Leaderboard

Ne pamtim da mi je neko od igraca/igracica postao ovoliko antipatican kao Osaka za relativno kratko vreme. Odusevila me na onom US Openu protiv Serene, ali ovo sto radi poslednjih godinu dana od rastanka sa Bajinom pa nadalje mi je uzas.

Nerealno surov Djokovic prema svojim mrziteljima. Toliko puta im je u samo 24 sata dao nadu da ce izgubiti

Za one koji kazu da nije trebalo da igra Sinsi: 1) DUPLI KARIJERNI MASTERS 2) 35. Masters, izjednacio se sa Nadalom 3) Jubilarna 80. titula 4) Dodatnih 640 bodova, koji mu 99% garantuju 6. Ye No1 i 303 nedelje na prvom mestu 5) 23-0 start sezone, 26 uzastopnih pobeda ukupno.. Mozda onda ipak nije bila losa odluka da igra

ne odgovara stajling, nije to njegova boja

Ma jok bre, isfolirao.

Kad su mogli da organizuju turnir van Sinsinatija mogli su i da promene pehar

taj je neprevazidjen (jos kad Rafa krene da ga zagrize...)

Bukvalno da ti bude zao da osvojis Sinsi kad vidis ovaj pehar. Valjda Dijana ima neko suvo cvece da ubaci u ovaj uzas.

taman da stavi s obe strane kapije, kako prilici, da bude simetricno (ono kao gastosi kad nakace gipsane lavove kad sagrade kucetine u otadzbini).

Novak je fenomen i to ne kažem samo što je naš, nego jednostavno je tako. Njega pobediti je gotovo nemoguće i ne samo kada je u punoj formi, nego i kada se muči kao na dva zadnja meča. I to nije prvi put. Jednostavno kapa dole.

Ma odličan je momak Miloš, i igrao je zaista dobro. Vidi se koliko je popravio BH!

Ovo je jako nezgodno za Novaka u slučaju da je razmatrao predaju, sad će osećati obavezu da ne ostavi turnir bez oba singl finala Što se tiče Osake, mnogo više mi se sviđala dok je bila stidljiva Japanka, imala je neki neodoljivi šarm koji je izgubila otkako se navikla na medijsku pažnju i odrasla u emancipovanu Amerikanku. Nije da mi je sad antipatična, ali ne mogu da navijam za nju onako kao ranije. U svakom slučaju drago mi zbog Azarenke, ovo joj je najveća titula valjda ne pamti ni ona otkad

Meni je gotivan ćup iz Sinsija. Bar izgleda smesno. Ali zato rogovi iz Pariza...

Ali, suvo cvece nije po feng suiju, Buda me oprosti 🤣

i to sto kazes, zlatna boja stoji samo Kralju

Talentovan je teniser kad igra protiv Novaka. Kad igra protiv Rafe uglavnom prikazuje neki drugi set talenata ( uostalom kao i većina Španaca )

Raonic je upravo izlomio daljinac, telefon, televizor, luster i dva prozora u hotelu.

