zoran59

Malo smo se @alcesta, @ciao i jos par nas, zaneli i skrenuli u muziku i kinematografiju. Nije to sve, ima lepote svuda (pa i u tenisu i sahu). Negde smo skrenuli, pa i pomenuli film Grk Zorba, scene i muziku. A ima i (donekle) srodne lepote svuda. Grcke stvari, a ruski izvodjaci. Zlonamernici ce reci "pravoslavna braca" . Svejedno, lepo je. Za "muskarcine," dame se pojavljuju tek negde oko 5 min. videa. A vredi pogledati sve:

Dive, citav post je korektan, sve si u pravu, samo mislim da se nismo najbolje razumeli. Pokusacu da odgovorim na sve, a na kraju na ovaj deo koji sam citirao (da ne kvotujem sve). Nisam nameravao da prodajem pamet, nisam kompetentan da nudim resenja za BiH. Ponudio sam jedno, znam, naivno i idealisticko vidjenje. Svestan sam "stanja na terenu" - ali to ne znaci da ga prihvatam. Stanje je takvo, to je realnost, ali samo zato ga vecina vidi kao normalno mene ne tera da ga vidim kao pozeljno. Zato agitujem da ljudi vide drugacije i bolje. Jeste, jednom mi je rodjak rekao "onaj ko puca na Mesec ima vece sanse da ga pogodi nego onaj ko ne puca" - i ja sam se smejao, rekao da niko nema sanse. Verovatno sam tu negde sa svojim teorijama o BiH i medjunacionalnim odnosima. Necu nista promeniti, maksimalni doseg mi je da mozda nekoga navedem na razmisljanje, sve je to kao poezija i umrecu pre nego se vidi bilo kakva promena. No, dotakao bih se tog komentara o mojem iseljenju. Nisam time postao pametniji, isti sam kao i nekada u SFRJ, ali mi je to omogucilo da stvari gledam hladnokrvnije iz daleka, analiticki, jer nisam morao da spasavam goli zivot. I video sam kako to gledaju totalno nezainteresovani (i, mozda zato objektivni) Amerikanci. '90-ih sam znao vise nego ti/vi. Gledao sam uzivo prenos svega. Imao sam direktnu telefonsku vezu, a to je onda kostalo duplo vise nego kirija za stan - mogao sam da iz USA zovem sve strane pa sam javljao familiji ko je ziv, ko mrtav, jer oni nisu imali medjusobne veze. Pratio sam zlocine live na TV, pa se posle sokirao kad je jednom Mladen na forumu napisao da nije znao razmere zlocina HVO u Bosni tokom rata (a oni neki, vise njih, me zajebavali na forumu da sta ja imam da komentarisem iz USA, a oni su tamo). Jebite se. Nije tebi upuceno, ti si skroz OK, nije ni Mladenu ili Perkosu ili nekom drugom. Mislim na stanje u drustvu. U Zagebu je radio javljao da JNA snajperisti pucaju po gradu - a ni danas niko ne zna ni jedno ime i prezime nekog navodno upucanog sugradjana. Na TV u Srbiji je Risto Djogo javljao da Sarajlije hrane lavove u zooloskom vrtu "srpskom nejaci" a ipak niko ne zna ime jednog jedinog deteta koje je tako navodno skoncalo. I vi (ne ti licno, nego balkanska drustva) mene ubedjujete da nemam pravo da se javljam, jer nisam bio tamo i licno doziveo!? Ma, nek' se jebu svi po spisku, a ja cu i dalje "prodavati" svoj idealizam i utopiju, a imam i na Balkanu sagovornika i ljudi koji se slazu. Nije na meni da nesto promenim, sigurno necu uspeti, ali hocu da lajem, teram na razmisljanje, pa ce mozda neko od mladjih sagovornika nesto promeniti, jednom. Ovaj tvoj komentar o mojem iseljenju u USA je zanimljiv jer pokazuje kako smo svi mi budale. Dakle, bio je rat. Svaki dan se na CNN javljala Christianne Amanpour iz Bosne, a iza nje eksplozije mrtvi i invalidi. Plakao sam k'o ljuta godina, sad sam uzivo gledao sranja koja su mi iz WW2 opisivali stariji rodjaci. Pazi sad, americka pizdarija. Pita me poznanik, sasvim dobronameran covek. Kaze, mi ovde imamo crnce i belce, vidi se na sto metara. A da li se kod vas vidi ko je Srbin, ko Musliman ili Hrvat? Odgovorim da se ne vidi. Pita on, jesu li jezici razliciti. Kazem da se razlikuju dijalekti geografski, no Srbi i Hrvati u Zagrebu pricaju isto, a malo drugacije Srbi i Muslimani u Sarajevu. Dakle, moguce je prepoznati ko je Sarajlija a ko Zagrepcan, ali nije nacionalnost. Ne razume on, kako se zna ko je ko po nacionalnosti. Objasnim da se ljudi izjasnjavaju, to im nesto znaci. I pita covek, a sto se lepo ne dogovore da su svi "odavde" i prave neki biznis umesto da se kolju. Postoji i drugi aspekt price, nije to samo americka naivnost. Posao sam u skolu davno, nije bilo ni kompjutera ni interneta, sreca da je bilo struje i sijalica. Politiicki (pricam o ranim '60-ima), bratstvo i jedinstvo. O Americi, stizalo je par pisama godisnje od familije, a video sam i neke filmove u bioskopu. Ucili smo istoriju i geografiju u skoli, pa sam uvereno i 100% znao da su Amerikanci imali robovlasnistvo, a onda gradjanski rat nakon kojeg su svi bili ravnopravni. Uf, jesam se zajeb'o kad sam dosao 'vamo. Kao sto su beli i crni ovde ravnopravni, tako su i Hrvati/Srbi/Bosnjaci ravnopravni tamo (priblizno, simbolicki i za potrebe diskusije). Samo su pojednici valjda malo ravnopravniji, vec nekom entkitetu ili opstini gde se nadju, a mozda pomogne i neka partijska clanarina... Sve je to realnost, ne zmurim, ne kazem da nije tako. No, samo zato sto je uobicajeno i cesto, necu reci da je normalno i pozeljno. Tako, jeb'o nacionalno podeljenu BiH, zivela gradjanska i postena! Ne zivim tamo, ne trazim posao, pa mogu da iskreno lajem kako hocu - i koristim tu mogucnost.

