Div

Ne sporim ja ulogu crkvi u širenju nacionalizma, ni pređašnju ni današnju, samo sam naglasio odakle je nacionalizam pušten, kako se tako brzo primio i raširio. Crkve su se uhvatila u to kolo, videle su šansu za sebe, prelazeći i na teren politike, opet, druga strana, države, su rado igrale u istom kolu sa crkvama, videle su i one korist za sebe. Ovo u Crnoj Gori je posledica, logičan razvoj događaja, sukob dva nacionalizma oko moći, uticaja i, naravno, para.

Jesu crkve uticale, i dalje utiču, na širenje nacionalizma u Srbiji i Hrvatskoj, ali valja reći da je već probuđeni nacionalizam vratio crkve na teren politike. Osamdesetih godina nacionalizam se, prvo stidljivo, a onada otvoreno, širi preko medija, dolazi iz redova nekakvih intelektualaca, novinara, publicista, književnika, istoričara, pravnika, iz redakcija nekih listova, Univerziteta, Indtituta, SANU. Crkva je uvedena u igru, nije se opirala, pa otada često, zajedno sa ateistima, radi na istim ciljevima, otud i dobro definisana Vjekoslavljeva definicija pravoslavni ateista. Svojevremeno se za rat u Bosni govorilo da je u pitanju verski rat, a vode ga ateisti različitih proveniencija, srpske, muslimanske, katoličke. Nije uloga crkve beznačajna, ali nije ni odlučujuća, vidi Crnu Goru, kao i sve države na teritoriji bivše Jugoslavije, zasniva se na nacionalizmu, ali crkvu tek pokušava da stvori ili prisvoji, znači crkva je dobrodošlo sredsto ali se može i bez nje, i protiv nje.

Nisam lično zainteresovan za temu niti imam iskustva iz dijaspore, ali sam ubeđen da ne postoji jedinstven odgovor na pitanje šta je bolje, isplativije, kupiti ili iznajmiti kuću, stan. Tu se ne radi o fiksnim parametrima, sedneš sa digitronom, izračunaš i dobiješ odgovor. Odgovor je za svakog drugačiji, čak i jednog čoveka nije isto sada i pre 10, 5, 2 godine. Može biti isplativije da držim pare u slamarici nego da uložim u posao, u poslu mogu da izgubim a u slamarici ne, ali mogu i da dobijem, zaradim, dok u slamarici, u najboljem slučaju nominalno ostajem na svom, gubim za iznos inflacije. Postoji priča o čuvenom beogradskom trgovcu, Vladi Mitiću, imao je radnje, robne kuće, a živeo kao podstanar, govorio je, radnja može da kupi kuću, kuća ne može radnju. Pitam se, kada bih imao 200.000 dolara, nisam vešt u biznisu i ulaganjima, ne volim rizike, šta je bolje, držati pare u banci ili kupiti nekretninu. Znam da će svaki odgvor počinjati sa: Zavisi od...

Valjalo bi barem, u oba slučaja, arapskom i crnogorskom, a mogu se dodati i druga događanja naroda, navesti i ko je na drugoj strani, protiv koga su upereni protesti, protiv kog progresa, Gadafijevog, Mubarakovog, Sadamovog, Asadovog, Pahlavijevog, Milovog.

Parlamentarne igre su igre bez granica, tako da je moguće, kako ne biti u vladi, a podržavati vladu, tako i biti u vladi a ne podržavati vladu. Znači, nisi u koaliciji, nemaš ugovor, ne moraš da glasaš za predloge vlade, a imaš ministre u vladi. Šta ja mislim o takvim igrama, nije bitno, nije ni pristojno da kažem.

