Div

Ni ja ne očekujem od tebe na napišeš nešto istinito, da ne podmećeš i izmišljaš. Da, Zoran je pominjao da je bio član, ali nije nigde rekao da je komunizam bio dobar, i to nikako nije pljuvanje po sebi, to je samo dokaz poštenog odnosa i prema sebi i prema drugima, bez skrivanja. No, to nije dovoljno, uvek se nađe neko da plasira neku laž i nastavi diskusiju držeći se svoje laži kao svetog pisma.

Moji planovi su uglavnom vezani za rad na otvorenom, samo priprema rasada u kontrolisanim uslovima. Kao što sam već pisao, nenormalno toplo, evo već do nove godine, učinilo je da posejano iznikne, izraste, više nego što bi valjalo za biljke koje treba da prezime na mrazu i ispod snega, ali nazad nema, šta je tu je, čekam i nadam se da če biti sreće, brine me ustvari bob, nemam nikakvog iskustva sa njim, a vidim da je izrastao toliko da se će i sneg, zbog težine, pretstavljati problem. U zadnjih mesec dana tek par dana sam proveo u selu, nisam ništa mogao da radim, neki zdravstveni problemi, a i ne znam šta bih osim pripreme zemlje, freziranje, čišćenje od ostataka biljaka, lišća. Setvu rasada mislim da počnem negde u februaru, mada mi je ovo što kažeš za chili papricice novo, moga bih da ih posejem za rasad, možda bi bilo pametno pola sad, do nove godine, pola kasnije, za 15-20 dana. Nabavio sam supstrat, posuda za sejanje, saksija imam od ranije, ako zatreba još, to je najlakše, skoknem do prodavnice. Kupio sam nekoliko kg semena trave, trebao sam da posejem po dvorištu, i to me čeka, kad budem mogao da izfreziram, kažu da trava može da se seje u bilo koje doba, mada je u jesen najbolje. Neću da pravim više planova, radiću kad šta stignem, sve do proleća nema ni potrebe za nekim intenzivnim radovima, koliko kad stignem.

Amigo - berzanski mešetar. Samo nek se nastavi tako. edit: slovo

Vratilo se u pređašnje stanje. 👍

Je l su neki radovi na sofware u toku, ne rade neke opcije ili rade drugačije nego ranije? Nije ništa mnogo bitno, zasad.

Kod mene je bilo malo drugačije. Nismo iz nekih imućnih porodic ni ja ni žena, imali smo sreće da imamo solidna primanja, ali u početku bez stana, veliki su i izdaci. Ja sam ženu naučio da se troši i kad se nema, a opet smo uspešno hendlovali, nismo zapadali u dugove koje ne možemo vratiti. -imao sam dobar osećaj, ili zdrav račun, kada se valja zadužiti, uzeti kredit, kada kupovati devize, kada preći u dinare. Ne srljati u dugove, ali ni ne bežati. Govorio sam, možda nisam baš vešt u zarađivanju, ali jesam u trošenju, a nije ni to beznačajno, nije jedan dinar uvek isti, nekad se kupi više za dinar, nekad manje. Kada se dogodila masovna pljačka preko piramidalnih štedionica, zaključio sam da sam bio veoma mudar, svoje pare sam sam spičkao, nisam ih da prevarantima da ih troškare. Nijednog momenta nisam bio u iskušenju da ulažem u te prevare, iako sam znao, naizgled razumne ljude, koji su pukli velike iznose.

Šesdesetih se sećam, kao klinac, išao u osnovnu školu, krajem decenije krenuo u gimnaziju. Sedamdesetih, završio gimnaziju, studirao, radio, živeo život mladog čoveka bez obaveza, zaljubio se, oženio, zaposlio "za stalno", krajem decenije. Osamdesetih, zaposlen, oženjen, otac x2, imao sreće, a i pameti. Pričam i pišem po svom iskustvu, svestan sam da su učesnici događanja najnepouzdaniji svedoci, svestan, takođe, da je meni najbitnije kako sam ja doživljavao vreme, ljude, pojave, u krajnjem, kako sam, s čim, izašao iz tog vremena. Znam i da su između vremena SFRJ i današnjeg bile te devedesete, u odnosu na koje sve predhodno izgleda kao raj, ipak, dovoljno vremena je prošlo, može se gledati objektivno, nemam nikakvog interesa da uvećavam ni lepu stranu,a ni sve ružno, što se činjenično dešavalo.

Ima. Realnia visina BDP. Ali ovo je tema o životu i standardu u SFRJ, ne o BDP.

Rekoh već, mislim. Moguće da je poslovanje tih fabrika, tzv namenske proizvodnje, regulisano posebnim zakonima na poseban način. A, što više zakona, to više i rupa.

Mislim da grešiš. Nema razloga da Krušik ne prodaje svoje proizvode. Svaka proizvodna fabrika to radi. Generalno, sve firme u državnom vlasništvu su leglo korupcije, sve ih treba privatizovati i pustiti na tržište. Time se ne bi, naravno, korupcija uništila ali bi bilo manje prostora i motiva za mutne radnje. Ovako, imamo praktično situaciju da se država bavi švercom oružja po svetu, preko svojih firmi ili preko sumnjivih firmi koje su pod embargom USA.

