Leaderboard

Pricam sa sinom sinoc i srce mi se steze od njegovog nabrajanja poslovnih obaveza i zadataka. Te ovo je pri kraju, ono tu negde oko sredine a od sledeceg meseca fokus je na prijavljivanju doktorske disertacije koju treba da zavrsi u odredjenom roku po poslovnom ugovoru i uz redovan posao. Pitam da li ima listu prioriteta, kaze "mama, sve je prioritet", kazem, kako si se nasao u takvoj situaciji, kaze "pa tako ste nas ti i tata vaspitali, da radimo najbolje sto mozemo". U pravu je, gledali su nas kako se mi nosimo sa poslom i karijerama ali su to bila druga vremena, drugi uzusi. Za ovakav tempo i obim poslovanja mi nismo mogli da ih spremimo, da i damo primer kako da se stite od prevelikih ocekivanja poslodavaca. Ovo su surova vremena. Mislim da znam kako je to pocelo, secam se koliko sam bila iznenadjena pa i uvredjena kada su u mojoj firmi, tamo negde oko 1995, osnovali sektor za ljudske resurse. "Ljudski resurs," kako to gorko zvuci i kako je nehumano i ponizavajuce. I tako, izgleda da nisam rodila 2 dece vec 2 "ljudska resursa", lepa, zdrava, dobro vaspitana, obrazovana.....i sad gledam kako te moje "resurse" cede kao limun belosvetski kapitalisti. U krajnjoj liniji, svaka zena u fertilnom periodu dobija status "resursa". I moja cerka je u pravu sto je odlucila da ne radja jer bi rodila "resurs" a ne dete i ja tu vise nemam sta da joj kazem, razumem je. Ostaje mi samo da u jalovoj tisini svoje sobe zavapim: Resursi svih zemalja, ujedinite se! Dotle je doslo.

Ja se osećam super. Živ sam, baš me briga za sve i ne želim, a i ne moram u penziju. Odrastao u selu i to selo je i dalje, posle 30 godina isto selo. Život je čudo. Živeli