Maradik - jezero - glup pad i 40km do kuće bez kvačila Prošle nedelje (23. avgusta, za prvu MotoGP trku u Austriji i drugu F1 u Silverstonu) sam rešio da se malo provozam... Pošto sam malo kasno krenuo reših da preko Karlovaca odem do jezera Šelevrenac kod Maradika, zatim do Jarkovačkog jezera, a posle bih već video... U Maradiku skrenuh ka jezeru. Do njega vodi asfaltiran, ali uzan put, dovoljno širok samo za jedna kola. Skoro pred skretanje za jezero dolazi mi automobil u susret. On nije ima sa svoje desne strane ni 10 santima da se skloni zbog trave i šipražja ja sam imao skoro pola metra i rešio sam da se sklonim. Video sam da je pored vlažna zemlja, ali sam se z@j€ß@o u proceni koliko je vlažna, tj. koliko je to ustvari blato, a ne zemlja. Na putu nije bilo nikakvih znakova da je tu padao pljusak čiji me je kraj dokačio na putu od Banstola, ka skretanju za Maradik. Prethodne noći su bila kišovite očigledno i tamo ne samo u NSu, ali nisam znao koliko kišovite i koliko je zemlja i dalje natopljena vodom. Oboje smo dosta usporili, ali ja nisam dovoljno, ako je za to blato upšte i postojalo "dovoljno sporo" za motor sa sport-turing gumama. Već prednji točak mi je proklizao, zadnji je samo dodao dovoljan momenat da skliznem i nagnem se suviše za bilo kakvo ispravljanje motora. Srećom spor pad, meni ništa, ali motoru odvaljen prednjih levi žmigavac(u tim trenucima totalno nebitno, ali radi i dalje), malo iskrivljena poluga menjača (opet nebitno) i slomljena poluga kvačila. Ali slomljena takoreći do balčaka. Iz kola izašla dva lika (ko od brega odvaljeni), pomogli mi da dignem motor. Kvačilo ne mož' povući nikako, nema dovoljno poluge. Reših da ipak probam da se odvezem motorom do kuće. Kada sam okrenuo motor, vozač kola je jedva sa dve ruke uspeo da nategne kvačilo. Ja sam ga tada mogao držati dovoljno dugo da ubacim u brzinu i krenem. Bilo mi je jasno da do kuće moram stići bez stajanja. Jer ako stanem, nema šanse da opet krenem, motor će se ili ugasiti ili ću uspeti izbaciti iz brzine, ali onda ako nema nekog u blizini da mi pomogne, neću moći da ga ubacim u brzinu. I tu kreće "avantura" od 25-30 na sat, zvana: "kako stići do Novoga Sada, a da se ne stane nigde". Povratak istim putem kući je otpao jer bih već na raskrsnici kod Maradika, na putu Banstol-Inđija morao stati da se uključim na glavni put i to levo skretanje. Čak i da tu prođem, u Karlovcima imam jedan semafor, u Petrovaradinu 5-6, pa sam rešio da idem dužim putem, preko Iriga i Venca. Uskoro sam (usput razmišljajući) odbacio i mogućnost dolaska direkt do kuće. Suviše semafora, jbg. Setih se da je prvo mesto gde bih mogao ostaviti motor bezbedno na par dana, dok ga ne popravim, kod poznanika u Pap Pavla, gde bih u dvorište mogao skloniti motor. Znači idem do Varadinskog mosta, nemam ni jedan semafor do Dunavskog parka, samo par nezgodnih skretanja/uključenja. Fino... U Maradiku sam uspeo da na glavnom putu skrenem ka Irigu bez problema. već nekih 500 metara dalje se vide tragovi onog gore pomenutog pljuska, koji je zahvatio odatle sve do Iriga i Venca. Put vlažan, u kolotrazima uz ivicu sa desne strane barice, a ja osuđen da tuda vozim do Venca. Prvi problem mi se ne nadano javio posle manastira Krušedol, na ravnom putu ka Šatrincima. Za one koji ne znaju, asfaltirani put je dovoljno širok za kombi i motor, ali ne i za dvoje kola, sa svake strane puta postoji skoro još jedna širina puta posuta uglavnom sitnim tucanikom. Doduše ima dosta i rupa koje je već pomenuti pljusak napunio vodom pa se ne vidi kolike su. Kola ispred mene i dolaze nam nekoliko kola u susret, on za svaku rupu samo što ne stane, da bi preša0 preko nje i ja sam počeo da ga sustižem iako sam išao baš sporo. Falilo je bukvalno po metra ili pola sekunde, da moram stati. Čim se mimoišao da poslednjim kolima u grupi uspeo sam ga obići, jer je on nastavio da vozi podjednako sporo, ne sklanjajući se sa tucanika i jer nam je u susret stizalo još nekoliko kola. Srećom bila su dovoljno daleko da ja sa svojih 35 na sat max uspem da prođem. Do Iriga, tj. uključenja na glavni put skoro pa dosadna vožnja. Kada sam stigao do uključenja na glavni put i skretanja desno ka Irigu nije bilo nikog ispred mene, ali bilo je saobraćaja ka Irigu. Srećom išao je sporo i između dvoje kola je ostalo malo više mesta. Krenuo sam još izdaljine da sviram, vozaču kola koja su nailazila sam privukao pažnju i uleteo sam ispred njega. Do Venca i preko njega do Mišeluka uglavnom dosadna vožnja. Jedino par "nestrpljivih" kojima sam smetao jer ne idem dovoljno brzo. Sledeći problem skretanje levo ka Mišeluku. Srećom vidi se dovoljno daleko ko dolazi, pa sam malo usporavjući i ubrzavajući ubo trenutak da skrenem bez problema. Na izlasku sa Mišeluka i skretanju desno ka Trandžamentu nije bilo problema. Em postoje dve trake, em nije bilo saobraćaja. Tu me je valjda konačno krenulo... Penjanje na Dugu opet bez problema, nema saobraćaja, samo "drugari u plavom parkirani na ulazu u Vojnu bolnicu. Srećom me nisu dirali, tj zaustavili iz dosade... Silazim sa Duge. Vidim pali se zeleno na semaforu na bližem kraju Dunavskog parka, na drugom kraju dunavskog parka me isto čeka zeleno. Uhvatio sam zeleni talas? Prilazim semaforu kod Banovine, zeleno počinje da trepće i prolazim na žuuutooo 😉 ... Kod Norka zeleno i nikoga na raskrsnici. Čim sam je prošao skrećen na pešački i ulazim u Pap Pavla kod hotela, i raskrsnica sa Šafarikovom prazna. Super! Stigao sam! Što se same vožnje tiče, bila mi je izuzetno naporna. Imam utisak da bi mi bilo lakše da sam se umesto sat ipo(dva sa odlaskom do jezera, pre pada), vozio normalnim tempom 4-5 sati bez prekida. Uz to seoske kere su bile malo veći problem nego inače jer nisam bio dovoljno brz da im umaknem... Za kraj bih hteo da "pozdravim" vozače kola malih i velikih koji su mi svirali jer vozim sporo(kao da je to bio moj izbor), a nisu umeli da prođu pored mene iako sam uvek ostavljao maksimalno mesta... I poseban "pozdrav" "geniju u velikom BMW džipu na putu od manastira Krušedol ka Irigu, koji se nekih 5-10 minuta vozio iza mene, ambledujući i svirajući mi da mu se sklonim sa druma, jer nije imao dovoljno mesta da me obiđe, a da ne siđe sa asfalta. Inače par minuta pre njega je pored mene prošao tamić, a da nije morao da siđe sa asfalta. "Genije", džaba ti sve pare i skupa kola kada ne znaš da voziš... Pomalo mi je žao što mu nisam zapamtio ni tačan model džipa ni registraciju pa da ga "konkretnije" pomenem. Možda bi ga neko znao, pa da mu se posle smeje. Ali u tim trenucima sam imao preča posla od razmišljanja o budali. Eto toliko od mene...

