Cyber

Imas ovde sve redom pa posalji mejl i pitaj sta te zanima. Nemci su to.

Cemu to? Ako bude kao sto ti kazes da EU nece nikada priznati rusku vakcinu iz razloga koje navodis, onda to znaci da sami sebi pucaju u nogu. Koja vajda od toga? Niko tu nista ne dobija. Rusima sve jedno, oni svakako imaju kome da prodaju vakcine, milijarde ljudi na ovom svetu treba bocnuti dva puta. Uostalom, EU nije zabranila svojim clanicama da kupuju rusku vakcinu. To bi bilo suludo. Vidis da se svi snalaze kako znaju i umeju. Kad pogledas, Pfizer digao cenu na kvarno, prepirke oko toga, isporuke na kasicicu. AstraZeneca koja je ugovorila milionske isporuke odjednom javlja da ce moci da isporuci samo 40% od obecanog. I Moderna stize na kasicicu. Kaplje i vakcinacija u EU kap po kap, ko zna dokle ce se to razvlaciti. U ovom pacjem potoku od zemlje u kojoj zivim, poceli su da se cuju zagovornici jedne doze; kazu, bolje ista nego nista samo da se sto vise ljudi vakcinise. Ludilo. Btw, ceo svet u problemu jedino Tanzanija nije. Kod njih je vakcinacija zabranjena. Gledam ludake, naredjali se zvanicnici pa ministarka zdravstva edukuje narod i demonstrira kako da se stite od korone za limunom, belim lukom i djumbirom. To je tek advanced level ludila.

EMA trenutno ima u proceduri razmatranja ove tri vakcine te ce biti vrlo lako pratiti sta ce se desiti a sta nece: CVnCoV - CureVac AG → start of rolling review: 12/02/2021 NVX-CoV2373 - Novavax CZ AS → start of rolling review: 03/02/2021 Sputnik V (Gam-COVID-Vac) - Russia’s Gamaleya National Centre of Epidemiology and Microbiology → start of rolling review: 04/03/2021

Ma da. No bez obzira na zvanicnu proceduru EU ne brani svojim clanicama da kupe rusku vakcinu. Moze tu biti i drugih problema, jer vakcine ne stoje u rafu spremne da neko samo naidje i natovari koliko mu treba. Kolicine su problem i sa ovima koje su jos prosle godine ugovorili. Bas se to sve iskomplikovalo a treba ceo svet vakcinisati.

Da, setili se da konacno podnesu zahtev. 😂

Marketing authorisation bi u sustini trebalo da bude dozvola za koriscenje na EU trzistu. Moderna je ispitivana pre nego sto je pustena u promet.

”Zivot? To ti je ono na grobu, pa kad pise godina rodjenja i godina smrti. E, ona crtica izmedju, to je zivot.” - Djordje Balasevic

Bila skoro neka stani-pani situacija sa jednom partijom AZ pa su sve vakcine sa tim batch number stornirali zbog alergijskih reakcija kod nekih primalaca.

Ima tu nekih lokalnih varijacija kao sto je i najavljeno a i kao sto realno stanje na terenu iziskuje. Generalno vazi uglavnom samo to da su isporuke daleko ispod ranije ugovorenih. A i svakakvi logisticki problemi remete plan vakcinacije, negde manje negde vise. U mom domu zdravlja jos uvek vakcinisu prvu grupu ali poceli su i sa drugom grupom iako prva nije zavrsena. Tako kazu na svom sajtu. Na repertoaru imaju Pfizer, Modernu i AstraZenecu.

Tako i treba da bude u slucaju da fasujes zarazu a vakcinisan si - blazi oblik bolesti.

Sa ovakvim spekulacijama ne treba prljati ni sebe ni druge.

Sve mislim da nije neka šala ... budibogsnama. Ruske diplomate napustaju Severnu Koreju u svojerucno napravljenom šinovozilu. Novine kazu da su na taj nacin prevalili poslednjih 32 sata puta. SK ukinula sve transportne varijante zbog pandemije iako ”nemaju” nijedan slucaj. Sta bi tek bilo da imaju neki registrovan slucaj?

Uciteljica nas u drugom razredu odvela na rekreativnu nastavu na prelepom mestu u blizini vrela reke Grze. Vodopadi, pecina, poseta manastiru Manasiji i resavskoj skoli, izleti i aktivnosti u prirodi … a uvece u spavaonici se kreveljimo i uzivljeno svi u glas pevamo U razdeljak te ljubim koji je tada bio hit. Tako se Djole pojavio nezvano u mom zivotu i nastavio isto tako nezvano da obelezava svaki period/fazu zivota barem jednom pesmom. Tek sada su mnogi od nas shvatili da se on vec odavno – parafraziram – za sva vremena skrio u nama. Zato nas je njegov nagli odlazak pogodio kao emotivna nepogoda.

Balasevicu je mesto bas na ovom topiku. U svakome je ponesto ostavio. Njega ce na vecni put ispratiti cela Jugoslavija ... u celom svetu.

Njega ce sada cela Jugoslavija da isprati.

Jedna od redakcija mog detinjstva. Tek mnogo kasnije sam shvatila da je to bila jedna od privilegija tokom odrastanja.

Zato sto si u tome kao riba u vodi, tvoja teritorija, to ti je dobro poznato i sigurno. Nije lako tek tako napustiti svoju comfort zone.

