madafaka73

Ma Dobrić je EL igrač, voleo to neko ili ne. Nije za startne petorke timova koji pretenduju na Top8, ali je jako koristan igrač uloge. Da ima dosta mana, pre svega u tehničkom smsilu - ima, ali je tih nekoliko skilova koje poseduje podigao na nivo koji mu omogućava da igra na najvećoj pozirnici košarke u Evropi već godinama. Eksperiment sa kreiranjem za sebe koji je krenuo od Radonjine poslednje sezone i nastavio se u ovoj se polako napušta, osim kada je teška iznudica sa povredama. Njegova je igra bez lopte, ima energije i snage da istrčava bekovske krtnje do iznemoglosti, a od procenta za 3 mu zavisi kompletan učinak. Ono što se mora istaći je i njegovo sada već veliko iskustvo u EL košarci, aktivno učestvovanje u gomili trofeja koje je Zvezda osvojila i mentalitet borca koji se nikada ne predaje. To sve čini paket koji je u transportu malo pretumban i izudaran, ali čiji se sadržaj kada se otvori vredan para koje se plaćaju za njega.

@ChrisJudd 34 kola zapravo pokažu ko je kako prošao sa povredama bitnih igrača tokom sezone. Dugačke pauze prvog i drugog pleja, te prvog centra, uz problem oko Fakua je nešto što je obeležilo Zvezdin skor. Čak i da kao bitan faktor ne spominjem užasan start u EL sa nedoraslim trenerom. Pokušaj da preslikaš našu situaciju sa povredama na vaš roster, pa mi reci gde biste vi bili na toj tabeli trenutno. Valjda se sećate da ste povrede Avramovića i Smailagića, koji ni izbliza nisu bitni za igru Partizana kao Vildoza, Ivanović i Martin za Zvezdinu, iskašljali na nos kroz preopterećivanje nosilaca i zamor u završnicama mečeva koji su doveli do nekih poraza. Vi sada gledate Partizan u kompletnom sastavu i pravite neke projekcije, a bukvalno vas jedna povreda na poziciji 1 ili 5 deli od velikih problema. Zdravlje igrača je najbitnije, ko tu ima sreće tokom sezone ima šanse da nešto i napravi.

Ako Zvezdu u ovoj sezoni posmatramo kao deo jednog šireg teatra, a imamo sva prava na to, onda ne bih mogao da smislim bolji opis od polatinjene grčke izreke Deus ex machina, tačnije plurala iste Dei ex machina. I zaista, početak sezone, odnosno početak predstave za okupljeno pučanstvo na osrednjem trgu nečega što se kolokvijalno zvalo Antika, je bio kao i svaki drugi početak pozorišne tragedije toga doba - gomila "običnih" ljudi na pozornici, u svojim sukobima i neuspešnim naporima da prevaziđu svakodnevne probleme. Njihovi karakteri su umešno oslikani kroz sudar velikih ambicija i limitiranih mogućnosti, njihove dobre namere izvitopirene pod naletima prinude i krhkog morala. pa su gledaoci sa pravom očekivali tragičan kraj kao logičan završetak života protagonista provedenih u prosečnosti i nemogućnosti da se odupru naletima van njhovog Polisa, ali i dobijanju bitke sa samim sobom. A onda je kran iza kulise na pozornicu naše tragedije spustio prvo jednog, pa drugog Deusa i prikovao pažnju ushićenih gledalaca kojih je bilo sve više i više. Činilo se da je jedan od njih stariji i važniji od drugog, da mu na neki način komanduje i usmerava svoje ideje koje ovaj besprekorno sprovodi u delo. Kao i svi pravi Bogovi, ova dvojica naših počeše sa demonstracijom svojih čuda odmah po spuštanju među smrtnike. Rezultati njihovih mirakula su oduševljavali pobliku, ali i od onih običnih aktera sa početka predstave napravili unapređene verzije koje se brzo udružiše i napraviše složnu celinu, uspešno vođenu od dvojice Deusa. A kada je na binu spušten i treći Deus, brat od ovog drugog i podjednako moćan, samo malo niži rastom, naša predstava je došla do svog klimaksa. Machina je pored duha, sada dobila i motor i činilo se, kada se jednom pokrene, da će je biti nemoguće zaustaviti. Reke ljudi su se slivale ka trgu koji postade i bukvalno središte Polisa, njegova žila kucavica sa kojom su se identifikovali i čiju su sudbinu pratili kao da je njhova sopstvena. Žene, deca, zanatlije i po koji rob napraviše feštu i van same pozornice, tekle su reke vina, a bogati trgovci bacali srebrenjake masi naroda da bi umilostivili Bogove. Opšta euforija je izmakla kontroli kada se i vojnici, a posebno stražari, priključiše slavlju i ostaviše zidine Polisa nebranjenim. Vest o Dei ex machina i čudima koje su pravili se brzinom munje širila antičkim svetom, pa dođe i do brojnih neprijatelja našeg Polisa. Njihova akcija je bila brza i ukrutna - u prvom naletu osakatiše onižeg Deusa i sprečiše ga da sa maksimalnom snagom pomaže svojim ljudima. Tragedija koja je prešla u komediju sa srećnim krajem, poče da se vraća u svoje prvobitno stanje. Osakaćeni Deus, njegov brat i ono najstarije božanstvo počeše da uzvraćaju udarce mnogo jačem neprijatelju, ali od svega uspeše samo da ranjenog Deusa izvuku na sigurno i da mu vidaju rane do skorog oporavka i vraćanja u punu snagu. Deo naroda se razbeža svojim kućama, deo ratobornih pozva na mobilizaciju i vodiše se bitke svake nedelje po jedna, a nekada i dve nedeljno. Naš Polis se hrabro borio, nekada pobeđivao, nekada gubio, strpljivo čekajući trećeg Deusa koji bi kompletirao punu moć božanske trojke, kada bi se pokušao konačan proboj do krajnjeg cilja - pokoravanja jednog po jednog neprijatelja i osvajanje kompletnog carstva. Dragi čitaoci i dragi gledaoci, ovde se moramo zaustaviti jer je do ovog momenta predstava stigla. I dalje je vešti puppet masteri drže na tankoj granici između tragedije i komedije, igrajući se sa emocijama posmatrača, privlačeći njihovu nepodeljenu pažnju, kao što svaka dobra predstava i treba da radi. Ostanite uz nas, jer sutra nam sledi još jedna epska bitka i još jedna ispisana stranica ove naše drame. Tragedija ili komedija, pogibija u boju ili Kališ u junu... Ili od svega po malo. Samo Bogovi znaju.

