DameTime

Dakle, imamo situaciju da se moderator našao lično prozvanim u upisu koji nema nikakve veze s njim, tako istrigerovan je upotrebio ad hominem, a kad je dobio ad hominem kao odgovor, shvatio je da ad hominem ipak nije okej i udelio warn. Samo drugom forumašu, razume se. Sve je potpuno logično, nothing to see here.

Čovek je izrekao svoje mišljenje, kao i svaki drugi učesnik teme. Sve i da je to mišljenje neutemeljeno ili netačno, može se to reći i npr. ovako: ne slažem se, mislim da ovo što pišeš ne odražava stanje na terenu. Evo zašto tako mislim (insert argument) i evo dokaza (insert izvore)... Umesto takvog, argumentovanog stava, on je dobio odgovor učitavanje da je nešto (pretpostavljamo i šta) proglasio pobedom 1999. godine. I to od strane moderatora. Koji će posle na ovoj temi da drži slovo o načinu komunukacije. Sa neistomišljenicima jelte.

Naravno da mislim, pa ipak sam ja iz kruševačkog kraja.

Ne vidim zašto je problem nazvati ovo što USA radi fijaskom, s obzirom na izjave njihovog preCednika, koji nonšalantno tvrdi da ih razbijaju - dok je stanje na terenu malko drugačije. Ali bitno da učitavanje "kao što ste u junu 1999. ono nazvali pobedom" nije nivo Informera.

Ne vidim čemu ovo pitanje. Činjenica je da je Fensijev komentar bio prilično bezobrazan, čim neko ne hvali učinak USA&IDF i situaciju u Iranu, dobije onakvo učitavanje. Hoćemo tako da komuniciramo?

Konačno nešto što mogu staviti u CV! Koji je to kompleksaš... Konglomerat dijagnoza koje ne može raščivijati ni skup najboljih psihologa i psihijatara.

Evo i celog trailera.

Dok sam šetala gradom predveče, "sretoh" Sašu, umalo se nismo sudarili - on ne gleda kuda ide, a meni ne pada na pamet da se sklonim. 😁

Kad sam bila baš klinka, bila sam kao nešto kritički nastrojena prema Đinđiću. Što sam starija (i, nadam se, zrelija), sve sam bliže ovome što je Mek pisao. A ako je Zoran, čak i uz činjenicu da nije bio "cvećka" i da je pravio velike greške, bio ono najbolje što smo iznedrili... onda je to do nas, je l' (au jbt, zvučim skoro kao Vasa ili Eddard😁).

Malo kasnim sa odgovorom, najviše jer nisam imala pojma o čemu me pitaš 😁 Poslušala sam par uradaka, šta znam, meni okayish. Može da ide u pozadini dok nešto radim.

Baš poslednjih dana razmišljam o tome kako će biti godinu dana od tog protesta.

Nisam sigurna šta da mislim 😄

Pogađaj dva puta.

Pisala sam o nečemu drugom - sposobnosti i snazi, da joj taj muškarac bude partnerska podrška. Ne mora nužno da ima definisanu poziciju u društvu i bogznakakvu materijalnu prednost. Evo osoba koja je sticajem okolnosti predsednik Srbije ispunjava obe stavke, pa sumnjam da ga mnogo žena vidi kao materijal za partnera. Postoji element da što su žene finansijski nezavisnije i uspešnije, sve više u partneru traže emocionalnu zrelost i podršku, što se kod dečaka nažalost slabo podstiče. Zbog toga sam u svojoj definiciji pobede nad patrijarhatom pisala upravo o odgajanju generacija dečaka kod kojih se emocionalna zrelost podstiče koliko i kod devojčica. Jedna poznanica je izjavila nešto sa čim se veoma slažem, parafraziram: ja sam toliko sposobna i samostalna da sam sama na 100%. Meni treba muškarac koji će da me digne na 105%, ne da me spusti na 90%. Pa čak i za onog koji me drži na 100%, nisam sigurna da to želim.

Iz moje perspektive da, mada (još uvek) nemam decu.

