Leaderboard

Prvu turu sam preživeo ✌🏻. Dok je supruga jela pastrmku (Bože me sačuvaj greote), ja sam sljuštio ovu klasiku: Uštipci odlični, ćevape jela čak i moja ćerka koja se gadi mesa, kobasica odlična. Moravska salata, belolučene paprike klasika. Nije najbolji roštilj koji sam jeo u životu, ali je svakako odličan.

https://partner.cdntanzolli.com/27a5fa49/9fa5ed5b/7feb35fd Evo linka za Djokovica ko nema Arenu tenis Djokovic pravi brejk i vodi *4-2 u prvom setu. Nekoliko lepih poena Novaka u ovom gemu sad kad je brejknuo Prizmica. Treba reci i da je sljaka mokra od kise i da je pomalo klizavo na terenu.

Ćacinerija u punom pogonu...

Ja skrećem pogled, ozbiljan sam. Ne bih volio ništa da mi pokvari prvo gledanje evo npr ovog filma.

Nasi vaterpolisti jos jednom pokazuju da su LJUDI! Igrači reprezentacije Srbije: Kapiten Nikola Jakšić, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Viktor Rašović, Petar Jakšić, Radoslav Filipović, Radomir Drašović. https://sportklub.n1info.rs/vaterpolo/vaterpolo-reprezentacija-srbije-igraci-povlacenje-ostavka-stevanovic/

Ma kakvo preskakanja sljake I RG, sta vam je.😀 Napada titulu u Parizu ove godine.😌 Klasicna njegove sljakaska priprema zadnjih ihaha godina. Vec nekoliko godina ove pripremne turnire pre RGa ili ne igra ili igra preko one stvari.

Fed je to radio sa mnogo manje godina.

Ne znam kako će se dovesti u stanje da može da igra mečeve na tri dobijena, na šljaci. Biće mi dovoljno da izađe čitav i bez povrede sa RGa.

Na kraju je i pokusao i dao sve od sebe ali dzabe, Dino je odigrao maestralno u zavrsnici, nije mogao nikako da ga probije. Ovo je realnost Novaka kada ne igra tenis mesecima pa se pojavi na turniru sa par treninga u par dana, prvi set je odigrao onako dobro zbog svezine i to je to. Iskreno bolje da je skroz preskocio sljaku kao sto je to Federer radio svojevremeno u tim godinama. Kontam da ce sad igrati i Zenevu ali premalo je to vremena iskreno za dizanje forme. Ne ocekujem nista specijalno na Rolan Garosu nezavisno od toga sto Alkaraz ne igra.

A i Prižmić je poizbacivao gomilu lopti u aut u prvom setu. Novak bolje da prijavi Ženevu i da poradi na kondiciji, trenutno ne deluje da će se u Rimu dugo zadržati.

Morace opet Sefik da bije Gangulu.

Za reprezentaciju odigrao 381 utakmicu i postigao 677 golova, osvojivši 35 medalja. Olimpijske igre: Dva zlata (Rio 2016, Tokio 2020) i dve bronze (Peking 2008, London 2012). Svetska prvenstva: Dva zlata (Rim 2009, Kazanj 2015), jedno srebro (Šangaj 2011) i jedna bronza (Budimpešta 2017). Evropska prvenstva: Šest zlatnih medalja (2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018), jedno srebro (Malaga 2008) i jedna bronza (Zagreb 2010). Svetska liga: Dvanaest puta je bio šampion ovog takmičenja, jedna bronza (Podgorica 2009). Sa Pro Rekom je tri puta bio prvak Evrope, a sa Radničkim i Solnokom osvajao LEN Evrokup. Četiri puta je proglašen za najboljeg igrača sveta u izboru FINA (2009, 2011, 2014, 2021), a pet puta za najboljeg igrača Evrope. Bio je MVP Olimpijskih igara u Riju i Tokiju, kao i Svetskog prvenstva u Šangaju 2011. godine.

Ovde sam teamFrancis skroz, kukam oko toga zadnjih 10 godina. Film koji se dešava na Mediteranu treba da izgleda tako, a ne kao Godina bez leta u severnoj Evropi. Zabole me živo koliko je depresivna tema i atmosfera, Silence of the Lambs je imao više boje i svetla od većine filmova danas. Kod poslednjeg Betmena su mi oči ispale u noćnim scenama. Vilnev mi je omiljeni režiser a to sivilo mi najviše smeta i kod njega.

