Cyber

Bregzit je prica o tome kako se jedan premijer pred parlamentarne izbore u politickom potkusurivanju sa populistima i sam pretvorio u populistu obecavsi the Narodu ono iza cega nije mogao odgovorno da stane kad se zaista desilo nego je dao ostavku. Obecao je u trenutku velike krize ono u sta ni sam nije verovao da bi primirio duhove. Bregzit je skolski primer kako populizam moze da se pretvori od igracke u placke. Da je bilo promisljaja na duge staze najtrazenije reci Britanaca na Google dan nakon referenduma ne bi bile u stilu ”Sta je EU?” i slicno. Donosenje informisanih odluka post festum. Ovo potonje je jedino relevantno u nasem kontekstu. Doduse, i populizam. Pardoniram, zaboravih ono sto mi je zapravo bila prva misao (o volu i Jupiteru). Ono sto se Britaniji moze, ne moze se Srbiji.

Vox populi: Izvestaj iz Gornje Nedeljice ”Dobar dan dragi gledaoci, narod u Srbiji i svi Srbi ma gde bili u svetu … ”

Licemerje je inace vrlo prisutno u ekoloskom aktivizmu. Logicno. Bilo koje crno-belo stanoviste podrazumeva licemerje.

Treba da preimenujete pdf u nesto opste orijentacije tipa Oglasna forumska i forumaska tabla jer naziv Predlozi, kritike, pohvale ne salje signal da se ovde desava nesto van toga. Sam taj naziv ne mami da se klikne, mnoge ne zanimaju teme u tom stilu (sigurno nisam jedina), odu na neki topik koji prate.

Ja Vas u tome potpuno podrzavam.

Ja sam zapravo (implicitno) opisala/dekonstruisala jedan modus operandi na koji se vazda saplicemo vrteci se u krug. Prvi put cujem za Sincica. Ne bih ni cula da mi se ovaj govor nije nasao na putu. Ja ne bih volela da taj tipus zastupa moje stavove (pitanje intelektualnog integriteta). Sincic je rutinski odrzao govor, deo plenumske procedure i … prodje jos jedan radni dan u Evropskom parlamentu. Njegov govor je kao da je zunzara prosla kroz plenumsku salu. Culi su ga prisutni cyber-slacking parlamentarci. Nije glavni problem to sto je populisticki zvecnuo kao zvecka kojoj se predpoliticko pucanstvo raduje. Nego, vidis po reakcijama kako je dao laznu nadu ljudima u regionu, koja se sada viralno siri medju onima koji nisu kadri da to stave u adekvatan kontekst. Cherry picking za raju koja se (opet) nada da ce neko cudo da se desi, neki deus ex machina. I reakcije u regionu u stilu ”E, neka im je rekao!”. Cui bono? Zna Sincic vrlo dobro odgovor na svoju politikansku koketeriju od pitanja ”Zašto Evropa nije zainteresovana za svoj litijum pošto su najveće rezerve u Nemačkoj i Češkoj?” I onda se raja zabulji u tu apstraktnu Evropu i pasivizuje razmenjujuci akumulirani bes uz kaficu. Mi treba da resavamo nase kako znamo i umemo a ne da se besimo o reci koje prijaju uhu i trosimo energiju tapsuci necijoj demagogiji. Dokle vise? To je samoobmana. Verovati demagozima je neka vrsta intelektualnog samoubistva. Posle krivimo druge. Sami pali, sami se ubili – Rio Tinto problem ostaje.