Ne znam je li vec bilo. ne pratim bas ovu temu. Sirok je vec i forum, a kamo ceo internet, a i bogami treba se posvetiti barem donekle i RL. Svejedno, scena i muzika... (za psiholosku analizu likova treba videti ceo film). Lepota:

Eh, nije Belmondo, ali volim francusku kinematografiju. Omiljeni reziser mi je Claude Lelouch. Najlepsi film (moze se naci na netu) mi je Un homme et une femme - ne znam kako je prevedeno kod nas. Nije neka posebna prica - on profi auto trkac, ona vec nesto, upoznaju se kao udovci, oboje, u zabavistu gde ostavljaju decu. Fantasticna scena koja mi uvek izmami suze na oci (sta cu, osetljivko sam) je kad on pobedi na nekoj trci u Italiji, a ona salje telegram. U posti, diktira "cestitam." A onda, zaustavi telegrafa i kaze : "Ne, promenite! Napisite Volim te." Jedna od najlepsih ljubavnih prica koje sam ikada video/procitao.

Nije li neverovatno kako te neke scene ili muzika ostaju u secanju? Najlepse, svakome u njegovom i totalno individualno. Kad pomenusmo Morriconea, tada kada sam kao dete video film, to mi je bio sok - prvi put sam video film ne kao zabavu da mi prodje vreme nego me je potakao na razmisljanje. Ne bas koherentno, bio sam balav, ali nisam izasao iz bioskopa i zaboravio nego sam bas razmisljao. Kasnije, sasvim nevezano, imao sam neuspeh nekog plana sa devojkom (16 godina star) u klubu, svirao je bend odredjenu pesmu. Jebote, imam 62 godine, sutra mi je 35 godina braka, neizmerno volim svoju zenu - a kad pustim tu pesmu (nasao sam da je neko okacio na YouTube), samo zazmurim i opet imam 16 i cekam nesudjenu dragu i sav zadrthtim. Mozda sam samo lud - ako i jesam, lepse mi je tako nego da nisam.