Lik se ladno povredio posle ovoga, tražio izmenu.

Reklo bi se rutinska pobeda protiv Podgoričana gde je suvi kvalitet jednog igrača bio dovoljan uslov za ostavrenje cilja. Kao što je Tavaraes praktično sam dobio Zvezdu, tako je Facu dobio Budućnost. Odnos +/- je bio 30, pokazana extra klasa još jednom. Neprikosnoveni lider od koga sve kreće, na najosetljivijoj poziciji u košarci. Mi počinjemo da shvatamo njegov kvalitet i uticaj koji ima na igru i rezultate, EL je to znala mnogo bolje i mnogo pre nas. Petruševu je valjda jasno kako je ostvario ovaj skok u kvalitetu - maksimalnim odnosom prema igri pre svega u odbrani, prisutnosti na skoku, ne birajući utakmica na kojima hoće da igra. Sve manje od ovoga će unazaditi i njega i Zvezdu, pa se nadam da do toga neće doći. Mladi igrači imaju tendenciju da "polete" posle jednog ili više dobrih mečeva u nizu, pa bi Petrušev morao da dokaže sebi i drugima da je prevazišao kadetski ili junirski mindset "zvezde" i ponaša se na terenu u skladu sa statusom pro igrača i jednog od lidera EL tima. Nešto slično, ali sa drugačijom ulogom, bi moglo da se napiše i za Bentila. Ranije primećen, a posle par prethodnih mečeva i evidentan problem koji ima sa prihvatanjem nove uloge, je nešto sa čime se moramo kao klub izboriti. Očigledno da zamena za bilo kog igrača neće biti do kraja sezone, pa nam je imperativ da eklipu koju imamo ostvarimo kao celinu, bez pukotina. Ne znam šta se planiralo sa Bentilom da je zaista došao Polonara, ali to se nije desilo, pa je na njemu da pošteno odradi svoj ugovor i prihvati sopstveni uticaj na igru koji je za ekipu optimalan. Biće sve manje njegovih šuteva za 3 kao primarnih opcija, jer sada imamo daleko potentniju šutersku ekipu, što zbog dolazaka Vildoze i Facua, što zbog dizanja procenata drugih igrača iz spoljne linije. Njegov zadatak je jasan, rekao bih i logičan kada se pogledaju fizikalije i skil, ostaje samo da ga prihvati i pomogne ekipi ili ne prihvati i bude izopšen iz iste, na ovaj ili onaj način. Nadam se da će razum prevagnuti.

