Div

CIA i Vatikan i Soroš i Rokfeler...

Na ovoj teme se piše o eksploataciji litijuma, rudarenju, otimanju imovine, trovanju, budalaštine pišu oni koji to ne vide, koji znaju ko je glasao za Miloševića, a ne zanaju ko je sede u Miloševićevoj vladi i partiji, smetaju im profesori hemije, tehnologije i geologije i ono što tvrde kao stručnjaci a ne smetaju im popovi koji su se udružili sa RT, koji ne dozvoljavaju ulazak u crkvu protivnicima otvaranja rudnika na plodnoj zemlji, filozofiranje, da ne kažem sviranje onome je svesno zalaganje za trovanje vode, nešto što je već sada, a tek će biti najvredniji resurs, nezamenjivo je, niko ne može bez njega, jebeš električne automobile, biće baterija i bez litijuma, smisliće kinezi i japanci nešto, a već su smišljene pedale, i jedna naučna institucija koja se bavi zaštitom vode je prodata mafijaškoj firmi koja se inače bavi nekom građevinom i transportom, sad će dobiti od sebe i sertifikat da je to dobro, da nam voda i ne treba, pićemo pivo samo i šampanjac samo dok legnu milijarde koje smo zamislili.

To je još uvek bolje nego kad mlađe ima 37.

Evo, nasumično sa mog kompa, jedan Word dokument, stranica A4, povelike margine, font 10, prored Single, dosta praznine na kraju reda jer ne seče reči: Sad, ti uslovi konkursa i ono šta izdavači štampaju ne mora da ima mnogo veze, mogu da štampaju malo dužu priču kao posebnu knjigu a mogu i trotomunu knjigu, kao rat i mir.

Margaret Tačer je to relativno lako rešila, bande su bile okupljene oko klubova, mogla je lako da gađa u metu, ovde i sada, klubovi su samo transmisija, bandama upravlja država i neče ih rasturati, potrebne su joj.

Vrlo verovatno je da se koalicija Ujedinjeni raspala, da li zbog Đilasa ili ne, manje je bitno, OK, ode Đilas i SSP iz koalicije, šta ostaje ili bolje rečeno ko ostaje, ko će tek za taj ostatak glasati, ili za one koji nisu ni hteli u Ujedinjene. Nisam glasao za Đilasa, verovatno neću ni ubuduće, laknulo mi je kad se Moramo prijavila za izbore, imam za koga da glasam a da ne moram da sedim na ruci pola sata pre glasanja. Ne mogu da osuđujem nikog zbog razgovora, ne znam u čije ime je Đilas razgovarao, ne znam o čemu se razgovaralo, šta je ko rekao, da li je nešto dogovoreno tek ćemo videti šta će doneti razgovori, šta odbijanje razgovora, ne vidim da je mogao da donese neku štetu čitavoj opoziciji, možda koaliciji koja je već bila raspadnuta.

Oni, stanovnici Jadra, a i mnogih drugih delova Srbije, vide zapad u svojim dvorištima, na njivama, ušao na silu, na prevaru, zagadio vodu, zemlju i šta bi mogli da misle o njemu, o mnogim drugim aktivnostima zapada, donacijama, investicijama nema priče, nije to nikakav zaopad sve je to vučić izgradio, baš ga briga za strane ambasadore, ministrima kaže, vraćaj se nazad, da nije vučića sve bi nam uzeli. Možta ti ljudi, odnosno neki od njih, mnogo toga ne znaju, ne razumeju, ali kad im otruješ vodu, njivu, stoku, neće te dočekati sa hlebom i solju nego sa motkom, onom oplemenjenom govnima.

Kako bi ja voleo da saznam koja to politika odgovara najvecim silama u EU i NATO, a Vučić je sprovodi, jel to sedenje na tri stolice, svađa sa komšijama, nepostojanje institucija....?