Očigledno se nismo razumeli. Uzeo si deo moje rečenice - nositi nekog na grbači - i predstavio to kao da je u pitanju binarna opcija (jedan partner zarađuje i on nosi na grbači ovog koji je nezaposlen). Što uopšte nisam pokušavala da iskomuniciram, btw. Naravno da je ok da gospođa radi i zarađuje, dok se ti baviš kućom i detetom - dokle god je to posledica vašeg dogovora i oboje ste u redu sa tim. To je neki zdrav balans. Ono o čemu sam ja pisala u primeru nositi nekog na grbači je disproporcija obaveza koja ide ka jednom partneru, dok drugi partner jednostavno od svega toga profitira. Nemojmo biti nerealni, ne postoji osoba, bilo žena ili muškarac, koja bi volela da bude u partnerskom odnosu gde treba i da radi 8-9h, i da čuva dete, da plaća račune, da čisti, pere i kuva itd. Zato što to i nije partnerski odnos. Sad, na temu kapitalizma - ako želiš da platiš brigu i negu za dete dok vi radite, moraš da radiš k'o konj, što onda ostavlja malo prostora da se posvetiš sebi, a na kraju krajeva i partnerskom odnosu. Odatle ovo što je JPM spomenuo, da danas TV i telefoni odgajaju decu. Kapitalizam nas dovodi u situaciju da žongliramo između karijere, brige o detetu, brige o sopstvenom fizičkom i mentalnom zdravlju, društvenom životu, odnosu sa partnerom itd. Naravno da će za većinu ljudi ovo da postane overwhelming u nekom trenutku života i da je velika verovatnoća da neku "lopticu" ispuste. Rešenje - jake socijalne politike, dok ne srušimo kapitalizam i smislimo nešto bolje, što do sada nismo probali.

Svrgnuti i kapitalizam, zajedno sa patrijarhatom. 😁

Tačno je da ne mora, ali isto tako činjenica da moraju da rade + pronalaze vreme (i energiju) koje će posvetiti detetu jednostavno stvara pritisak na oba roditelja. Ako ga ostave babama i dedama - kratkoročno može biti korisna stvar, dugoročno babe i dede krenu previše da se mešaju u vaspitanje i pokušavaju da isprave sopstvene roditeljske greške, što posebno frustrira. Ako ga daju u jaslice i kasnije vrtić - ostane malo vremena koje dete provodi s njima na dnevnom nivou. Ako se jedan roditelj "žrtvuje" da ne radi i bude kod kuće sa detetom - gubi na karijernom polju, što je posebno istaknuto u slučaju majki.

Naravno da je tako, ali određeni ljudi ipak ostaju u takvim odnosima, iako se ne osećaju voljeno i poštovano. A zašto to rade je kompleksno pitanje i odgovor uključuje uticaj patrijarhalnih obrazaca - kod oba pola.

Patrijarhat utiče negativno i na dečake/muškarce. Ali jbg, ne možeš to da vidiš kad većinu onog što dolazi od feministkinja doživljavaš kao neki lični napad. Imam argumenata koliko hoćeš, kao i sistemskih podataka koje uglavnom i iznosim na ovoj temi. Takvi argumenti su i u upisu koji si citirao. Međutim, ako iznova na tu argumentaciju dobijem priču koja uključuje anegdotalne i lične primere, ne bih dalje da gubim vreme.

Eh te žene, samo bi da iskoriste i tlače muškarce. Ne razumemo se, jer ja na ovoj temi uporno pišem iz perspektive sistema, ne pojedinačnih i anegdotalnih primera. Postoje različiti parovi, recimo polaritet (u karakternom smislu) je veoma čest - ono čuveni da se suprotnosti privlače - tako da je jedan partner "dominantniji" (što ne znači automatski naređivanje i apsolutnu kontrolu). Ovo da žene poprimaju "tlačiteljske" osobine, u svetu u kom muškarci još uvek donose odluke i gde neke države zabranjuju abortus je... nonsense, da se blago izrazim. Čini mi se da smo već komentarisali na temu da je patrijarhat uzeo evolutivne procese i zloupotrebio ih.

Obrasci ponašanja koje patrijarhat podstiče ne uključuju samo finansijsku zavisnost žene od muškarca. Vrlo je značajan element nemoj da se žališ, on je muškarac, neće on sad da se menja zbog tebe, znaš da su muškarci manje emocionalno zreli od žena itd.

Stvar je u obrascima ponašanja, koji se usvajaju pod uticajem patrijarhalnog vaspitanja - i kod devojčica i kod dečaka. U tim obrascima leži odgovor na pitanje zbog čega ta sposobna žena za partnera odabere nesposobnu budalu. Trenutno čitam knjigu "Žene su besne" autorke Jennifer Cox, koja se bavi upravo temom ženskog doživljaja besa. Taj bes se najčešće ne ispoljava niti komunicira, jer nas patrijarhat uči da ćutimo i potiskujemo ga.

Šta da ti kažem, na svemu tome možeš da zahvališ patrijarhatu.

Pa naravno da vole, kad ih društvo (patrijarhat) uči tome od malih nogu. Kao što patrijarhat uči žene da gledaju u muškarce kao u spasioce, decision makere, one "racionalnije" u odnosu... E sad, koliko god da je žena nezavisna, ona će i dalje tražiti partnera kog smatra snažnim i sposobnim. I taj odnos je prilično linearan - što je žena sposobnija, traži sposobnijeg partnera. Niko ne želi da deli život sa osobom koju treba da "nosi na grbači". Kako ja to vidim, ovo je direktna posledica uticaja Andret Tatea (i drugih sličnih likova koji su dobili mesto u javnom prostoru), kao i rasta popularnosti manosphere kulture.