Div

Ja sam produžavao paoš i LK prošle godine, zaista funkcioniše zakazivanje preko e-uprave, zakazuju na 10 minuta, ideš na šalter, pa u sobu za fotogrfisanje, nazad na šalter, potpis i otisak prsta, dođi po pasoš za 7 dana. Prilikom zakazivanja se generiše uplatnica sa pozivom na broj, uplatim elektronski, kada dođem u zakazano vreme imaju evidenciju o uplati, ne nosim nikakvu priznanicu. Jesu mnoge procedure omogućene elektronski, ima i kikseva, ali u odnosu na neke ranije periode kada se za sve trčalo na po pet šaltera, sada je pesma. Sve račune dobijam na e-mail, plaćam elektronski, bez provizije već desetak godina. Zadnji put kad sam platio račune na šalteru banke, provizija je bila preko 1000 dinara, što pre desetak godina nije bilo malo.Pre ovih uskršnjih praznika sam poplaćao račune, za neke dobijem poruku SMS da je proknjižena, neke proverim na portalu, danas gledam na portalu e-sanduče, infostan kaže da nisam uplatio račune za mart. Nisu proknjižene uplate, očigledno im je lkompjuter pravoslavni pa ne radi za praznik. Poslao sam im e-mail, pitao u čemu je problem, dobio automatski odgovor koji nema veze sa pitanjem, ali i broj pod kojim je moj dopis zaveden. Pre godinu, dve, nisam dobio račun od MTSa, na potalu pitam zašto nisam dobio račun, dobijam pitanje koji je broj računa, ponavljam, ne znam, nisam dobio račun, konačan odgovorje, ne mogu vam pomoći bez broja računa. Slabo im funkcioniše veštačka inteligencija, ali odlično prirodna glupost.

Svi primeri su iz države u kojoj je ustavom zagarantovano pravo na posedovanje i nošenje oružja, i vidimo da nema koristi od toga, kriminal cveta.

Pročitah ovaj tekst: Patrijarhove opasne poruke: Kako se poglavar SPC opet umešao u svetovna posla? pored napisanoh, može se pitati i zašto crkva nije dosledna da unutar svoje organizacije primeni ono što želi da nametne društvu, državi, u kojoj ima dobar deo stanovnika koji ni na koji način nemaju bilo kakve veze s aSPC. Racimo, zašto na čelu nekog ženskog manastira, (može li manastir da bude ženski?) nije neki iguman, otac Jefimija nego igumanija, mati Jefimija ili u manastirskoj kuhinji ne dežura brat Jevdokija nego sestra Jevdokija.

Tako, bukvalno, tumačenje prirodnog prava je jednako kao kada kažem da i pljačkaš ima prirodno pravo da jede, u prodavnici ima hrane, on je ušao i pokupio, usput upucao vlasnika radnje jer ga je ometao u korišćenju svog prirodnog prava.

Vidiš, ako se prosečan životni vek povećao za 10-20%, uzmi i da je prosečni BDP povećan za 300%, brojke su napamet nabačene ali relativni odnos jeste tu negde. Drugo, ako ja radim 40 godina, uplaćujem 500 neke valute u fond mesečno, odnosno 6000 godišnje, ako je realna kamata na godišnjem nivou 2%, vrednost mojih uplata na kraju radnog veka nije 40x6000 nego barem 50% više, dakle, nominalno, kao da sam uplaćivao 60 godina. Ako je stopa po kojim sam uplaćivao 25%, četvrtina bruto plate, neka mi se vrati isto imalo bi za 15 godina s tim da se od momenta odlaska u penziju na preostala sredsva u fondu ne računa kamata, ako bi se računala, bilo bi bar za 20 godina, i to za penziju u visini plate koju sam imao. Ako je penzija nekih 70% od plate, dolazimo da računa da, realno, ja sam uplatio za 30 godina penzionerskog života. Mnogo je češći slučaj da neko i ne doživi penziju, da je koristi 5-10 godina nego da 20-30. Kao i obično, nije pitanje odakle pare, pare se uvek i za sve namene na nekom državnom nivou, uzimaju iz istog izvora, iz naših džepova, pitanje je kako se raspoređuju i koji deo potrošnje će prvi da oseti krizu kad se prilivi u fondove i budžete smanje. Da dodam još malo brojki, kroz 40 godina rada, pored doprinosa za penziju, plaćao sam i 10% poreza na platu, a od neto plate je otišlo, grubo, 20% na PDV, to je i veći iznos od onog koji sam uplatio u penzioni fond, ali, ajde, to je odmah otišlo u potrošnju, mada nam političari kažu da sredstva od poreza ulažu u budućnost, da bi imali više, živeli bolje, OK, nešto je zaista i investirano, te investicije donose nove prihode. Eto neke računice za 30 godina, za 35 ću napraviti računicu kad budem imao 100 godina, tada ću biti pametniji i sposobniji.