Upravo je GOT fantastika pa je notoran po sivilu i redukciji boja jer je to deo identiteta citavog projekta. Moze da se kaze da slicno vazi i za Witchera. Dozvoljavam naravno da reditelj ima viziju koja je mracnija, ali malo vec umara ovo recikliranje i rehash jednog te istog (u estetskom smislu). Zamraciti danas nesto nije nikakav novelty niti posebno autentican kreativni izraz, naprotiv. Ocigledno je potrebna mnogo veca hrabrost za izlazak iz tog kalupa. Smeta mi vec to nekakvo paorsko povlacenje jednakosti izmedju serioznosti i odsustva boja. Narocito kada je rec o ovakvoj tematici, epskom putovanju prepunom fantasticnih elemenata, iako ce ih ocigledno "prizemljiti" (sto mi se dopada).

To je totalno nepostovanje trenera jbg. I svako ko drzi do sebe bi isto uradio.Podneo ostavku.

One koje zovemo dobrotvorima ili zadužbinarima teško je danas razumeti. Još je teže protumačiti njihova dela u današnjem vremenu kada pojedinac, individua, znači sve, a narod i opšte dobro ništa. Oni izgledaju nadrealno, skoro ludo, u eri kada je jedino važno zadovoljiti svoje sebične potrebe a za druge nas nije briga. Neka neko drugi vodi računa o njima, jer je jedino važno da je meni dobro i sve potaman. Možemo li danas zamisliti nekog bogatog čoveka, ili „tajkuna“, koji na kraju svog života sve ostavi tamo nekom narodu? Teško. Ali da u prošlosti ove male,napaćene i nebogate zemlje nije bilo takvih ljudi pitanje je da li bi ona, tako nejaka, opstala. Jedan od tih koji je pomogao da ta zemlja ne samo opstane već i zakorači među prosvećene narode Evrope je bio Ilija Milosavljević – Kolarac. ILIJA MILOSAVLJEVIĆ – KOLARAC ( 1800- 1878) "Ја нисам имао деце, али сам изабрао српски народ за своје дете. Њему остављам све што сам стекао." Ilija Milosavljević Kolarac 1877. godine testamentom je sav svoj imetak ostavio srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture. Od sveg imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda. Ne zna se tačno kada je rođen Ilija Milosavljević - Kolarac. Zna se samo da je to bilo negde oko 1800. godine u selu Kolarima, pa otuda i nadimak "Kolarac". Takođe je poznato da mu je otac bio abadžija, pa su ga zbog toga zvali Aba-Milosav. A Milosav je bio srpski ustanik u oba ustanka prekidajući četovanje samo da vidi decu i ženu Jovanku, a ako „smogne vremena i snage“ između dva boja da malo poradi u radionici i obezbedi koju paru da se preživi. Ratujući Milosav je 1806. bio teško ranjen u jurišu na Beograd. Tursko tane ga je pogodilo pravo u čelo. Jedva je preživeo, a kao sećanje i beleg, a zašto da ne i kao odličje, ostao mu je veliki, doživotni, ožiljak posred glave. A za sve to vreme majka Jovanka-Joka je podizala decu i bila uglavnom jedini autoritet u kući. Ilija je četvorogodišnju osnovnu školu završio u rodnom selu. To bi bilo njegovo jedino formalno školovanje gde se opismenio taman toliko koliko je u tom vremenu bilo dovoljno. Ostalo će ga naučiti život. Utom pristiže i 1813 i krah Prvog srpskog ustanka. I tako se i cela Ilijina porodica nađe jedne noći na smederevskoj skeli prevozeći