinski orijentisani ka EU integracijama i zapadu. Fingiranjem "neutralnosti" samo pokazujemo da smo Putinovi trojanski konj. Nas niko neće primoravati da uđemo u NATO, ali smo tamo poželjni (to bi značilo konačan kraj uticaja Rusije na zapadnom Balkanu) i to je u našem interesu. Što se tiče referenduma, mislim da je referendum najgori mehanizam demokratskog odlučivanja iz više razloga: (1) zgodnim pitanjem je lako izmanipulisati mase da daju željeni odgovor i (2) zar zaista misliš da treba da suštinskim pitanjima da odlučuju mase koje odluke donose ne na bazi razuma već emocija? Referendum se vrlo retko (nema potrebe navoditi Švajcarsku kao kontraprimer, ona je izuzetak) koristi u istinskim demokratijama, posebno o osetljivim pitanjima. I da demokratija nije "diktatura većine", ako u to veruješ onda imaš naopaku predstavu o demokratiji. U istinski demokratskim društvima nije moguće sve izglasati voljom većine, zato što "volja većine" nije uvek instrument demokratije (šta ako većina izglasa da treba pobiti ili proterati manjinu (političku, etničku, religijsku, seksualnu ili bilo koju drugu)? Da li je to "demokratski" ?

Evo ja živim ovde i zanima me odgovor na Puzigaćino pitanje. Zašto ne u NATO i čemu samozavaravanje da možemo da "odbranimo" Kosovo? Ja sam za ulazak u NATO i EU i zabole me reproduktivni organ za Kosovo. Jednom sam ratovao za njega i više neću.

Ja mislim da je barem 70% građana Srbije baš briga za EU vize osim po pitanju odlaska na letovanje do Grčke.

Mislim da je ideja da je neko spolja postavio naše elite i vlasti neutemeljena u stvarnosti. Mi imamo "elite" onakve kakve imamo ne zato što su nam neki "nemci", "englezi" i drugi nametnuli takve, već zato što iz ovakvog populusa teško mogu i da se izrode bolje, a ako se neki autlejer i pojavi masa se trudi da ga ućutka i sruši. Naše "elite" su slika našeg društva. Elite su većinski lopovske i korumpirane, zato što je većina glasača ista takva. Onaj što krade milione ne tenderima se od onog što krade sijalice i kancelarijski materijal na poslu razlikuje samo po mogućnosti za krađu a suštinski se ne razlikuju po stavovima moralnim načelima. Kako reče Pašić: "kakvi ste vi englezi takav sam vam ja Gledston". Btw. "zapad" će, na neki način, podržati svaku vlast u Srbiji koja ne pravi (previše) problema u okruženju i sprovodi na spoljnom planu dovoljno dobro ono što se očekuje od nje, a na unutrašnjem planu baš ne strelja javno političke protivnike. To ne znači da takva vlast ima istinsku podršku već da nemaju dovoljno motivacije da budu protiv takve vlasti. Kako ono reče Čerčil Makmilanu: "hoćete li vi da živite tamo?". Sve dok vlast AV ne napravi baš veliko sranje u okruženju ili ne pređe (dosta visok) prag tolerancije prema autokratskim merama na unutrašnjem planu EU i SAD neće imati neku motivaciju da se posebno mešaju u unutrašnju politiku u Srbiji. Međutim to ne znači da su oni postavili Vučića, osim u smislu da je Tadić usoeo da izgubi podršku "zapada". To ne znači da ju je Vučić dobio već da su postali potpuno indiferentni prema unutrašnjim pitanjima Srbije.