Veoma precizan i koncizan fenomenoloski osvrt na kvintesenciju otudjenja [savremenog] coveka. I ne, to nikako nije drasticno, to je tako. Mi, fakat, zivimo u vremenu kada mnogi onog trenutka kad iz ruku ispuste gadgete sa ekranom nemaju sta jedno drugom da kazu. Iz njih zvrji praznina, nisu ni svesni koliko su se unepriateljili sa sobom samima i samo im sujeta raste, sve u strahu da slucajno ne izgube ono sto zapravo ni nemaju jer inertno prate (anti)socijalne rituale pa se svako malo nasucu na slicne primerke svoje vrste sa istim oblikom bitisanja. Sta deca od takvih na nauce? Tako se stvaraju opasni incitamenti koji, kako primecujete, imaju i imace posledice na sve nas. Nekad zastanem, pogledan oko sebe i vidim zabuljene u ekrane, sa slusalicama, nit ista vide, nit cuju cvrkut ptice, mimoilaze se instiktivno. Mlade majke u tramvaju sa kolicima iz kojih slatke bebe koje otkrivaju svet svojim okicama pokusavaju da ostvare eye contakt sa majkama koje su zabuljene u mobilne telefone i/li privatne razgovore koje ostali nevoljno slusaju. Onda bebe pocinju da saraju radoznalim okicama, trazeci kontakt sa nekim, bilo kim. Svet postaje digitalno zabaviste za odrasle koji nisu odrasli. To su mahom oni koji se vise brinu o tome sta imaju na sebi nego sta imaju u sebi. Sve to podseca na redove u kojima je pesnik* govorio o nekom ko ”kupuje i kupuje stvari da bi ih bacio u celjust praznine koja ga prati kao senka”. Onda pak neki drugi primerak ljudske vrste na sve to samo moze da iskreno pomisli, i kad mi je lose – dobro mi je.

Ovo je moguce zahvaljujuci saradnji izmedju centra za balans, cula za balans i propriocepcije (ima veze sa motorikom).

Da, ali iz informacije proizlazi da su u pitanju doze. Kad su saznali da neko izvlaci 6 umesto 5 doza iz ampule oni su povecali cenu. Da su u ugovoru formulisali ampule onda ne bi imali legitiman razlog da naprasno i mimo znanja Evropske komisije dignu cenu. Jos jedna stvar, cena se ne menja retroaktivno. Cena je povecana za naredne isporuke a to je jasno iz toga da Svedska pauzira isplatu narednih faktura dok se Pfizer i Evropska komisija ne dogovore. Mada, mene zapravo samo interesuje koliko doza iz ampule izvlace u Srbiji.

Ja uvek pozdravljam tu vrstu rada. Zelim ti uspeh u postizanju cilja!

Kada je Pfizer vakcina odobrena od strane EU Comission u pratecoj informaciji o proizvodu izdatom od strane EMA (European Medicines Agency) je navedeno da svaka ampula sadrzi 5 doza vakcine. Onda su neke zemlje otkrile da je moguce izvuci 6 doza iz ampule, te je EMA apdejtovala svoju propratnu informaciju. Kad je Pfizer saznao za to, digli su cenu zemljama koje su kupile vakcinu. Pritom, o tome nisu obavestili EU Comission. I sada je povuci potegni jer kazu, za izvlacenje 6 doza potrebne su specijalne kanile koje nemaju sve zemlje, te ne mogu svi placati istu cenu. Svedska je pauzirala dolazece fakture od Pfizera dok se stvar ne razresi. Znaci, sada birokratska licitacija stupa na delo. Pfizer i EU Comission treba da postignu dogovor. Zna li se kako u Srbiji stoji sa Pfizer dozama? Pominje li se?

Ja to znam i mislim da je to vrlo lepo. Ovde sam mozes da krojis svoje obrazovanje. Mozes da diplomiras, dakle da budes svrsen student i da radis pola zivota pa da onda iz nekog razloga upises univerzitetski kurs iz necega sto te zanima ili ti je potrebno. Mozes i da tek pocnes da studiras u kasnijim godinama iz bilo kog razloga. Ali to nije ista prica kao ona koju je mrd pomenuo u svom postu.

Lezi lebu ... Jos u detinjstvu sam registrovala da za nekog kazu da je ”veciti student” u smislu prolongiranja studija te sam to percepirala kao uobicajenu pojavu. U svetu je ”veciti student” obicno metafora za nekog ko je doktorirao pa nastavi da se bavi istrazivackim radom. Posto je znanje friska roba, taj alumni po prirodi stvari nastavlja da stalno uci i razvija se u svojoj oblasti.

Citam, medijski analiticari iz medijskog arhiva kazu da se u poslednje dve godine u svedskim medijima o D. Trumpu pisalo vise nego o bilo kojoj drugoj personi ili dogadjaju. O njemu se, kazu, pisalo vise nego o vodjama svih 8 svedskih politickih partija u parlamentu zajedno, ukljucujuci i svedskog premijera. Pominje se kuriozitet da je u 2017-oj napisano 227 000 clanaka o Trumpu, a to mu dodje 1 clanak svakog minuta danonocno. U 25% ovih clanaka je pomenut Twitter. Ova informacija je prosla prilicno neopazeno.