Cyber

Ukucaj "laser hair removal" na G pa ces naci sve sto te zanima.

Eh, treba sacuvati seme & pleme.

Pre svega treba ubrzati vakcinaciju (globalno). Kaska se sa tim.

Mogu svakakvi obrti da se dese. Citam da bi u skorijoj buducnosti nevakcinisani mogli da doprinesu nastajanju novih mutacija, jer virus moze da mutira samo u ljudskom telu.

Buducnost je stigla. Covek je pre neki dan autom odleteo na posao.

Posto ti je zanimljivo a nevezano sa eventualni susret sa autorom ... mogla bi malo da izreflektujes. Svaki (verski) praznik ima neku pricu/pozadinu. Ocigledno da je to vazan motiv u knjizi (razmisli, mozda ih ima jos). Motiv u knjizevnosti ima uvek neko tematsko znacenje. Motivi su metafore za nesto. Proveri sta ti praznici simbolisu pa uporedi sa sadrzajem poglavlja - nadji vezu, uprati tu nit. Imaj na umu da svaki text dobija smisao tek u interakciji sa citaocem, tumacenja su svakom na volju i eventualno neko znanje. A posle ako sretnes autora imaces interesantnu podlogu da razmenite nesto.

E, to je nalicje uredjenosti razvijenog drustva - za sve postoje regulative i ako ih slepo pratis uvek imas alibi ukoliko nesto krene po zlu. Ako mislis svojom glavom onda mozes i da - figurativno - platis glavom. Mi zivimo u svetu gde se svi vrsioci raznih duznosti kriju iza utvrdjenih shablona za vrsenje istih, a sto ih stiti i oslobadja odgovornosti kad se nesto nezeljeno desi - samo prebace loptu na pravila sluzbe koje su ispostovali, sve regularno prema vazecem policy. Postmoderna varijanta onog "ni po babu, ni po stricevima" (razumno) koje se tu i tamo obije o nekog nesretnika ko nije ni luk jeo ni luk mirisao (nerazuman epilog).

Narcisoidnost malih razlika (by Gellner) i jos jedna balkanska pokazna vezba kako nacionalizam prethodi naciji a ne obrnuto.

Moderan ples. Vrlo sugestivna verzija Blagovesti.

Ovaj Prolecni valcer nije Chopin.

Pre vise godina je na tubetu je mogao da se odgleda jedan tv-program iz 70-ih u kome se govorilo o urbansitickom planu i razvoju Beograda do 2000-te, a u kome su tadasnji urbanisti, planeri, arhitekte i razni eksperti vizionarski govorili o tada usvojenom urbanistickom planu Beograda i planiranim promenama da bi se izbegle buduce klopke u koje je – danas se to jasno vidi – Beograd, sve do jedne upao i zaglibio se nepovratno. Pominjala se izgradnja zaobilaznica da bi se izbegao buduci saobracajni pritisak (ovaj haos danas), neophodna logisticka resenja u samom gradu, izgradnja metroa, izmestanje nekih ustanova iz gradskog jezgra na drugu stranu reke, izgradnju zelenih zona u gradu i tako to. Sve je to ljosnulo, nikada se nije ostvarilo i sve je ostalo u mestu 50 godina. Dokument o usvojenom Urbanistickom planu Beograda (1972) sa pogledom u novi vek se moze naci na sajtu Urbanistickog zavoda Srbije i on sadrzi vrlo sveobuhvatnu analizu i planove. Predstavljen je tok izrade generalnog urbanistickog plana, sta plan sadrzi te o planiranju i merama za izvrsenje i instrumentima primene. Sve podrobno i sa jasnim (etapnim) planom za adekvatnu urbanisticku buducnost grada – stanovnistvo i stanovanje, broj automobila (tada i u buducnosti), centralna zona, prostor za industrijski razvoj, silazak grada na reke (ne ovako divljacki kao sada). Tu se nalazi i ekspoze predsednika Saveta za urbanizam, ekspoze direktora Urbanistickog zavoda Beograda i misljenja relevantnih instanci. Na str. 12 – cifre. Zavrsnu rec nakon usvajanja plana je odrzao tadasnji gradonacelnik Beograda, Branko Pesic. Za njega i Duska Radovica su svi znali. To je bilo neizbezno.