Ne vidim na koji način ćemo dobiti Facua za EL pre tog 1.3. Žalbe očigledno nema, ostala je samo opcija pomilovanja od CEOa. Ne znam zašto bi to uradio kad već nije do sada, posebno jer hajp oko zabrane registracije polako jenjava. Zato akciju #FreeFacu ne da nije trebalo pokrenuti, već je moralo još intenzivnije da se radi na toj vrsti medisjkog pritiska. Naravno, pošto cela ova priča ne potiče od menadžmenta kluba, koji nije sposoban da na pravi način odreaguje u većini situacija, već od Nedovića, jasno je da ni ne postoji neki plan šta dalje. Prepušteno slučaju i inerciji, kao i u toliko primera ranije, pa ko se oseti pozvanim da tvitne ili ovaj hashtag promoviše dalje - super. A postoji kritična masa na internet nebu. Ta masa ima i neke kapitalce čija reč ima veliku težinu, pa umesto da se lobira i promoviše ova priča preko njih, preko agencije koja zastupa Facua i svih drugih interesenih grupa, mi kao klub ćutimo i pravimo se mrtvi. Potcenjujemo uticaj meke moći, treba nam mnogo više od nošenja majica sa Facuovim brojem. Nekako ćemo dogurati i do tog famoznog 28.2. Ali ja opet izražavam sumnju da i tada može biti problema ili "problema", pa da se desi da nam volšebno uskrate Facua do kraja sezone. Posebno ako kojim slučajem u tom momentu budemo i dalje u igri za Top8. I moram još jednom da naglasim da ova proizvoljno određena dužina kazne nije bila usmerena samo posredno i samo protiv Camrazza, pa i Polonare koji je bio gotova stvar, već direktno protiv KKCZ. Ali ne njene "kase", već takmičarskih ambicija u ovoj sezoni. Jer sa njima dvojicom, uz postojeći roster i trenera, Zvezda bi nesumnjivo bila legitiman plej-of tim. Da li su se EL i najuticajniji timovi iste toliko uplašili da će tamo biti dva tima iz Srbije, pa se udara na onog na koga je lakše i prihvatljivije udariti? A ona priča da su hteli da od ovoga naprave primer je tek smešna. Primer za koga? Za preostalih 12 timova osnivača? Ili za one koji pokušaju da pređu njihovu nacrtanu liniju koja se ne sme preći?

Uživao sam čitajući komentare, skoro koliko i gledajući utakmicu. Sve ste rekli, pa i više od toga. Pošto se velika pobeda poklopila sa još jednim slavljem, ide slika sa kapitenom.

Dajem plusić za @Kooineeperkov post i bez čitanja. Mnogo lepo i šareno u ova siva vremena.

Koliko su Abalde i Hanga izmorili Nedovića, govori činjenica da on kasnije u toku meča nije ni napadao Llulla. Daleko od toga da je matori loš defanzivac, ali Nedara bi ga rešio bez problema da je on bio njegov primarni čuvar. Rešio je i Abaldea, dok je imao snage. Kod odbrane Reala nije sve do dobrog matchupa u odbrani spoljne linije. Naši bekovi moraju da se probijaju kroz gomilu mesa, a svaki bump koji je mnogo jači (a ređe se svira kao faul odbrane) nego kod ostalih ekipa, oduzme taman toliko snage i vremena da akcija napada dođe u pitanje. Hanga je juče bacio na parket Dobrića, Lazarević je trpeo dosta udaraca, Lazić takođe... Jednostavno su previše fizički moćni za ovaj naš (kratak) roster. Kada na to dodamo potpunu dominaciju Tavaresa u skoku, blokadama i reketu generalno, jasno je da su naše šanse oslikavane u procentima, da ne kažem promilima. Musa izrasta u jednog od lidera tima. NWG je odigrao dobro, sa kontrolisanom minutažom i tada je najkorisniji za tim. Njegov backup je Ćaćo Rodrigez, a mi nismo ni imali backup opciju na pleju. Prevagu u reketu ne bi mogli da imamo i da smo bili sa Martinom i Bentilom, ali sa igračima iz spoljne linije koji su falili igrala bi se drugačija košarka. Pre svega brža i kreativnija, sa razvlačenjem odbrane Reala, trčanjem tranzicije i ostalim detaljima koji ne odgovaraju ekipama koje imaju dominantnog "sidraša" u reketu. Zaista fascinira roster Reala, koliko je to smisleno popunjeno i koliko omogućava kombinovanje raznih opcija. Ako te ne dobiju trojkama, dobiće te u reketu. I obrnuto. Gledam recimo pick igru koju igraju Yabusele i Tavares. Mislim, ko to može da brani ako se odigra kako treba? Iznudiš switch i dole te sačeka Cornelie i njegovih 211cm visine i 216cm wingspana... Ostaviš Abaldea na trojci, on te pokopa, Ni jednom ballhandleru ne smeš ispod bloka. Užas za skautiranje i pravljenje nekog smislenog gameplana. Ovaj tim, uz Decka, Hezonju i Rudy-ja, sa Cornelie-jem koji traži svoje mesto pod suncem, ne mogu da ne budu u uskom krugu favorita za titulu. F4 valjda ne bi smeo ni da se dovodi u pitanje.

