Leaderboard

Moje misljenje je da su svi imali manje ili vise srece sa konkurencijom u nekom periodu svoje karijere (ipak su to karijere od 20 godina), a sad je moguce da Alkaraz i Siner prolaze kroz period kad imaju vise srece sa konkurencijom, a ko zna sta ce njima da se desi za godinu, 2 ili 5.

Dvadeset pete zimske olimpijske igre su tu iza ćoška, svečano otvranje je u petak 06. februara i trajaće nešto duže od dve nedelje do 22. februara. Zvanično su dva domaćina, Milano i Kortina, ali će igre praktično biti održane na više lokacija u severnoj Italiji koje su grupisane u 4 regije: 1. Milano, gde će pored ceremonije otvaranja biti održana i takmičenja na ledu (hokej, umetničko i brzo klizanje), sa izuzetkom karlinga 2. Cortina d'Ampezzo gde će biti pomenuti karling, alpsko skijanje (u ženskoj konkurenciji), bijatlon (održava se u čuvenom Antholcu), te bob, sankanje i skeleton. 3. Valetelina gde pripada Bormio (muški deo Alpskog skijanja), Livinjo (snoubording i slobodno skijanje) 4. Val di Fiemme, gde će biti nordijski sportovi (ski skokovi, skijaško trčanje i nordijska kombinacija) OI su treći put ovoj regiji, nakon 1956. kada su bili u Kortini te relativno skorih igara 2006. u Torinu. Zanimljivost je da su dva čoveka nosili baklje za sve tri pomenute olimpijade, Bruno Coli, sada 93 godine mlad, i Dario Pivirotto (88). Prve medalje se dele u subotu, ali su prva takmičenja krenula već danas (zvanični treninzi u alpskom skijanju i sankanju kao i preliminarni mečevi u karlingu). Ceo program imate na zvaničnom sajtu: https://www.olympics.com/en/milano-cortina-2026/schedule/grid Meni, kao i uvek, biće najinteresantnija takmičenja u bijatlonu, a za razliku od nekih skorašnjih OI gde su kao veliki favoriti (neki su tu ulogu opravdali, drugi baš i ne) dolazili prvo Bjorndalen, pa potom Rafael Poire te Martin Furkad i na kraju nedavno penzionisani J.T. Bo, ove godine nema izrazitih favorita ni u muškoj ni u ženskoj konkurenciji, u svakoj trci ima bar po desetak potencijalnih pobednika, a krug potencijalnih osvajača medalja je i širi. Neizvesnosti će doprineti i to što se takmičenja odvijaju na neubičajeno visokoj nadmorskoj visini za ovaj sport, te su neretko pobednici u svetskom kupu na ovom borilištu dolazili iz drugog plana. U alpskom skijanju Mikaela Šifrin će biti prva zvezda, iako joj je to mogla pomrsiti Lindzi Von svojim spektakularnim povratkom u svetski kup ove sezone (zabeležila i pobedu), ali njena povreda na poslednejm takmičenju u Kran Montani je dovela u pitanje njen nastup na OI, a i ako nastupi veliki sam skeptik da sa povređenim kolenom može do medalje. Odermat je prvi favorit za najviše odličja u muškoj konkurenciji, s tim da će u spustu jedan od glavnih protiv kandidata neočekivano biti domaći predstavnik Franconi, relativno nepoznat momak široj javnsoti do pre mesec dana, a muški slalom će biti bez dileme najneizvesnije takmičenje u ovom sportu. Porodica Prevc očekuje hrpu zlata sa ove olimpoijade u ski skokovima, Domen i Nika su prvi favoriti u individualnim disciplinama, a Slovenija u miksu, ali ski skokovi na ovim OI imaju veliku mrlju jer je iz programa izbačeno klasično timsko takmičenja, a ubačeno takmičenje pod nazivom super tim (samo dva skakača po timu). Za mene je ovo najsramotnija odluka što se tiče ZOI od 1992, tj otkad pamtim ZOI. Čak je i bijatlon uspeo da svoje idiotsko takmičenje u vidu Single mix štafeta još uvek drži van OI, ali gospoda iz skokova su morali da izmišljaju toplu vodu i dele medalje onima kojima ne pripadaju. Od ostalih sportova, u hokeju će nastupati i NHL igrači, mada taj sport nisam pratio još od studentskih dana kada su me oduševljavali Šveđani i Finci, brzo klizanje bi trebalo svakako ispratiti, što zbog mogućih iznenađenja na kratkim stazama, poput one australijske legende Bredberija, koji je ni kriv ni dužan uzeo zlato u Solt Lejku, pa do klasičnih dicipliina zbog prebrze, ali i izrazito privlačne 🥰 Jute Lerdam. Što se tiče Srbije, imamo troje predstavnika, standardno alpsko skijanje i skijaško trčanje, ali bez promila šanse za bilo kakav respektabilan rezultat pa im zato neću ni imena pominjati. Nadam se da će se neko nadovezati sa najavom njima interesantnih sportova (ja nisam ljubitelj svih tih umetničkih i mladalačkih sportova gde dominiraju akrobacije umesto da štoperica ili metar određuju pobednika). Norvežani su najuspešniji po broju zlatnih medalja na nekoliko poslednjih OI, ali ove godine, sa izuzetkom skijaškog trčanja, šanse za medalje u ostalim nordijskim sportovima nisu velike, pa bi moglo doći i do promene na vrhu. Uživajmo u zimskim čarolijama i stvaranju novih legendarnih momenata.

