DameTime

Yago je suvo zlato, uvek daje 100%. Nedović je uspeo da da 20+ poena i nema nikakav impakt, što je slika i prilika njegove karijere.

@bosMan_jr Recimo gledam sama, pored toga što maltene niko u mom okruženju ne prati basket, jer nikad ne znam kako ću da se ponašam. Naravno kad gledam neke timove sa kojima nemam emotivnu povezanost, sve je ok. Ovih oscilacija o kojima pričaš ima, samo ne znam šta moderacija tu može da uradi. Neko žešće vredjanje igrača se valjda već kažnjava... Tako da msm da zapravo treba da se obratiš kolegama forumašima.

Ja sam napisala PP @Kosjan Willavić kad sam videla upis, u nadi da ga može editovati i izbeći ban 😄 Pošto je korektan forumaš i ne verujem da bi bio banovan izvan ove situacije. Lepo je od moderacije što kažnjavaju samo restrikcijom postovanja, msm da to još više ima smisla te da će forumaši vremenom usvojiti naviku da ne pišu želje, čestitke i pozdrave na matičnoj temi. Što se tiče live teme, ona jeste uglavnom nečitljiva, pogotovo kad nešto ne ide kako su forumaši zamislili. Verujem i da su čak slobodniji nego inRL (minus baš sočne psovke i uvrede), jer retko kada imaš na jednom mestu toliko ljudi koji navijaju za isti klub. A možda samo ja utakmice uvek gledam sama:)

Kaže svež Tobi, nije igrao protiv KKP... Svi srpski komentatori su nepodnošljivi.

Nemoj bre, ko će posle da se rve s Jokićevcima ako te banuju? 😞

Dis iz samting nobadi vil rimembr...

Isto, mada u poslednje vreme koristim ove tonike za džin što Safet pominje. Čak mi je i lepše tako. Ha-ha-ha.

All-Star je neka kombinacija popularnosti i individualnih statsa igrača, ne mora da ima mnogo veze sa plasmanom tima na tabeli. S obzirom na to da 50% čine glasovi gledalaca, a znamo da su neke fan baze aktivnije od drugih... Npr. pre koju godinu su Dubs fans najlaganije izglasali Kleja na AS, koji je u tom trenutku bio povređen i uopšte nije igrao (slično je bilo i sa Stephom). Koliko god gotivila Jamala (nevezano za to sa kim igra huehue), msm da ove sezone nije AS, što ne znači da neće biti u budućim sezonama.

Tzv. bambus, omiljeni na žurkama, rođendanima i ekskurzijama početkom 2000ih 😄 A džin-tonik? 😄 Ne znam šta mi je omiljeno, nisam neka velika ljubiteljka koktela... Recimo Mai-tai, Blue lagoon, Sex on the beach...

U Zvezdu

Promene raspoloženja su ti skoro kao moje Šta je najgore što može da se desi? Izgubićete par utakmica u EL. Do juče si mislio da je to unapred odredjena realnost. Da li možeš da utičeš na to? Ne možeš. Daklem sad je na igračima da zbiju redove, možda ih ovo dodatno ojača kao repku sa Borišom (mada naravno nije ista ozbiljnost situacije). Što bi rek'o Hagrid - What's coming will come, and we'll meet it when it does.

Ne možemo govoriti o jednom, opštem pogledu na čovekovu psihu koji bi bio primenljiv na sve ljude. Mogu ti dati dva odgovora, prvi se tiče grana psihologije koje se bave različitim aspektima iste, a drugi se odnosi na teorijske pristupe u psihologiji. Teorijske psihološke discipline Opšta psihologija - bavi se opštim pravilima i zakonitostima psihičkog života. Fiziološka psihologija - bavi se organskim osnovama psihičkog života, jer svi psihološki procesi imaju osnovu u nervnom sistemu, receptorima, mišićima, hormonima itd. Razvojna psihologija - je široka oblast koja proučava, kako sam naziv kaže, razvojne procese psihičkog života. Možemo govoriti recimo o kognitivnom razvoju dece, emocionalnom razvoju adolescenata i sl. Socijalna psihologija - proučava ponašanje čoveka u grupi, tj. društvu. Bavi se interakcijama u parovima (dijadama), malim grupama ili velikim grupama, kakve su i narodi i nacije. Predmet proučavanja su takođe i sukobi, nasilje, politička opredeljenja, stavovi i promene stavova, stereotipi, predrasude i diskriminacija itd. Zoopsihologija - bavi se psihičkim životom i procesima u životinjskom svetu, što je jako bitno jer znamo da su neki procesi kod ljudi slični kao kod životinja. Psihometrija - za predmet ima merenje psiholoških pojava. Uglavnom možemo govoriti o testovnom (upitničkom) ispitivanju različitih psiholoških pojava koje je moguće ispitati na taj način, gde se psiholozi bave konstrukcijom instrumenata koji mogu da ih valjano izmere. Primenjene psihološke discipline Pedagoška psihologija - bavi se procesom učenja, faktorima koji olakšavaju učenje i motivacijom za učenje. Ovo je takođe široka oblast jer obuhvata pitanje saradnje između roditelja i nastavnika, savetovanje roditelja, proces ocenjivanja, bavljenje decom kojoj je potrebna posebna podrška u učenju (bilo da su darovita ili ometena) i sl. Industrijska psihologija - proučava aspekte rada, šta olakšava rad, šta motiviše ljude za rad, povećava njihovu produktivnost i efikasnost, fenomen burnouta itd. Klinička psihologija - bavi se proučavanjem i dijagnostifikovanjem psiholoških poremećaja i pomaganjem pojedincima koji pate od njih. Forenzička psihologija - najčešće u oblasti kriminalistike, za predmet ima utvrđivanje psihološkog stanja počinitelja različitih krivičnih dela i resocijalizacijom. Mentalno zdravlje - tzv. "preventivna" grana psihologije koja se bavi očuvanjem mentalnog zdravlja pojedinaca i izbegavanjem pojave psiholoških poremećaja (kad god je moguće). Ove grane psihologije se razlikuju po predmetu proučavanja, tj. po tome koji aspekt psiholoških zbivanja njih zanima. Teorijski pravci se pak razlikuju po tome na koji način objašnjavaju psihološke pojave. Strukturalizam Vilhelm Vunt (1879) je osnivač ovog pravca i njegov glavni teoretičar. Smatrao je da predmet psihologije treba da budu svesne pojave, a cilj otkrivanje njihove strukture. Verovao je da su sve psihičke pojave sastavljene (strukturisane) od nekih osnovnih elemenata, kao što su opažaji i oseti. Funkcionalizam Kao odgovor na Vuntovu teoriju, William James je krajem 19. veka pružio teoriju po kojoj su predmet psihologije mentalne operacije i ponašanja koja imaju ulogu u čovekovom prilagođavanju. On je akcenat umesto na strukturu stavljao na funkciju, tj. smatrao je da sve psihičke pojave imaju određenu adaptivnu vrednost. Bihejviorizam John Watson 1913. godine daje još oštriji odgovor na strukturalizam, definišući psihologiju kao "nauku o ponašanju". Cilj psihologije treba da bude poznavanje zakonitosti u ponašanju, predviđanje i kontrola istog. Watson je smatrao da sve psihološke pojave mogu da se svodu na proste S-R veze, gde je svako R - reakcija posledica nadražaja koji stvara određeni S - stimulus. Ova tri pravca su značajna jer se psihologija vremenom od teorije (strukturalizam, gde je Vunt kao metod koristio samo introspekciju) pomerila ka empiriji, pošto je William James kao metod koristio kombinaciju introspekcije i spoljašnjeg posmatranja, a Watson se bavio isključivo spoljašnjim objektivnim posmatranjem ponašanja. Geštalt psihologija U Nemačkoj 1912. godine Kurt Koffka, Max Wertheimer i Wolfgang Kohler kao predmet psihologije postavljaju svesne pojave i ponašanje čoveka. Osnovna teorijska postavka glasi da je celina - geštalt - više od prostog zbira delova. Najviše su se bavili različitim aspektima opažanja. Psihoanaliza Druga sila u psihologiji (prva je bihejviorizam), nastala pre svega kao psihoterapija. Freud se bavio izučavanjem nesvesnog dela ličnosti i nagona čoveka, zauzimajući psihodinamički pristup u proučavanju. Odnosno akcenat je stavljao na afekte, unutrašnje konflikte čoveka zbog borbe sa nagonima i mehanizme odbrane. Humanistička psihologija Treća sila u psihologiji, centralni teoretičari su Abraham Maslow, Carl Rogers i Gordon Allport. Smatrali su da predmet izučavanja u psihologiji treba da bude zrela, svesna i integrisana ličnost tj. odrasla osoba. Najviše su se bavili onim jedinstvenim i neponovljivim u pojedincima, ovaj pravac je manje egzaktan od prethodnih. Kognitivna psihologija Sredinom 20. veka u psihologiji preovladava proučavanje opažanja, učenja, pamćenja i mišljenja. Kognitivisti smatraju da predmet proučavanja treba da bude način odabira, primanja, obrade, čuvanja i upotrebe informacija dobijenih iz čula; korišćenjem spoljašnjih objektivnih metoda. Kulturno-istorijska psihologija Lav Vygotsky i Alexander Luria se početkom 20. veka okreću izučavanju svesti tj. viših mentalnih funkcija, kao što je mišljenje i govor. Osnovna teorijska postavka glasi da je psihički razvoj određen socio-kulturnim razvojem pojedinca. Vygotsky je zastupao tvrdnju da govor ima socijalno poreklo, tj. da se jezik razvija pounutravanjem spoljašnjeg (deca slušaju roditelje kako pričaju i usvajaju reči itd). Eto, mislim da sad imaš dovoljno materijala da istražuješ dalje:D

