DameTime

U finalu Milutinov prevodi loptu u poslednjem napadu pri rezultatu 72:72, dodaje Pokuševskom koji pogađa za zlato. Srbi ludaci sveCki prvaci.

Naravno da sam ironična, jer da je Nedović igrač koji češće uključuje mozak nego ne, bio bi mnogo korisniji svom timu u sezoni iza nas nego što je bio.

Jeste, to se pogotovo videlo u Zvezdi. Meni je smešno koliko je zapravo Aleksaaa ograničeniji igrač (u teoriji) što se tiče skillseta, od Nedovića, a mnogo je konstantniji i zahvalniji igrač za tim. Avramović nije plejmejker, u suštini se priučio za tu poziciju. Ume pristojno da prevede loptu i organizuje, brz je, agresivan na lopti (u odbrani) i ima šut. Na sve to pokazao je određeni kontinuitet u reprezentativnom dresu. Što se tiče odbrane, slažem se sa Bogoljubom da imamo pristojne defanzivce i u Bogdanu i Guduri. Mada će se oni nesumnjivo više trošiti u napadu. Meni se jako dopada versatilnost u rosteru, imamo par igrača koji mogu da igraju PG/SG i SG/SF skoro pa podjednako dobro.

Fin tekst i osvrt na reprezentativnu priču, samo

Pretpostavljam da simpatizeri kluba treba da budu oduševljeni što je produžen igrač koji više nema nikakav doprinos? Jedini igrač s manje doprinosa je Raduljica. Posle će biti zašto nisu dovedene bolje opcije na 2 i 4, a ova dvojica ne sede tu za džabe.

Čezdidgeee, predlažem da se odmah objavi da je dobio doživotni ugovor.

Zašto ova tema nije HOT? 😞

Pošto si ta generacija, onda kapiraš o čemu pišem. Taj doživljaj da se život svodi na borbu za novac, okretanje zarade da se plate računi i otplaćuju neki krediti (za stan, auto). Neko ima i dodatne troškove na svojim plećima pa to izgleda još gore. Nemam ideju na koje uređenje bismo mogli da pređemo, da imam već bismo krenuli u borbu xD Čovek je svako političko-ekonomsko uređenje u prošlosti uspeo da zloupotrebi. U suštini, ono što znam je da moramo konstantno raditi na supresiji negativnih efekata kapitalizma. I da ne sme da se izgubi taj humanistički momenat iako se kapitalizam često svodi na borbu između zveri. Naravno, ustala sam ja X+1 put kad sam X puta pala. Ali to ne čini neuspeh (zavisi šta time definišemo) mnogo prihvatljivijim. Stvari koje sam usput spomenula su neki moji nedozreli delovi ličnosti na kojima treba da radim. Što se tiče rokova, razumem da kad si sam svoj gazda ne želiš presiju, ali jbg, oni moraju da postoje kad isporučuješ neki produkt i(li) uslugu.

Hvala ❤️ Ona je odgledala apsolutno sve utakmice SP u fudbalu, od grupne faze (sve grupe) do finala. Mene bi sramota

Klasična priča prebacivanja lokusa kontrole sa unutra na spolja, iliti - izbegavanje lične odgovornosti.

Dobro došao u klub (sedi, udobno se smesti, Severina playing softly in the background), sa prokrastinacijom se borim već malo jače od godinu dana. Tu je pre svega važan faktor emocionalne nestabilnosti, a meni ne pomaže ni činjenica da imam hronični strah od neuspeha koji mi izaziva anksioznost. Potreba za overachievement-om i bivanjem najbolje u svemu koja me ne napušta od osnovne škole je nešto na čemu ću morati da poradim sa terapeutom. Moj savet (ako ti znači) je da razmisliš o tome zašto odlažeš nešto, jer iza tog nesuočavanja sa stvarima stoji emotivna ili psihološka prepreka koju treba da prevaziđeš. Inače, baš poslednjih meseci razmišljam o svom životu i kako mi je posao postao život. Ujutru ustanem, odem da radim, to bude od 8-10h jer uglavnom radim prekovremeno, dok dođem kući imam snage otprilike da jedem, istuširam se, obavim nešto po stanu i legnem da spavam. I tako svaki dan. Dođe mi da zajebem feminizam i bogato se udam pa da se poslom, koji inače volim, bavim iz hobija. Kapitalizam nas stvarno ubija i mislim da generacije koje su sada oko 25-35 godina to baš osećaju. Posle pune 3 godine konačno sam prošle nedelje otišla na proper odmor, ne da sam uzela slobodne dane kako bih radila za fax, nego sam otputovala negde. Isključila sam notifikacije, nisam odgovarala na mejl, nisam gledala mejlove kako bih kontrolisala polu-sposobne kolege u koje nemam poverenja i nisam razmišljala o poslu. Dokazala sam sebi da je to moguće. Mesecima sam u potrazi za novim poslom, ali bez uspeha. Nisam navikla da me odbiju na razgovorima za posao jer sam svaki put do sada prolazila iz prve, tako da that was a tough one to swallow. Njihov gubitak 😄 No, posle dva meseca zatišja sada imam dva razgovora u nedelju dana. Možda se ništa neće izroditi iz toga ali barem ću imati više iskustva u recruitment procesu, pogotovo na engleskom jeziku. Iskoristih ovaj tvoj post da napišem šta je meni na duši 😄 jer si dao dobar šlagvort. Da ne zaboravim, @RatzenStadt srećno na novom poslu!

