Cyber

U pravu si. Potkrao mi se lapsus calami. Sadasnja trola 41 je bila 12-ica. Autobus 42 tada (70-ih) nije ni postojao u tom delu Dedinja za koji je vezana moja prica. Mislim da je poceo da ordinira nekih ranijih 80-ih; tada je i trola 12 promenjena u 41 i trasa joj je produzena tamo ka Banjici koja se urbanizovala.

To je 70-ih bio broj 981 koji se kasnije promenio u 9812. To je bilo u doba kad je danasnji trolejsbus 42 imao broj 12 i poslednja stanica mu je bila u Crnotravskoj kod bazena. Preko puta je bila velika livada i selo Banjica. Kasnije je tu niklo vojno naselje i VMA. Mi deca smo peske isli na bazen na kraju sveta, to je bila velika avantura kad god sam boravila kod babe i dede. Kupimo sokove na slamcicu i bombone na veresiju (znalo se ko je cije unuce, babe posle placale), ogrebemo se za kore kod koradzije na cosku Palackove i onda putesestvije do bazena.

Hvala ti za brojeve! Mala Mo ("Little Mo") je bila Maureen Connolly. Monika je po njoj nazvana Mala Mo zbog nekih slicnosti.

Gradić Pejton kod čuburskog parka je zbog svoje posebnosti bio neki svoj svet, vrlo privlačan za moju detinju maštu ranih 70-ih. Pa sam tako od odraslih saznala za TV-seriju Gradić Pejton, koja je bila vrlo popularna pre moje ere. Nadjem na netu informaciju da je 6,6 gledalaca po TV-aparatu pratilo svaku epizodu a i da se prodaja televizora u to doba znatno povećala. Ja se sećam serije Koreni koja je u meni probudila znatiželju da saznam što više o robovima. Mislim da je to puno ljudi pratilo. Kunta Kinte je bio vrlo potresan lik za moje dečije srculence. Sve enciklopedije u kući sam izlistala da saznam što više - Google tog doba. A bio je i onaj telefon gde si mogao da zoveš i dobiješ odgovor na razna pitanja – 981/2 ili 988? Jedan od ta dva je bio da saznaš nečiju adresu i broj telefona a drugi za razna pitanja. Prvi put sam zvala nakon što sam gledala film o maloj Mo (Maureen Connolly). Ne sećam se tačno šta sam pitala ali imalo je neke veze sa Mimom Jaušovec koja je tada pobedila na nekom važnom turniru. Mnogo sam volela da zovem i raspitujem se. A bio je i onaj broj (95 ili 92?) - ”tačno je XY časova, XY minuta” sa perfektnom dikcijom.

U predpolitickim balkanskim drustvima preovladjuje predpoliticka svest i to se najbolje vidi u tome sto Balkanjerosi uglavnom ne prave razliku izmedju etnicke i politicke nacije. A onda iz toga proizlazi i sva sila autodestruktivne predpoliticke plemenske kakofonije. To se ne dâ urazumiti - ”Talk sense to a fool and he calls you foolish”.

Heute Nacht oder nie, 1932

Neka ABBA misterija je aktuelna ovih dana. Nesto je u najavi. Nakon skoro 40 godina tisine. Pojavio se Twitter-nalog i sajt ABBA Voyage, na kojima je jedina informacija datum 2. septembar 2021.

À propos demistifikacije naucnih apstrakcija … Knjiga se zove Lepota u haosu, prvenac Julije Ravanis koja pise doktorat iz oblasti tehnicke istorije. Inicijalno je bila zamišljena kao klasična naučno-popularna knjiga o kvantnoj fizici i teoriji relativiteta, no autorka je tokom pisanja sve vise otkrivala slicnosti izmedju kvantne fizike i stvari u kojima ljudi mogu da se prepoznaju. Jedna od takvih stvari je protivurecnost kvantne fizike - cestice se mogu naci istovremeno na dva mesta, mogu se istovremeno kretati i na gore i na dole. To dosta nalici ambivalenciji ljudskih osecaja koja nas uvek prati; neko nas privlaci i odbija, nekome hocemo i da se priblizimo i ostanemo na distanci. U kvantnoj fizici takodje postoji veza izmedju cestica koje se nalaze daleko jedna od drugih, Te kvantne procese je lakse razumeti ako ih, primera radi, uporedimo sa ljudima koji osecaju jaku vezu sa nekim na daljinu, vezu koja nije zavisna od vremena i prostora. Autorka knjige se suprotstavlja uvrezenom naucnom idealu lepote koji se vezuje za matematicku lepotu jednacina i poretka – ona instistira na tome da se lepota nalazi u haoticnim sekvencama, u nepoznatom, u onome sto nas zbunjuje. Ti momenti su veoma izrazeni u kvantnoj fizici koja nas time podseca da je upravo slucajnost fundament prirode do u najmanju cesticu i ta koja vlada. U tome je lepota kvantne fizike koju je autorka htela da ucini dostupnom siroj publici.