Marko, nisam ni ja "prodavao pamet" niti izmisljao tpolu vodu. Nego, Morricone je pre tog fima bio manje poznat, a ovde sam samo podelio izvanrednu izvedbu prelepe muzike...

Jbg, Jopet malo muzike. Imao sam oko 10 godina kad sam prvi put video film "The Good, the Bad and the Ugly" - mislim da je kod nas prevedeno kao "Dobar, los, zao" ili tako nekako. Bilo je to pred kraj '60-ih. Film je doneo novi talas popularnosti trojici, svako se dokazao na svoj nacin: Sergio Leone kao reziser/producent/scenarista, Clint Eastwood kao glumac a Enrico Morricone kao kompozitor. Stavise, kasnije sam negde procitao da je to bilo prvi put da je filmska muzika nastala pre snimanja filma i cak inspirisala delove rezije i scenarija umesto da bude obrnuto! Nije potrebno da neko bude ljubitelj filma (ili spageti-vesterna kao subkategorije) da bi cenio dobru muziku. Naisao sam na fantasticnu izvedbu (stvarno je treba videti do kraja!) i odlucio da je podelim i ovde:

Ma, vi ste svi jebivetri. Nema veze, rado bih vas ugostio, valjda cemo naci nesto zajednicko. Nego, voleo bih da dodje @alberto.ascari , slabo se javlja ovde, jer smo (izgleda) obojica auto-moto-sport fanatici, a samo par sati voznje od mene je Barber Motorsports Museum i trkaca staza po kojoj se moze i turisticki provozati. Ima i obicnih seoskih a svejedno zanimljivih puteva. Osnovna stvar je da treba biti radoznao. Uvek se nesto nadje. Vecinom jurimo do neke destinacije i propustimo fenomenalne lokalitete. Ja izbegavam autoputeve, biram lokalne male ceste.Ponekad zastanem u nekom lokalnom kaficu ili na pumpi, zapodenem razgovor sa lokalcem i saznam svasta, dobijem odlicne savete. Jednom sam se na motociklu (i na auto-putu) zatekao u Montani, a udarila neocekivana i preuranjena mecava. Zastao u motelu u prvom gradicu. Sneg potrajao par dana, a ja se upoznao sa menadzerom motela i par lokalaca. O iskustvu bi neko elokventiji i pametniji mogao da napise knjigu, ja ne mogu i imam samo neke fotke. Gradic se zove Deer Lodge. Ispostavilo se da je neki lokalni bogatas bio Ford entuzijast i imao svaki model i godiste Ford auta od 1903. do nekih '80-ih, kad je umro. Muzej. Takodje, tamo je napravljen prvi federalni zatvor u USA koji je danas isto muzej. Ponavljam, u nedelju dana dovoljno dogadjanja za knjigu. Samo treba radoznalost. Ne treba se ograniciti da nas neko sa strane zabavlja (tzv. "enetertainment"). Doselio sam u (nominalno) rupcagu i nedodjiju. A, bog te maz'o, naisao na prirodne lepote i delice istorije za koje ni lokalci ne znaju, jer ih ne zanima. Samo je pitanje licnog stava.