You gotta love this community 😁

odlicna epizoda, jedino sto uvek nekako ostanem zeljan za jos nekih 10 min

Mnogo povreda ove sezone, evo sad i mnogo trejdova. Naravno, ostaje upitno sta ciniti ubuduce ako kompjuter moze da dovede nekoga debelo u plej-of.

Nogomet: 13 reprezentacija igralo finale SP, 8 prvaka 13 reprezentacija igralo finale EP, 10 prvaka Ukupno 19 reprezentacija igralo u finalima na 39 različitih turnira, 14 prvaka Rukomet: 14 reprezentacija igralo finale SP, 10 prvaka 9 reprezentacija igralo finale EP, 6 prvaka Ukupno 16 reprezentacija igralo u finalima na 46 različitih turnira Ako dodamo i Olimpijske Igre, imamo: 14 reprezentacija igralo finale OI, 6 olimpijskih prvaka Ukupno 18 reprezentacija igralo u finalima na 60 različitih turnira, 10 prvaka

ma duvaj ga opet

Pokusacemo, naravno ne pratim samo ja ovaj sport pomno ali znacajnije sam ucestvovao i fakticki i prisustvovao Svetskom kupu i takmicenjima. Ovo je jako potcenjen i neplacen a pritom skup sport ako se gleda sa pozicije individidue da ucestvuje na vrhunskom profesionalnom nivou. Zato je to prvi razlog sto mnogi sportisti ne mogu da se izbore sa pritiskom treninga i opstanka u vrhu duzi niz sezona, *slicno nekim drugim individualnim sportovima. Postoji lista i postoji statistika u raznim pravcima koja nam daje parametre i podatke pracenja uspeha i karijera svakog pojedinacnog takmicara izvori su zvanicni FIS podaci sa sajta i drugi sajtovi, Berkutschi-austrijski ili pak nacionalni savezi i njihove statistike. U tom smislu, svake sezone ali nisu svake sezone isti takmicari na vrhu, vec prema formi, faktorima konkurencije i svakako srece uspevaju da ostvare niz pobeda nekada dvocifren (Malis, Ahonen, Slirencauer, Granerud, Prevc i jedan i drugi i) a nekada niz od 5-7 pobeda...sad nije mi u glavi a ne zelim ni da konsultujem uvek statistiku ali recimo Morgenstern, Jakobsen, Janda iostali i drugi pobednici Svetskog kupa. Drugi bitan faktor svakako je ono sto je svakome skakacu izrazita osobina- tesko spojiti dva sjajna skoka i automatski biti u top tri. Prodor ka vrhu traje sezonama a neki skakaci bukvalno tokom citave karijere ne mogu u top ten iako vredno i uporno takmice i njima zaista treba skinuti kapu i odati priznanje kao i svakome ko je makar jednu sezonu proveo u Svetskom kupu ili takmicio u Kontinetal pa i FIS kupu. Treci razlog je svakako tehnicko takticke i situacione prirode zavisi od izbora tima, opreme i tipa skakaonica. Domen Prevc je od starta karijere izraziti letac a letaci nisu dominantni u Svetskom kupu i ovaj niz pobeda svakako je posledica tempiranja forme za Olimpijadu i kod mnogih drugih takmicara, tako da izostaju neki ozbiljniji kandidati u borbi za titulu-kristalni globus. Opet bitan razlog svakako je zasicenost takmicenjima skokovima, motivacije i ponajvise zdravstvenih faktora jer je stabilno zdravlje uz izrazite dijete vrlo osetljivo tako da pored povreda postoji opravdan i objektivan razlog da skokovi ugroze i zdravlje takmicara, mada svakako to nije presudan razlog zasto je forma slabija. Taj psiholoski momenat- da je sve "u glavi skakaca" dakle mentalna snaga je izrazitiji faktor odnosa prema uspehu i takmicenju od fizicko kondicionog stanja ili forme takmicara. Kako se nositi sa time individualan je odgovor kod svakog od njih. I na posletku, osvajanje vrha ide godinama, postepeno, u krug spiralno kao i penjanje na Mont Everest, slicno tome. Iza uspeha svakog od njih kakav god, mora da postoji tim, platforma i jaka voljna motivaciona snaga. Treninzi i nacin života su vrlo zahtevni.