E, da Bugarska nije ušla u EU ne bi imala korupciju, a Mađarska bi imala slobodne medije nego je EU zajebava. Nego, bolje da mi čekamo, neka Vučić iskoreni korupciju i oslobodi medije, posle ćemo da razmislimo.

Nerviraju mene i Vučić i Đilas i Jeremić i Obradović i Tadić i (skoro) svi ali to nije bitno, ako će bilo ko od njih da uradi nešto korisno, samo kažem, "hvala bogu", ne očekujem mnogo ni od koga, ali ako bi se ubrzao prijem u EU a za to se udruže Vučić i Đilas i rezultat bio evidentan ne bih se bunio, ne znači ni da bih ubuduće glasao za nekog od njih ako imam bolju ponudu. Nisu bitne simpatije, ko će koga, kog volem kog ne volem, bitno je šta se uradi.

I ovo je upitno. Srbija je imala onoliko nekakvih restrikcija ali se to u većini nije poštovalo, uzmi samo da se maske uglavnim nose ispod nosa, često i ispod brade. U prodavnice je dozvoljeno da ulaze po dva kupca, zato ispred prodavnice stoji desetak jedno uz drugo, sa ili bez maski, deca ne idu u školu ali se igraju u parkiću sve u šesnaest, gradski i prigradski prevoz, svako drugo sedište dozvoljeno za sedenje, radi distance, ali zato može da stoji pedeset njih, zdravstvene ustanove rade smanjenim kapacitetom, to se odnosi na manje lekara i sestara, broj pacijenata je isti ili veći kao i pre pandemije, ja sam dane i dane provodio po čekaonicama i ordinacijama i sobama i operacionim salama, ajde sobe i sale, tu bar nije gužva, ali u čekaonici sede desetine pacijenata, svima zakazano u devet, radi jedan lekar pa kad stignu na red. Ispred covid ambulanti redovi na otvorenom, po kiši, snegi i vetru i po stotinu pacijenata čeka, imaju i ovde banke online bankarstvo, prodavnice dostavu robe, restorani hrane ali je korisnika relativno malo a nije vilika razlika da li ću se sresti sa jednom kasirkom ili sa dva dostavljača. Da Švedska sprovodila mere kao Srbija tek bi tamo bio pomor, mi smo ovde dobro prošli, ni Krizni štab nas nije uništio. 🙂

Ja ne živim u filmu nego u realnosti, ne određujem deci gde će da žive, sami biraju, makar ti više cenio one koji ostanu i koje streljaju, neka to tebi i filmovima.

Ja imam benzinski, Stihl, radi sve što sam od njega oćekivao, imam oko 70 ari, ali razmišljam o još jednom, akumulatorskom, rekao bih da su cene već prilično pristupačne, zbog nekih finihih radova neposredno uz kuću, zbog buke i dima. Sa kablom se ne bih igrao, od kad sam presekao kabl trimerom za živu ogradu nemam baš želju da razvlačim kablove po dvorištu.

Ako je neko pre 200 godina nešto radio pa shvatio da to ne valja, odustao, krenuo drugim putem, treba učiti na njegovim greškama, budale uče na svojim greškama ili ponavljaju tuđe, pa preskočiti poneki vek u razvoju. Moja deca, a verujem ni unuci, neće imati prilike da se bave poljoprivredom, osim rekreativno ako ih bude zanimalo, ja sam, tu i tamo, pomagao mojima, moji su pola života živeli od poljoprivrede pa krenuli i drugim putem, paralelno, njihovi roditelji živeli isključivo od poljoprivrede, da tako nastavim došao bih do nekih koji su spavali na drvetu i skupljali plodove, lovili nešto za ručak, nismo svi ponavljali sve što je radila predhodna generacija. Neka naredna generacija poštara neće otvarati pošiljke, a za 50 godina će komunalci prazniti kontejnere nečujno ili će podeliti stanarima čepove za uši. nije za sve kriv Milošević, nije ni Vučić, eto ima i takvih koji bez lične koristi žele otrovanu vodu, golu zemlju, bez šume i trave, samo iz inata ili ...

