Leaderboard

Drage kolege, ljubitelji Formule 1, dobrodošli na rudnu 13 ovogodišnjeg šampionata, na stazu SPA FRANCORCHAMPS, koju zaista ne treba posebno predstavljati. Lično, ubedljivo najomiljenija staza u kalendaru, dizajnirana još dvadesete godine dvadesetog veka, u početku bila je dugačka impozantnih 15-tak kilometara, od kojih je do danas, nakon brojnih prepravki i sigurnosnih dodataka, ostalo nekih 7004 metara uzbudljivog i opasnog roller coastera kroz šumu banje u blizini Liježa, u frankofonom delu Belgije, Valoniji. Staza, čuvena po brzinama koje se na njoj postižu, a prosečna brzina tokom kruga je nekih 230 km/h, često je kroz svoju istoriju bila predmet kritike zbog nekoliko izuzetno teških krivina koje kao posledicu izletanja vrlo lako mogu imati teške povrede, a nažalost i smrtni ishod. Nažalost, u svega nekih zadnjih 5 godina, od 2019 do 2023 svedoci smo užasnih nezgoda koje su odnele živote dva velika bisera automoto sporta i budućih šampiona formule 1. To se posebno odnosi na mladog Francuza, Antoana Hubert-a koji je stradao u krivini Radilion, neposredno nakon najteže krivine Eau Rouge, ali i na mladu nadu Holandskog sporta, Dilana Van t Hoff, nešto ranije ove sezone. Verujem da će dobar deo ovogodišnje trke biti posvećen upravo ovom osamnaestogodišnjaku koji je, kao i Hubert, bio žrtva višestruko negativnog spleta dešavanja na stazi, a koji je nažalost na ovoj stazi dosta verovatniji nego li na ostalim. Silni pokušaji činjenja ovih nekoliko krivina sigurnijim završeni su relativno neuspešno, jer je i danas veoma rizično ući preširoko u prvi deo pomenute krivine. Zadnji deo bolida vrlo lako ume da usled aerodinamičkog sprega sila, iskoči i uhvati vozača na spavanju. To se pre neku godinu desilo i Landu Norrisu, doduše usled nenormalnih uslova na stazi i pravog potopa. Kakav je to zahtevan poduhvat, tehnički i aerodinamički, uspešno proći kroz Eau Rouge, možete pogledati na jednom zaniljivom videu na koji sam nabasao prošle godine surfujući po jutjubu. Video pogeldajte ovde. Zbog čestih promena vremenskih uslova, ova staza često ima i dodatan faktor nesigurnosti u vidu kiše, koja tradicionalno posećuje u velikim količinama ovaj deo Belgije u ovom delu godine. Ove godine, nimalo iznenađujuće, prognozira se praktično promena svih godišnjih doba u okviru jednog vikenda. Velike su šanse da ponovo imamo kišnu trku, s tim što se ipak ne prognozira velika količina padavina. No, vlažnost vazduha ponovo će zadavati muke vozačima. Vremensku prognozu možete pogledati ovde. Što se tiče očekivanja pred ovu trku, treba se nadati nastavku uzleta momaka iz McLarena, uz naravno dominaciju Red Bulla s obzirom na nedohvatljivu brzinu na pravcima uz tradicionalno dobar aerodinamički paket Austrijske ekipe. Od ostalih timova, Mercedes bi mogao da profitira zbog snage svog motora kao i u uslovaima hladnije spoljne temperature, u vreme trke oko 15 stepeni Celziusa. Od Ferarija više ništa ne očekujem jer bukvalno kada imaju dobar paket zakaže pit wall, a kada je pit wall dobar zakaže bolid. Ne znam kako je momcima koji voze za ovaj tim, ali mi je dojam da svake godine nađu neki kreativan način da razočaraju svoje fanove. Ipak, Ferari je bio i biće sinonim formule 1, pa se tako nadamo da će makar malo istorijskog sjaja proći kroz oblačno nebo Belgijskog hrama brzine. Za ovaj vikend, Pirelli je pripremio C2, C3 i C4 pneumatike, što će timovima dati mogućnost nekoliko varijanti pit stop strategija. Satnica vikenda velike nagrade Belgije dostupna je na linku ovde. Uživajte.

