DameTime

Ovo dete je definitivno čudo! Svaki put se naježim kad čujem njenu verziju:

Odlična.

Brus Vilis ima neki oblik afazije (nisam videla da su eksplicirali koju, a ima ih više) koja je uzrokovana oštećenjem dela mozga koji je zadužen za razumevanje i obradu jezika. Verovatno najpoznatija je Brokaova/Brokina afazija.

Auh, šta bi ovo? Ubija dete, bekhend iz pakla 😄

Konačno!

Samo nam još on fali. 😄 Taman da ne odem 🤣

Sve bi to bilo ok da ovo nije iscenirano do bola. Režiser "incidenta" bi bio nominovan... ali za Zlatnu malinu. Kris Rok pravi grimase pre nego što ga je i dotakla ruka Vil Smita. S druge strane, Vil Smit koji je iznosio prljav veš svoje porodice i pričao kako ga žena vara, sad naprasno dobije poriv da brani njenu čast u prajm tajmu. Ajte molim vas 🙃

"Friendly" glasanje odavno ne važi onako eksplicitno kao što je nekada (da će Kipar dati Grčkoj 12 poena, Letonija Rusiji 12 poena i sl).

Jako volim ovog vocal coach-a, lepo objasni sve. Više nema sumnje koliko je Damiano vrhunski pevač, svakim danom postaje sve bolji.

Vil Smit oko 20 godina čeka da ga se uzme u obzir kao ozbiljnog glumca i onda sve to upropasti na najgluplji mogući način. Bilo iscenirano ili ne, ovo mu uopšte nije bilo potrebno. Teško da postoji bolji film od ovog. 🙂

Meni deluje da je bilo iscenirano. Gledanost dodele Oskara nikad nije bila niža (samo 9 miliona, poređenja radi, prošle godine je Evroviziju gledalo preko 180 miliona ljudi) te su morali da naprave neku "foru".

Masterpiece od albuma, brutalan.

Dino ❤️

Danas su nam na poslu tražili da smislimo reaction objave (mimove) na situaciju, samo sam bila u fazonu: molim vas da to ne objavljujemo nigde 😄 Inače, Dune pokupi 6 Oskara, očekivano sve u kinematografskom (tehničkom) aspektu.

Osim situacije s Vil Smitom, meni su svakako interesantni sinoćni dobitnici Oskara. Neki su mi, priznajem, bili neočekivani: Best picture - CODA Best actress in a leading role - Jessica Chastain (The Eyes of Tammy Faye) Best actor in a leading role - Will Smith (King Richard) Best director - Jane Campion (The Power of the Dog) Best actress in a supporting role - Ariana DeBose (West Side Story) Best actor in a supporting role - Troy Kotsur (CODA) Best original song - Billie Eilish, Finneas O'Connell (No Time to Die) Best documentary feature - Summer of Soul Best original screenplay - Kenneth Branagh (Belfast) Best adapted screenplay - Sian Heder (CODA) Best costume design - Jenny Beavan (Cruella) Best international feature film - Drive My Car Best animated feature film - Encanto Best visual effects - Dune Best cinematography - Greig Fraser (Dune) Best makeup and hairstyling - The Eyes of Tammy Faye Best production design - Zsuzsanna Sipos, Patrice Vermette (Dune) Best film editing - Joe Walker (Dune) Best original score - Hans Zimmer (Dune) Best sound - Dune Best live action short film - The Long Goodbye Best animated short film - The Windshield Wiper Best documentary (short subject) - The Queen of Basketball