Moji sinovi su išli u školu u vreme Miloševića, izloženi svakodnevnoj propagandi, pokušaju ispiranja mozga i u školi i na ulici i preko medija i ništa, ja im nisam govorio šta i kako treba da misle i da rade, jesam govorio šta ja mislim a oni su izabrali da misle slično, to je jedan od razloga što unuk raste u jednoj drugoj zemlji, zemlji koja ima ozbiljne rezerve litijuma li ne želi da otvara rudnike, zemlji gde ne smeš usred grada da ložiš peć na ugalj, da truješ vazduh, gde verovatno nije sve ekološki savršeno ali se vodi računa o zdravlju ljudi. Najgluplji argument u korist ekološke štete je da će priroda sve to dovesti u red, za hiljadu, milion, milijardu godina, to je na nivou onih patoloških kladioničara, mora jednom da me pogodi, pa mora, za sto ili trista godina. Pazi pametnjakovića, nisam bitan ja, nije bitan onaj tamo kome otimaju imanje i koga zasipaju otrovima, kome treba šuma i livada, to samo koze jedu, pametan čovek uzme 1000 evra, napije se vode sa arsenom, kupi paradaiz koji je zalivan vodom punom bora i litijuma, dobije rak u 45 godina ali boli njega, imaće najveći onkološki centar na Balkanu, a i za milijardu godina će priroda zaceliti, što moramo živeti baš mi, što mora da postoji ljudski rod, postojaće buba švabe, možda. Više vredi jedna zdrava šuma od fabrike automobila, samo treba malo pameti da shvatimo to.

Bio je i prota Milan Smiljanić ministar u vladi NR Srbije.

Uostalom, reče Vučić da ćemo graditi, naravno najveći, onkološki centar, ne znam gde najveći, u regionu, u Evropi, svetu, možda na svetu ako celi Srbiju proglasimo za onkološki centar a ima osnova za to, te Gornje Nedeljice su samo mali deo projekta, istraživanja se rade na 35% površine Srbije, stotine bušotina, a ako nešto pretekne od rudnika povećaćemo proizvodnju uglja, bili smo glupi što smo slušali EU pa smanjili proizvodnju, bakar, zlato, železare, kamenolomi, otpadne vode ne prečišćavamo, ne zna se šta nas više truje, dvilje deponije ili "pitome", Eno deponija u Vinči, i onda je valjda negde najveća, par meseci godišnje gori, gelu godinu se voda sa i ispod deponije izliva bez pročišćavanja u Dunav, posečemo ona malo šuma što je preostalo, koji će nam, samo se kriju vuci i lisice u njima, izgradimo ski staze, MHE, kamenolome, izgradimo još 5000 km autoputeva i onda svi u onkološki centar, jer, što reče Zoran Radmilović, prvaci se razboljevaju od raka, osrednji od upale pluća a epizodisti od gripa i kijavice. Daj još pet rudnika, nismo mi sirotinja.

"Potpuno je jasno da smo poslednjih desetak godina imali dosta turbulentnih dešavanja upravo vezanih za životnu sredinu, tako da ja kao istraživač, profesor i pojedinac naravno da imam i veoma jaku ličnu motivaciju, ali ne samo ja nego i veliki broj mojih kolega sa Univerziteta", objasnio je Ristić svoje angažovanje u Odboru.Prvi veći problem sa kojim će se Odbor baviti jeste litijum, a on kaže da želi da veruje premijerki Ani Brnabić koja je rekla da je projekat Jadar ukinut, odnosno, da je ukinut Prostorni plan koji je omogućavao realizaciju tog projekta i da je to završena priča."Ako bi se napravio presedan u bilo kojoj formi, to bi otvorilo mogućnost da se taj litijum eksploatiše na gotovo 37 procenata teritorije naše zemlje. To bi nas uvelo u jednu užasnu spiralu zagađenja sa neverovatno lošim uticajem i na zdravlje naše populacije. Verujem da kompanija Rio Tinto, ali i brojne druge strane, privatne rudarske kompanije koje su dobile istražna prava od našeg Ministarstva rudarstva verovatno pokušavaju da iščačkaju prostor i da ponovo nametnu tu priču. Mislim da bi to bilo zaista nedopustivo", upozorio je profesor.

Tvrd je orah, voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomih. (Gorski vijenac) U gimnaziji, pita profa jednog drugara da navede nekoliko izreka iz G. Vijenca, a on: "Ćud je ženska smiješna rabota, ne slomi je a zubi polomih."

Nisam gledao pitanja, već posle prvog sam se prabacio na nešto drugo. Ostalo mi u sećanju, iz dela o energetici, greška što smo smanjivali upotrebu uglja, sad ćemo povećati, plus modularne nuklearke, ali biser je, vetar je naš resurs pa oni koji ga koriste moraju prvo da isporuče struju Srbiji, a šta pretekne da izvoze. Mislim se, mogli bismo da izvozimo vetar u sirovom stanju. A i sunce, postavimo ogledala pa preusmerimo zrake ka Nemačkoj.

Nisam gledao baš sve, ali veći deo jesam. Pazi, 10 tačaka, za svaku spremna fascikla, ipak nijednu brojku, procenat, da ubode iz prve, kao ni da li beše miliona ili milijardi, to su i inače brojevi čiji stvarni značaj malo ko razume iz prve. Zahvatio je široko, od zdravstva, finansija, trgovine, spoljne politike, kao da je premijer tek predloženi koji iznosi ekspoze i čeka glasanje. Moj utisak je da je dobio nešto vremena na raspolaganje, pa ga maksimalno koristi, razvlači i da kaže šta je stvarno problem a gde bi tek šta je rešenje. Šta je tačno čime uslovljeno, kako oročeno, šta je ultimativno a šta se može peglati možemo da nagađamo, šta će na kraju odlučiti ja ne bih ni nagađao, verovatno ništa, biće nešto što nit smrdi nit miriše, a ne isključujem da odluke donosi sadašnja vlada, da nova može da kaže, eto, nismo mi nego oni bivši. Ali, briga nas, benzin ide u rikverc. Misli valjda na cene, ne kaže da se u u rikverc moše ići uzbrdo. E, kad on spominje decu očekuje emocionalnu reakciju, vidi kako je pažljiv otac, brine za svu decu sveta, a na ovo što si napisala, da tako nešto kažu na NovaS ili N1, krenula bi priča kako mu svi napadaju porodicu, ni decu da ostave na miru, ugrožavaju život i njegov i njegove dece.

Ja sam se zadnji put obrijao, negde, početkom osamdesetih. Bradu šišam i oblikujem trimerom. Ne znam da li bih sada umeo da se obrijem a da se ne iskasapim. Mlađi sin me nikada nije video bez brade, stariji jeste ali se ne seća.

Kočijaši su obilato psovali, to je jednostavno, direktno poređenje. Kad na vrbi zasvrbi je dečja igra, umesto rodi grožđe, zgodna rima Slično, negde kad sam bio tinejdžer, (onomad) poređenje Kad mrtav prdne, (opet: nikad) se koristilo i u izmenjenom obliku: Kad prdnr mrtav i beo, jer je tada snimljen film Kad budem mrtav i beo. Postoji i Izvodiš burgije, znači uvijaš nešto, tražiš način, prolaz.

U slučaju puštanja mačke iz džaka, puštanja glasa, ili kako se nekad kaže, pucanja glasa, Puko glas ili pukla bruka, opisuje se brzina i način prenosa informacija, ne može se zaustaviti, nezavisno da li je istina ili ne. Naravno, svaka se izreka može tumačiti naviše načina, nalaziti sličnost , praviti paralela, zato i opstaju što ih svako može tumačiti na svoj način a da, ipak, bude u pravu.