Za Kalinića stvarno mislim da nema ni teoretske šanse da bi prešao u KKP. Okej, Obradović je radio s njim u Feneru i znamo koliko cene jedan drugog, ali verujem da i on to zna.

Da, pa za to "stanje u državi" je direktno odgovoran predsednik koji rivalstvo između KKCZ i KKP koristi za svoje političke ciljeve. Prema tome, nije prvi problem jaooo predsednik mora da mu garantuje bezbednost, nego zašto se taj čovek uopšte meša u nešto što mu nije u opisu posla. Ja razumem da je teško skinuti rukavice kad se pišu neke stvari, ali jbg, ako si novinar koji hoće da napiše nekakvu kritiku košarkaške javnosti i društva u celini, onda je to tvoja dužnost.

Pa evo 🙂 A pre toga: Lol, pa je negde provukao kako Jokić jeste patriota i foru da je plakao kad smo uzeli zlato, ali zato što je bio 5mesečna beba. Pa dalje: Ovo zvuči kao da Plavšiću nije problem što se predsednik, pored državničkih obaveza, meša u ovakve stvari i lično garantuje bezbednost bilo kome (umesto da to rade institucije). Nego je problem to rivalstvo (koje svakako jeste jelte), jer da sve nije zatrovano između KKCZ i KKP, eto, preCednik ne bi morao da zove. Međutim, on tretira posledicu, ne uzrok - taj isti preCednik konstantno hrani to rivalstvo jer su mu potrebni politički poeni. A to da je Mirotić košarkaš a ne zaštićeni svedok je svakako istina. I tako, čitav tekst je pun nekih kontradiktornosti i paušalnih procena, mada ima i dobrih strana. Plavšić solidan, ali nije da sam pala na dupe od oduševljenja.

Pratimo i navijamo! Nek daju primer starijima.

Bravo, momci! 💙

Legendarni Čeda Velja i još legendarniji Marinko Madžgalj... Znam napamet celu tu epizodu

Druzila mode on -Vidim, oni će doći...sa nekim...Indijancima!!! I niko ih neće moći oterati... -Ni vilama? -Ni vilama! Druzila mode off

Dremam. Zvoni mi telefon. Keva. Kaže ustaj i pusti RTS 1. Reko' što, šta ima? Kaže igra Zvezda protiv Fiorentine. Pa dobro, kažem. Zvezda vodi 5:0, reče ona. I dodaje da dugo nije videla da neki naš klub igra smislen fudbal.

Svaka čast, nego htela sam da bacim foru na konto ovog teški centar protiv ekipe matoraca, ali

Ja mislim da je svaki čovek na svetu sujetan, samo neko to drži pod kontrolom manje, a neko više. Takođe mislim da kod mnogih pogotovo dođe do izražaja što su stariji, džangrizaviji i nemoćniji da to nešto što su radili na veoma visokom nivou i dalje rade na tom istom nivou. Slažem se da Kari može da postavi igru, nije on baš izlapeo do nivoa da o košarci ništa ne zna, mislim nemoguće je s obzirom na karijeru koju čovek ima. I da, zato mu treba pomoć sa strane tokom tekme, jer mu jeste slabija strana ta reakcija u real tajmu, jbg to ide s godinama. I ne mislim ovo kao podsmeh, nažalost ga zaista stižu godine, kao i svakog čoveka. Ova Đilasova priča da igrači njemu otkazuju jer, šta ja znam, pušta kasete od pre 30 godina, je zaista smešna. Mislim ako će neko lakše da zaspi zbog Jokićevog otkaza na taj način, ok (ostali su povređeni). Apropo Saleta, jeste pokojni Duda to pokrenuo, ali sam ubeđena da je generacija kliknula sa Saletom baš zato što su ga i dalje gledali kao košarkaškog Boga (ateisti stop).

Ne ide mi u glavu

Pa dobro, većinu ovoga je mogao sročiti bilo ko od viđenijih forumaša ovde. Svakako da je poentirao na više mesta; ali evo i u delovima koje si citirao se tačno vidi gde je malo skidao rukavice, pa ih malo o5 navlačio i tako u krug. Ako neko na SK može da napiše oštriji tekst na temu to je Plavšić, a pogotovo ako je ovako opširan - očekujem više. Ili ga piši do kraja ili ga nemoj ni pisati jbga.

Što se tiče tog odazivanja Saletu i vraćanja kulta reprezentacije, ima i do toga što su momci njega doživljavali pre svega kao igrački autoritet. Đorđević je dovoljno mlad preuzeo reprezentaciju da su ga se budući reprezentativci još uvek sećali kao igračke ikone - čoveka koji je dao 41 poen Litvaniji u finalu EP 1995, one clutch trojke u KKP itd. Samim tim je njemu bilo mnogo lakše da vrati taj kult reprezentacije kad je on njen živi predstavnik. Dok je Pešić svakako izašao iz trenerskog prajma, ogroman je taj generacijski jaz između njega i reprezentativaca, a ne pomaže ni što je toliko sujetan da bi po svaku cenu da fura neku svoju priču koja očigledno ne daje rezultate. Nadajmo se da će ove godine ipak biti bolje...

+ 1 Nešto je kao hteo da iskritikuje, ali u stilu - malo bi, malo ne bi. Izdvojila bih ovaj deo: