Cyber

Nacija se u svetu koji je dostigao odredjeni civilizacisjki nivo obicno vezuje za, da tako kazem, zajednicko stanovanje na administrativnoj teritoriji zvanoj drzava, kohabitaciju raznih slika i prilika. Nacija se u nas vezuje iskljucivo za etnicitet, seme & pleme a ne za odredjenu legitimnu administrativnu teritoriju na kojoj kohabitiraju razni ljudi. A sa teritorijama, pak, endemski stojimo malo nakrivo, gde god je seme & pleme – to je nasa teritorija (u pustim sirotinjskim snovima, dakako). Kad bi svi bili zabagovani u etnosu i davno proslim bitkama kao mi, ne znam koja bi evropska drzava priznala bilo koju drugu.

17 meseci ovog topika. Sto rece moderator u zaglavlju: "ovakve situacije su ogledalo svih nas". Ja sam zbog corone morala da provedem u izolaciji 16 meseci u kontinuitetu. Nije mi palo na pamet da nesto kenjkam, nego sam gledala sta mi je ciniti a da ima nekog smisla. I tako, iskrsla prilika da sprovodim svoj moto: nije vazno sta se desava, nego kako se hendluje to sto se desava, sta se iz toga nauci i kako se to posle nosi dalje. Za to vreme sam uradila i dozivela puno sustinskih stvari, koje u redovnim okolnostima verovatno ne bih. Stigla sammnogo dalje nego sto sam pomisliti mogla. To me je ispunilo, nadahnulo i ojacalo. Neocekivana prilika da se desi puno toga. Hocu reci, nije izolacija sve sto tako izgleda na prvi pogled! A ni (sustinska) Sloboda. Kad bacim pogled na neke zdrave, prave i neizolovane – ali konstantno kivne – digitalno virilne, koji se kuckajuci bore protiv (epidemioloskih) vetrenjaca, sireci obilato dedukcije iz kucne radinosti, vidim da se tim digitalnim bundzijama za to vreme nista drugo sustinski nije desilo osim corone. Ni makac dalje. To baca sasvim novo svetlo na apstraktnu imenicu ”izolacija”! A i na (sustinsku) Slobodicu. A kad jednog dana prodju svi ovi sojevi, oni ce da se kolektivno izoluju u nekom novom zaludnom digitalnom kolu, gde ce opet da cupkaju sa sebi slicnima i da se kuckajuci neumorno bore protiv nekih drugih vetrenjaca grimasirajuci svoju neutemeljenost. Sve jedan do drugog, Jack of all trades, master of none. Ples oko supljeg jezgra. Panem et circenses! Gomila pocetaka, nikad kraja. Vecita nedovrsenost koja se stalno vrti u svom zacaranom krugu. Valjda je to ta sloboda za koju se bore? Daktilografi novog doba. Digitalizacija je, vaistinu, olaksala kuc(k)anje i sirenje neutemeljenosti, jer svaka rec moze da se (o)lako lansira i brzo zaboravi u moru drugih lansiranih floskula. Na delu je anegdotalno zapisivanje, tipkanje reci bez tezine i smisla sto je u stvari susta suprotnost Pisanju. Janusovo lice digitalizacije. Ali, i iz toga ima sta da se nauci i ponese dalje.

A meni je pala na pamet ova scena.

Lazna analogija je retoricki pojam i nema veze sa etnicitetom. A etnicitet, pak, nema veze sa temom ovog treda.

Ovo se zove lazna analogija. A i opasna.

A koja je to losa vakcina koja oslabi telo? Gde moze da se o tome nesto vise sazna?