Misliš, Mićko Ljubičić. Valja videti i kako je "skinuo" Anu Brnabić. https://youtu.be/xpKnAqoKOQ4

Naravno, država ne treba da se bavi crkvenim pitanjima ni crkva državnim, ja samo pišem o mogućem načinu razrešenja jedne krize, a u centru te krize jesu država i crkva, povod je imovinsko pravno pitanje, uzrok političko, rešenja će se tražiti političkim sredstvima, a kakva će biti, i sredstva i rešenja, videćemo, ja samo rekoh, ne bi me iznenadilo da se mitropolija CP izdvoji iz SPC, zatraži autokefalnost. To ne bi bilo pozivanje na zakone od pre 100-150 godina već na realnost u ovom momentu.

Znanje je opasno, razmišljanje pogotovo, bilo bi bolje da umesto ljudi rade roboti, ljudi su suvišni. Još da se nauče roboti da troše. Pazi, opet neko učenje, ne vredi, nema nam spasa.

Koliko vidim, na Google, to mu je neka počasna titula, s arhiepiskopija cetinjska ne postoji u organizacionoj šemi SPC.

? Ja, verovatno, nisam dobro informisan. Otkad je mitropolija uzdignuta na nivo arhiepiskopije, kako da se to ne vidi u nazivu i u zvanju mitropolita.

Možda je autokefalnost, sama po sebi, besmislena, vezuje veru za neku grupu ljudi, gubi se univerzalnost koju crkva zagovara, ali već imamo SPC koja je vezana za jedan etnicitet, a autekafalnost je dobila kao crkva jedne države, sad kad se država raspala, sad bi da zadrži "nadležnost" nad jednim narodom. Organizacija crkvi, pravoslavnih, a i drugih, nije stvar vere nego politike.

Ja napisah da proglasi, ne očekujem i da dobije blagoslov odmah, a među pravoslavnim crkvama odnosi su već dobro poremećeni ništa ne bi značilo još jedna nepriznata ili parcijalno priznata. Ako vlast i crkva u CG nađu kompromis i ubede solidnu većinu u narodu da je to najbolje, šta im znači priznanje SPC.

Ne bi me čudilo da Milo odustane od primene zakona, odnosno, zaključi ugovor sa MCP, a da mitropolija u nekom doglednom roku proglasi autokefalnost, što i jeste, principijelno, nsjispravnije rešenje. Bez obzira šta mislim o Milu i Ristu.

Obično stavim čvarke, kad ih imam pri ruci, umesto suvog vrata, ali kad se nema, daj šta daš, dobar je i vrat, šunka, slanina, volim i da naseckam sitno crvene paprike kad im je sezona, ne volim one što se sada nađu po marketima, sama voda, bez ukusa.

Dobro je ispalo:

Pravim proju. Sastojci: sir 300-400 grama, kajmak 2 kašike, jaja 3 komada, seckani suvi vrat oko 100-150 grama, ulje 2 kašike, kukuruzno brašno, palenta, pšenično brašno, 7-8 listova slanine. Ja sastojke stavljam otprilike, ne merim, jedino je tačna mera za jaja. Rezultat čekam, za doručak. Dijetalno.

Ja još ništa nisam radio za prolećnu setvu. Proveo sam zadnja dva meseca u Beogradu, tek sam par puta dolazio do sela na dan-dva. Trenutno sam u selu, opet na kratko, ali neću još da podstičem seme na klijanje, ako ne budem tu, bojim se hladnoće, mislim da će krajem februara biti dovoljno toplo da posejem semenke, ako i bude mraza, za toliko mogu da ih zaštitim jer ću, nadam se, biti više vremena u kontinuitetu u selu. Ovako, ne mogu da im obezbedim i toplotu i svetlost. Inače, od jesenje setve, zasad se bob polovično drži, otprilike pola je mraz uništio, ne znam hoće li pomoći da posečem stabljike a da ostavim koren, pokušaću svakako, luk je malo oštećen, vrhovi listova, to je koliko znam normalno kod jesenje setve, jedni listovi se suše, drugi izbijaju, grašak obećava. Grešku sam napravio što sam u jesen sejao pod foliju, ubrzala je nicanje i rast, a bolje je da sam posejao bez folije, možda bi i tako bilo štete, jesen je bila duga i topla, ali manje, ne bi bile biljke toliko bujne. Na proleće ću sejati još boba. Naravno, paprike, paradaiz, tikve, začini, to se podrazumeva.