srpsku raju u nepoznato. O ovom prelasku Ilija Milosavljević - Kolarac će kasnije, kao bogat čovek pričati, da je otac hteo da na obali ostavi ždrebe jer na skeli nije bilo mesta. Ilija je, međutim, toliko plakao i preklinjao oca da je ovaj pristao da ždrebe priveže za skelu, pa ako prepliva tako vezano Dunav onda dobro, ako ne - to je sudbina. Ždrebe je, ipak, stiglo u Austriju. Ilija sa porodicom se privremeno nastanio u Crepaji. Čim su se malo snašli Ilija je upregao ždrebe i malim taljigama je počeo razvoziti ribu koju je prethodno kupovao od dunavskih alasa i potom prodavao izbeglom narodu. Samo što su turske vlasti objavile opštu amnestiju Ilija se sa svojima u trenu našao natrag u Kolarima. Budući da je bio nemirnog duha sam povratak mu nije bio dovoljan. Živeo je san da može mnogo više da postigne u gradu. Sa zarađenih 30 para kreće put Beograda. O tom prvom dolasku će kasnije pričati:,,Kada sam ušao u Beograd imao sam samo 30 para. Od te svoje imovine odvojim 2 pare te kupim lepinje da ručam. Jedući, sve sam mislio šta ću činiti kad potrošim i onih 28 para?" U Beogradu je bio potpuno sam i bez potpore. Zato ubrzo odlazi u Pančevo kod rođaka Đorđa Jovanovića - Servijanca, koji je bio tamošnji trgovac. Budući da je Ilija imao oštru, preku i prgavu narav on ga šalje u vršac da izuči trgovački zanat, jer je bolje da se sa Ilijom drugi zlopate nego on. Tamo će naučiti sve što se o trgovini može naučiti. Kao izučeni trgovac on se 1817. vraća u Beograd gde radi u više trgovačkih radnji a najduže kod Milutina Radovanovića, jednog od tada najčuvenijih trgovaca. Tu će ce zagledati u gazdinu kćerku, Sinđeliju. Ubrzo se njom i ženi a po ženidbi valjalo se osamostaliti. I tako Ilija i Sinđelija otvaraju svoj dućan u njihovoj kući. U Pančevu je poslove trgovine svinjama i hranom prvo vodio se rođakom Đorđem Jovanovićem, istim onim koji ga je bio otpremio u Vršac da 2u drugom dućanu čini belaj", a kasnije i sa Đorđom Vajfertom, dedom čuvenog beogradskog pivara,industrijalca i dobrotvora (više o njemu kasnije, prim. A.). „Ja nisam znao“, pričaše pokojni Kolarac, „šta je to glad i žeđ; šta li nespavanje i umor, kad god me je čekao kakav poveći posao“. Na taj način, kroz kratko vreme, Kolarac stade u red najbogatijih žitarskih trgovaca u Donjem Banatu. Još u to doba, Kolarac je počeo da se zanima za srpsku prosvetu i za književnost. Roman,“ Grof od Monte Krista,“ (Aleksandar Dima, prim.A. ) u srpskom prevodu, izašao je na svet Kolarčevom pomoću. „Godine 1861, juna 15, licem na Vidovdan, Kolarac upravi pismo na ovu gospodu: Pantu Jovanovića, Emilijana Josimovića, Miloja Lešjanina, Dimitrija Matića, Ljubomira P. Nenadovića, Josifa Pančića, i Kostu Cukića. U tom pismu izjavio je da će, unapred(ak), svake godine, davati po 100 dukata na potporu knjigama koje ta gospoda preporuče za nagradu. Tako je postao Književni fond Ilije Milosavljevića Kolarca." Te iste godine, Srbi u Ugarskoj slavili su stogodišnjicu Od rođenja Save Tekelije (još jednog srpskog zadužbinara i dobrotvora; o njemu više reči kasnije, prim .A) Na tu svetkovinu pozvan, otišao je i Kolarac u Novi Sad. Na izlasku iz lađe, u Novom Sadu, njega dočekaju svečano i srdačno, da je od radosti plakao kao dete. Tada je dao 1000 forinata za osnivanje Pravne Akademije u Novom Sadu. Godinu dana pred smrt Kolarac je 26. februara 1877. potpisao testament. U njemu zapisuje i naređuje: „Sve svoje imanje zave štavam na korist mog naroda...“. Prema testamentu „Kolarčevu zadužbinu“ čine dva osnovna fonda: „Književni fond Ilije M. Kolarca“, i „Fond za podizanje srpskog univerziteta“. Još za života, Kolarac je, zajedno sa Tomom-Vučićem Perišićem osnovao 1857. „Fond za pominjanje onih koji su izginuli za Otadžbinu“. Ideja Fonda je bila da sačuva od zaborava one koji su dali život za otadžbinu a kojima nema više ko ni sveću da zapali. Fond za podizanje univerziteta je imao zadatak da podigne univerzitet pod nazivom: „Univerzitet Ilije M. Kolarca osnovan sopstvenim trudom na korist svog naroda". Ideja Univerziteta će biti dovršena odlukom odbora,,Kolarčeve zadužbine" od 26. juna 1927. kojom je odlučeno da se Univerzitet konačno podigne. Ono što je čuveni "Kolarac" učinilo poznatim to je da su predavanja i kursevi bili podešeni za širu publiku". Književni fond se bavio izdavačkom delatnošću i pomaganjem književnika, što je Ilija Kolarac inače već činio za života. Fond je dodeljivao i književne nagrade domaćim piscima. Međutim, nagrade nisu dodeljivane samo za pojedinačna dela već i za celokupno stvaralaštvo koje doprinosi srpskoj književnosti. Kao pravi rodoljub Kolarac je vodio računa i o književnicima van Srbije, jer u testamentu stoji da se imaju nagrađivati „dobra književna dela Srba iz sviju predela srpskih, no i to samo dela pisana ćirilicom". Kolarca 26. januara 1878. ni krivog ni dužnog uhapse i optužuju pred vojnim sudom u Aranđelovcu, iako nije bio vojno lice, za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskom ustanku. Osuđen je na pet godina robije. Ovo hapšenje i potonje suđenje se može pripisati staroj surevljivosti: Kolarac je bio okoreli pobornik dinastije Karađorđević a na vlasti je bio knez Milan Obrenović. Iz izveštaja o hapšenju Kolarca podnetom knezu od strane beogradske policije opet u sećanje prizivamo onog starog Iliju. Policajac će zapisati da je Kolarac dočekao žandare goropadno „grdio ih je i ružio takvim rečima koje iz pristojnosti nisu mogle da uđu u izveštaj“. U zatvoru je proveo devet ipo meseci i zbog amnestije biva pušten 10. avgusta 1878. Ali iz zatvora izlazi skrhan i bolestan. Kad su ga poveli iz kuće u zatvor, poslao je sudu svoj testament na čuvanje, a vrativši se kući, posle sve bede, rekao je:“ Prav sam i čist kao sunce; za to sam i mislio da će me pustiti; ali, u jedan mah, bi mi teško i htedoh pocepati testamenat; hvala Bogu te nisam!“ Završimo ovo podsećanje natpisom na nadgrоbnom spomeniku Ilije i supruge mu Sinđelije, kojeg bi trebalo da se prisete današnji imućni ljudi: ,,ONI SU CELOG SVOG VEKA TEKLI I ČUVALI DA OSTAVE SPOMEN SVOM NARODU". Čovek živi onoliko dugo koliko žive njegova dela a Ilija Kolarac će živeti još dugo.

Davno sam ga odgledao jer Polanski, jedino čega se sjećam je razočarenje.

Kao neko ko je pre određenog vremena bio moderator i to baš na politici hteo bih da dam svoj osvrt na ovu situaciju, ako išta znači. Ide poduži post 😄 Biti moderator je jedan vrlo težak i nezahvalan posao, pogotovu kada su namere načelno dobre (što je recimo bio slučaj kod mene, dakle nisam hteo da postanem moderator da bih zavodio red, iskorišćavao "moć", već sam želeo da pomognem da ovo mesto bude lepo mesto za pisanje i mnogo bolje od pokojnog B92 foruma). Tada sam shvatio da rad iz moderatorskog ugla malo menja pogled na sve i da iako sam bio često na strani ljudi koji su pisali žalbe, tada sam uvideo da to što se veliki broj ljudi žali na nešto ne znači nužno da su u pravu kao i da vide celu sliku. Tada su, kao delom i sada, postojali ljudi kojima kao da je svrha postojanja ovde bila da se drnadju na moderaciju, čekaju svaku spornu situaciju da reaguju i pišu postove na ivici bana i da su stvarali dosta posla i pravili nekada i "veštačku" tenziju na podforumu. Tako da sam imao slučajeve da sam banovao neke forumaše koje sam gotivio i sa čijim stavovima sam se često slagao ali da su jednostavno svojim potezima nekada prelazili granicu. Barem smo mi kao moderacija to tada tako mislili. Takođe, bile su i situacije kada sam povlačio neke poteze koji su bili ekstremno nepopularni. Recimo, iako nisam naravno učestvovao sam u odluci ja sam bio taj koji je forumašu, ako ga se neki sećaju, Asterionu, dodelio trajn ban. On nije bio javno nepristojan, većina ljudi nije imala negativne stavove vezane za njega, ostavio je na hiljade postova i bio je jedan prepoznatljiv član zaista, ali je u više puta kršio pravila foruma. Jedan warn, drugi warn, jedan ban, drugi ban. Pisane ako se dobro sećam i privatne poruke i molbe da to ne radi. Napisano mu je nakon poslednjeg prekršaja pred trajni da je to poslednji put da će mu se prekršaj tolerisati. I on ponovo uradi isto. I šta sad uraditi? Dakle ne poštuje pravila kuće u kojoj piše i onda imamo opciju da stalno kršimo to što smo rekli i da dajemo 1000 poslednjuh šansi ili da uradimo nepopularnu odluku i da banujemo čoveka i onda 10 forumaša napiše kako nemamo sluha kako smo strogi itd. I ovo drugo se desilo. I naravno često najveći bes ide na onoga ko objavi ban iako su takve odluke zajedničke. Dosta godine kasnije ja ne znam da li su tako neke odluke na kraju bile ispravne, ali tada sam smatrao da poštujem neka pravila koja smo ustanovili. Tada je doduše moderatorski tim bio skroz drugačiji od ovog sada, mislim da je samo Asad ostao iz te ekipe. Iz tog moderatorskog tima sam se povukao iz nekoliko razloga - prvi jer lično nisam bio zadovoljan kako sam hendlovao neke situacije (što sa forumašima, što sa ostalim moderatorima), drugi jer sam imao u tom periodu dosta manje vremena i treći da mi je postalo malo glupo da moderišem forum gde ostavim 3 posta mesečno. Niko nije tražio moju smenu ali tada mi je to delovalo ispravno i ostali modovi i Metalhed su prijhatili sa razumevanjem moju odluku da se povučem (gde prvi razlog tada doduše nisam navodio). Ono što bih hteo da kažem da je većina tu ljudi bila stvarno super, mislim da nisu imali loše namere i da sam imao mnogo bolje mišljenje o njima nakon diskusija sa njima u okviru moderatorskog posla nego kad sam ih gledao samo iz ugla forumaša. Pravilnik koji sada imamo, i nadam se da nije sporno da to napišem, je zapravo gotovo ceo nastao od nacrta koji sam ostalim moderatorima i adminu objavio ja. Da taj tekst nastane je u ogromnoj meri učestvovao tadašnji moderator Barakuda, a imali smo savete i od još nekih forumaša. Tekst je od strane nas dvojice dat ostalim moderatorima i adminu, dali su predlog za neke prepravke i on je na kraju postavljen kao novi pravilnik. Želja mi je bila da pošto nismo imali zvanični sveobuhvatni pravilnik sada napravimo tako nešto. Uložio sam zaista dosta vremena praveći te tačke i gledajući kako da sve to ispadne smisleno. Tada sam doduše bio student, ali ostajao sam do kasno u noć više puta sastavljajući sve i trudeći se da ostavim nešto korisno. Iz ove perspektive sada, posle dosta godina, iako sam uložio dosta energije i vere u njega smatram da je pravilnik prilično loš. Tada sam se bazirao na to kako da napravimo sistem kazni koji će biti pravedan i da klasifikujemo kazne tako da se forumaši ne bune što je nešto 5 a nešto 20 dana. Takođe sam gledao da se uvedu i warn-ovi i određen broj warn poena kako bi se recimo izbegli neki banovi i kako bi diskusija nastavila da teče. Ideja je bila da kad neko dobije warn i dovoljno je razuman da će prestati da radi što ne treba, ali da se neće banom sprečiti da nastavi da piše te da se na taj način hendluju manji prekršaji. Sve u svemu, previše pasusa za kazne. određen broj pasusa šta nije dozvoljeno, ali jednostavno, mislim da se forum kroz taj pravilnik uopšte nije orjentisao kakvo mesto želi da bude. Daću primer: Ako neko dođe i ostavi pet postova gde otvoreno hvali predsednika čak i ako to obrazloži velika je šansa da će leteti odavde iako je pitanje da li može da se nađe tačka foruma koju je prekršio. Takođe, moderacija nikada nije dosledno poštovala taj pravilnik, dovoljno je da uđete u poslednjih par banova i da se vidi da veze nemaju sa onim što je okačeno. Dakle, svako pozivanje sadašnje moderacije na pravilnik je apsolutna glupost jer ga oni ne poštuju. Ne ulazim u to da li to treba da rade ili ne, ali je činjenica da koriste neke svoje kriterijume a ne one koji su napisani i koje smo tada objavili. Samim tim dolazimo do trenutnog problema - zbog toga što se forum nije definisao po svim pitanjima kakvo mesto želi da bude dolazimo do nesuglasicaa. Kada je u pitanju SNS imamo 95% slaganja moderacije i ostalih forumaša i tu nije bilo previše problema. Evo sada kod ovog rata vidimo da moderacija zauzima različite stavove u odnosu na većinu forumaša ovde. I onda dolazimo do problema da se banovi dele za nešto što moderacija smatra da su kršenja nekih pravila foruma iako to nigde nije tačno navedeno. Naravno, svaki ban je neka procena moderacije, tako da naravno da postoji taj subjektivni deo, on mora da postoji, ali ovde dolazimo do neslaganja kod nekih bazičnih stavki od kojih sve kreće poput genocid/nije genocid itd. Evo i ja smatram da je ok da neko ovo što radi država Izrael nazove tako, pa udelite i meni ban, samo ne znam po kojem članu foruma 🙂 Tako da @MetalHead moj neki stav/predlog je da kao forum treba nekako više da se profilišemo i detaljnije kažemo kakve vrednosti želimo da negujemo na ovom mestu. Kao što je na nekim forumima prihvatljivo da neko dođe i napiše Ratko Mladić je srpski heroj, ovde to nije i to treba uraditi i za neke ostale teme. Sada imamo situaciju da dobar deo forumaša i to vrlo značajnih forumaša je u potpunom neslaganju sa moderacijom i da dolazi do sukoba, banova a samim tim i opadanja kvaliteta pisanja kao i situacije da neki ljudi prestanu da pišu ovde što ne treba da bude cilj, valjda. Pogotovu jer se ne radi o nekim budalama nego vrlo dobrim forumašima koji su dosta dugo tu i u velikoj meri ostavili trag ovde. Šta će biti taj konačni cilj treba admin i ostali modovi koji upravljaju forumom da odluče. Da li će se dozvoliti da se piše sve, da li će se ići u pravcu u kojem većina ljudi želi da forum ide (a pak forum čine pre svega forumaši ne moderacija zar ne) ili će to ipak biti ono što moderacija smatra ispravnim. I ovo treće je legitiman put ali onda menjajte pravilnik i otvoreno napišitie šta nije dozvoljeno i na svakoj temi napomena šta će se kažnjavati (kao što je recimo bila tema o koroni). Ovako mislim da se neće postići ništa. Što se tiče sadašnje moderacije u prvom pasusu sam napisao koliko je biti teško mod. Sa druge strane, iako i sada ima "narikača" mnogo više ljudi se buni, mnogo više forumaša čija reč ipak ima veliku težinu, ne dobijaju se konkretni odgovori, vidi se da postoje sukobi i na ličnom nivou i smatram da moderacija se ne snalazi najbolje u ovoj situaciji, čak i ako i namere kod nekih možda nisu loše. Da veliki broj ljudi traži moju smenu ja bih se povukao čak i da 100% mislim da sam u pravu jer ovo nije real life funkcija već običan forum gde treba da dođemo da se opustimo ili da nešto naučimo. Tako da, radite šta hoćete ili se dovedite u red ili malo promešajte karte, al mislim da treba da gledate šta će forum načiniiti boljim a ne šta će vas zadovoljiti 🙂 Ostalim forumašima da poručim da nekada ne troše previše energije na raspravu sa moderacijom jer opet, ovo je samo forum, i da za većinu stvari ako pišu normalno neće biti kažnjeni, kao što eto ja nisam do sada a ne slažem se uvek sa onim što moderacija piše. Možda sada popijem ban doduše zbog ove rečenice o Izraelu, videćemo 😄 Edit, da dodam i da može sve da bude malo relaksiranije, mene je vini prozvao major josip umesto marejosip zbog nekog bana što sam udeilo i ja sam to stavio kao ime i nosim i ga i dan danas. A sa njim se super dopisujem, sada, čak smo se i uopznali :)). Otuda i grb Majorke, jer sam ipak - major. 😄

Znači, super?

"From" postaje sve luđi.