Sato imao brzinu na stazi, ali ne i u boksu. Lagano bi uzeo ovo da se momak koji menja zadnji desni točak nije spetljao.

Evo ih svi pehari:

Lako je sada reći, ali možda je taj set iskoristio da proba da nadje ritam i udarce za ostala dva. Sigurno mu je danasnja priprema pre meča bila vrlo kratka.

Lep govor Milosev

Da ipak prihvatimo ovog oskara sto ga boxy nudi, ipak X2 na svim Mastersima nije mala stvat 😉

I u ovakvom stanju osvoji Masters. Svaka čast majstore.

pa taj trofej mu pristaje

Novak je majstor za los izbor udarca na mrezi

Po mom misljenju ovaj Sinsi je bitniji od USO-a u slucaju pobede Novak prakticno osigurava YE No1, jedini nacin da ne bude je da Nadal osvoji Masters u Parizu i WTF u Londonu, dva turnira koja nikada nije osvojio. Pritom Djokovic na WTF-u ne sme da prodje grupnu fazu. Dakle, osvajanje Sinsija = 99% 6. YE No1 i 303 nedelje na prvom mestu (siguran do kraja ATP Kupa)

Oba Ferarija su u Q2 samo i jedino zbog svojih vozača. Kakva tužna skupina amatera vodi ovaj tim.

Jbt, ko špijunski roman! Svega ovog ne bi bilo, da su pravila manje restriktivna. Imaš 100kg goriva za trku, šta te briga kako će ko da ih koristi? Isto važi i za baterije. Imaju fiksni kapacitet, pa neka ih troši kao ko hoće. Pravac u kome se kreće F1 mi se ni malo ne sviđa. Toliko je sve komlikovano, da manji mroizvođači nemaju nikakve šanse da uđu u F1.

Izgleda da se sklapaju kockice, navodno je Toto znao za Ferarijeve trikove s PJ još od 2018 ali ga je bolelo uvo za to pa je svejedno razvijao bolid Mercedesa tako da nadjača "ilegalni" Ferari pa je onda masno platio ljude u Ferariju da odaju informaciju Red Bulu. Cela situacija je implodirala pa sag ledamo Mečke bez protivnika....