A, tek da je maloletni sin vlasnika radnje uzeo tu puščetinu i 2-3 okvira, poneo je u školu, pobio pola razreda i bio na kraju i sam upucan, gde bi bio kraj tom kraju, postali bi raj božji. Ili, masovna ubistva su izolovani slučajevi, šta ćeš, dešava se, mora i da bude žrtava u ime odbrane ustavnih prva na nošenje tandžare, bitno je da se ne obije neka trafika, to dovodi do ekonomske i socijalne katastrofe, može vlasnik da se odseli.

ParaPsihoPatologija. https://parapsihopatologija.com/forums/ Prva velika bežanija sa FB92.

Nisam napisao to kao neku zamerku već kao konstataciju, kako zbog apsolutnih i relativnih iznosa plata i penzija, tako i zbog raspoloživosti tačnih podataka. Takođe, i da uporedimo zakone i principe zapisane u njima, primena zakona u Srbiji je u rukama jednog čoveka, tako da može da smanji penzije mimo zakona, opet, pred izbore da deli linearno vanredne "poklone" penzionerima.

Imali smo jedan takav, te konstrukcije, sa iskačućim objektivom, mislim da je i on bio Сделано б СССР, mislim kao i drugi aparati koje smo imali, ne kao Agfa, koristili smo ga za snimanje gde je trebala velika brzina zatvarača, sportske utakmice, skokove, životinje u pokretu, ako se dobro sećam imao je brzinu od 1/1000, jeste davao kvalitetnije fotke ali je bilo i nešto skuplje, skuplji film, manje snimaka, veći rizik od uništenje filma. Pišem "mi", to se sve odnosi na foto sekciju u OŠ, tu sam radio sve. kasnije sam u kući imao samo aparat, Kiev, a razvijanje davao profesionalcima, radnjama, da odrade. Ima sigurno 20 godina kako nisam napravio nijednu forografiju na papiru, ima ih na hiljade po diskovima, na Google-u, sve nešto čekam da ih organizujem, sredim, obezbedim, ali ne uspevam da pobedim lenjost.

Toga se i plašim, eno, EPS je pod 100% kontrolom države, proizvodnja struje sve upitnije a proizvodnja otrova nikad veća. Većina opozicionih stranaka i lidera bi da iskoristi trenutna dešavanja oko Kosova da oslabi ili ruši Vučića, jedino sam od Pavla Grbovića čuo da jasno kaže da nje protiv sporazuma. Hiljade je razloga za rušenje Vučića, najmanje taj sporazum. Ćuta jeste dobar ulični fajter, ali nije neki ideolog i strateg.

Penzioni sistem u Sbiji je teško definisati, ako se gleda papir slično je kao u Švajcarskoj, i ovde se prilikom reforme, mislim 2008, govorilo o tri stuba, obaveznom, dopunskom i privatnom, međutim, koliko znam, samo obavezno funkcioniše i to na upitan način, i samo o njemu i mogu da govorim iz ličnog znanja i iskustva, čak i kroz istoriju, nekoliko bitnih reformi koje sa kao zaposleni ispratio. Penzioni fond se zasniva na isplati stečenih prava iz tekućih uplata po sili zakona. Dakle, sve što sam 40 godina uplaćivao u Fond, mada se to prvo zvalo SIZ PiO, pa Zavod, pa Fond, svejedno, sve je potrošeno, deo na isplati penzija starijima, mojim roditeljima i njihovoj generaciji, ali i finansiranju kojekakvih projekata, na primer gradnje Sava centra, nekoh odmarališta, dpmova, sve do ratova, promena Miloševićeve vlasti je značila izgradnju sistema od nule, odnosno iz minusa jer je isplata stečenih prava kasnila više meseci, kojim je sve gimnastikama Boža Đelić ispeglao zaostatak ne nam, verovatno sredstvima iz inostranstva, donacijama i zaduživanjem. Sada, po podacima koji se zvanično koriste, imamo, približno jednak broj zaposlenih koji pune fond i penzionera koji primaju penziju. Nisam se trudio da tražim podatke o prihodima i rashodima Fonda, između ostalog i zao što se podacima ne može mnogo verovati, što se sredstva iz fondova u budžeta koriste prema trenutnoj proceni vlasti, što poslodavci bliski vlasti ne plaćaju doprinose u dužim periodima, što se nekim privilegovani "investitorima" daje period od nekoliko godina da ne paćaju poreze i doprinose, neki kad prođe taj period i nestanu. Matematičkigledano, ako je broj zaposlenih jednak broju penzionera i ako je stopa doprinosa 25%, trebalo bi da prosečne penzija iznosi 1/4 prosečne plate, kažu da je prosečna plata nešto preko 80.000 dinara, znači da bi prosečna penzija mogla da bude oko 20.000 dinara, Moja procene je da prosečna plata nije tolika, da je manja, a da je prosečna penzija ipak, nešto veće, odakle pare , ne znam, videćemo kad dođe na naplatu. Inače, uslov za starosnu penziju je 65 godina života i najmanje 15 godina staža, može radnik i sa navršrnih 40 godina staža i sa manje od 65 godina života da ide u penziju ali uz umanjenje penzije, ne znam baš po kojoj formuli ali znam iz primera kolega koji su krenuli sa punim stažom a manje godina života da je umanjenje bilo znatno, neešto oko 15% i to trajno, kasnije je bilo reči da se će umanjenje trajati do navrčrnih 65, ne znam da li je u tom smislu korigovan zakon. Kod određivanja osnovice uzima se celokupan radni staž, uz primenu odgovarajućih koeficijenata se dobije osnovica i na osnovu nje izračunava visina penzije, nekoliko godina iz perioda hioerinflacije sa početka devedesetih se ne uzimaju u obračun u stvarnim iznosima već se primenjuje prosek iz ostalih godina. Po meni je takav način izračunavanja pošteniji nego neki raniji, naprimer zadnja godina rada, zadnje tri godine, deset najpovoljnijih godina, jer sve je podložno manipulacijama, meni bi više odgovaralo da mi je primenjen princip od deset najpovoljnijih godina, dobio bih više, ali to znači da bi neko dobio manje, a možda jeu sumi uplatio više u Fond. Nešto o toj granici, godinama života potrebnim za ostvarenje prava na penziju, da li se i koliko radna sposobnost smanjuje sa godinama.To je naravno pitanje za stručna istraživanja ali su svakako individualne razlike velike, neko ni sa 60 ne može da da učinak koji se očekuje od prosečnog radnika, neko drugi može i sa više od 70, zavisi to od zdravlja i sposobnosti čoveka, a i od posla kojim se bavi i uslova rada. @koca popovicje pisao o svom viđenju, poslu vozača u sedmoj deceniji života, mogu da se složim da se danas može voziti kamion sa svim onim asistencijama, servo uređajima, senzorima, ali se sećam kad me je jedan poznanik, vozač FAPa, dovezao iz Sutomora do Beograda, glrdao sam kako se trese volan, kojom snagom mora da da okreće volan, kojom snagom šaltuje brzine, sve pri temperaturi od bar 50 stepeni u kabini, ne može to da se radi 40 godina, zaribali bi zglobovi. Svojevremeno sam slušao hirurga od 60+ godina, kaže da voli da radi u timu sa mlađim kolegama, da on vodi operaciju ali da mlađi kolega seče i šije, pre operacije je potrebna dobra dijagnostika, verujem da iskustvo daje izvesnu prednost, sama operacija u tehničkom smislu zahteva preciznost, koncentraciju u kombinaciji sa brzinom, gde su mlađi u prednosti. Gledao sam do skoro, komšija u selu, blizu 90 godina, vozi traktor, s jedne strane zaslužuje divljenje, s druge, ne daj bože da mu istrči životinja pred traktor, a tek čovek, dete. Ja znam da neke poslove mogu da uradim veoma dobro koristeći iskustvo, i radim povremeno za bivšu firmu, ali čim se pojave nove okolnosti treba mi mnogo više vremena da ih savladam nego sa 10,20,30 godina manje. Moja procena, na ličnom iskustvu, da sam sa 35 do 45 godina najveći efekat mogao da dam, dovoljno iskustva, još uvek rade i vijuge i mišići, dok sagleda problem već imam i rešenje. Šta bi dobar penzioni sistem penzioni trebao da pruži korisnicima? Dovoljno sredstava za pristojan život bez naglih promena životnih navika , uvažavanje činjenice da se sposobnosti smanjuju, ali i omogućavanje da se preostale sposobnosti i kroz primanja meterijalizuju, omogućiti rad i posle penzionisanja ili kasnije penzionisanje svakome ko želi i može da radi. Treba uvažavati i ekonomsku i socijalnu funkciju penzije, ali se ne može dati jedinstvena formula za izračunavanje visine, ni u apsolutnim iznosim ni u procentima. Švajcarska i Norveška sa jedne strane i Srbija sa druge, mogu se porediti po broju stanovnika, demografskim kretanjima, ali kad se pomenu cifre prestaje mogućnost pravljenja paralela, Koča pominje držani fond koji se broji hiljadama milijardi dolara, to je više puta veća suma od BDPa Srbije, grubo, svaki Norvežanin ima 200.000 dolara u šteku, dok svaki stanovnik Srbije ima po 5.000 dolara duga.