Videla sam parkiranje u Uciteljskom. A tu odmah iza coska i saobracajni haos. Vero, preko puta najnoviji trzni centar na mestu nekadasnje Precizne mehanike a iza Lidl, pa nove zgrade, cujem i za neku grdosiju sa one strane gde je Sindjelic, na cosku kod skole - sve nacickano u nekih stotinjak metara. Osim glavne dzade (Vojislava Ilica) koja je uzana kao i pre 40 godina, zakrcene su i sve okolne ulice i ulicice, prilaz i prolaz je otezan. Ako trolejbusu padne shina - sve stane. Parkiranje da ne pominjem. Do Cvetka stignes pre peske nego autom. A i do Krsta vala - ona Zicka je stalno zacepljena, saobracaj se odvija kao kroz grlic flashe. Nemas gde da pobegnes, da nadjes prolaz. Oko Kalenica je tek posebna avantura. Rekoh u onom postu, ima takvih punktova gde god se okrenes u gradu.

Beograd je grad koji je prilicno ekstremno prevazisao svoje saobracajne kapacitete. Nista se ne desava preko noci. Broj automobila je decenijama rastao a gradske ulice su i dalje podjednako tesne i parking mesta su kap u moru. To se predvidjalo vec 70-ih. O tome postoje dokumenti sa preporukama i planovima koji se nikada nisu ostvarili. Gradi se neplanski i ne razmislja se narocito o tome da okolna infrastruktura treba da podrzi sve to, sve je od danas do sutra. Nekad pitoreskna ulica u kojoj se moj otac rodio, danas je grandomanski investitorski mutant koji ide u visinu da tu vise ni sunce ne moze da se promoli kao nekad. Nekad prodjem ispod prozora sobe u kojoj je rodjen u noci kada je njegova starija sestra umrla u drugoj sobi. To je bilo u doba one okupacije, pominjem to da bih napravila paralelu sa ovom okupacijom. Ostalo je nesto starih kuca i drvored koji je nekada pravio prijatnu letnju hladovinku i gde je trotoar bio prohodan. U novo doba, opasno je po zivot ici tim trotoarom jer sa nezasticenih gradjevinskih skela moze nesto da ti padne na glavu. Umesto hladovinke u ulici vlada veciti mrak zbog novokomponovane gradnje u visinu, tamo gde tome nije mesto, tamo gde su bile i treba da budu kuce sa okucnicama. Uz to, sve je zakrceno automobilima, kako se kroz to probijaju dobavljaci robe i ostali ucesnici u saobracaju – meni nije jasno. Tako je na celom Vracaru a i sire, ko je bio i ko zivi tamo – zna koliko je osunecen zivotni prostor i kako je parkirati se u gradskom jezgru. To nije urbanizacija, to je okupacija. Tako je po citavom gradu, tj. onom sto je ostalo od onog sto je imalo potencijal da postane urbana sredina u pravom smislu te reci. A kad samo pomislim na neke vrlo uske, vazda zakrcene ulice u kojima se svakodnevno nekako probijaju prepuni autobusi gradskog saobracaja. Nehumano. Sve kipti i iz svega neka latentna agresija u vazduhu. Sto rece jedan dobronamerni putnik namernik – eklekticno i fascinantno!

To je ovaj link?

1933. 1934. 1958. 1958.

Danas citam u svedskim novinama da bi na jesen mogla da se aktualizuje i treca doza vakcine za odredjene grupe. Konsultacije su u toku. Takodje kazu da ce biti moguce kombinovati tako da treca doza moze da bude neka druga vakcina. Kazu da Fajzer i Moderna harmonizuju ali bice jos kombinacija.

Da je civilizovana, zahvalila bi mu se na ukazanom poverenju da sa njom podeli to sto mu se desilo. A onda bi se tu prirodno otvorio dvosmeran komunikacioni kanal pa ... dokle se stigne.

Od svojih starijih svedskih prijatelja sam cula pricu o italijanskom decaku koji je pocetkom 60-ih osvojio snandinavska srca kad je na TV-u otpevao O sole mio. Kazu, to je bila senzacija, svi su pricali o tome. Posleratno dete, siromasna italijanska porodica, gomila dece i tako to, ali … imao je andjeoski glas te je kao 8-godisnjak zaradjivao pevajuci i pomagao porodici. Kasnije je nakon jedne predstave u kojoj je pevao O sole mio sreo jednog poznatog danskog producenta koji je bio toliko ocaran da ga je doveo u Dansku gde je izazivao ovacije koje su se prosirile i na ostatak Skandinavije a potom je lansiran i internacionalno. Robertino Loretti!