Ovako izgleda kada u, po rosteru prosečnom EL timu, na klupi sedi 35 poena po meču u vidu 4 povređena igrača, a igraš protiv top-tier tima koji ima najdominantnijeg baju u EL, nevezano za poziciju. Ne znam samo kako smo i došli do tih 47:42... A da, Real nije bio zategao odbranu. Čekao je da petorka na parketu koju je Duško uspeo da pronađe napravi seriju 25:8 za 10ak minuta, pa da onda zateže. I naravno, nema to nikakve veze sa imperativom odmaranja te petorke i našom pretankom rotacijom, činjenicom da Dalibor, Lazarević i Luka treba da ubacuju poene. Ne, Real je zategao odbranu i rešio meč. Tačka. Toliko pojednostavljeno posmatranje stvari da ga dovodi u red infantilnih. Uz uvek prisutnu dozu podsmeha i nepoverenja u naš tim od koga, jelte, ništa ne zavisi, već je samo do protivnika koji se dele na one koji hoće i one koji neće da igraju odbranu. tvoja pisanija postaju sve teža i teža za čitanje. Ne zato što jesi ili nisu u pravu, već što kroz jedan isti šablon posmatraš sve oko sebe, ponavljajući u beskonačnim loop-ovima istu stvar. Koliko je svaka utakmica priča za sebe i sve druge nijanse koje ovako dinamična igra donosi per se, za tebe ostaje daleko u nedokučivo, čak i u ovoj sezoni kada ima toliko "iznenađenja" da se realan čovek mora upitati - jesu li to uopšte iznenađenja? Šta ja da ti pričam o meču protiv Armanija u kome je ekipa bila na energetskom minimumu posle serije jako teških mečeva u kratkom vremenskom periodu... To zaista nije poraz koji bi bilo šta pozitivno doprineo tvojoj tezi o "zatezanju odbrane protivnika". Svi u hali su videli kako se naši igrači praktično vuku po terenu, koriste svaku situaciju da se naslone na kolena, na konstrukciju koša, sednu na reklame da bi došli do daha. Armani je to iskoristio i zasluženio pobedio, tu nema govora, ali i tako kljakavi i pored "zatezanja njihove odbrane" smo došli na jednu odbranu od potencijalnog produžetka ili pobede. Reći da je Barsa došla u Pionir da se za*ebava i ispucava može samo neko ko ne poznaje Šarasa i njegovu filozofiju igre. Njegova upornost u želji da od Barse napravi defanzivnu mašinu (na stranu moje lično mišljenje da mu to i dalje ne uspeva), se ne može poreći. Oni sigurno nisu došli da se ispucavaju, več da odigraju taktički dobar meč na obe strane parketa. I da pobede. Naleteli su na motivisanog protivnika koji je dobro koristio sve svoje prednosti i uz maestralne Petruševa i Nedovića, sa trenerom kao liderom bio na jednu sudijsku odluku od pobede. Jeste, dobili su nas trojkama, ali to je bilo ono poslednje utočište kojem su pribegli, kada im od game plana nije ostalo baš ništa. Bez obzira na gaženje linije i naše propuste da meč rešimo ranije, Barsa, kao jedan od najkvalitetnijih timova u EL, je uspela da nađe načina da izvuče pobedu i treba im čestitati.

za EL 1 Facu, Džoni 1/2 Vildoza 2 Nedara 2/3 Laza, Dobrić Pefi, Holland out za ABA kako god

Ispravi me ako grešim, tema tvog posta je bila da objasniš pojam političke korektnosti i naglasiš da ona nije antipod tolerancije (ili fleksibilnosti, kako si napisao). Fleksibilnosti ili tolerancije kao teme tvog posta sam se dotakao i objasnio. Samo sam smatrao da je par copy/paste rečenica sa Wikipedije prilično šturo. Pa sam umesto par, napisao deset rečenica. Dakle, ovo moje treba posmatrati kao dopunu, a ne kritiku bilo čega iz tvog posta (iskreno, nema šta ni da se kritikuje), sa istim ciljem koji si i ti imao - objasniti pojam političke korektnosti onima koji ga ne poznaju dovoljno. A boldovane reči su mi se učinile bitnim kao oruđe u dostizanju tog cilja. BTW, umesto Kromanjonca, koji je prilično blizak današnjem čoveku po mnogo čemu, logičnije je da si iskoristio reč Neandertalac jer je istorijski stariji, pa po tom načinu rezonovanja, verovatno i zaostaliji u razvoju. Mada, ni jedni ni drugi nisu dobar materijal za poentiranje na ovu temu. Recimo, nisu imali dokazanih kontakata sa drugim rasama, pa nisu mogli nikoga da vređaju po toj osnovi. Nije bilo nacija, pa sam tim ni nacionalnih manjina koje valja ugnjetavati. Takođe, živeli su u parovima muškarac i žena sa potomstvom, dakle u porodici, pa teško da su znali za ono što zovemo LGBTQ+ u većem procentu nego mi danas. Poštovali su, pa i obožavali ženu kao majku i donosioca života na Zemlji, daleko više nego što se danas poštuje žena kao majka i kao stub porodice.

Ako je poželjan onda nije nužno obavezan. Boldovao oba pojma da istaknem tu razliku.

Ako uzmemo kada i gde je ovaj pojam zaživeo, a to je Anglosaksonski svet druge polovine XX veka (otprilike u vreme kada je u Belgiji na Svetskom sajmu bio predstavljen Human Zoo sa muškarcima, ženama i decom iz Konga), jasno je da je on i dalje u svom povoju i razvitku, pa i testu vremena. Do sada, za debatu je da li je ostvario ikakvo poboljšanje u međuljudskim odnosima ili je samo naglasio i produbio razlike koje postoje među ljudima, koje su oduvek postojale i koje će uvek postojati. Uostalom, da li pojam koji u sebi ima reč "politički" može da radi bilo šta za dobrobit ljudskog roda, a posebno da definiše etičke i moralne norme istog? Po svojoj definiciji, politička korektnost jeste na tragu tolerancije i predstavlja civilizacijski iskorak napred u načinu ponašanja i komunikacije. Ali, bez obzira na sve to, to je samo poželjan., a ne obavezan modus ekspresije pojedinca, njegov lični izbor i sloboda da bira kako će komunicirati i koje reči će koristiti za pojave oko sebe. Jer da je drugačije, da postoji vid prisile u forsiranju politčke korektnosti, onda bi imali "policiju" političke korektnosti, njenu "porotu" i "sudije", pa i zasluženu "kaznu" za njeno kršenje. To onda više ne bi imalo nikakve veze sa tolerancijom, pa bi politička korektnost poništila samu sebe i svoju suštinu. Kada bilo kojoj ideji oduzmeš suštinu, onda se deformiše i njena forma, pojavni oblik, sa kojim može da se manipuliše na razne načine. Jer svako može da ogrne ovu ovčiju kožu i pod njenom zaštitom sprovodi svoje vučije planove. Obesmišljavanje do nivoa burleske ili goteske, komedije ili tragidije se vidi kroz primer da muškarac, belac, heteroseksualac ima svu slobodu da izjavi da se oseća kao crna transrodna žena, a bilo ko drugi nema slobodu da na tu pojavu gleda kroz svoj svetonazor, vaspitanje, tradiciju i veru i da koristi reči u skladu sa njima.

Мир Божији, Христос се роди браћо и сестре. Победа која нам држи главу изнад воде, мутне и пуне вирова, док се не докопамо мирнијег тока. Свака следећа утакмица ће бити све тежа јер смо осакаћени повредама јако битних играча, ту је и акумулирани умор, уз фарсу са Факуом. Али, кад се напокон комплетирамо, онда... Па, знате шта следи. Исто ово, само много убедљивије. Ова победа је посебно важна, можда и најбитнија у досадашњем току такмичења, јер помаже у остварењу циља који је постајао све јаснији након промене тренера, доселекције и сјајног скора 8:2 у последњих 10 мечева. У уторак 10. јануара нас очекује врло изазован дан, не само због снаге противника, већ и због специфичне ситуације која се надвила над овим дуелом. Ми, навијачи, прво морамо да победимо сами себе, да би омогућили да то ураде играчи свом противнику на паркету. Да пожелим да тај дан прође у Божићном духу, да љубав према нашем тиму буде једина покретачка снага, а да мржњу и остале негативне емоције оставимо онима који их шире и њима се хране. Морал, о коме се исписаше десетине страна у последње време, није категорија чије се значење најбоље објашњава речима, већ делима. Морал нашег тренера, морал наших играча на терену и преко медија, је модел који треба да прихвате и навијачи. И они на трибинама и они који пишу по друштвеним мрежама и форумима.

Moraćemo da zaigramo istovremeno sa Pefijem i Nedom, ovo je mučenje u napadu

Posle onog epskog faila sa Lorenzom Brownom, za njega je bolje da na tu temu ćuti do kraja komentatorsjke karijere,

Mora Luka da se pojavi na meču. Ono što je odigrao do sada je užas. Naći neko dodatno rešenje kod prenosa lopte kada je Neda u igri. previše se troši. Petrušev promenio mehaniku šuta kod bacanja, ili se meni čini?

Niti je Partizan bio u govnima u onom nizu lošijih rezultata, niti je Zvezda sada. Ne znam šta je pisao forumaš @Nelson Bighetti, osim onoga što je ovde spomenuto. Ako je u tom postu pored spornog dela bilo i analize igre Zvezde, ukazivanja na dobre i loše stvari i tome slično, rado bih takve upise čitao. I diskutovao. Ako je pak kroz post provejavao duh Tate, onda mu je tamo i mesto. Tu na žalost ili na sreću ne mogu da ulazim u rasprave.

Jesmo u tu kovertu ubacili još nešto osim zahteva, da se nađe?

Nije tačno da nas EL ne želi. Pravo pitanje je kakve nas žele. Pa kao nekog ko popunjava broj dok ne dođe bolja za njih opcija, kupi mrvice koje padnu sa stola i zadovoljava se njima, ne talasa previše i ne pravi megalomanske planove. Pokazna vežba je bila ona Radonjina sezona kada su nas svi videli u Top8, ali je Darušafaka napravila "herojski" niz pobeda i upala pre nas. Ništa novo i ništa neočekivano. Pravo mesto da se bace narodne umotvorine tipa Ko sa đavolom tikve sadi... EL je znala kako posluje Zvezda od kako smo u tom takmičenju. Natezanje budžeta do i preko pucanja svake sezone, sad već legendarno kašnjenje sa isplatama igrača i trenera. Bilo je kazni, BAT-a, suspenzija. Milion prilika su imali da otkinu jednu ovakvu drakonsku kaznu, možda i ozbiljniju, pa da to saseku u korenu. I da nas izbace iz ULEB takmičenja ako treba. Nisu to uradili. Zašto ne i zašto sada? Šta kaže kalendar? Posle dolaska Duška sredinom novembra, Zvezda vezuje 3 pobede u EL u periodu od 17. 11 do 24. 11. Pojavljuju se prve naznake doselekcije ozbiljnim imenima 1. 12. je obznanjena proviziona zabrana za Zvezdu kada je u pitanju registracija igrača u EL od 2. 12. do 22. 12. Zvezda nastavlja da melje i dobija 4 od 5 utakmica u EL 19. 12. potpisuje Campazzo. Najavljuje se Polonara kao gotova stvar. Možda još i neko. 30. 12. Mirotić ne gazi liniju 4. 1. stiže ovo obaveštenje o kazni koja traje do 28. 2. A sasvim slučajno, krajnji rok za registraciju igrača u EL je jedan dan po isteku kazne, 1. 3. do 18.00h Ako Facu bude tu i dalje, mi imamo desetak sati između 28.2 i 1.3. u 18.00h da ga registrujemo. U tih desetak sati može svašta da se desi... da nestane struje, da šalterski radnik ode na malo dužu pauzu, da se zagubi e-mail... Dužina kazne, tj. datum isteka iste jasno pokazuje tendenciju da se spreči registracija ne samo Facua, već i bilo kog drugog igrača koji bi u međuvremenu došao. Inače bi mogao biti npr. 25. februar ili bilo koji drugi datum, jer tih par dana manje Evroligi kao sudiji u ovom slučaju ne znači ništa sa pravne strane, a Zvezdi znači sve. Dakle, ne damo vam Facua i druge igrače ni za tih poslednjih 9 kola. Ok, igraćemo bez Facua. Šta mislim o Čoviću je napisano kroz desetine postova u prethodnih 12 godina, na ovom i drugim mestima. Moje mišljenje se nije promenilo, a ovaj fail samo potvrđuje da sam bio u pravu. Nema nikoga ko je više kriv od njega za ovu i sve prethodne brljotine. Dočekali su ga na zicer, u momentu kada je najviše poleteo. Vesele devedesete su dale mnogo toga lošeg, između ostalog i info kada se neko likvidira. Kada mu je najlepše. Ovo je svojevrsan sportski atentat na Čovića, a mislim da naručilaca ima više. Ovu objavu EL sam dočekao kucajući post u kome sam hteo da napišem kako je jako bitno da pregrmimo ovaj period bez oba Argentinca sa što manje poraza. Sada bih ga prepravio u "dok se ne vrati Džoni" i dodao pitanje "kada će Martin nazad?". Poenta je da nije kraj sveta. Udarac je jak, ali nas nije ubio. Videćemo da li će nas ojačati. Znajući Duška i ovaj tim momaka koje trenira, predaje neće biti. Naprotiv.

Frazier u ABA protiv EL i EC timova @ Zvezda (sa VJ) 27 poena, 6/7 za 2, 5/10 za 3, bez bacanja, 6 asista, indeks 27 vs Budućnost 31 poen, 2/4 za 2, 7/9 za 3, 6/6 bacanja, 8 asista, indeks 43 @ CedOli 20 poena, 2/4 za 2, 2/5 za 3, 10/13 bacanja, 7 asista, indeks 25 @ Partizan 8 poena, 1/1 za 2, 0/4 za 3, 6/8 bacanja, 5 asista, indeks 8 Ako uzmemo da je Zvezda pod VJ bila granični EL/EC tim, vidimo da su mu cifre u ta 3 meča jako dobre. Protiv EL Partizana dosta slabije, očigledno da je bio primarni fokus skautinga na njemu. Da li se mogu izvlačiti neki zaključci na osnovu ovoga? Što napisa @Geronimo ovakav tip ofanzivnog ball handlera je sada na ceni više nego prethodnih godina u Evropi, pa mu rastu šanse da zabode neki solidan tim u, recimo, Turskoj, neki srednjeg kvaliteta u Španiji. Ili, zbog stila košarke koji se tamo igra, bilo koji tim u Italiji van Armanija i Virtusa. Za EL predikcije treba sačekati drugi krug takmičenja u ABA, posebno protiv Duškove Zvezde i ponovo Partizana.

Video sam šta moji pišu o ovoj sagi sa Facuom. Zanima me šta misle sa druge strane brda, posebno oni koji obitavaju na ovoj temi. Ako može iskreno, ako ne može, nemojte ni da pišete. Ne znam gde bih postavio ovo pitanje, ovo mi deluje kao mesto gde bi se tolerisalo, za razliku od Partizanove matične teme.

Šta bre pre pola veka, ja bih se vratio bar 2500 godina unazad, u vreme Panhelenskih igara i tom prilikom uložio prigovor što je Atina na prevaru koristila dva para kočija u trci na jedan stadij u odnosu na Spartansku jednu. Atina slavi, Sparta se buni i traži poništenje trke. Nastaje komešanje, rasprava i sukobi. Platon pokušava da uspostavi dijalog između dve zakrvljene strane. Piron iz Elide skeptično vrti glavom, dok Zenon uzalud apeluje da Spartanci stoički podnesu poraz. Epikur poziva na opuštanje obe strane uz bahanalije, dok se sudiji na trci, Gideonu iz Izrailja kroz viziju javlja Nietzsche iz XIX veka i pokušava da smiri strane u sukobu tvrdeći da trka zapravo ni ne postoji. Ništa nije pomoglo, pa se Atinjani i Spartanci povukoše svojim domovima i počeše pripreme za Peloponeski rat. E sad, dvoumim se da li su oni ideološki bili preteče anarhokomunista ili sekularnih marksista, ali su svakako bili parrjanice svojih polisa. Fast forward u 2023. godinu, pa da vidimo u kojim sve zemljama i dalje vlada komunistička partija i gde sve i dalje ima ludaka i kočija... Dakle, komunisti ludaci u kočijama su (i dalje) u Grčkoj, gde su dve perjanice i predstavnici države Oly i PAO. Topot kopita, zvuk sirtakija i slatki miris mastike i korijandera iz razbijene boce Uzoa ispunjavaju vrelu Atinsku noć. Opa! Nešto istočnije, podjednako ludi, ako ne i luđi kočijaši sa crvenom petokrakom bičuju svoje atove po Bosforu, jezdeći iz Evrope u Aziju i nazad za tili čas - Fener i Efes, perjanice čeda Kemala Ataturka i britanske službe. Bolonja i Milano, 23. godina 21. veka... Po kaldrmi starog dela grada lagano truckaju kočije sa komunistima upitnog džendera u ludim Haute couture stilizovanim uniformama by Fendi & Prada. Po Berlinu i Minhenu, ali po asfaltu vrhunskog kvaliteta (ipak su to Švabe jbg) jezde kočije u obliku stilzovanog Mercedes Benz G-Class, sa raspojasanim neokomunistima ludačkog pogleda. Malo zaostaju Francuzi i Litvanci sa samo po jednom perjanicom, zato njihove komunističke kočije po Kaunasu i Vilerbanu tera samo jedan konj. Ali je lud za dvojicu. Posebno onaj litvanski. Izrael ne bih spominjao jer nisu evropska država. ACB smo apsolvirali. Ta publika za čije interese jako brineš već ove sezone ima priliku da gleda oba naša tima u konkurentnom takmičenju i to na najvišem rangu u Evropi, a zove se Evroliga. Ne vidim da im smeta, naprotiv. Ostali bi tu što duže. Ali fuck that, daj da blizance ćopavog rasformiramo na nivou sportskih društava, pa ih tako fresh ponovo registrujemo za beton ligu, a njihovu imovinu, igrače i trenere, kao i infrastrukturu i logistiku nacionalizujemo i pravedno rasporedimo klubovima širom Srbije. Navijački korpus, posebno onaj deo koji gravitira ka Beogradu, raseliti u istobrojnim grupama u sve te gradove i gradiće, da klubovi dobiju instant publiku ultras orijentacije. Pa nek pobedi najbolji. Decentralizacija, nacionalizacija, raseljavanje, pravedna raspodela dobara... Deluje mi kao OK rešenje, baš onako u duhu komunizma. Da si me lepo pitao da razjasnim kako vidim Megu zajedno sa Zvezdom i Partizanom u ulozi svojevrsnog lidera, to bi bilo ok. Ovako, kada na osnovu pogrešne premise donosiš (pogrešne) zaključke i još pokušavaš da poentiraš. deluješ kao neozbiljan diskutant. Neozbiljan diskutant obično piše neozbiljne postove prepune logičkih nedoslednosti i pogrešnih indukcija, a često i dedukcija, Takvi postovi su mahom na granici trivijalnog, pa ih više niko i ne čita, a kod nekih koji ih pročlitaju izazivaju pomešana osećanja zbunjenosti, čuđenja, humora... Meni je od ova tri najdraži humor, pa sam u duhu komike odgovorio na tvoj post, uz napomenu da u svakoj šali ima pola istine.

Sreća pa je ovo bio Split, a ne neko teže gostovanje, bilo bi čupavo. Ljudi su uspeli da šutiraju lošije od nas za 3, moram reći da je to svojevrstan uspeh. Bez šale, mi sa ovakvim procentima ubačenih trojki nemamo šta da tražimo u EL. Džaba nacrtana akcija, kruženje lopte i dobre kretnje u napadu - kada se maši otvorena trojka u serijama, sve što prethodi šutu pada u vodu. Danas nam je Pefi bio najbolji trojkaš, šta dalje pisati... Tužno je gledati kako Dobrić uzima i maši te trojke (i šuteve generalno) iz driblinga. Jednostavno ne ide, on nije profil igrača koji to može da pogađa u serijama, već catch and shoot, spot up igrač. Stvarno mi nije jasno da se forsira ovakav njegov način napada, uvek je 10-20cm van idealnog položaja stopala kod šuta i zato loši procenti. Sa njim dobijamo skoro isto kao da Laziću damo tu ulogu, pa se onda moramo vratiti na početak sezone i užas od selekcije na krilnim pozicijama koji je samo podebljao, sad već očigledan promašaj, Holland. Bentil mi je i pre mesec dana izgledao dosta tromije i sporije nego na početku sezone. Da li je on nabacio par kila zbog pljeski u Bg ili je nešto drugo u pitanju ne znam, ali sam siguran da bi u njemu dobili mnogo korisnijeg igrača ako bi popravio svoju agilnost. Dalibor je već sada bolji skakač od njega, ali još uvek nema iskustvo i mentalnu stabilnost da igra na višem nivou, pa Ben uzima te minute na 4. Ima i do povrede Martina, posle koje smo morali Petruševa da gurnemo na 5, pa se tako opet otvorilo Bentilu. U intervjuu prilikom Novogodišnjeg koktela, na pitanje novinarke šta ga je privuklo u Zvezdu, on odgovora da je ključna bila njegova rola lidera. Da li ovo zaista i mislio, nebitno, kod nesrećnog VJ je zaista bio lider, igrao dobro, ali je tim gubio. Povratkom Nedovića iz povrede, a posebno dolaskom Vildoze, sada i Facua, jasno je svima, pa i Benu, da od njegovog liderstva nema ništa. Povratak na role playera je izgleda prihvatio teže nego što bi moglo da se očekuje od jednog pro igrača, koji je verovatno prilično dobro plaćen. Evidentno energetsko pražnjenje posle Barse u utakmici gde je jedna četvrtina naše prepoznatljive igre u oba smera bila dovoljna za pobedu. Biće jako teško bez Vildoze u ovih mesec dana, očigledno da Campazzu treba vremena da povrati rutinu u igri. Zna li se išta o datumu povratka Džonija?