Div

Još malo jutrošnjh slika:

To se ljubičica uselila kod čuvarkuće u kuću. Ima tih podstanara svake sorte, neki su dobrodošli, neki nisu.

Ovako izgleda moj grašak danas:

Nije problem prostor, ima ga, biljčce siu još male, dok narastu za presađivanje na stalno mesto, mogle bi i u zemlju, u baštu, ali stvarno, šta bih sa toliko paprika, neka rastu još neko vreme, moraću da radim selekciju, da odaberem najjače, ostale da bacim, možda neke uspem da podelim ovde, po familiji i komšiluku. Inače, meni je uvek teško da bacim ili posečem biljku, žao mi, znam da nije baš racionalno, ali ja radije ostavim negde u zemlji, neka sama raste ako ne mogu da ih negujem i prihranjujem.

A, ne. Izabrao sam sebi izgnanstvo u selu. Imam nekog supstrata za rasad, zemlje za cveće, stajskog đubriva od prošle godine, nisam sve rasturio, samo da me vreme posluži, biće to jedno prijatno izgnanstvo. Inače, presadih 48 biljčica, izgleda da ih je bar još toliko ostalo u žardinjeri, kao da je iz svake semenke niklo po dve biljke. A, presađivanje u ovoj fazi je užasno pipavo, zaključio sam da od mene nikad neće biti mikrohirurg, umorio sam se kao da sam kopao ceo dan. @Honey Badger, Ove tvoje će uskoro i da cvetaju. Mašala.

Sad ću da krenem u akciju. Presadiću koliko mogu, biće i za kraljicu ako joj nije ostalo semenki.

Ja sam davno čuo da se najbolje prima ukradeno seme ili rasad. Izgleda da je tačno.😊

Kad sam sejao paprike, imao sam veću količinu semena Cheyene hot i Lemon drop semena, pa da ne bih bacio posejem u jednu žardinjeru, onako baš gusto, pa šta nikne nikne. Ona niklo sve, sad je 3-4 dana od klijanja, biljčice podižu grudve zemlje, čudo koja je to sila.

Tako je kad imaš penzionere u susedstvu.

Ne, poštujem preporuke, ne izlazim. A, znam kako dobro čega ima, odakle dolazi, srećom pa imamo vladu, pa i predsednika, ispod 50, još su lepi i pametni, čine nam život lepšim.

Ja iz ovih tvojih zapažanja mogu jednako argumentovano da zaključimo, Kragujevčani su stoka, no, neću, znam gde živim, s kim, kako, nisam kivan na ceo svet, ne nalazim krivce u mladima, matorima, seljacima, radnicima... Krivci su oni koji ne rade posao za koji su plaćeni i kriv sam sam sebi.

Sad ću ja malo, samozvano, da advokatišem Pletilji. Siguran sam da zna Pletilja dobro šta je razumno, kako se ponašati, može da joj ne bude po volji ali će poslušati sina, izolacija-izolacija, logor, ako treba. Nepodnošljiva je ljubav koju nam AV preko ekrana upućuje, njemu je najvažnije na sveti da sačuva voljene penzionere, danas premijerka drži konferenciju za medije, valjda da pokaže da je i ona neki kurac, pa priče, ne mrdajte, sve ćemo doneti, i hranu i piće i pare... Ma, meni ne treba ništa, organizovao sam se, izolovao, minimalno izlagao, ali teško mi je da slušam kako se brinu, lakše bi podneo da se pojavi neki Kriger u uniformi, proglasi zabranu kretanja, u dve rečenice, bez patetike. Da mi matori umemo da budemo nerazumni, ponekad i sebični, nedisciplinovani, to stoji, ali neka ne brinu, neka naređuju, kažnjavaju, neka postave snajpere na svakom uglu, pa ko se pojavi, a hoda sa štapom...

OK, jasno mi je, samo nije OK tretirati milion penzionera kao jednu jedinstvenu grupaciju.

Prvo se danima sprdaju, ubeđuju nas da je sve to zajebNJcija, nema razloga za strah, a onda izvode vojsku sa dugim cevima da nam pokažu koliko je ozbiljno.

E, pa preporučio je i mlađima da ne idu u posetu roditeljima, da ne vode unučiće bakama i dekama, znači mi da ne izlazimo, a mlađi da nam ne dolaze, valjda misli da smo se svi već snabdeli za dva meseca svim namirnicama, lekovima, higijenskim sredstvima... Mada, nije problem ni vanredno stanje, ni redukcija kontakata, izlazaka, nervira me što se od svega pravi predstava, monodrama, još sa lošim glumcem. Ovde više niko ništa ne sme da saopšti, odluči, prokomentariše osim jednog, sveznajućeg i svemoćnog. A, njega kad čujem i vidim, ne verujem mu ni reč, čak ni ono što sam i sam mislio pre pet minuta, ne verujem u njegove motive, sposobnost..

Uz svo uvažavanje, kolega goldberg, ova konstatacija ti je, ajde da ne kažem glupost, nego samo, neodmerena. Šta kažeš, penzioneri ustanu, uguraju se u autobuse GSPa i ceo dan se voze, nemaju nikakvog razloga da idu negde, svega imaju, ali ne vredi, oće to da se vozi. Umesto da kupe motore, tritinete, rolšue, oni baš u autobuse.

Malo današnjih slika, tu je narcis, jagorčevina, a u sredini su cvetovi boba, oporavio se od nekih ranijih mrazeva, videćemo kako će izdržati predstojeće.

E, mnogo tražiš, lako je meni da čučnem ili sednem kad pišem, samo da se zna ko više zarađuje. Da se zna ko tera traktor, a ko otvara kapiju. Edit: I, ko drži daljinski.

Dokazano je da su oni koji pišaju sedeći otporniji na Korona virus.

Da, to je zgrada infektivne klinike, koliko znam i unutrašnjost zgrade je to sa slike. Strašno.

Do maja će biti zrelih plodova. Biću prvi sobni proizvođač paradaiza.

Naravno, u pravu si za paradaiz. Već je proklijao, sad se pitam, da li je bolje da ga iznesem napolje, hladnije je, usporiće rast, ali nema mraza u najavi. Inače, posejao sa u stanu, toplo je, nemam hladnije delove stana, a da ima svetla, sad mu je več i svetlo potrebno. Da sam barem podelio seme, da nisam sve odjednom posejao, uvek je pametnije sejati u razacima od po nekoliko dana.

Beležim sastojke, vrlo malo sam menjao, upravo zato da bih našao optimalno vreme i broj rastezanja i temperaturu rerne. Cilj mi je kad ovaj jednostavni recepti apsolvirao u potpunosti, da krenem sa dodavanjem kojekakvih semenki, maslinki, začina... Mislim da sam našao optimalnu hidraciju, odnos belog i integralnog brašna, imao sam par puta problem sa kvascem, nije se aktivirao dovoljno, ali i tako je bio jestiv hleb, ne sme ništa da se baci.

Nike li malo predugo pečenje, ja hleb pečem oko pola sata na oko 220 stepeni. Rezultat: