Leaderboard

Ne postoji univerzum u kom je Modric mogao uopce biti u prici za najboljeg igraca SP 2022. s Messijem i Mbappeom.

Foden, Phil Foden. Agent 007

In my humble opinion, Perišić je i 2014. i 2018. pojeo Modrića za doručak. A 2022. Livaković.

Damir Mikec, Streljaštvo - vazdšni pištolj, pojedinačno i mix Rođen 31.marta 1984. u Splitu. Njegove pete Olimpijske igre. Debitovao je u Pekingu 2008. godine kada je imao jedno 13.mesto u 10m vazdušnom pištolju i prvo finale i 7 mesto u 50m pištolju. Četiri godine kasnije nije uspeo da se plasira u finale pošto je bio 17. u vazdušnom i 16. u pištolju. U Riju još lošiji plasman 25.mesto vazdušnji pištolj i 18.mesto pištolj. Onda konačno dolazi Tokio i prva medalja i to u disciplini vazdušni pištolj. Osvojena je srebrna medalja, a u mixu sa Zoranom Arunović je bio korak od druge medalje, pošto su na kraju bili četvrti, poraženi od ukrajinskog para u borbi za bronzu. Ukupno je Mikec osvojio 78 medalja na velikim takmičenjima. Nabrojaću samo neke - Svetska prvenstva , jedno zlato i četiri srebra, zatim Evropska prvenstva - šest zlata, trinest srebra i 10 bronzi. Na Evropskim igrama je osvojio dva zlata i jedno srebro, a na Mediteranskim igrama, tri zlata, jedno srebro i dve bronze. Pored toga ima i srebrnu medalju osvojenu na Unoverzijadi. Kandidat je za podijum na ovim igrama, i pojedinačno i u miksu. Član je SK Policajac. Kvalifikacije u vazdušnom pištolju su 27.jula, dok je miks na programu 29.jula.

Ako dovedu nekog sposobnog, early kvote za osvajanje svetskog treba hvatati. Ova generacija je ekvivalent Spanaca pre 15 godina, pod uslovom da se vodi kako treba.

Ovde si mogao bukvalno da zazmuris i nasumicno prstom izaberes jednog igraca Spanije, i ne bi se puno pogresilo sto se tice "igraca turnira". Rodri jeste dobio na "zvucno ime", to je lako pre mogao biti Ruiz koji je promesao Hrvate i ulio samopouzdanje celoj ekipi na samom pocetku i drzao konce do kraja turnira zajedno sa Rodrijem u sredini, ili Vilijams koji je terorisao sve ekipe. Igrac turnira je "ceo tim", a ako je ta floskula morala negde da se upotrebi, sada je pravo vreme. Na kraju, romanticni kraj, i kako to uvek cesto biva na evropskim i svetskim turnirima, pobedila je ekipa za koju i vecina sveta navija. Engleska je jednostavno smatrala (a i dalje smatra) da joj titula pripada, a Spanija je titulu osvojila od prve do poslednje minute turnira. Pocevsi od jedne od najzajebanijih grupa, gde imas aktuelnog prvaka Italijane, u kakvom god da su sastavu to su i dalje Italijani, i Hrvatsku koja je igrala finale i polufinale na zadnja dva svetska, i koja jeste u blagom padu ali i dalje jedna ozbiljna ekipa. I u takvoj grupi, Spanija je jedina ekipa na turniru koja je osvojila 9 bodova. Sve dalje sto je dolazilo bilo je potvrda kvaliteta. Nije bilo lako, i vise nikad nece biti nijednoj ekipi lako da se proseta do trofeja, i necemo gledati 3:0, ili 4:0 u zavrsnicama, i tvrdim da je ovo najveci nivo tehnicke i timske dominacije koji cemo nadalje gledati na evropskim prvenstvima. Spanska nadmoc se ne vidi u pobedi od 2:1 protiv Nemaca ili Engleza, jednim golom, vec umecem da izgrade akciju tako sto kao roj pcela pametno grade napad i prenose loptu, a onda kada dodju u protivnikovih 20, 25m, rade jako konkretne stvari sto nije radila ni ona generacija sa Cavijem i Iniestom, a to su prodori sa krila koje su dobili u vidu Vilijamsa i Jamala, pa opet otvaranje prostora za igrace iz drugog plana da se dodaju u sredinu. Cak je i Morata nezasluzeno u drugom planu nakon turnira, jer iako se nije nadavao golova njegova uloga u citavom tom sistemu otvaranja prostora i gradjenja napada je nemerljiva. Usput je i "skroman" kapiten, cutio je i radio, i to je bila i slika i prilika citave ekipe. Naravno da ce ova generacija da dozivljava razocarenja u buducnosti, to je ipak fudbal i sport, i bice poraza, ali nije preterivanje reci da je ovde "pobedio fudbal." Sto se tice ostalih ekipa, izdvojio bih Nemacku kao prijatno iznenadjenje, pogotovu jer su se odrekli nekih dobrih igraca (Gnabri, Gorecka, Humels...), videcemo da li je uticaj domaceg terena ili su dorasli velikim rezultatima na sledecim takmicenjima, pogotovu jer Kros odlazi. Tvrdim da je to pravi "runner up" ovog prvenstva, i da bi pocepali Engleze da su se ovde slucajno sreli. Podsetili su i na slavne dane sa 2014., imaju spoj mladosti i iskustva, ali trener je pomalo "zelen" i zbog toga sam znao da ne mogu daleko ovde. Portugal je "zrtvovao" prvenstvo zbog Ronalda, da ga je htelo i da ga je krenulo sa golovima Portugal bi bio najveci konkurent Spancima jer igraju slicnu igru, ali jednostavno ovako nije moglo. Martinez je svesno to uradio, ali je pogresio u postavci igre gde je Ronaldo bio totalno odsecen. Jasno je da igra sa klasicnom 9kom koja je izolovana u nekom 4-3-2-1, 3-5-1-1 ili 4-2-3-1 sistemu pada u zaborav, osim nostalgicnih bljeskova Fulkruga u Nemackoj poput tradicionalnog centarfora. Tvrdim da bi Portugal bolje prosao da je Ronaldo igrao poluspica, a gore stavili onog Goncalo Ramosa, ili cak Joao Felixa. Srbija je napravila istu gresku sa Mitrovicem, koji jeste imao sanse, ali to je bilo stihijski i na njegovu gurku i tucu, gde je u momentu kada je vec jedva dosao do prilike da cusne u gol, bio vec bez snage i potrebne koncentracije. Uticaj i lige u kojoj igra, i spomenute "odsecenosti" koja tesko prolazi danas. Francuzi taman onoliko koliko vrede - polufinale. Grizman nije imao svoj turnir, ali je i Desamp sjebo sto ga je ostavio na klupi u polufinalu. U Francuskoj sve ima osim - kreative. Moraju ozbiljno da se pozabave izbacivanjem jos jedne, nove "desetke" pored Grizmana. Jbg, slicno kao i u Engleskoj, i zato Spanija i jeste pravi pobednik. Engleska, sta reci, cak su mi bili i simpaticni i negde sam potajno i zeleo da konacno uzmu, ali kad vidim koliko su nerealni na kompletnom medijskom nivou, onda neka su izduvali, i neka se lade jos koju godinu :). I da se vratim na (ne)atraktivnost i malo golova u nokaut fazi - to je realnost napredovanja fizikalija gotovo svih ekipa, a pogotovu ovih vrhunskih, i igranja presinga skoro svih top ekipa u epizodama. Fudbal je vise nego ikad zalicio na sahovsku partiju u ovim cetvrtfinalima, polufinalima i u finalu... ali je bilo lepote i u tome, pogotovu sto se uvek doslo u onaj odlucujuci period kada su dve vrhunske ekipe kao dva boksera gde se odjednom uspavanka pretvara u sansu za sansom na obe strane, i gde koncentracija, tehnika i suvi kvalitet resavaju mec. I to je bila lepota ovog turnira, i mislim da treba da se navikavamo na to u zavrsnicama buducih turnira. Osim ako se nesto drasticno ne promeni - smanjivanja broja izmena i vracanje na staro pre korone, jos veca zastita i promovisanje napadackog fudbala, pa mozda cak i izuzetno radikalna resenja poput "Vengerovog ofsajda" ili neka druga o kojima moze da se raspravlja a ticu se formacije i broja igraca na terenu. Ali, o tome mozda nekom drugom prilikom. Sta reci za kraj nego - Hasta la vista (bejbi).

Rutina. Ne postoji zasluženija titula u ovoj dekadi, i jače, od ove. Čak se i prajm ĆaviInijesta generacija provlačila na fore, dosadan fudbal i lakše žrebove, međutim od ovoga nema dalje. Titula kao sunce čista od prvog do poslednjeg meča. I to titula moćnih Baskijaca. Ukinite državne blizance, sve pare u Bilbao i Sosijedad ❤️