Uzimam tvoj post za slagvort, a zelim da napisem nesto sasvim drugo. Ceo zivot imam problem s prihvatanjem previse obaveza, kasnije njihovim odlaganjem i teskobom kao posledicom… znaci, vec 62 godine tako 😁. U poslednjih nekoliko meseci sam uspela da sublimiram sve to i napravim si totalni haos od zivota. Trazila sam posao s kojim cu moci da izdrzim do 69, jer pre toga ne mogu u penziju, a i ne zelim. Nakon gomile odbijenica (diskriminacija po osnovu starosti u Svedskoj pocinje vec od 45, kazu istrazivanja, a ja sam jos i imigrant), nadjem posao koji sam trazila. Eh, ali mnooogo dalje od kuce od prethodnog, sto znaci da mi je odsustvovanje od kuce najmanje 11, a cesto 12 sati. Umor, neispavanost, vremena nizasta drugo, plata koja nikako ne stize inflaciju, guzve u saobracaju, bezobrazne komsije, sve skupo…… Sam posao je takav da bi mnogima bio tezak, ali meni u ovoj fazi zivota odgovara. Ja sam socijalni radnik u bolnici, znaci nastupam kad su lekari odradili svoje i nemaju vise sta da ponude. To moze da bude postavljanje teske dijagnoze, ali i odluka o palijativnoj nezi, saznanje o trajnom invaliditetu… i naravno, smrt bliske osobe. U svemu tome negde nalazim sebe, jer znam da utesim, a i dobra sam s prakticnim stvarima vezanim za birokratiju i uglavnom imam osecaj da sam odradila dobar posao, olaksala nekome, ponekad i stvarno pomogla. A posto je to ipak samo posao za koji sam placena, odradi se i zaboravi, jer dolazi nesto novo cemu se treba posvetiti. Za sve ove godine, ima svega nekoliko slucajeva koje nikad necu zaboraviti, iz razlicitih razloga. Svi su odavno mrtvi, i uglavnom su bili stari i/ili tesko bolesni. Ali ovog ponedeljka docekala me porodica cija se desetogodisnja devojcica u nedelju uvece utopila. Brat se igrao na nekoj steni pored vode, upao u nju, majka koja ne zna da pliva skocila za njim, a devojcica u panici za njima. Otac koji se nalazio dalje, preparkiravao auto, dotrcao i sve ih izvukao, ali nju poslednju. Kad je stigla hitna pomoc, jos je imala puls, ali nije disala. Bila sam s njima od trenutka kad su aparati iskljuceni, i svih ovih dana. Vodila ih kroz sumu propisa vezanih za sahranu u inostranstvu, jer su izbeglice iz Ukrajine, organizovala da vide malenu prvo na forenzici, zatim u bolnickoj kapeli, da joj odnosu igracke i svu ljubav koju nisu stigli da joj daju za zivota, pokrivala rukama usi devetogodisnjeg brata dok su roditelji zavijali kao zveri nad mrtvom cerkom, izvodila napolje dedu kojem se slosilo, pricala s ujakom o prakticnim stvarima… Naravno da te to natera da razmisljas o svom zivotu, jer posle svega ides kuci u svoju malu bajku u kojoj je sve u redu, koliko god ti tako neskromnom i nezahvalnom uvek nesto fali. Nestvaran osecaj kad nakon takvog dana pricas sa sopstvenom cerkom i gledas kako ti se unucica rita u njenom stomaku, nestrpljiva da izadje na ovaj svet negde u novembru. Na kraju porazim samu sebe saznanjem da je neopisiva bol one porodice za mene ipak samo posao. Moj zivot je negde drugde, i iako sam duboko svesna da uvek moze da krene pravcem kao njihov, znam i da se to nije desilo i zelim da verujem da nikad ni nece. I sta jos da vam kazem, draga deco? Postujte to sto imate, jedini zivot koji vam je dat. Odite na taj posao, prvi ili hiljadu i prvi put, odradite to sto treba i vratite se kuci, gde god to bilo i sta god vam to znacilo. U redu je pricati o svakom problemu, ako je vas onda je veliki, sta god neko drugi mislio. Samo nikad ne treba zaboraviti da je svaki zivot dobar, dok god postoji. Jer kad postoji, mozete ga i menjati, prakticno i tehnicki, ili prosto promenom stava. To je privilegija i ne sumnjam da to znate. Ali nije na odmet i da vas teta Vili ponekad podseti na to. Bas kao sto, zahvaljujuci ovom mom cudnom i divnom poslu, mogu i sebe da podsetim koliko je zivot vredan, kad god zaboravim. A biva cesto.

Osvrt je skoro ceo moj, ako izuzmemo par tehničkih detalja. Na žalost, taman smo stigli do suptilnosti vezanih za Kenovu kul fasadu kada je moralo doći do naglog prekida izazvanog logističkim poteškoćama (koje su izazvane navrat-nanos organizacijom). Tako da je preporuka za logistiku u ovom slučaju iz iskustva, ranije se pokazivala kao odlična stvar za filmove sa tematikom. Ali ovo je odlično, samo treba, umesto da se ti trigeruješ, nađeš njegov okidač, obeležiš ga sa X i suptilno kopaš na tom mestu (tzv. data mining, tu je skriveno blago u obliku saznanja).

Odgledah Barbiku sinoć, pa evo kratkog osvrta. Stavljam u spojler, verovatno neko hoće da pogleda film bez ikakve prethodne inicijacije. Ima spojlera u spojleru, ne brinite. 🙂 Da zaključim, preporuka za gledanje. Idealno bi bilo kada biste otišli u bioskop sa osobom suprotnog pola, pa da nakon filma razmenite utiske. Vrlo je moguće da dobijete pogled iz perspektive koju niste imali, možda osvrt na neki detalj koji ste olako propustili, šta znam. 🙂 ---------------------------------------------- Nakon što sam iskucao ovo prethodno, pogledao sam video sa kanala The Critical Drinker koji je na temi Kafana pod obručima ostavio kolega forumaš @advokat kuče, tečefon Nisam puno ranije gledao Drinkera, ali ono što sam gledao su bili uglavnom kvalitetni osvrti, pa me je zanimalo šta ima na ovo da kaže. U svakom slučaju, par kratkih komentara:

To mi nikad nije bilo jasno što se tiče UFC-a: 125 pa 135 pa 145 pa 155 pa 170 pa 185 (umesto da bude 155 pa 165 pa 175). To je samo jedna kategorija više, a imaju više nego dovoljno boraca sada, ništa ne bi ta jedna extra kategorija ugrozila što se tiče biznisa, promovisanja borbi itd.

F Hamburga, generalno gledajući je bio dosta dobar meč. Ono što me iznenadilo je koliko su uslovi bili spori , uvek je to bio jedan od najbržih šljakastih turnira na touru. Vrv je veliki pljusak i dosta hladno vreme uticalo na vlažost vazduha u šatoru. Djere je odigrao par vrlo dobrih mečeva a u finalu msm da ima za razloga da se kaže da je od kraja prvog seta to bila klasična izvedba "strah od pobede /vodjstva u setovima" aka choke , protiv dosta kvalitetnijeg protivnika ali još uvek na papiru (znajući koliko Zverev i dalje traži formu pre povrede i kakve sve padove ima tokom jednog meča)Istina sveo ih je na minimum u ovom i odigrao zaista dobro , na momente i spektakularnom kombinacijom defanzive i ofanzive , izlazaka na mrežu. Laslo je prvi stigao do BP kod 4 4 , 2 i kasnije u gemu još 2 , nije sve Zverev spasao servisom koji u tako sporim uslovima nije bio ni neki faktor . Imao je u barem 2 šansu ali je bio pasivan za razliku od protivnika.Da je uspeo servirao bi za 1 set . Zato se toliko uzrujao i razbio reket u pauzi a kada je servirao za TB lako brejknut , Otprilike tada je bilo jasno u kom će smeru ići drugi. Ohrabren Zverev je još podigao nivo.Tokom meča bilo je pregršt lepih poena . Interesantno da je Zverev prvi Nemac nakon Sticha 1993 koji je osvojio "domači" turnir , Haas i Kohlschreiber su bili solidni all round igrači ali na domačem terenu uvek je pritisak veči F Umaga, muka živa za gledanje, barem meni. Ogromna vlaga ali su uslovi delovali brži od ovih u Hamburgu. ipak obilje grešaka sa obe strane , Popyrin je pravio prvi brejkove u sva tri seta , u dva gubio prednost, u prvom i set u TB . Klasična gore pomenuta predstava , samo sa dugačijim ishodom jer je zaista delovalo da če čak predati u trećem. nakon ribrejka Kakva je tenis igra!! Zato je Wawrinka onako "poludeo" kada je brejknut u 3 i ošamario reketom tlo, uz put lansirajuči lopticu ko zna gde. Mislim da je i imao suze na ceremoniji , publika je toliko želela da on osvoji, slavila njegove poene da mi je bio žao Alekseya (klasika). Ovoga puta "teniski bogovi" imali drugačiji plan. Aleksey dosta mirno nakon svih muka da potvrdi prednost odservirao za titulu

Mec u Pragu Buzkova i Kristijan, Cehinja servira, Rumunka jedva vraca visoku loptu negde oko servis linije i Buzkova zabija diretan poen. Komentator (SK2): Ovakvu loptu kad dobijete ako ne napadnete onda idete na sinhrono plivanje, a ne na tenis.