Da, slažem se sa ovim, svakako je trajalo dok su pomenute ekipe bile u tim sastavima. Samo htedoh reći da je to nešto najbliže "rivalstvu" što DEN ima. Realno u celoj NBA jedino pravo rivalstvo je LAL-BOS, sve ostalo nema ni kontinuitet ni oštrinu da bi se nazivalo rivalitetom u pravom smislu te reči. @Big Ticket Kolege se uglavnom šale Da nema tog saltinessa ova tema bi bila polumrtva većim delom sezone, budimo realni. Ja lično imam problem sa tom našom (srpskom) prirodom da u svemu vidimo teorije zavere, pa se valjda iz tog straha svi rivali nipodaštavaju čim imamo supertalentovanog sportistu (Novak, Jokić). Zaista mi se dizala kosa na glavi od komentara da Jokaru neko sabotira, kako liga neće dozvoliti da Denver uđe u finale nego moraju Lakersi, da neće da mu daju 2. MVP nagradu jer je belac (i Srbin), da su Ameri nepismeni (glupi i ne znaju košarke) (eo i gore primera)... Da nije tih "nepismenih Amera" on bi verovatno radio neki stotinu puta manje plaćen posao

Cenim sugestiju 😄 i jesam salty, mislim ja ni ne krijem da lika ne podnosim:D

Ostaviću još 2000. Ko ima hrabrosti da podržava njegovo podržavanje žvalje, valjda ima hrabrosti i da ga neko proziva.

Ma nije sporno da su ih dobili fair and square. Samo mi je smešno kako stalno potenciraju Lejkerse, a Denver je imao neko rivalstvo pre svega sa Jutom i Portlandom, zbog onih triler plej of serija. Znaš kako, ranije sam prema njemu gajila makar poštovanje (ako ne simpatije) zbog košarkaškog umeća. Ali sad mi se baš zgadio lik. Naravno, moje mišljenje je samo jedno u moru drugih ;D

Da, Ponitka je potpuno neiskorišćen. Sveden je baš na ulogu Papapetrua od prošle sezone, a i on je mogao mnogo više u napadu. Mateuš se potpuno podredio ekipi, rilja u odbrani a Željko mu vraća tako što ga šilji na njemu klupom posle prvog lošijeg poteza.

Ali što bi navijači Denvera/Jokićevci da daju franšizi na bitnosti tako što forsiraju neko rivalstvo sa Lejkersima

Ne, uopšte nije tako, već ti odgovaram da kao moderator ovakvim tvrdnjama direktno doprinosiš tome na šta tema liči. Nije zgoreg malo više pažnje obratiti na suštinu nečijeg upisa. Nije sporno da ih ima, sporno je ovo "mnoga deca ispod 18 godina se bore", neodredjene tvrdnje koje služe da se racionalizuje i relativizuje stradanje dece koje veze nemaju sa Hamasom.

Šta sam tačno tebi podmetnula, pošto govorim o generalnom stanju na temi i šta je sve dopušteno pisati? Nisi pisao ti već forumaši koje nikad niste sankcionisali. A tome direktno doprinosiš ovakvim paušalnim izrazima, koji racionalizuju svakodnevna stradanja dece.

Ono sa Ponitkom i poljskom zastavom je realno bilo jako dobro Šalu na stranu, i ovde se dosta mrači nakon tekmi, ali je publika nekako iznivelisana. Ima onih koji gaje nepresušni optimizam kad je ekipa u pitanju, a ima i onih koji potežu za tvrdnjom da ista ne može ništa "kad je tvrdo". Podsetila bih da se to isto pisalo i prošle sezone - kako igrači ne mogu da dobiju tvrde utakmice za biti ili ne biti. Ali su ipak dobili više takvih tekmi (ok neke i izgubili). Stvaranje tima je dug i naporan proces. Želimir je tek u 3. sezoni u Feneru u kojoj je imao Ekpea, Bogdanovića, Kalinića, Veselog itd. uspeo da osvoji EL. Tako da, grobari, brace yourselves. @Barkley#34 Volim što svi verujemo da je Željko imao neku (vaspitnu) zamisao sa tim rotacijama, a možda se samo zajebao

Dakle kažeš da neko ovde koristi proizvoljne brojke, dok ti koristiš više nego proizvoljne odrednice da bi racionalizovao stradanje dece u Gazi. Pa tako imamo "mnogo boraca mlađih od 18 godina" i tvrdnje da većina (dece) podržava Hamas ili se čak bori, što se sve odomaćilo na ovom forumu. A to je, dragi moj, takođe propaganda, samo izraelska.