Ponoviću, svi imaju sezone u kojima im se dese pehovi. Novak je tako imao lošu 2016 i 2017 sezonu, zbog povrede lakta, čini mi se i da je servis menjao tad zbog toga. Nadal je tu najbaksuzniji, ali jebiga, tako je kako je. Nisu ga Novak i Rodžer povređivao, kao što ni Novaku ova dvojica nisu kriva za lakat a ni Del Potru bilo ko od njih za ručne zglobove. Fakat je da je Novak najbolji u istoriji, a uzroka takvog ishoda ima koliko god hoćete. Pa i ta priča o nekoj weak eri je smešna. Ova sad je najslabija era, niko ne može od ovih mlađih ni da prismrdi Sineru i Alkarazu, pa opet, ako neko od njih dvojice osvoji 30 GS titula, ko će to da ospori? Niko. I ne treba niko da osporava.

Ovog vikenda održano pet takmičenja u Vilingenu. Kod muškaraca dupla pobeda Domena Prevca, duplo drugo mesto Rena Nikaida, prvog dana treći Karl Gajger, drugog dana treći Filip Rajmund. U Svetskom kupu ubedljivo vodi Domen Prevc sa 1614 bodova, drugi Rjoju Kobajaši 989, treći Ren Nikaido 921. Kod devojaka dupla pobeda Ejrin Kvandal. Prvog dana druga Nika Prevc, treća Nozomi Marujama. Drugog dana drugoplasirana Marujama, trećeplasirana Prevc. U ukupnom poretku vodi Nika Prevc sa 1936 poena, druga Nozomi Marujama sa 1450, treća Liza Eder 1133. Održano je i takmičenje u ekipnom miksu, zbog jakog vetra skakali su samo jednu seriju. Prva Slovenija (Vodan, Zajc, N.Prevc, D.Prevc), druga Nemačka (Rajš, Gajger, Frajtag, Rajmund), treći Japan (Takanaši, NIkaido, Marujama, R.Kobajaši). Sledeća stanica Olimpijske igre MIlano/Kortina.

Meni se dopala serija.

Poezija je u prncipu i neprevodiva, cak kada je pisana i na engleskom. Prevodi, ali dobri prevodi koje su uvek prevodili i sami pesnici nisu mogli da je stvarno i prevode nego su je prepevali, pravili su nove stihove i rime jer su razumevali smisao, a razumeli su da u sopstvenom jeziku nema takvih reci za tu vrstu emocija i onda su je prepevali.