Juče sam gledao u bioskopu film "The Assassination of Jesse James By The Coward Robert Ford" prvi put od 2007. godine. U jednom od manjih bioskopa imaju serijal "Leto s Bred Pitom", pa svake nedelje puštaju jedan film. Ali da se vratim na ovaj, kada sam ga gledao prvi put sa 17 godina, ono što mi je ostalo u sećanju je da lepo izgleda i da je Nik Kejv radio muziku, ali da mi je bilo dosadno. Ovaj put sam isto pomislio da jako lepo izgleda i da je muzika dobra... ali umesto što mi je bilo dosadno, ostao sam toliko pod utiskom da bukvalno samo o njemu razmišljam od sinoć. Skoro me film nije toliko uvukao u svoj svet; gluma je bila odlična, iako je sasvim dobar glumac, obično kad Bred Pit bude u filmu uvek ostane malo tog "evo ga Bred Pit", ali ovde toga nema, odlično je predstavljen Džesi - tačno se može videti kako je nastala legenda o njemu, ali se takođe vidi koliko je samo običan kriminalac i loš čovek. Odnos između njega i Boba Forda, i generalno njihov unutrašnji nemir, je centralni deo filma. Kejsi Aflek je odličan bio kao Bob Ford, svaka stvar što uradi se vidi da dolazi iz nesigurnosti, iz nedostatka tačnog osećaja šta treba da se uradi. Lako se pročita kako je došlo do toga da ga niko ne uzima za ozbiljno, čak i kada viče ili ubije nekog. Mnogo sitnih stvari je urađeno kako treba, zbog kojih film ostavi mnogo veći emotivni trag. Blur efekti i ivice snimka koji izgledaju malo izbledele, dajući taj efekat starog filma, su odlični. Članovi bande, koji su jako očigledno neobrazovani i nisu videli sveta, ne izgledaju i ne ponašaju se kao da imaju IQ 40, već tačno onako kako treba - prosti, malo naivni, gde ne umeju da iskažu šta misle i osećaju, čak ni pred bratom ili ženom. Trenutno bih filmu dao ocenu 10/10, ne znam da li je postojalo nešto da mi se nije svidelo 😄 Možda promenim mišljenje za neki dan

Spoiler dovoljno govori o tome šta će se gledati u bioskopu 😄 Brojim sitno...

Odgledao Homeland sa nekoliko godina zakasnjenja. Prve dve sezone odlicne, ostatak prosek, da bi poslednja bila shitina. Prica i dalje zanimljiva , gluma odlicna , ni u jednom trenutku nije bilo dosadno, ali svaka sezona je bila sve dalje od realnosti. Najgore je to sto ljudi odgledaju pa na osnovu toga izvlace zakljucke u RL. Savetnik za nacionalnu bezbednost u RL ne ide ni na pishanje bez obezbedjenja, a u seriji juri sam po Zapadnoj obali, mada ima jos gomila nelogicnosti. Generalno vredi pogledati radi zabave.

Chamipons aka Campeones (2018) Ne znam kakav je rimejk sa Vudijem Harelsonom, španski original je odličan. Iako se film bavi ozbiljnom temom, ima i scena sa vrlo kvalitetnim humorom, ali su iste dozirane i ne prelaze granicu dobrog ukusa. Topao i emotivan film. Za preporuku.

stigla ponuda za posao, prihvatio oberucke, tehnicki intervju je ok prosao, ali sam se nalupetao za medalju u razgovoru sa HR, i bio siguran da je pala maska normalne osobe koju sam jedva drzao. kako god, pocinjem sa radom 15-og septembra : ( vec imam tremu i ne ide mi se tacno ne znam sta je gore, kad moras na posao, ili kad si nezaposlen : (

@Kronostime 15 dana, Relativizacija.