Ti, Bane, pišeš o BDPu kao da je to iznos koji poštar svakom stanovniku donese na ruke. Niti je svaki Jugosloven imao 5000 dolara prihoda niti svaki Amerikanac ima 50000. Zemlje istočnog bloka, planske ekonomije, imale su svoj način iskazivanja vrednosti proizvodnje koji obično nema mnogo veze sa realnim vrednostima. Sećam se, posle Brežnjeva, nasledio ga je Andropov, počelo je da se piše malo kritički o ekonomskoj praksi u SSSR, pa, mislim da je Komsomolskaja Pravda opisivala jedan tipičan primer. Poljoprivredni kombinat, po planu Komiteta treba da proizvede 100 tona paradaiza, transportno preduzeće da ga preveze do trgovine, trgovina da ga proda. Kombinat organizuje berbu, uz sav škart i pogrešno merenje navuku tih 100 tona, deo toga istruli u magacinu dok ne dođu kamioni, onda sve to utovare, i transport ispunjava plan, prevezu sto tona, istovare u magacin trgovaca, i trgovci ispunili plan, robu odnesu u prodavnice, 80% bace, trulo, 20% prodaju, plan je ispunjen. Statistički, dobra proizvodnja, dobro snabdevene prodavnice, narod kupuje paradaiz. Razmena između Bugarske i SSSR, ide otprilike ovako, Bugarska prodaje 1000 tona paprike po 2 dolara kg, znači 2 miliona dolara, ali ne dobiju te pare nego dobiju 100 moskviča od po 20000 dolara. Kao onaj čovek što je nosio prase na pijacu i prodao ga, pita ga komšija pošto si prodao to prase, ovaj odgovara, 1000 evra. Ajde, bre, ko je lud da ti da 1000 evra za prase, kaže, dao mi jedan dve kokoške od po 500 evra. Ni statistika u SFRJ nije prava slika stanja ali je mnogo bliža istini nego u Bugarskoj i drugim zemljama. Ali, sve je ovo manje bitno ako pričamo o tome kako se živelo. Bitno je koliko je stabovništvo zarađivalo i koliko i na šta trošilo. I tada se deo prihoda nije nigde evidentirao, radilo se i tada na crno, svi ti krediti koje pominješ su ušli u sistem, na ovaj ili onaj način došli u potrošnju, podizali su kvalitet života.

Krka, Zdravlje, Galenika, ne mogu da se setim naziva farmaceutskih firmi iz Zrenjanina, Osijeka, Ohrida.

To, osamdesetih, je već bilo dizanje nacionalnih tenzija, odjednom su se pojavile kod uličnih prodavaca, a kasnije u u prodavnicama, kasete sa "srpskim" pesmama, Vojvodo Sinđeliću, Srpska se truba sKosova čuje, Kralja Petra garda, Ko to kaže, ko to laže, posle i četničke, Od Topole pa do Ravne gore i sl. Tada je već treštala ta muzika u autobusima, u kafanama, na ulici, kasnije i na radio stanicama. Ranije, sedamdesetih, retko ko se usuđivao da ih peva, malo ko je i tražio da ih čuje, a bilo i upada milicije u kafanu, odvođenje komplet osoblja, gostiju i muzičara na razgovor u stanicu, uglavnom se na tome i završavalo.

Čini mi se da po drugi put pominješ nestašicu lekova kao neki permanentni problem, ja se ne sećam nestašice lekova, možda sam imao sreću da mi nisu trebali, ništa osim uobičajenih, najčešće prepisivanih. Znam da je bilo i šverca lekova, antibiotika i aspirina za Rumuniju. Tek devedesetih su lekovi povremeno, može se reći i često, nestajali, pacijenti su morali sami da donose lekove u bolnicu. Ali, to već nije SFRJ. Može li neki bliži podatak?

Bolje da se držiš činjenica nego što želiš da ih skrnaviš.

Čita se presuda: -Sudsko vijeće BIH osiđuje Sulja Kurića zbog krađe u preduzeću na dva meseca apsa. Ima li osuđeni šta da izjavi? -Imam, vala. Jebo ja mater sudskom vijeću. Ponovo se čita presuda: -Sudsko vijeće BIH osiđuje Sulja Kurića zbog krađe u preduzeću na dva meseca apsa i na hiljadu maraka globe zbog vrijeđanja suda. Ima li osuđeni šta da izjavi? -Imam, vala. Jebo ja mater i oca sudskom vijeću. Ponovo se čita presuda: -Sudsko vijeće BIH osiđuje Sulja Kurića zbog krađe u preduzeću na dva meseca apsa, hiljadu maraka globe zbog vrijeđanja suda i sudsko vijeće jebe sve po spisku Sulji Kurtiću.

Ma, jesi, samo te zezaju.