To što je 10-15% glasača građanski orijentisano ne znači da je 85-90% tvrda nacionalistička-desničarska struja. Tih tvrdih naci-desničarskih je možda negde 20-25%. Ostatak biračkog tela čini bezidejna amorfna masa, sklonija populizmu nego liberalizmu, ali bez ikakvih suštinskih ideoloških ubeđenja. Tu spadaju i oni koji uvek glasaju za vlast, ma ko bio vlast u tom trenutku, oni koji glasaju potpuno bez rezona (glasa za SRS, pa za LDP, sada za SNS), oni koji glasaju za litar ulja, kilo šećera u kocki, ratluk i 100 grama kafe, oni koji glasaju zato što očekuju neki svoj sitan interes, itd. Deo te amorfne mase, pre svega oni kojima su donekle bliže ideje građanskog društva, barem neki aspekti, je posle 5. oktobra glasao za bivšu opoziciju izmedju ostalog i za DS. To ne znači da su oni istinski građanski, liberalno i sekularno orijentisani. Znam ja neke bivše glasače DS, koji su se to javno isticali na sav glas, neki su čak bili i članovi i aktivisti, a istovremeno su zastupali ideje potpuno nespojive sa liberalnim i građanskim, branili ratne zločince itd. Oni su tu bili iz oportunističkih razloga i čim je Tadić napravio grešku da spoji predsedničke sa parlamentarnim izborima i da ih izgubi oni su momentalno prestali da budu glasači DS i preselili su se u tabor SNS. Međutim ta ekipa nije bila jezgro belih listća koji su koštali Tadića izbora. Dobar deo belih listića su bili tradicionalni glasači DS koje je otuđio prvo "kohabitacijom", pa "pomirenjem sa SPS" pa "maženjem krava" i podilaženjem populističkoj masi. Da li je to bila idpravna reakcija može se diskutovati. Generalno ja sam veliki pesimista po pitanju budućnosti Srbije kao liberalnog, sekularnog i građanskog društva. Da bi Srbija postala takvo društvo ona bi morala da ima relativno svesno i inteligentno biračko telo, naviknuto na norme ponašanja takvog društva, istinsku i nekorumpiranu inteligenciju na Univerzitetu i šire koja će propagirati takve ideje a ne nacionalnu mitologiju, razvijene, stabilne i neazvisne institucije sistema a ne korumpirane podanike vlasti, itd. I glasače koji shvataju da su oni odgovorni i da snose podledice svojih izbora, na biralištu i u životu, i ne očekuju da neko drugi reši svaki aspekt njihovog života. Toga u Srbiji nema i nema izgleda da će uskoro biti. Sve i da nekim čudom izbore dobije neka istinski liberalno, građanski i sekularno orijentisana opcija koja bi počela da raščišćava Augijeve štale srpskog društva i sistema ona bi brzo izgubila podršku masa koje ne žele istinske promene. Srbija jednostavno nema kritičnu masu ljudi spremnu i sposobnu da povede amorfne made i preobrazi društvo i sistem u nešto barem nalik građanskim društvima na zapadu. Prosečnom biraču su ovde bliže i draže istočnjačke despotije nego građansko društvo, radije će plivati u govnima nacionalne mitologije i populizma nego se izdići iznad toga. Ja svim mlađim poznanicina koji imaju bilo kakvo relevantno znanje i obrazovanje savetujem da razmatraju opcije izvan Srbije i da ne gube vreme u državi gde je najvažnija kvalifikacija za napredovanje, u mnogim oblastima, broj zalepljenih plakata i botovskih komentara, gde su glavne "investicije" u oblasti niskotehnoloških slabo plaćenih poslova motača kablova u pelenama i gde je "premija" ako vas stranka zaposli kao drzavnog sluzbenika. Čak i ona manjina koja ima ok plate za naše uslove (uglavnom IT ekipa) treba da bude svesna da im kvalitet života ne zavisi samo od ličnih primanja nego i od uređenosti društva oko njih.