Nije baš čest slučaj da neki film ispuni sva moja očekivanja. Ne samo u pogledu kvaliteta,već i radnje,njene linearnosti,strukture i same poruke. To se upravo dogodilo sa najnovijim ostvarenjem Kristofera Nolana Biografski,drama. Na samom početku želim da upozorim svakog potencijalnog gledaoca da ovo nije spektakl,tipični blokbaster film. Mada je Nolanov potpis jasno vidljiv, "Oppenheimer" je drugačiji film od njegovih akcionih uspeha poput "Teneta", "Dunkirka", "Interstellara" ili Batman trilogije. Ovo pišem jer sam jasno mogao da osetim reakcije publike tokom projekcije i čujem komentare nakon nje. Nemojte,dakle,u bioskop ako očekujete film napakovan akcijom. To nećete dobiti iako uzbuđenja i napetosti ne manjka. Fascinirala me činjenica koliko je dijaloga u filmu. Dijalozi skoro da i ne prestaju što iziskuje veću pažnju od gledaoca,ali i čini da film brzo protekne. Zaista,nisam imao utisak da gledam film dugačak čak tri sata. Imao sam više osećaj kao da su to dva i po Ono što takođe traži povećanu koncentraciju je i često preskakanje iz jednog perioda u drugi i tako u krug. A ima ih više. Ovo je izvedeno na maestralan način;montaža je superiorna. Kadrovi u boji predstavljaju delove filma iz perspektive samog glavnog lika,a crno-beli delovi iz perspektive drugih aktera,posebno Lewisa Straussa (Robert Downey Jr.). Film nisam pogledao u IMAX formatu,ali se i u običnom dalo primetiti koliko je IMAX kamera tehničko čudo. Na licima glumaca se vidi bukvalno svaka i najmanja bora, vlas kose ili neki detalj. Crno-beli delovi su takođe snimani sa crno-belom IMAX opremom. Cillian Murphy (J.Robert Oppenheimer) apsolutno nosi film i to na izuzetan način. Potpuno je dočarao lik kojeg je igrao: kao intelektualca,naučnika,filozofa,ali i političara. Više od toga kao čoveka punog zebnje,straha,brige i griže savesti. Plus je svakako i prilična fizička sličnost sa stvarnim Opijem.Sve ispod oskarovske nominacije za glavnu ulogu bilo bi iznenađenje. U filmovima ovog tipa,uloga emotivnog ili životnog saputnika/ce obično ostane u dubokoj senci glavnog aktera. Mada Emily Blunt (Kitty Oppenheimer) nije ni blizu značajna kao glavni glumac,nije ni upala u ovu zamku i njen lik predstavlja značajnu kariku filma,posebice u njegovoj poslednjoj trećini. Florence Pugh (Jean Tatlock) jako dobra u manjoj ulozi..kao začin koji dodaje oštrinu. Mnogo poznatih glumačkih lica je prodefilovalo filmom. Kao što to Nolan praktikuje,dosta njih sa kojima je već sarađivao na prethodnim projektima. Hoćete li prepoznati Gary Oldmana na prvu? Ja iskreno nisam. U zaista ogromnom castu,uz Cilliana Murphyja,svakako se mora izdvojiti Robert Downey Jr. Briljantna gluma. Najbolja njegova uloga još od "Kiss Kiss Bang Bang" filma. Downey je strahovito potcenjen glumac..deluje mi i njegovom krivicom. Sve ispod nagrade (Oskara) za najbolju sporednu ulogu bilo bi iznenađenje. Kao što sam očekivao - Nolan je žanr biografske drame sada podigao na jedan viši nivo. Ovo je,imeđu ostalog,uspeo time što ju je prezentovao skoro pa kao jedan napeti politički triler. Neizvesnot,napetost i isčekivanje su prisutni ne samo u delu oko konačne probe a-bombe,već jednako i u delovima koji se bave istražnim postupcima protiv glavnog aktera filma. I mada znamo konačni epilog testa ne možemo ni najmanje mirno da ga dočekamo. Tenzija,nelagoda pa i strah nas neprijatno obuzimaju dok odbrojavamo sekunde...čemu svakako doprinosi i izvanredna muzika Ludwiga Goranssona. Verovatno i najbolja muzika u nekom Nolanovom filmu još od "Inceptiona". Taj strah koji nas polako obuzima je i posledica Nolanove ideje da film koji snimi poveže sa aktuelnim trenutkom u kojem se nalazimo. Od "Mračnog viteza",preko "Početka" pa do "Dunkirka", Nolan je pravio svesne asocijacije i poveznice sa stvarnim vremenom i događajima,referišući na njih manje ili više skriveno u svojim filmovima. "Oppenheimer" ne da nije izuzetak,nego je film u kojem autor to i ne pokušava da prikrije. Od same početne scene fima i citata iz antičke mitologije,pa do samog kraja ta poveznica je jasna i sveprisutna. Poslednja sekvenca filma,osim što je vizuelno savršena, je i opominjuća,mračna i užasavajuća. Od filma sam očekivao poruku da smo mi,kao ljudska vrsta,u problemu i da zapravo koračamo po jako tankoj žici. Teško da će neko izaći sa prokecije i da neće makar na sekund staviti prst na čelo. Film će nastaviti da živi i raste kroz diskusije i razgovore o pitanjima koje je otvorio što je uvek sjajna stvar. Nije u filmu baš sve teško ili zabrinjavajuće. Ima tu i romanse,zabave,pa i nešto humora. Ja sam memorisao dijalog između Openhajmera i pukovnika Grovesa (Matt Damon) kada mu Opi,u pokušaju da dokaže da nije komunista,kaže da je on zapravo "new deal democrat",a Groves mu odgovara u stilu "kao da ima razlike" Ja jesam Nolanov groupie i nikad to nisam krio,ali mislim da neću preterati ako kažem da je ovaj put isporučio remek-delo. Očekujem da film dobije veliki broj nominacija za Oskara u najznačajnijim kategorijama: režije,najboljeg filma,scenarija,glumaca,ali i pojedinih tehničkih,jer je "Oppenheimer" definitivno podigao letvicu žanra. A gde se Openhajmer nalazi sa drugim Nolanovim ostvarenjima? Pa,za mene lično (postoji li ja/nelično?) sasvim u vrhu sa filmovima "Inception" i "The Dark Knight". Objektivno verovatno kvalitetniji od oba,subjektivno između njih. Od mene: 9/10 ocena