Nista airbnb, ima (tj. bice sledece godine) kod mene mesta badava. 70 milja od medjunarodnog aerodroma u Atlanti. Ove godine nema, preuredjujem kucu i prakticki zivim maltene u satoru u jednom delu kuce dok sredjujem drugi, a onda cu zameniti delove. To je dugotrajno i naporno jer skoro sve radim sam. Imam vremena (u penziji sam) i znanja, a nemam previse para - pa mi je tako najefikasnije. Ne znamo se, samo ponegde vidim tvoje postove, no svejedno ugosticu te ako mogu. Ja sam omatoreli hippie. Puno puta sam tokom putesestvija naisao na ljude koji su me primili na konak - sreli se u auto-praonici, na parkingu ili u ducanu, totalno bzvz. Ponekad bih prenocio u kuci, ili su mi dali da postavim sator iza njihove kuce i omogucili da koristim kupatilo i kuhinju. Tako sam i ja mnogo puta ugostio nepoznate ljude, uglavnom motocikliste koje bih sreo negde na putu. Istim mentalitetom, uvek pokupim autostopere. Valjda je nekakva filantropija. Beskucnicima i prosjacima ne dajem pare, plasim se da ce zapiti ili se drogirati, ali im redovno ponudim i kupim pizzu ili hamburger, sta vec hoce. Neka se covek najede ako je gladan, ja necu propasti a prijatnije cu se osecati. Volim ljude. Tako, ako te zanima jugoistocni deo USA, dobrodosao.

Mladene, ovo je u stvari jako zanimljivo. Zasto uopce pomisljas na drzavu? Susjednu ili svoju... Tj. na pojam koji je odredjen glupim (u danasnjem modernom i globalnom poimanju) granicama i nekim formalnim oblikom vlasti? Meni je donekle prosirilo vidike to sto sam iselio u USA, a i dalje zivim jednom nogom tamo, drugom ovdje. Onda sam skuzio, nas trojica prijatelja se volimo kao braca, a jedan je u Zagrebu (doselio iz Osijeka kao brucos pa ostao), drugi je isto iz Osijeka i upoznali smo se na ETF-u - a vec je 35 godina u Australiji i, naravno, ima drzavljanstvo. Ne samo da se druzimo online, zahvaljujuci modernoj tehnologiji dnevno, nego smo se i prije interneta posjecivali. I, vidi, osjecamo se "doma" kad smo u kuci jednog od nas. Heb'o drzave i granice, nema veze ni cim. Istovremeno, osjecam se kao stranac/tudjin/nazovi-kako-hoces kad vidim kretene koji bacaju smece u parku ili se neprilicno ponasaju, bilo gdje, pa i u svojem gradu. BiH je moja, kao i Srbija, Hrvatska, USA ili Australija. Uganda i Japan vec nisu, jer ne razumijem jezik niti dozivljavam lokalnu kulturu. Sestricna moje majke, nekada tvoja (relativno) susjeda - familija je iz Kotoribe - se udala za Muslimana, Sarajliju, pa imam tamo neke bratice u drugom koljenu. Vidjeli smo se samo par puta, tokom godina, no svaki susret je bio srdacan i stvarno smo se osjecali "doma." A imam tamo i neke kolege s faksa i par drugova iz sluzenja vojske u SFRJ. Zanima me kako su, zelim im dobro, cak nisam ni siguran sto su po nacionalnosti - o tome nikada nismo raspravljali (makar bi se mozda moglo zakljuciti po imenu/prezimenu, samo ni to nije 100% sigurno). Samo porijeklom sam sa Banije, iz okolice Gline. Imam familiju u Kostajnici. Tokom djetinjstva, to je bio (fizicki i prakticno) jedan grad, sredinom kojega je tekla rijeka Una. Danas postoje Hrvatska Kostajnica i Bosanska Kostajnica, u razlicitim drzavama. Nekada, kao klinci, prelazili smo Unu (kad je bio nizak vodostaj) bosi i brali sumske jagode na drugoj strani. Danas je to drzavna granica, bog te maz'o, ne ide to tako lako. A klinci na razlicitim stranama se ni ne poznaju. To je napredak, ta neka "drzavnost!?" Poserem se na papire i ustave, granice i drzavnost, nacionalne podjele itd. BiH je moja, lijepo je tamo. Nije "susjedna drzava."

Ts, ts, ts... Onomad si objavio sa ste kupili kucu. Ja sam te lepo pozvao da se javis na temama o kucnim majstorijama i bastovanstvu, a ti tajanstven pa izbegavas. I sada najavljujes rostilj. Kad vec ne mozemo da dodjemo, ajd' barem podeli fotke na Gastronomiji...