Funkcinisanje drustva je vrlo zavisno od funkcionisanja tzv. drustveno vaznih delatnosti. Te delatnosti se odnose na aktivnosti, usluge ili infrastrukturu koje održavaju ili osiguravaju društvene funkcije koje su neophodne za osnovne potrebe društva kao sto su zastita i sigurnost. Neki od drustveno vaznh sektora su policija, zdravstvo, skolstvo, nega starih i sl. Zaposleni u tim delatnostima bi trebalo da budu vakcinisani. Njihovi klijenti uglavnom ne mogu da ih zaobidju kao sto mogu da [izaberu da] zaobidju nekog nevakcinisanog poznanika ili potencijalno riskantno mesto za zarazu.

Lako je reci laicki. Primera radi, ja zivim u zemlji koja bi morala da promeni ustav kad bi "htela da se svi vakcinisu", tj. da uveze obavezu.

Nikako. Kao i uvek. To je endemski.

Duple negacije su jedna od specificnosti slovenskih jezika. Tvoja dilema je vise stilske prirode. Ja bih rekla, necu nikud [kretanje] da idem i necu nigde [mirovanje] da budem/cekam/whatever. Ljudi takodje cesto ne prave razliku izmedju "biti kod kuce" [mirovanje] i "ici kuci" [kretanje]. Mnogi kazu "kuci sam".

Institut Robert Koch (RKI) je u Epidemioloskom biltenu (35/21)obznanio procenu – na osnovu nekog matematickog modela - da je u Nemackoj u periodu od januara do jula tekuce godine zahvaljujui vakcinaciji spreceno 706.000 infekcija srednjeg intenziteta i oko 19.600 slucajeva na intenzivnoj nezi i da je spreceno vise od 38.300 smrtnih slucajeva. Prognoza na osnovu tog matematickog modela kaze da bi bez sprovedene kampanje za vakcinaciju u Nemackoj, u trecem talasu bilo i do 28.492 inficiranih dnevno. Do subote je registrovano oko 3,7 miliona inficiranih i oko 90.000 umrlih sa covid-19.

Upravo! Samo da dodam da su i nase licne mere i zvanicne mere (zastite) su stalni pregovor sa lokalnom stvarnoscu na ovaj ili onaj nacin. Navigiranje kroz realnost.

Ta knjiga je jedna druga socio-kulturoloska prica smestena u adekvatan psihosocijani ram.

To je bila jedna od knjiga koju su nacisti spalili na lomaci onomad kad su spaljivali sve najbolje knjige 1933. Sve Döblinove knjige su spalili.

(moj bold) Ta cifra je verovatno preuzeta sa news.google 14,655 Worldometers kaze 14,617 Svedska socijalna uprava kaze: 14,008 (preminulih do 25. jula 2021) Od toga je 94% (13 207) covid-19 laboratorijski potvrdjeno Sve se to tu negde vrti na raznim meracima i razlike nisu signifikantne (osim mozda za azurne hobiste). U textu koji si oborila na ispitu se ne diskutuju uzroci smrti.

Ma pitala sam njega, shale radi, kroz sta vidi ceten-alvu. Ali hvala ti na hintu! 🙂

Videla plakate na kojima diplomatski pise da "svi imaju pravo na vakcinaciju". Nisu se jos pojavili plakati druge interesne strane. 😄

Kroz lupu ili mikroskop? 😉

Opet se frljas sa fashizmom. Vidi ovako, jedna od funamentalnih slicnosti izmedju fashizma i nacizma je totalitarizam i militarizam. Jedna od fundamentalnih razlika izmedju fashizma i nacizma je ozvanicena rasna ideologija, koja je u nacistickoj Nemackoj legitimisana Nürnberskim arijevskim zakonima iz ´35. Ti zakoni su omogucili oduzimanje gradjanskih prava i drzavljanstva nemackim Jevrejima, razne vrste progona i tzv. ”konacno resenje” - Holokaust, koji ti pominjes. Dakle, ako se nesto jasno zna, onda je to cinjenica da je Holokaust delo nacizma. Fashizam je stariji od nacizma. Striktno gledano, fashisti na pocetku nisu imali antisemitsku agendu, medju crnokosuljasima je na pocetku bilo cak i Jevreja. Antisemitizam je ozvanicen stub nacistickog rezima, ideologije, agende i zlodela. A sve to pod okriljem nacionalsocijalisticke partije (NSADP) znane kao nacisticka partija.