Mislim da je procenat od najviše 10-15% gradjanski orijentisanih birača realan. I to je glavni razlog zašto ovde glavnu reč vode populisti i nacionalisti. Vlada Zorana Đinđića je bila izuzetak, a i on je morao da čini ustupke. Pašće AV jednog dana kada dovoljno štete napravi, kao što je pao i Slobodan Milošević. Problem je što biračko telo nema dovoljno inteligencije i svesti da shvati da problem nije samo u konkretnim štetočinama poput njih dvojce već u preovlađujućem društvenom narativu. Ovde se uporno traži harizmatični vođa koji će da nas "povede" umesto da se zalaže za građanske institucije i sistem u kome neće biti bitno ko je predsednik/premijer. Nažalost ovde će najverovatnije AV-a zameniti ili drugi sličan "catch-all" populista ili neki klerofašista poput Obradovića ili u najboljem slučaju neki novi salonski nacionalista poput Koštunice. Neko je pomenuo da je 5. oktobra bio potreban Koštunica kao kandidat da se ujedine glasači protiv SM. To upravo govori koliko je biračko telo u Srbiji daleko od bilo kakve demokratije i građanskog liberalnog društva. Potreba za Koštunicom upravo govori da 5. oktobra Sloba nije pao zato što nas je uvukao u ratove već zato što je bio neuspešan. Takvo biračko telo nije u stanju da podrži nijednu istinski normalnu političku opciju koja bi konačno napravila istinski raskid sa svim štetnim mitovima i trendovima koji preovlađuju u ovome društvu. U tom smislu ne očekujem da će u Srbiji ikada doći iole normalna građanska, sekularna i liberalna opcija, barem ne u narednih 100 godina. Srbija je osuđena na lutanje i propadanje (ekonomsko i duhovno) ne zato što je Srbiji neko nametnuo vlasti kao što je AV-ova, već zato što u Srbiji među biračima nema dovoljno ljudi sa intelektualnim i moralnim kapacitetima da se izdignu iznad toga. I biće ih sve manje. Oni koji izgube volju da se bore sa vetrenjačama polako će, ako budu u mogućnost, odlaziti i ostaće sve veći procenat beslovesne mase koja nije sposobna ni da shvati da može da bude bolje niti želi da bude bolje. Za sve svoje promašaje i tegobe oni već imaju dežurne krivce: zli "Zapad", domaće izdajnike, "rasrbljene intelektualce", gej populaciju, nacionalne manjine, itd. Nikada neće prihvatiti da je glavni problem u lenjosti, gluposti, korumpiranosti, neobrazovanosti prosečnog birača.

Naprotiv to je poslednje što treba da urade. Jedna od najvećih Tadićevih grešaka je što je pokušavao da bude veći populista od SRS i SPS. Rezultat je da nije privukao njihovo biračko telo a izgubio je svoje. Opozicija ne treba da zaludno gubi vreme u pokušajima da "otkine" deo SNS/SPS/... birača. Opozicija treba da se koncentriše na mobilizaciju svojih glasača i privlačenje neodlučnih. Nije poenta da sjaši Murta i uzjaši Kurta, već da se potpuno razori postojeći sistem "vrednosti" u Srbiji (skonost korupciji, nepotizam, toksični nacionalizam i ksenofobija, sveopšta mitologija u koju veruju mase, rusofilija, antizapadnjastvo, ...). Podilaženjem biračima SNS to se neće postići. Ja prvi bi preskočio izbore na kojima bi se opozicija okupila oko ideologije Radulovića i Obradovića. Čemu trud da umesto jednih populustičkih degenerika dovedeš druge.

A šta si očekivao od crkvenog poglavara?

Nego apropo ranijih komentara tipa "Florida se otvorila i nema posledica": Florida Reports Record Number of COVID-19 Cases, Hospitalizations Since Pandemic Began

Pa sad po anketi gore nesto vise od 10% nije vakcinisano barem od onih koji su se izjasnili na anketi. Pre vise meseci je se neko izjasnio da nije i nece se vakcinisati pa je posle bio iznenadjen kada je shvatio da je anketa javna i kada mu/joj je to pomenuto.

Da sa sinovcem doktora Kona.

Mislim da si ti poslednja osoba koja ima bilo kakvo pravo ovde da prigovara po pitanju "etiketiranja neistomisljenika". Pa tvoj prvi post je sve one koji misle da Kosovo treba priznati svrstao u strane placenike i domace izdajnike ili (nelojalne verovatno?) nacionalne manjine. Upravo jednoumlje koje nameces po tom pitanju u prsti od totalitarizma (posebno onog tipa ciji je simbol uvezani snop grana).

Gradjani mogu referendumom da odlucuju samo o pitanjima unutar svoje drzave. Rezultati bilo kakvog referenduma o Kosovu odrzanog u Srbiji su irelevantni. Odbijanje da se prizna realnost tu realnost nece promeniti. Kosovo vise nije deo Srbije.