Ajoj, da podelim licnu ispovest. Florida je prelepa, ali i nije. Doselio sam u USA '81, dobio papire za stalni boravak ("resident alien") u prolece '82. Trebalo mi je par godina da se snadjem i ustedim neke pare, nista znacajno. Onda, ja ziveo na Aljasci, a neki dalji rodjak '83. prodavao zemlju na Floridi. Kissimmee, oko 70 milja juzno od Miamija. Tako kupim, na nevidjeno, 5 acres (ne znam koliko je to u kvadratnim metrima) za $5000. Delom kao investicija, delom da pomognem rodjaku. Otisao te '83. na neki turisticki odmor, puno putovao i kampirao (motociklista), dosao i do Floride. Odem da vidim svoju zemlju, ponosni zemljoposednik. Ispostavi se da je plac pravougaonik. 1 acre sirok, 5 dubok. Prva 2 acres livada, a 3 straznjih mocvara ("swamp"). Hteo da kampiram na svojoj zemlji. I, pokazuje mi rodjak sta je moje, setamo po placu, kad se odjednom nesto zeleno mrdne. Kaze mi on, to je "baby" aligator, manje od metra -ma sta on zna, ja sam bio blize, to je krokodil 20 metara dugacak! Usr'o sam se. U strahu, redovne mere i fizika ne vaze. Nista od kampa, nocio sam u motelu. Onda sam, mladi avanturista, prodao taj plac godinu dana kasnije, svojoj majci i ocuhu za $6000. Zaradio, uveren cak da mi prave uslugu. Trebale su mi pare da finansiram putesestvije - vozio sam motocikl od Aljaske do Yu. Krenuo na jug, a kad je postalo toplije skrenuo levo do istocne obale, prebacio motor i sebe do Pariza avionom pa vozio dalje. Jebote. Kupio za $5000 '83, prodao za $6000 '84, moji majka i ocuh cuvali do kraja '90-ih i prodali za $ 80 000! Disneyworld se sirio, turizma k'o sodera i vrednost porasla. Ni prvi ni poslednji put da sam ispao budala. Svejedno, posetio sam jos mnogo puta. Ali, vlaga! Uvek sam imao osecaj da mogu da skocim sa 5. sprata hotela i lagano plivam do parkinga, toliko je gust i vlazan vazduh. Rado povremeno posetim, ali da bih tamo ziveo - ne mogu.

Nisam kritikovao forumase ili neki grupu njih, nego opste stanje u drustvima i drzavama gde se nalazimo. Izvinjavam se ako sam bio povrsan i nejasan.

Malo bih filozofirao. Mozda je namenjeno uglavnom Urosu i/ili Slavisi, a ima i drugih sa slicnim rezonima, no donekle se dotice svih nas. "Mere", drzava, licna sloboda, odluke... Niko od nas nije dovoljno pametan da odlucuje za sve, ali bogami nije ni drzava (u obliku/smislu vrha administrativne organizacije/institucije). U retrospektivi (dovoljno sam mator da imam iskustva i retrospektivu), savetovalo me ili mi ogranicavalo "apsolutnu slobodu" drustvo, uz to i priroda - drzavne zakone sam mozda mogao da izbegnem/zaobidjem, ali zakone prirode/fizike ili odnos komsija prema meni nisam. Ovde je, tokom odrastanja, formiranja licnosti i kasnijeg zivota, uvek imala prednost logika, priroda i fizika. Vise nego drzava ili propisi. Kao dete, prestao sam da kradem voce iz komsijine baste - ne zbog zakona, nego je covek na ogradu stavio bodljikavu zicu. Bio sam sebican, kao sto uglavnom deca jesu, pa tada nisam razmisljao kako se komsija oseca kad mu nestane deo uroda sa stabla. Zato i u ovoj raspravi gledam antivaksersko/antimaskersko razmisljanje kao detinjasto i sebicno. Kao, "nista mi nije, mene nece, a ostale ko hebe." Iz "odraslije" perspektive, gledam i sebe ali i drustvenu odgovornost - "kako ce biti komsiji kad ne nadje urod na stablu." Ovde nije pitanje sta neki jebivetar misli o svojem znacaju u svetu, koliko je pametan i velik (tu ubrajam i sebe, naravno da sam medju "najpametnijima"). Drustveni/naucni/medjunarodni koncenzus je da treba smanjiti rizik ("merama") i vakcinisati cim veci broj ljudi. Takodje, cim brze i ranije. Nema mesta za "licnu genijalnost" i filozofiju. Treba da istrpimo i pelcujemo se, a tek onda mozemo da biramo ko ce u kuci pustati turbofolk vs. klasiku vs. hard rock.

Opet, da kvotujem samog sebe i podelim neka razmisljanja koja imaju veze sa ranijim postom. Imao sam kracu privatnu prepisku sa nasim forumskim kolegom, zanimalo ga je nesto vezano za starost i A-Z vakcinu, pa i da li je zastitila tasta, oca moje zene. Nisam imao bog zna sta pametno da mu kazem. Ovo je deo prepiske, tj. jedan od mojih odgovora: Mozda ce nekome nesto znaciti, vecini nece nista, al' nek' se nadje.

Da kvotujem samog sebe i nastavim. Prvo, svima hvala za saucesce i tuzne emojie... Tuzno jeste, tragedija nije - ipak su to lepe godine i bile uglavnom srecne. Dalje, tasta nije mogla da primi vakcinu - razne kontraindikacije plus nepokretna, a jos nisu "pelcovali" po kucama. Tast, 88 godina star, je primio prvu dozu (AZ), uskoro ce drugu. Cerka, 24 god. stara, ih je cesto posecivala noseci masku. Nije jos na redu za vakcinu, zdrava jeste. Oprezna je, drzi se i "mera" koje su vec zvanicno ukinute. Nista divljanje po klubovima ili vec negde, samo malo privatno drustvio u kuci uz maske i distancu, studiranje u zapecku (nadam se da nece izgubiti jos jednu godinu). Mi odrasli cemo vec nekako. Nije bas lepo uz te neke "mere," ali je verovatno lepse i duze nego bez njih. Nece ni ovo zauvek...

Ne znam zasto se uzbudjujete. U 'rvackoj, sa malo vise od pola broja stanovnika u poredjenju sa Srbijom, danas (zvanicno) umrlo 49. U bolnicama 2201. Inace, danas je sahranjena moja tasta. Imala vise problema, ali valjda je cekala da napuni 83 kod kuce (imala rodjendan 13.), otisla u bolnicu u subotu pa umrla u nedelju...

1. Zarco 2. Miller 3. Quartararo

Takvih stvari nemam. Cuvam neke druge. Imam republicku diplomu "7 sekretara SKOJ-a" za "doprinos razvoju SSO-a" i saveznu plaketu "Ivo Lola Ribar" za rad u omladinskim novinama (obe iz prve polovine '70-ih). Negde su u nekoj fioci ili kutiji, znam da ih imam ali ih vec godinama nisam video. Moja jugonostalgija nema veze sa politickim sistemom ili drzavnim granicama. Svodi se na veliku tugu zbog ogromne stete - ljudske i materijalne - ucinjene tokom raspada na idiotski nacin. Dakle, ne raspada samog po sebi - videli smo na primeru Cehoslovacke da se to moze kulturno uraditi - nego tugujem zbog zla.

Zato jer se lako prenosi, tj. ugrozava i druge a ne samo nevaspitanog pojedinca, a istovremeno je nevidljivo. Duvanski dim je vidljiv i svima je jasno sta se desava ako ja (pusac) tebi (nepusacu) duvam u nos. Zato je lako zabraniti da pusim pored tebe u kafani, a dozvoliti mi da trosim 100 paklica dnevno u svojoj kuci. Posto virus nije vidljiv (ili kapljice proizvedene disanjem), jedini nacin da znamo da te necu ugroziti - ili ti mene - je da budemo vakcinisani, cim blize 100%. Naravno, u pravu si da nista nije 100% sigurno, cak i ljudi jos uvek ginu u saobracajkama mada se vezu pojasevima. Ali je vec i neka verovatnoca puno bolja od totalne neizvesnosti.