Poprilično teskobno, rekao bih. To je stanje koje traje već neko vreme. Činjenica je da smo robovi sopstvenih ambicija koje te ubace u mračni tunel gde ti deluje da je jedini način da se izvučeš iz njega da ideš tom trnovitom stazom ka svetlosti. A svetlost obično nije na kraju tunela. Projekat koji bi trebalo da završim do 01.08. sam uz maksimalnu posvećenost samosabotaži u potpunosti marginalizovao. Prokrastinacija svakako nije pomogla a ni fokus koji mi se razleteo poput svetlosnog snopa koji prolazi kroz prizmu. Ali bolje je i ovako nego da je isforsirano, jer to donosi nanjiži nivo kvaliteta i solidnu količinu letargije nakon toga. Zapravo, nekako se i veselim tom neuspehu, jer ću onda konačno moći da nastavim dalje ali bez pritiska i pod mojim uslovima. Neće me to slomiti jer ovaj put mi je poraz možda i potreban. Samo guraj dalje!

Čitam drugu knjigu iz tetralogije "Indijski čaj". Druga knjiga se zove "Nevesta sa plantaže čaja" i čitam je po drugi put. Nedavno sam kupila četvrtu knjigu, i morala sam da počnem ponovo da čitam, jer sam prve tri knjige pročitala odavno. Cela tetralogija je za ocenu 10/10 U pozadini priča o nekoliko porodica- plantažera čaja, knjige nas vode kroz razdoblje- pre Prvog svetskog rata, pa do sticanja nezavisnosti Indije. Verno su prikazane i engleske porodice ali i životi Indijaca u tom vremenskom periodu. Autorka tetralogije je Dženet Maklaud Troter, a izdavač Laguna. Topla preporuka!

Dobro došao u klub (sedi, udobno se smesti, Severina playing softly in the background), sa prokrastinacijom se borim već malo jače od godinu dana. Tu je pre svega važan faktor emocionalne nestabilnosti, a meni ne pomaže ni činjenica da imam hronični strah od neuspeha koji mi izaziva anksioznost. Potreba za overachievement-om i bivanjem najbolje u svemu koja me ne napušta od osnovne škole je nešto na čemu ću morati da poradim sa terapeutom. Moj savet (ako ti znači) je da razmisliš o tome zašto odlažeš nešto, jer iza tog nesuočavanja sa stvarima stoji emotivna ili psihološka prepreka koju treba da prevaziđeš. Inače, baš poslednjih meseci razmišljam o svom životu i kako mi je posao postao život. Ujutru ustanem, odem da radim, to bude od 8-10h jer uglavnom radim prekovremeno, dok dođem kući imam snage otprilike da jedem, istuširam se, obavim nešto po stanu i legnem da spavam. I tako svaki dan. Dođe mi da zajebem feminizam i bogato se udam pa da se poslom, koji inače volim, bavim iz hobija. Kapitalizam nas stvarno ubija i mislim da generacije koje su sada oko 25-35 godina to baš osećaju. Posle pune 3 godine konačno sam prošle nedelje otišla na proper odmor, ne da sam uzela slobodne dane kako bih radila za fax, nego sam otputovala negde. Isključila sam notifikacije, nisam odgovarala na mejl, nisam gledala mejlove kako bih kontrolisala polu-sposobne kolege u koje nemam poverenja i nisam razmišljala o poslu. Dokazala sam sebi da je to moguće. Mesecima sam u potrazi za novim poslom, ali bez uspeha. Nisam navikla da me odbiju na razgovorima za posao jer sam svaki put do sada prolazila iz prve, tako da that was a tough one to swallow. Njihov gubitak 😄 No, posle dva meseca zatišja sada imam dva razgovora u nedelju dana. Možda se ništa neće izroditi iz toga ali barem ću imati više iskustva u recruitment procesu, pogotovo na engleskom jeziku. Iskoristih ovaj tvoj post da napišem šta je meni na duši 😄 jer si dao dobar šlagvort. Da ne zaboravim, @RatzenStadt srećno na novom poslu!