Post koristim kao Schlagwort i prilozen govor kao primer. Moj poruka je svima, ne vama licno. Njemu ide u rok sluzbe da proizvodi retoricki efekat, sto je uobicajena plenumska praksa. Isto kao sto je uobicajeno i da se osmotri ko je [taj] govornik. Pripadnik generacije koja je obicno zainteresovana za ekoloska pitanja, clan stranke koja je ”najdesnija kad treba stati za dom, a najlevija kad treba stati uz narod” (populizam), bez navedenih merita na za to predvidjenoj strani Evropskog parlamenta (neuobicajeno za jednog predsednickog kandidata), u evropskim aktivnostima vidim neke druge interesne sfere, ne ekologiju u znacajnoj meri. Legitimno je i dekonstruisati svaki politicki govor (genus deliberativum). U klasicnoj retorici se kaze da govornik ima tri duznosti: da informise, da prija i da dirne i utice na publiku, jer … retorika je umetnost ubedjivanja. U retorici je smrtni greh biti dosadan (taedium). Otuda finte tipa: ”on [Vučić] je bio konobar a Srbija švedski sto” (ethos: Vučić je bad guy sto govorniku automatski daje autoritet i verodostojnost) Nota bene (!): zbog istog tog ethosa koji obicno govori nesto o govornikovom liku i delu, autoritetu i/li verodostojnosti sam gore zagrebla da vidim ko je ova persona. ”tužna neokolonijalna stvarnost” (pathos: emotivni argument) finalno (retoricko) pitanje ”Zašto Evropa nije zainteresovana za svoj litijum pošto su najveće rezerve u Nemačkoj i Češkoj?” (logos: apel/aktiviranje prostog razuma, iskustva i logickog promisljaja kod publike). Populisticki koktel by the book. On koristi uvrezene vrednosne argumente, sire prihvacene norme (o kolonijalizmu). To se u retorici zove doxa i otuda mu ”ljudi iz regiona čestitaju na tome što je kratko i jasno rekao ono što svi misle”. Ljudi vole da cuju ono sto im prija, narocito kad neko to zna lepo da [im] sazvace i servira. Zato su parole vrlo efektno sredstvo da se probude i mobilisu mase. Ne zahtevaju vreme i udubljivanje od strane adresiranih, a lako se sire od usta do usta, ljudi vole da bez nekog narocitog udubljivanja prenose nesto sto im zvuci dobro i/li nesto sto im ide na ruku. Efekat je kao kad bacite mrezu i u nju uleti mirijada ribica. Ova dekonstrukcija ne zeli nikako da umanji problematiku u vezi sa kopanjem litijuma, nego da ilustruje i osvetli moguce zamke. Ono sto dobro zvuci zna da zavara i uljuljka pa da se lepe reci valjaju dalje i same sebi budu cilj. Evo, testirajte (vazi za sve na tredu)! Ovo je o nekom komentaru na govor… ”Jedna od poruka govori i o tome kako je za jedan minut svog govora uradio više za BiH, Srbiju i Albaniju nego svi političari za 30 godina.” ... zapitajte se sta je to ovaj govor de facto uradio?

To je svojevremeno zaustavilo kopanje litijuma u Svedskoj, a neka nalazista se nikada nisu ni aktivirala. Doduse, u novije doba, tj. kad sam poslednji put nesto cula, u EU je (bila) zabranjena proizvodnja litiuma.

Imaj u vidu da je to bio odgovor meni (radoznaloj) na specificno pitanje koje sam postavilla. Tu se desila mini-diskusija u diskusiji izmedju Arsenija i mene koju, primecujem, neki nisu razumeli u tom kontekstu. Ja ga nisam pitala sta se menja kad se napravi rudnik. A koga zanima sta se menja moze da ga pita. Sad osecam grizu savest jer mi je covek vrlo iscrpno odgovorio na pitanje a sto se pogresno interpretira pa se boksuje sa tom pogresnom interpretacijom.

Ekoloska situacija ukratko: Srpske elektrane na ugalj su među najsmrtonosnijim u Evropi, ispumpavaju više sumpor-dioksida od svih 221 termoelektrana u EU zajedno. Više od tri miliona ljudi širom Srbije izloženo je prekomerno zagađenom vazduhu. Trenutno stanje degradacije životne sredine svrstava Srbiju u prvih 10 zemalja na svetu sa najvećim brojem prevremenih smrtnih slučajeva koji se pripisuju zagađenju. => Izvor Zakljucak: Cinjenice govore o endemskim problemima koje, verujem, vecina gradjana empirijski moze da potvrdi. Politicka situacija ukratko: Zakljucak se sam namece. Ovo ilustruje ono sto sam pomenula u nekom ranijem postu. Postoje opravdani razlozi da se problematizuju ekoloski problemi Srbije. Postoje opravdani razlozi da se vrsi pritisak na institucije kojima su ova pitanja u nadleznosti. A postoje i opravdani razlozi da se vrsi pritsak na kompanije da unaprede i koriste tehnologije koje nisu antiekoloske. Pomenuti biodiverzitet, isto kao i biokumulativni efekti su vrlo relevantan aspekt za razmatranje i uzimanje u obzir, ne samo pri industrijskoj nego i bilo kojoj gradnji. U nekim zemljama koje nisu Srbija ni put kroz naselje ne moze da se napravi dok se interesne organizacije i pravno nadlezne sluzbe ne usaglase oko nekog potoka u kome - karikiram!- zive neke zabice i oko koga se muvaju neke muvice. To zna i sudski da eskalira. Pa cak i tu ima propusta. Kvintesencija ovoga je to sto razijenije zemlje imaju razvijeniju ekolosku svest kod gradjana (vrlo bitno!) a to je rezultat jednog dugog procesa u kome su drustveno-politicki, ekonomski i ini faktori u interakciji odigrali znacajnu ulogu. Da ilustrujem zacetak i manifestacije te svesti koji pocinje na grassrots nivou (kako posejes, tako ces da zanjes), eto gledam ponekad kad izvedu predskolsku decu u prirodu pa idu sa stapovima i skupljaju ono sto su drugi bacili u prirodu, pa onda dobiju pozitivan feedback, potvrdu da rade nesto dobro, pa se tu nedge kroz igru poseje nesto sto ce da izraste u ekolosku svest i (gradjansku) odgovornost. Pa odrasli ljudi koji isperu tetrapak od popijenog mleka, spljoste ga, sortiraju medj´ istorodnu ambalazu koju bace tamo gde je to predvidjeno, pa onda to moze da ima za efekat da dete koje odrasta u takvoj kuci pokupi ekolosku behavioristicku matricu … i tako zrno po zrno – pogaca, kamen po kamen – ekoloska palaca. Takvim ljudima znanje, organizovanost, jasan plan i njegovo sprovodjenje daje legitmeitet. Oni mogu da zavljaju ekolosku kladu i generisu promene. Takvi ljudi obicno zive u pravno uredjenim drustvima. A takva drustva (generalno) kroz skolski sistem stimulisu kooperativno ucenje koje podrazumeva zajednicko resavanje problema u heterogenim grupama gde svako nekim svojim znanjem, shvatanjem, iskustvom moze da doprinese resavanju problema; tako se uce da saradjuju i tako nauce da bez saradnje nema resenja. Ovo je sve makro osvrt, ilustracije radi. Mi jesmo daleko od svega toga, ali nas to ne treba da obeshrabri. Dapace, to moze da nas ohrabri da krenemo tim putem i jednog dana stignemo dotle. To ne moze niko da nam da, niti to mozemo osvojiti preko noci nekom revolucijom. Tu samo vazi pamet u glavu. Protivargumenti se artikulisu i promisljeno plasiraju a ne da se besno bacaju kao pesak u oci. Tako se ne stice legitimitet ni za sta. Mi nemamo taj luksuz da samo resavamo ekoloske probleme. Kod nas je u to klupko upetljano svasta natalozeno decenijama. Marsh napolje, Rio Tinto (!) je u isto vreme i marsh napolje, Onaj i oni ... znate koji. Ne mozemo trcati pred rudu! Zakljucno, ekoloske probleme necemo resiti ljutnjom na druge. Ne smemo da se opijamo sosptvenim herojstvom i besom u nekakvim bunama kratkog daha. Zaostajemo i ne mozemo namah da preskocimo gomilu stepenika i uskocimo u resen problem. Moramo da budemo spremni i dorasli neophodnom procesu promena. Ako se ikada (u buducnosti) pokaze da je Rio Tinto bio katalizator nekih zdravih promena i boljitka – ostace zabelezeno kao civilizacijski vazan milestone. Nije to malo!

U redu, znaci nema ko (aktivno stanje) da menja nesto. Tvoj iskaz znaci da je kriticna masa pasivna te otuda "ne moze se" promeniti (pasivno stanje) Zamolila sam te da mi ne ucitavas. Hala unapred!

Nemoj mi ucitavati. To sto sam ja rekla nije prepotentnost nego ontoloska istina. Drugo, ja nisam adresirala sve nego kriticnu masu. Kao sto je legitimno da ti kazes da "vecina ne veruje da ovakva vlast moze da se natera na ista" (ontoloska istina) tako je legitimno i da ja kazem da neka manjina veruje nesto drugo (ontoloska istina). Izbegavajmo bespotrebne nesporazume!

A manjina veruje da ta i takva kriticna masa tzv. gradjana nije u stanju da natera ni macku da predje ulicu a kamoli da se artikulise i organizuje adekvatno, dosledno i dugorocno kako svaka vazna promena nalaze.

Živelo znanje! Ne dešava se svaki dan da se (ovde) dobije ovako iscrpan, relevantan i edukativno-didaktički odgovor. Ne da sam pročitala sve, nego ću opet, sa olovkom. Tačno si mi vizualizovao ono sto sam našla na raznim linkovima i pojmila u grubim crtama. Zahvaljujem ti na volji i trudu i nadam se da (tvoje) Znanje neće doživeti još jednu dinarsku prozivku i bunu.

Nisam ni rekla da ima veze. Jasno sam razdvojila te dve stvari. Odgovorila sam na post u kome se pominju backfilling i flotiranje. Umesto sto u letu unosis zabunu u ovo sto sam tek naucila, mozda bi mogao da odgovoris na pitanja iz mog posta?

Takvo je vreme doslo da ovo izgleda treba da su dobre vesti. Srecna nam Nova 2024. godina! Da se sretno i bericetno vakcinisemo (jednom godisnje?) kao protiv gripa.

Odakle ti sad pa to? To nije ni pomenuto.

Argumenti i argumentacija su svakodnevica svih nas. Toje moja oblast. Nije to neki rocket science koji je privilegija nekih odabrnih. Da ne idemo do Aristotela, kad obstinanto dete od tri godine hoces da privolis da obuce jaknu pre nego sto izadje - imas retoricku situaciju u kojoj koristis neke argumente. Ukratko, imas cinjenicne i vrednosne argumente. Kod cinjenicnih se validnost utvrdjuje time koliko su odrzivi i relevantni. Vrednosni argumenti (pathos argumenti) su odraz licnih uverenja/vrednosnih sudova i kod njih se gleda koliko su prihvatljivi i koliko su relevantni. A onda se sve to bazira na odredjenim premisama i tu smo kod silogizama ali da ne komplikujem. To sto tvrdis treba i da plauzibilno podupres necim. Prosto k´o pasulj!

Hvala ti najlepse! Upravo su me zanimale proporcije ova dva projekta. Tvoj odgovor mi je posluzio kao dobar guidance za neku elementarnu orijentaciju. Sada mi je lakse da grebnem ispod povrsine i otkrivam ono sto me zanima, usput sam nahvatala malo i metajezik te lakse razumevam ono sto inicijalno nisam. Tim povodom i kurioziteta radi, izrudarila sam da postoje dve vrste backfillinga: Paste Flow Sheet i Conventional Flow Sheet i to je lepo ilustrovano ovde. Razumevam da bi tih 30% jalovine koju bi vracali nazad morali pre zapunjavanja da zamesaju sa necim i sve to povezu nekim vezivnim sredstvom (kao sto je cement), sto dalje znaci da bi se tako nekako pravile te pogace, ili? Kazes da je to ekoloki povoljnija varijanta. Koliko povoljnija i koliko je to relevantno u ovom kontextu? Nista nije 100% cisto, zato su vazne proporcije kao stavljanje istih u adekvatan kontekst. Ovi kazu: ”Backfilling in an underground mine offers several benefits” pa daju primere. Ja ne mogu sasvim da izvagam pro & cons [due to lack of knowledge]. Ja kad procitam da je flotacija ”oplemenjivanje mineralnih sirovina”, to mi zvuci kao cista rudarska poezija! U prvi mah,naravno.

Bravo za autenticnost! No, to nije odgovor na moja pitanja.

Ko to kaze?

U istom linku/textu notiram sledece: A o sumpornoj kiselini se u istom textu kaze: Naglasila bih da ja pokusavam da slozim kockice i shvatim na kojoj cinjenicnoj osnovi se baziraju reakcije javnosti u vezi sa ovim projektom. Prezumpcije nisu plauzibilne. Zapravo, mene su protesti iznenadili, jer nisam ranije vidjala ovako burne manifestacije ekoloske svesti kod nas, a nije da nema razloga. Pa sam onda malo procackala i procitala ovo, sto potvrdjuje da razlozi postoje. Mislim da treba razgraniciti neke stvari. Postoje opravdani razlozi da se problematizuju ekoloski problemi Srbije. Postoje opravdani razlozi da se vrsi pritisak na institucije kojima su ova pitanja u nadleznosti. A postoje i opravdani razlozi da se vrsi pritsak na kompanije da unaprede i koriste tehnologije koje nisu antiekoloske. Izgleda da su se svi ovi razlozi neselektivno zakuvali u istom loncetu iz kog sada nekontrolisano kipe emocije. A sve se bazira na indicijama. To nece da resi nista.

Skroz ocekivano. O tome se dosta prica vec godinama. Deutsche Bank je 2016 objavila istrazivanje na tu temu (klik!) a ima i nedavni update (klik!)

Gde si to saznala?

Da li bi neko bio rad i/li kadar da [mi] objasni da li postoji i u tom slucaju kakva razlika izmedju planiranog projekta u Srbiji i ovog dole? Da li je takva neka paralela relevantna, a ako ne – zasto? Radoznala sam a o tim stvarima nemam pojma; stavljanje u neki (relevantan) kontekst bi bilo od pomoci. Mining Data Solutions Mining technology European metals