Onaj ko usred pandemije sebi eksplicitno daje ”pravo odlucivanja o sopstvenom telu”, tj. odbija da primi vakcinu, taj istovremeno implicitno sebi daje pravo odlucivanja o javnom zdravlju. S kojim pravom? Odakle njemu to pravo? >>>

Samo da podsetim na neke elementarne cinjenice: Virus trazi ljudsko telo da bi preziveo i sirio se. Sunce izlazi na istoku a zalazi na zapadu. Vakcinacija stiti vakcinisane i osobe u njihovom okruzenju, te se tako smanjuje rizik da se virus prosiri na clanove porodice, prijatelje, kolege i ostale sa kojima vakcinisani dolazi u bliski kontakt u sirem okruzenju. Kad se postigne dovoljan broj imunizovanih onda se virusu posledicno onemogucava da se siri od coveka do coveka i tako epidemije nestaju. To je ono sto se zove ”imunitet krda”. Na taj nacin vakcina indirektno stiti osobe sa povecanim rizikom da se ne zaraze. Ta ljudska bica mogu biti bebe, deca, starije osobe sa postojecim hronicnim oboljenjima, onkoloski pacijenti i ostali koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu. Dakle, onima koji, iz gore navedenih razloga, ne mogu da se vakcinisu, indirektno pomazu vakcinisani u dovoljnom broju (”imunitet krda”) te se sprecava sirenje zaraze u drustvu. P.S. Kod nekih infektivnih bolesti ne pomaze imunitet krda. Sto se corone tice, nesigurnost (so far) vlada vizavi koliki je procenat vakcinisanih dovoljan da bi se postigao imunitet krda. Primera radi, za male boginje se zna da je neophodno da 95% populacije mora biti vakcinisano 2x da bi se ostvario imunitet krda. Ovako imunitet krda izgleda na delu, ovako se stite oni koji ne mogu da prime vakcinu, ovako se celo drustvo stiti od sirenja virusa. Izvor >>>

Mama i ja isle svako malo u kinoteku kad sam bila dete. To se ne zaboravlja. Prodavacica ljubicica (La Violotera), 1958 Jos jedan dan zivota (Un dia da vida), 1950

Ukucaj "laser hair removal" na G pa ces naci sve sto te zanima.

Eh, treba sacuvati seme & pleme.

Pre svega treba ubrzati vakcinaciju (globalno). Kaska se sa tim.

Mogu svakakvi obrti da se dese. Citam da bi u skorijoj buducnosti nevakcinisani mogli da doprinesu nastajanju novih mutacija, jer virus moze da mutira samo u ljudskom telu.

Buducnost je stigla. Covek je pre neki dan autom odleteo na posao.

Posto ti je zanimljivo a nevezano sa eventualni susret sa autorom ... mogla bi malo da izreflektujes. Svaki (verski) praznik ima neku pricu/pozadinu. Ocigledno da je to vazan motiv u knjizi (razmisli, mozda ih ima jos). Motiv u knjizevnosti ima uvek neko tematsko znacenje. Motivi su metafore za nesto. Proveri sta ti praznici simbolisu pa uporedi sa sadrzajem poglavlja - nadji vezu, uprati tu nit. Imaj na umu da svaki text dobija smisao tek u interakciji sa citaocem, tumacenja su svakom na volju i eventualno neko znanje. A posle ako sretnes autora imaces interesantnu podlogu da razmenite nesto.

E, to je nalicje uredjenosti razvijenog drustva - za sve postoje regulative i ako ih slepo pratis uvek imas alibi ukoliko nesto krene po zlu. Ako mislis svojom glavom onda mozes i da - figurativno - platis glavom. Mi zivimo u svetu gde se svi vrsioci raznih duznosti kriju iza utvrdjenih shablona za vrsenje istih, a sto ih stiti i oslobadja odgovornosti kad se nesto nezeljeno desi - samo prebace loptu na pravila sluzbe koje su ispostovali, sve regularno prema vazecem policy. Postmoderna varijanta onog "ni po babu, ni po stricevima" (razumno) koje se tu i tamo obije o nekog nesretnika ko nije ni luk jeo ni luk mirisao (nerazuman epilog).

Narcisoidnost malih razlika (by Gellner) i jos jedna balkanska pokazna vezba kako nacionalizam prethodi naciji a ne obrnuto.

Moderan ples. Vrlo sugestivna verzija Blagovesti.