Kakve veze ima sa bilo čim "Pristina nema kontrolu nad Beogradom"? Na koji način se zalaganjem za priznanje Kosova zagovara to što tvrdiš? Da li imaju puno pravo na svoj stav i oni gradjani Srbije koji smatraju da Kosovo treba priznati? Ili mislis da se njihov stav moze osporiti ili zabraniti? Ako je odgovor "da imaju pravo", onda ovo pitanje ima smisla, a besmislena je tvoja tvrdnja da pitanje nema smisla. Ako je tvoj odgovor "ne", to jako puno govori o tebi i odlicna je potvrda da su Albanci sa Kosova doneli vrlo pametnu i legitimnu odluku.

Evo ja nisam ratni profiter ( sta god to znacilo u kontekstu priznavanja Kosova), ne primam " lovu za propagandu", medjutim ne lozim se na "svete srpske zemlje i svetinje", i ne gajim nikakva bolesne iluzije da ce Kosovo ikada biti ili da uopste treba da bude ponovo deo Srbije i mislim da se taj Gordijev cvor moze preseci samo na jedan nacin, priznavanjem realnosti: 1. Kosovo vise nije deo Srbije 2. Nase nepriznavanje 1. nece promeniti. 3. Vecinski narod na Kosovu ne zeli vise da bude deo Srbije 4. Vecinski narod nece naprasno izumreti i tako ostvariti potajnu zelju vecine "Kosovo je srce Srbije" zaludjenika 5. Nema izgleda da ce doci do promene geopoliticke realnosti u okruzenju koja bi prethodno promenila u sagledivom periodu. Odbijanje realnosti ce dugorocno stetiti uglavnom Srbiji, odnosno (sve malobrojnijim) gradjanima Srbije. Dok smo u stalnoj mentalnoj blokadi tipa "kosovo je srbija' svet ide dalje a Srbija neumitno propada ekonomski i demografski. Cinjenica je da se Kosovo otcepilo i nikada vise nece biti deo Srbije. Sve drugo su vlazni snovi budala koje veruju u bajke.

Problem je, nažalost, što mnogi građani Srbije, nemaju samo terminološki problem sa genocidom u Srebrenici, tipa "genocid" vs "ratni zločin". Mnogi nemaju sa tim zločinima nikakav problem u smislu da smatraju da je to bilo sasvim OK i "opravdana osveta". Na terminološkoj priči insistiraju političari pošto su svesni da otvoreno i javno pravdanje zločina nije baš dobra ideja. Medjutim mnogi od njih, kao i mnogi graďani, intimno ne vide ništa loše u tome, naprotiv. Da se radi samo o "terminološkom pitanju" mnogo manje građana bi smatralo Ratka Mladića i Radovana Karadžića za nekakve "heroje". Valjda je ratni zločin ratni zločin bez obzira na to da li se kvalifikuje kao genocid i posledično oni su ratni zločinci svejedno. Nažalost dobar deo Srba ih smatra herojima ne uprkos ratnim zločinima za koje su odgovorni već upravo zbog tih ratnih zločina. Što su veći zločinci to su veći "heroji" u očima tog dela populacije.

Na zanimljiv nacin to pokazuju.

Kao sto sam vec napisao to su irelevantni komentari koji se zasnivaju na emocijama a ne argumentima. Pitanje nije da li je rat zlo, to niko ne sumnja. Pitanje je da li je moguce mirno resenje. Nema mirnog resenja ako obe strane nisu spremne za pravedan mir. Ako ti mislis da je npr. pravedan mir onaj u kome Izrael pusta da ga uniste onda OK, napisi tako: "u ime izbegavanja strahota rata Izrael ne treba da se brani vec treba da u potpunosti prihvati Hamasove zahteve i da u miru prihvati novi genocid".

Čoveče dosta bre više toga #$%@. Shvatili smo rat je strašan. Odgovori umesto toga na pitanje kako bi se mogao ostvariti taj mir? Hamas ne želi mir, hamas želi uništenje Izraela.