Barbie (2023) She's everything. He's just Ken. Nakon dugog čekanja i kampanje koja se činila da traje duže od samog snimanja, Barbie je konačno stigla u bioskope. Lutka sa istorijom dugom preko 60 godina se na tržište vratila na velika vrata - kroz bioskopske sale. Kompanija Mattel, rediteljka Greta Gerwig, producentkinja i stereotipna Barbie Margot Robbie našli su se na pola puta. Oni su želeli da ribrendiraju lutku koja je obeležila mnoga detinjstva i povećaju prodaju, dok su one želele da analiziraju ovaj fenomen pop kulture iz feminističkog ugla. Budžet za film je iznosio 145 M dolara, dok je budžet za kampanju iznosio 100 M dolara. Da, ovaj film je imao marketing kao nijedan drugi, ali to nikako ne znači da je njegov kvalitet upitan. Sa produkcijske strane se išlo all in - set Barbieland-a je izgrađen u potpunosti, a Margot je nosila prave Chanel komade kakve je nekad imala Barbie koju svi dobro znamo. Tokom press toura ona i Ryan nisu izlazili iz svojih uloga: Margot je nosila outfite koji su predstavljali omaž nekadašnjim Barbie outfitima, dok je Ryan na maltene sva pitanja odgovarao kao pravi Ken. Već je poznato da je Greta baš njega zamislila kao glavnog Kena i da je to pisalo u scenariju. Ona i Margot su na sve načine pokušale da ga ubede da se priključi projektu, a Margot mu je na kraju obećala da će dobijati poklone svaki dan ako pristane. Ipak, ono što je presudilo bila je činjenica da je Ryan pronašao Kena kojim se njegova ćerkica igrala bačenim u blato, licem prema dole 😄 tada je pozvao Gretu i pristao. The rest is history. Ovo je definitivno jedan od najboljih performansa njegove karijere i Oscar-worthy. Znam da će gurati Kilijana da uzme nagradu, ali se ne može poreći briljantan način na koji je Ryan izgradio lik Kena, učinivši njegovu priču relatable a istovremeno ne shvatajući sebe previše ozbiljno. Naravno, Margot je takođe fenomenalna i zaslužuje sve pohvale za glumački deo (osim što je nestvarno predivna i prelepa). Nastavak osvrta ide u spoiler deo, za ljude koji nisu gledali film a ne žele da znaju radnju: Napraviti feminističku interpretaciju pop culture fenomena, prikazati obrnuto stanje moći u društvu između muškaraca i žena a ne skliznuti u mizandriju je bio veliki poduhvat. Ipak, Greta je zajedno sa saradnicima odgovorila na ovaj izazov. Barbie film se bavi egzistencijalnim pitanjima, potragom za svojim mestom u svetu, kritikom patrijarhata i pogledima na svet koji su, i kad se ne čine takvim, inherentno patrijarhalni. Ovaj film je ozbiljniji nego što se očekuje. Svi zabavni delovi filma su leak-ovani kroz spotove i promo materijale u samoj kampanji. Ono što vas čeka u bioskopu je snažna poruka koju ćete dugo nositi sa sobom, nadam se zauvek. Monolog lika Americe Ferrere u kom govori o očekivanjima koje društvo stavlja pred žene i osećaju da nikad nismo dovoljno dobre je rasplakao mnoge od nas. Za kraj, kroz šta god da prolazite, koji god teret društva da osećate, bilo da ste žena ili muškarac, zapamtite: You are Kenough. And you are great at doing stuff! P.S. Barbie i Oppenheimer su se pojavili u bioskopima istog datuma. Ipak, Barbie je pomenuti film potukla do nogu, sa ostvarenom zaradom od preko 162 M tokom opening weekend-a (naspram 75 M koje je ostvario Oppenheimer). Posebno mi je drago iz jednog razloga, jer je Oppenheimer toliko ishajpovan (što se tiče kvaliteta), dok su se istovremeno trudili da prikažu Barbie kao neozbiljan film namenjen deci, koji nema kvalitet. Zapravo sam čula od mnogih (koji su gledali oba filma) da je Barbie nadmašio očekivanja, dok ih Oppenheimer nije ispunio. Što se tiče kampanje, Mattel je uložio 100 M dolara i zahvaljujući tome je Barbie bila svuda, pre svega na digitalu. Otišli su toliko daleko da su ostvarili kolaboracije sa preko 100 svetskih brendova, od Pepca do Airbnb. Njihov glavni cilj je, svakako, prodaja, što se vidi i kroz to da su pristali da budu na onakav način prikazani u filmu (kao gomila kretena). Also, ovo 👇 pokazuje da se mislilo na svaki detalj: Ko je došao do kraja ovog osvrta, ili kome nije bilo jasno iz svega napisanog, ocena koju dajem je 10/10