Akiro - pošteni antikomunista. Odličan prikaz, možda ne 100% precizan, ono socijalno struktuiranje društva, ali upravo tako je izgledalo društvo sedamdesetih i osamdesetih. Sećam se vica iz tog vremena: Kaže Nemac: Zarađujem 2000 maraka, 500 dajem za stan, 700 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, ostane mi 100 mesečno. Kaže Amerikanac: Zarađujem 2500 dolara, 500 dajem za stan, 800 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, 300 za putovanja, ostaje mi 200 na štednji. Jugosloven: Zarađujem 500 maraka, stan čekam od firme, školovanje ne plaćam, 300 trošim na hranu, 200 na odeću i obuću, 200 na auto i odmor, odakle mi onih 100 maraka, jebemi ga.

Ako bude trebalo, moraću da nešto od toga naučim, dosad sam se samo prijavljivao na ruter, trebalo mi je samo da znam ime i pass.

E, u vreme Bijedića i Sirotkovića je dinar bio najjači.

Te denominacije, 1965, ako se ne varam, sećam se dobro, crvena stodinarka je postala dinar, zelena petstodinarka pet dinara, kasnije se pojavila čuvena petstodinarka, Tesla, dugo je bila ponos, menjala se u Trstu za vreme Bijedića. Brantova milijarda je došla posle čuvenog Pisma JBT i IBCKSKJ, pa se pričalo, došao Brant da stavi marku na pismo.

Lako je reći, samo kad bih znao kako. Nego, gledam u aplikaciji, kod ta dva uređaja stoji da su u nekom LAN modu, kod drugih se vidi samo oznaka za Wi-fi, pa sam isključio taj Lan mod, ostaviću zasad da vidim hoće li se opet gubiti veza. Da, preko aplikacije eWeLink, prilično jednostavno. @zoran59 biće verovatno još pitanja, malo sam se zaintrigirao oko tih uređaja sa kontrolama na daljinu, neki i nabavio, detektore, kamere, ventile, pa ću otvoriti i temu. Prvo treba sa sobom da raščistim, šta u stvari hoću, posle je sve lakše.

Ne, odlepio moj laptop pa je tri puta ponovljen post. Obrisao višak.

Ja se šesdesetih dobro sećam, tačkice nisam video nikada, slušao sam o njima, kako kažeš koristile su se od ktraja rata do pedesetih. Moguće da je šesdesetih kroz neke socijalne službe obezbeđivana hrana socijalno ugroženima, koji ne rade, nemaju primanja. Mada, već u to vreme, poznavao sam i ljude koji su primali socijalnu pomoć u novcu, kupovali šta im treba, naravno u količini koju mogu sa tim parama. Bonovi su se kasnije pojavili zbog nestašica usled ograničavanja uvoza ili forsiranja izvoza radi održavanja likvidnosti, nije to dugo trajalo, mada su se nestašice pojedine robe javljale češće. Bitna je razlika između prvih poratnih godina i ovih sedamdesetih i osamdesetih, u prvom slučaju jednostavno nije bilo robe, nije bilo hrane, pare nisu mnogo vredele, nije se mogla nabaviti roba, crna berza je postojala, ali je rizik bio veliki. U drugomm slučaju, sedamdesetih i osamdesetih, ako si imao pare mogao si sve da kupiš, ne u prodavnici, ne baš legalno, ali ne ni uz neki veliki rizik, prodavalo se na ulici, na pijacama, uvek je neko znao nekog ko ima šemu, mogao si i sam da ideš do Trsta, Beča, Soluna. Devize si mogao da imaš, nabavljale su se uz 10%, sve do kraja osamdesetih kada je inflacija otišla na više desetina, pa i stotina procenata, tada je već i šticung išao 20-30-50%, da bi na kraju sve izgubilo bilo kakvu meru. Ali, već od početka osamdesetih sve smo računali u markama, dinarima se plaćalo, u markama računalo.

Imam dva wi-fi sviča, slična onom sa predhodne strane, u stanu, imaju funkciju tajmera, povezani su na wi-fi ruter tako da sa mobilnog mogu da upravljam njima i da vidim trenutni status. Jedan je u funkciji par meseci, drugi par dana. Pre dva dana primetim da su tokom noći izgubili vezu sa ruterom, pošto su oba izgubila vezu, pretpostavim da je do rutera, resetujem ga i sve se vrati, nastave da rade, nisam obratio pažnju na druge uređaje, mobilne, laptop. Noćas opet vidim da su svičevi offline, na ruteru sve lampice svetle uobičajeno, a na mobilnom pokazuje da imam dobar signal, vezu sa ruterom. To bi bio simptom da je problem u svičevima, međutim, opet reset rutera i veza se uspostavi. Ne znam skoro ništa o wi-fi ruterima, to sam kupio, postavio po uputstvu i radi godinama, dešavalo se par puta da mu je potreban reset i to je sve, nemam predstavu šta bi bogao da bude problem, udaljenost je tek par metara, ranije se nije javljao problem. Ruter je neki TP-Link, a svič Sonoff. Ima li neko iskustva ili ideju šta činiti?