Gledao sam meč na preskoke,a treći u celosti. Odlično ga je služio servis i zato i nije zakomplikovao kako inače ume,pa je meč mirno priveo kraju.

Djere dobio Pelju 2:1, ide najverovatnije na Musetija u cetvrtfinalu Hamburga.

TV Beograd je snimio "Slučaj Openhajmer" još 1970...

Završio Kunderin opus, Oproštajni valcer mi je ostala najbolja njegova knjiga iako sam je prvu pročitao. Pitakus Lor je na redu.

Resenje

Čekaj me Čekaj me, i ja ću sigurno doći samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge niko ne bude čekao više. Čekaj i kada pisma prestanu stizati izdaleka, čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu kako je vrijeme da zaboraviši da te nade lažu. Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Čekaj. I nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa. Čekaj me, i ja ću sigurno doći, sve smrti me ubiti neće. Nek kaže ko me čekao nije: Taj je imao sreće! Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znaćemo kako preživeh vatru kletu — naprosto, ti si čekati znala kao niko na svetu. Konstantin Simonov za njegovu Valentinu. Kako su svi ruski umetnici neodoljivo tragični. Blistavo, setno a opet tako mračno.

Posle one splačine od Discovery-a sve je dobro 😅

Što se tiče muškog tenisa u tom uzrastu, zaista je teško predvideti ko bi mogao biti dobar. Svakako postoje oni koji se izdvajaju ali mnogo toga će zavisiti od fizičkog razvoja to jest predispozicija koje budu posedovali sa 17, 18 godina. Devojke su skoro formirane već sa 15 godina i kod njih je dosta lakše dati predikciju. Topić je pre par dana osvojio turnir u uzrastu do 16 godina a on je kao i pomenute devojke 2009 godište, što znači da je dve godine mlađi od konkurencije. Ono što brine je visina, nadam se da će izvući 180 cm. Trenutno mi deluje kao da ima 160 cm. Ne znam, u mušoj konkurenciji juniorska karijera nije nikakav garant uspeha, bukvalno zavisi od genetike i fizičkog razvitka u pubertetu. Džaba Berankisu odlična baseline igra kada ima rupu na servisu zbog visine. Što se tiče devojaka, bar za sada deluje da dosta dobro stojimo. Tu su još Teodora Kostović 2007, Lana Virc 2008, Ena Ilić 2010. Doduše ogroman broj Čehinja, Slovakinja i Ruskinja koje dominiraju i tom uzrastu. Dovoljno je samo pogledati koga su sve izbacili u poslednje vreme. Fruhvirtove sestre, Bejlek, Noskova, Bartunkova, Valentova, Jamrichova, Havličkova.

Što ono kažu, sve je stvar perspektive. Joj kako bi meni lepo legao jedan odmor do 15. septembra. Svi imamo tremu kada se pojavi nešto novo, imam i ja tremu kad mi stigne neki projekat koji sadrži nešto čega ranije nije bilo, pa mi se isto tako ne radi, i za svašta još ponešto imam tremu i na poslu i van njega. Razumem, nisu sve treme iste. Ali treba uvek da imaš na umu da je ona normalna stvar. Diši duboko i srećno ti bilo. 🙂

ST:SNW je maestralan, ne znam šta više da kažem, zaljubljen sam. Poslednji cross-over, remek-delo ST zabave.