It ends with us - Colleen Hoover Priča koja počinje relativno lagano i simpatično do kraja pruža lekciju o nekim važnim i teškim izborima, koji se donose zarad dugoročnog dobra (sopstvenog i svojih bližnjih). Još od tinejdžerskih dana cenim Collen Hoover kao jednu od kvalitetnijih autorki pretežno YA (Young Adult) žanra, no ovom novelom je nadmašila samu sebe. Pogotovo kad se uzme u obzir da je inspiraciju za priču i likove pronašla u sopstvenom životu. Lili i Rajl se upoznaju jedne večeri na krovu zgrade u Bostonu, večeri kada je oboma bio potreban iskren razgovor (naked thruths, kako ih oni zovu). Oboje veruju da se više nikada neće videti. Šest meseci kasnije putevi im se ponovo ukrštaju i kontakt je neizbežan. Rajl veruje da nije sposoban za vezu i apsolutno je posvećen profesiji neurohirurga, dok Lili ne praktikuje veze za jedno veče. Ipak, Rajl je taj koji menja svoju "filozofiju života" i brže nego što bilo ko od njih dvoje to može da obradi žive zajedno, a još brže su venčani. Negde između toga Rajl počinje da pokazuje i svoju drugu stranu. Lili je odrasla u kući u kojoj je nasilje bilo kao dobar dan. Otac je tukao majku a onda se izvinjavao, obećavao da će se promeniti i to je predstavljalo začarani krug. Samim tim, bila je ekstremno osetljiva na takve obrasce ponašanja. Colleen je savršeno prikazala njen unutrašnji konflikt kada Rajl pokaže svoju agresivnu stranu kroz nekoliko, kako ih je ona nazivala, incidenata (šamar, još jedan šamar, guranje niz stepenice, silovanje u braku) - jedan deo nje vrišti da ga ostavi, dok je drugi deo uporno pronalazio opravdanja za Rajla. Čak i ako je bila svesna da je odluka koju donosi loša i da proživljava nasilje koje je njena majka proživela u braku sa ocem, ona je i dalje ostajala sa njim. Mislim da je to najbolji odgovor na pitanje a zašto ga ne ostavi ako je maltretira? Lili je povremeno umesto sebe videla majku, umesto Rajla je videla svog oca, ali je veći deo vremena provodila tražeći razlike između njih dvojice. Odluka koju Lili donosi na kraju me je zapravo učinila najponosnijom na nju, kao ženu: Emotivna priča o životu, izborima i unutrašnjim konfliktima koji im prethode. Preporuka.

Možda da malo smirimo skepsu prema Amerima. 😄 Ja recimo pratim njihov The Voice i tamo se ne pojavi jedan pevač koji je baš loš i sl. Plus imaju stvarno veliku muzičku industriju gde se može iskopati dosta kvaliteta, mada naravno da ima i treša. Pristalica sam stava da je snimljeno sve što može da se snimi. Sad je pitanje kako će ko da prepakuje neki sadržaj i osveži ga (uvek kao primer uzimam Maneskin koji u 2021-22 osvežavaju glam rock iz 80ih). Što se tiče ASC-a, ovo za sada jeste loše tj. više bezvezno i neinteresantno nego loše. Ova devojka koju je Klotzen prikačio je ok, ništa specijalno, pesmičica za 15. mesto max na Evroviziji (pre 10ak godina bi bila bolje plasirana). Na 16:38 je Majli Sajrus iz svoje faze u 2010. godini xD

Zauvek omiljeni film.

American psycho (2000) Ovaj film Meri Herona je definitivno snimljen tako da nikoga ne ostavi ravnodušnim. Zaista odličan film koji na zanimljiv način portretiše osobu sa psihopatskim tendencijama - kao zgodnog bogataša sa visokim socijalnim statusom, koji živi dvostruki život (poput Ted Bandija). Ljudi koji su duboko psihološki uzdrmani (poremećeni) nisu samo siromašni, beskućnici i oni na margini društva. Naprotiv, najčešće je upravo suprotno i dobro je da imamo što više filmova koji razbijaju taj stereotip. Osim što sa odmicanjem filma Patrik ima sve jaču (i češću) potrebu da ubije, on ima poteškoće da održi svoju masku kakvu prikazuje u društvu (I think my mask of sanity is about to slip). Ono što je zanimljivo jeste da bira oružje na osnovu karaktera žrtve, apsolutno je svestan svega što radi i u koliko je lošem psihičkom stanju. Ono za čim Patrik traga je neka vrsta oslobođenja (katarze) koja bi se ostvarila kroz kaznu za njegove zločine. Na taj način bi okruženje primetilo njegovu "pravu prirodu" i prestali bi da na njega gledaju tako površno. Međutim Patrik shvata da je to nemoguće kada ni njegova verenica ne primeti da crta mrtvu devojku i spominje svoj nagon za ubijanjem. Sam kraj je savršen i jedini mogući kraj ovog filma. Nakon priznanja advokatu i svojim "prijateljima", Patrik shvata da kazna koju želi (i zaslužuje) neće nikada doći - jer nikog nije briga. On će nastaviti da ubija u potrazi za tim i biće deo začaranog kruga (There is no exit) koji apsolutno nikome ništa ne znači, kako navodi u monologu, jer ga niko zapravo ne primećuje. Bejlova interpretacija je 10/10, savršen primer method actinga, dok film i nije baš za desetku.

Pa možda je srećna što je raskinula jer je npr. odnos bio toksičan. 😁 (nisam ispratila tekst)

1986. ❤️

Letonija je uz Norvešku i nas sa potencijalom za visoki plasman kao "čudna pesma". Videćemo kako će proći ali mislim da su sve 3 materijal za (bar) top 10. Albanija mi deluje kao flop uprkos hajpu fanova.