Podsetila si me na jedan razgovor izmedju pacijenta i lekara. - Doktore, u poslednje vreme imam problem sa pamcenjem. Odem negde, pa zaporavim po sta sam krenuo... - Hmmm, postoji vise mogucih uzroka. Ispitacemo. Nego, kada ste to prvi put primetili? - Primetio, sta?

Ljudi se svasta pitaju, a na nesrecu ni struka ni mediji ni politicari ne pomazu dovoljno. Mada, pitanje je ima li tu ikome (tj. vecini) pomoci. Ima takvih stvari i na forumu. Licno, mene najvise smeta kad ljudi gledaju stvari crno-belo (ja sam negde upotrebio izraz "digitalno" ali me Uros ispravio i objasnio da u stvari kazem "binarno") i hoce fiksne, kategoricki jasne faktore i parametre. Ljudska tela su izrazito individualna, a i drustva/kulture se razlikuju. Ljudi se natezu da li se antitela razviju 14 ili 27 dana nakon vakcine - glupo, jer ja se napijem od dve case vina vina a moj drugar iste visine i tezine popije dve flase i ne vidi se na njemu. Pa, necemo (najverovatnije) ni razvijati imunitet istom brzinom. Objavljeni podaci i guidelines se odnose na neku verovatnocu ili prosek, a nikako nisu garantovana vrednost za svakog pojedinca! Mudrujemo o smrtnosti, merama i statistikama kao da je Covid-19 jedini faktor. Zasto niko nije primetio da se prosle godine nije srusio ni jedan avion pun putnika, kao ni prevrn'o nijedan autobus pun putnika? Utice li to na statistiku opsteg morbiditeta? Primio sam prvu dozu (Moderna), primicu drugu pocetkom maja. U medjuvremenu (a ni posle toga) ne nameravam da izigravam nevidljivost i otpornost na metke - ili virus. Mesec-dva dana nakon druge, testiracu se na antitela (samo zbog sopstvene radoznalosti, znam da to nije jedini parametar imuniteta), a onda cu pokazati licnu hrabrost tako sto cu konacno otici do cike zubara. Kafane i restorani me ne zanimaju dok se ne proglasi (nadam se da kad-tad hoce) kraj pandemije. edit: slovca

Ti, ili si izdajica samog sebe, ili lazov! Sta sad "scotch i margarita," koji je to djav'o? Ja sam zadodovoljno pijuckao vodka-gimlet sve dok me ti, pokvarenjace, nisi upoznao sa mojitom - a mojito mi se dopao pa ponekad preskacem/menjam. Sad mi kazes da ne mojito nego margarita!? Izgubio si sledbenika...

Andjo, nisam zadovoljan. Ne znam koliko pratis vesti, ali mi izgleda da ih pratis selektivno, najverovatnije Fox... Nisi cula za Gaetza pre skandala? Bio je jedan od najglasnijih kongresmena, borderline QAnon, drzao besede o iregularnim i pokradenim izborima (ponavljao sve sta kaze Trump), pa cak i kad se Kongres vratio u Capitol nakon nereda 6. januara glasao protiv uvazavanja izbornih rezultata u Georgiji, Arizoni i jos ponegde. Bile ga pune vesti. Ne znas ko je tvoj representative?! Pa kako onda izlazis na izbore - biras sam republikance, pa ko god da jesu?

Ne znam jesi li procitao citav moj post - pa i ja sam napisao da su skupi i da im pada cena, pa treba videti jeftinije polovne. I da ih ne treba gledati kao investiciju. No, posto je Eddard napisao da ga za sada interesuje sporadicni turizam, a tek u penziji nesto trajnije, ovako bi MOZDA mogao da vidi vise mesta umesto da odmah kupi nekretninu negde gde ne zna hoce li mu stvarno biti lepo.