Razvijao sam više puta filmove i fotke rađene Smenom, uglavnom ispodprosečan kvalitet, zato i prijatno iznenađenje kad sam naišao na baš dobre fotke, pored aparata, bitan je i kvalitet filma, a i znanje i umešnost , i najkvalitetniji aparta je trebalo umeti podesiti, jer ništa nije bilo automatizovano. Vremenom, sve više automatike, digitalizacija, ali i dalje je najvažniji čovek, treba naći pravi kadar, optimalne uslove, pa da ih automatika iskoristi.

Na adrese nekoliko humaniarnih organizacija sam poslao sa e-mail sa pozivom da pogledaju ovu temu, upoznaju nas ovde ili odgovorom na moju poruku sa svojim aktuelnim aktivnostima i načinima na koje možemo pomoći. Još nism dobio nijednu povratnu informaciju, da li zbog prezauzeosti, praznika, nepoverenja, ne znam, saćekaću još dan-dva, pa ću sam izdvojiti par udruženja za koja bih predložio da prikupljamo pomoć, možda bi bilo boje da sam to uradio odmah, ali kad sam već poslao poruke, red je da ostavim malo vremena za odgovor.

Penzionisistemi se zasnivaju na statistici, visina izdvajanja u fond, prosečni radni staž potreban za odlazak u penziju, prosečan očekivani životni vek, broj aktivnih uplatioca u fond i broj kosisnika penzije. Meni je jasan Makronov motiv za promenu pravila, sporan je način donošenja zakona, mudar državnik treba da spreči moguće pucanje sistema, ali mudar državnik mora da poznaje biračko telo, ako izloži privredu dugotrajnim, masovnim štrajkovima napreviće veću štetu nego što je, evenalna korist, ušteda, primenom novih propisa. Ako zbog odnosa snaga u parlamentu ne može da "provuče" reformu, mislim da nije dobro pripremio predlog, politika zahteva i veštinu da se ubede saradnici, donosioci odluka, birači, ako to ne možeš šta onda tražiš u politici. U konkretnom slučaju, nudiš tri mogućnosti, podizanje granice za penzionisanje, povećanje stope izdvajanja u fond, smanjenje primanja penzionera. Svaki od predloga, a moglo bi ih biti više, izazavala bi proteste, verujem, ne podjednako masovne, ne istih kategorija, sadašnjim penzionerima je neprihvatljivo smanjenje penzije, onima koji su blizu penzije ne odgovara pomeranje granice za odlazak u penziju, mlađim zaposlenim ne odgovara povećanje stope izdvajanja, pregovori sa opozicijom i sindikatima donose rešenje. Proglaženje zakona dekretom je mogućnost koja je ustavom predviđena za vanredne situacije, nepredvidive, koje zahtevaju trenutno reagovanje, prirodne katastrofe, ratne pretnje i sl, kriza penzionog sistema nije elementarna nepogoda koja je iznenada naišla i nije se mogla predvideti. Do koliko godima ljudi mogu da rade je dobra tema za poseban topik, da već jednom raščistimo šta je bolje, mladost i sposobnost ili starost i iskustvo, ako se ne složimo bar da ukrstimo mišljenja.