Evo, pre spavanja da se javim. 🙂 U nalazu CT mozga piše da ne postoje promene u odnosu na snimak MR koji je urađen 2018. godine. Laknulo mi je.. Ali, sada imam drugi, verovatno neurološki, problem ( ili probleme ). Konkretno, ne pišem već dugo mejlove, ne pišem ništa na blogovima, na forumima, apsolutno ništa.. Nije u pitanju nedostatak inspiracije ili nedostatak vremena, već jednostavno ne mogu da se koncentrišem i održim pažnju.. Isto mi se dešava i sa razgovorima uživo, "zabagujem" usred nekog razgovora, nevažno sa kom ga vodim. I sad ne znam da li je ovo neurološki problem jer imam dijagnozu "blagi kognitivni poremećaj " ili sam imala asimptomatski kovid a da to nisam znala. Nedostatak pažnje, koncentracije je ozbiljan postkovid problem. Ali, neću više da kukam 🙂 Psihički i fizički sam ok, koliko mogu da budem fizički ok, zbog ove nagle promene vremena. Temperatura je juče pala za 10 stepeni u odnosu na prethodne dane. I na kraju, juče sam ušla u "klub 50+" ali se osećam obično i duhovno mnogo mlađe. @RatzenStadt Samo hrabro i misli pozitivno kada je posao u pitanju. Biće sve ok, videćeš.

Juče sam gledao u bioskopu film "The Assassination of Jesse James By The Coward Robert Ford" prvi put od 2007. godine. U jednom od manjih bioskopa imaju serijal "Leto s Bred Pitom", pa svake nedelje puštaju jedan film. Ali da se vratim na ovaj, kada sam ga gledao prvi put sa 17 godina, ono što mi je ostalo u sećanju je da lepo izgleda i da je Nik Kejv radio muziku, ali da mi je bilo dosadno. Ovaj put sam isto pomislio da jako lepo izgleda i da je muzika dobra... ali umesto što mi je bilo dosadno, ostao sam toliko pod utiskom da bukvalno samo o njemu razmišljam od sinoć. Skoro me film nije toliko uvukao u svoj svet; gluma je bila odlična, iako je sasvim dobar glumac, obično kad Bred Pit bude u filmu uvek ostane malo tog "evo ga Bred Pit", ali ovde toga nema, odlično je predstavljen Džesi - tačno se može videti kako je nastala legenda o njemu, ali se takođe vidi koliko je samo običan kriminalac i loš čovek. Odnos između njega i Boba Forda, i generalno njihov unutrašnji nemir, je centralni deo filma. Kejsi Aflek je odličan bio kao Bob Ford, svaka stvar što uradi se vidi da dolazi iz nesigurnosti, iz nedostatka tačnog osećaja šta treba da se uradi. Lako se pročita kako je došlo do toga da ga niko ne uzima za ozbiljno, čak i kada viče ili ubije nekog. Mnogo sitnih stvari je urađeno kako treba, zbog kojih film ostavi mnogo veći emotivni trag. Blur efekti i ivice snimka koji izgledaju malo izbledele, dajući taj efekat starog filma, su odlični. Članovi bande, koji su jako očigledno neobrazovani i nisu videli sveta, ne izgledaju i ne ponašaju se kao da imaju IQ 40, već tačno onako kako treba - prosti, malo naivni, gde ne umeju da iskažu šta misle i osećaju, čak ni pred bratom ili ženom. Trenutno bih filmu dao ocenu 10/10, ne znam da li je postojalo nešto da mi se nije svidelo 😄 Možda promenim mišljenje za neki dan

Ова тема није комплетна без ракије.