Malo i nepotrebno dižeš tenvije, jeste, Devojka koristi neprecizno termine, Po ugooru, kolokvijalno se koristi za sve oblike zapošljavanja osim radnoh odnosa. (I, da, PPP mogu da traju do 120 radnih dana u toku klendarske godine) Na koje sve načine se zloupotrebljavaju odredbe zakona, kako se i koliko isplaćuje, ne možemo nabrojati na jednom forumu, ne možemo sagledati svaki pojedinačni slučaj.

...ili neću da glasam pa će mesto u parlamentu pripasti Vučiću.

Opelo na kremaciji – može u Beogradu, ne može u Kalgariju edit: Koga mrzi da pročita ceo tekst evo suštine:

Ni ja nemam nameru da se kremiram, ali nemam ništa protiv da me kremiraju kad dođe vreme, čak, mislim da bih više voleo da sagorim u trenu nega da trunem godinama. A, šta misli popa o tome, njegova stvar, na onom svetu ću videti da li sam u pravu.

Koliko ja znam, sveštenici SPC vrše opelo pre kremiranja pokojnika, prisustvovao sam više puta, mada, kažu, da je potrebna saglasnost episkopa, ali se po pravilu dobija. Samoubicama se, opet, po pravilu ne vrši opelo, osim ako sveštenik "ne zna" da je pokojnik izvršio samoubistvo.

Došao dedica kod popa da se ispovedi. -Oče, počinili smo greh, baba i ja vodili ljubav. -Pa, nije to greh, venčani ste. -Jesmo venčani, ali usred dana. -Pa, dobro, nema neko određeno vreme za to. - Moram da vam kažem, to je bilo pored frižidera. - Samo mirno, nije ni to problem. -Jel ćete da nas izbacite iz crkve. -Nećemo, ne brinite. A, ovi iz Maxija nas izbacili.

- Jel znaš zašto krokodil nema grbu? - Ne znam, zašto? - Koji će mu kurac.

Nije ni ovde, u Srbiji, niko formirao mišljenje jer gleda N1, pre će biti da gleda N1 jer ima mišljenje. Siguran sam da, kad bih morao da gledam Pink ili Happy, tek onda bih bio protiv ove diktature, toliko da bih prihvatao daj šta daš. Mala digresija, povratak u prošlost. Pratio sam politička zbivanja tamo, osamdesetih, videlo se da se nešto kuva u SKS, informacije su bile povremeno kontradiktorne, aktuelna je bila kosovska kriza, svi smo nzadovoljni što se kriza odužila, ne rešava se, a stalno se priča o njoj. Dolazi 8. sednica, prenos na TV, odlazi sa scene Ivan Stambolić, dotad simbol vlasti Srbiji. Ja nemam dovoljno informacija da bih sa sigurnošću znao šta se dešava i zašto, kao i većina smatram Stambolića odgovornim, nije mi žao što odlazi. Ubrzo, postaje mi jasno o čemu se radi, a prelomni momenat je smena urednika na TV, odlazi Mihajlo Erić jer je pustio, možda čak sam i uradio, prilog koji ima uravnorežen pristup, postavlja pitanja, sumnja u metod. Meni postaje jasno da "nova garnitura" čisti teren, da se zatvara prostor za bilo kakva pitanja, za sumnje, pa iako nisam imao drugu stranu, postojala je samo jedna televizija, nisam prihvatao ništa što oni kažu. Ne mislim da sam bio nešto ekstra pametan, jednostavno način na koji je pričao Dušan Čukić, kao i sada Sarapa, Marić, ne dozvoljava mi da išta poverujem.