Da, mislio sam na one koji se pitaju, koji nešto odlučuju.

To je verovatno neki kompromis, ono što sam gledao je bio protest protiv gradnje parkinga, ne sećam se da je pominjan "humanitarni" parking, a, opet, rekao bih da jeste škola Sveti Sva u pitanju.Ako i ode prihod u himanitarne svrhe to će se predstaviti kao prilog SNSa, eventualno, gradske vlasti, nikako građana. Ili sam ja neko matoro zakeralo?

A šta se desilo sa onom gradnjom parkinga pored škole, na mestu parkića ili igrališta, pre godinu-dve čini mi se.

A, svako želi tako da se ponaša.

A, bilo je i protesta, ili barem javnih apela, protiv zlatiborizacije Divčibara, Tate, za Kopaonik je već kasno...Srbija je postala jedna velika Kaluđerica.

Odličmo, mada ne i kompletno, ne može se dati kompletna analiza u nekoliko rečenica, oa ni u disertaciji na stotinu strana, jer dok se analiza napravi, prikupe podaci, definišu slabe tačke, ponude bolja rešenja, okolnosti se promene, svet je u procesu neprekidnog kretanja. Meni se čini da je evropa bila homogenija, mislim na onaj zapadni deo, dok je bila "samo" ekonomska zajednica neho posle proširenja i stavljanje u prvi plan politike kao cilja i osnove zajedništva. Može se naći mnoštvo primera sebičnosti najjačih, ali svejedno su najjači neto finansijeri zajednice, kako reaguje biračko telo u holandiji ili nemačkoj kad mu se oredoči sa koliko para finansira neke korumpirane vlade u, takoreći, itdržavanim zemljama, a koje imaju mogućnost da blokiraju odluke koje su rezultat želje većine, i većine dtžava i većine stanoništva, a da pritom ničim ne ugroževaju stvarne, legitimne interese te, pobunjene, države. EU nije našla dobar sistem odlučivanja, konsensus je dobar ali ga treba čuvati za mali broj, izuzetno značajnih pitanja, treba razdvojiti pitanja o kojima se donosi odluka na nivou zajednce i koliko su obavezne sve članice da ih primene, odnosno kolio su članice autonomne. Moje mišljenje je da nehomogenost članica može i treba da bude prednost EU, hoće li se tako i realizovati zavisi od veštine vodećih grupacija, partija, pa i pojedinaca. Sigurno je daje bilo laše definisati buduću strukturu odnosa i odlučivanja dok je bilo 12 članica i manje pritisaka sa strane, nego sada kad ih je 27 sa stečenim ili dobijenim pravima kojih se niko ne odriče tako lako.

Stara logika, ako neko krade mogu ja da pljačkam, ako neko tuče ženu, mogu ja da ubijem, za svaki zločin se može naći opravdanje.

Samo prva flaša je užasna, posle je baš dobro.

Zadnji put, kad sam gledao Evroviziju, pobedila je ABBA.

Patrijarh Porfirije: Iza rodno osetljivog jezika se krije borba protiv braka i porodice Treba li išta više od ovakvog obraćanja patrijarha u 21. veku, njemu smeta rodna ravnopravnost a ne smeta mu, nisam čuo da se ikad oglasio, nasilje prema ženama, diskriminacija i po rodnom i po nacionalnom osnovu. Znam da religija i crkva nisu jedno isto, ali znam i da većina vernika i ne zna ništa o religiji osim crkvenih rituala.

I ja sam e u prvom momentu zapitaoto, zar se u takvim procesima ne isključuje javnot, onda sam zaključio da oštećene nisu želele da se javnost isključi, ako nije sud, nihovi zastupnici su im sigurno ukazali na tu mogućnost. Ima i jedna i druga opcija svoje prednosti i mane. Ako su devojke svesno odabrale da se suđenje odvija u prisustvu javnosti ja im nemam šta zameriti, naproiv, mogu samo da im čestitam na hrabrosti.