Mozda, mozda je moja svakodnevica toliko jadna pa mi danasnji dogadja deluje nesvakidasnje a mozda je ovo, ipak, malo cudo: Juce smo unuk i ja proveli 2 h u gradskom parku, to ja nasa redovna destinacija samo je ovog puta dete park otkrivalo na nov nacin, biciklom, lepo je savladao spravu i uzivao vozeci je obodnim stazama parka u to vreme bez mnogo posetilaca, bilo je oko 11 h. Posetu parku uvek zavrsavamo kraj fontane, tako je bilo i juce, dok sam se ja odmarala od jurcanja za motorizovanim unukom, on je uzivao prskajuci vodu iz zabica, jos jedan lep dan za oboje. Kada smo se vratili kuci, raspakivala sam ranac koji uvek nosim sa sobom i utvrdila sam da mi nema naocari za sunce, bilo je ocigledno da sam ih ostavila na klupi kraj fontane, odlozila sam ih da bih slikala unuka. Bila sam ljuta na sebe, to su naocari sa sertifikovanim filterom protiv UV zracenja koji je neophodan mom levom oku, ni malo jeftina plastika a i ram je bio malcice fensi i sad sva ta gnajvaza i trosak ponovo.... Danas smo opet otisli u park, sa biciklom naravno....i opet se poseta zavrsila kraj fontane, na istoj onoj klupi na kojoj sam juce ostavila svoje naocari...nakon dvadesetak minuta, prisla mi je jedna gospodja u ozbiljnim godinam i trazila dozvolu da sedne pored mene. Kako je sela, tako me je zapitala da li sam juce zaboravila naocari na klupi? Da, zaboravila sam takve i takve naocari, zasto? Zato sto ih je ona nasla i pretpostavila da su moje jer se, eto, cesto srecemo u isto vreme, na istom mestu i ja sam uvek bas na toj klupi a ne na nekoj od druge 3....i, izvadila je moje naocari iz svoje damske torbe i dala mi ih je. Zove se Rada, ima 83 godine, zivi u istom kraju gde i ja, blizu parka, vidja nas, mene i unuka, iz leta u leto i unuk bas brzo raste i lep je "momcic".... Doslo mi je da zaplacem od......svega. Od njene paznje, od njene pameti, od njene dobrote.... I od moje sebicnosti, nikad je nisam primetila u parku, imam oci samo za unuka jer mi je zadatak, citiram mog sina "tvoje je da se, dok je sa tobom - ne ubije" pa ja to izvrsavam doslovno mada, to nije opravdanje sto ne primecujem druge, sto sam tako fokusirana na sebe, svoj zivot, tako sam postala skucena duhom, nesposobna da nadjem lepotu i dobrotu, sto bi rekli - gadna baba cuci u meni...i danas sam dobila dobru lekciju, hvala zivotu na tome. Da, hvala na poseti gdje Rade, naocari bih kupila, mozda jos vise fensi od bivsih, nije poenta u tome, poenta je sto mi je gdja Rada obecala da cemo uskoro popiti kafu zajedno, tako joj mnogo dugujem...

@alberto.ascari prihvaceno! 🙂 E tako, sad mogu kao kapetan kome tone ladja, da mirno stojim, salutiram i nastavim da tonem sa svojim Williams-om (mada ne cveta cvece ni u to 'talijansko preduzece) 😄

Uh kakva trka!

Ijuuuu! Ajde sad... taj pol je bio 2010. godine valjda. Ti kao da nisi gledao F1 pre 6 godina? 😄 Zaboravio si 2014. kad je Williams bio, uz RedBull, prakticno najveci konkurent Mercedesu. Nedostajao je samo bolji tempo u trkama, inace smo redovno dobijali i Ferrari i RedBull u kvalifikacijama. Evo kad smo pobedili Ferrari, u 13 od 19 trka te 2014.... 2014 Bahrain Grand Prix 2014 Spanish Grand Prix 2014 Canadian Grand Prix 2014 Austrian Grand Prix - Massa i Bottas razbili ceo grid. Nazalost u trci nas je Mercedes preskocio... https://en.wikipedia.org/wiki/2014_Austrian_Grand_Prix 2014 British Grand Prix - kad smo i mi i Ferrari ispali u Q1 😄 2014 German Grand Prix 2014 Hungarian Grand Prix 2014 Italian Grand Prix 2014 Japanese Grand Prix 2014 Russian Grand Prix 2014 United States Grand Prix 2014 Brazilian Grand Prix 2014 Abu Dhabi Grand Prix 2015. smo dobili Ferrari u 5 od 19 kval. 2016. ni jednom 2017. jednom u Italiji 🙂 2018. ni jednom Da mi se izvines sada 😄

Istorija

Konacno ce Raonic dobiti Novaka.

Pa naravno da se radi o parama, da nije tako ne bi toliko ni dizali frku protiv Pospisila i Novaka, pustili bi ih da se igraju sindikata ili cega vec. A Stakhovski je sad neki etalon istine? Pa on se nije slagao s ostalima u PC (tvrdio je kako je on jedini citao CV-eve aplikanata za Gimelstobovu funkciju), pa ga je i napustio. Naravno da ce sada da ih pljuje, kao i Vilvedu. Zaboravlja se da je Stakhovski bio prvi vrlo glasan o tome da ne zeli jednako placanje muskaraca i zena (a to se sad spocitava ovoj novoj asocijaciji u povoju iako nemamo pojma koji je stav zena po svim ovim pitanjima - mozda samo cekaju da vide kako se situacija razvija pa da i same donesu neke odluke), da je svasta govorio o homoseksualcima, posebno lezbejkama na turu... Sad je to sve oprano i on je primer tenisera "naprednih" shvatanja. Ceka se Stan da napise PISMO.

Probaj sa crnim brašnom (Tip 1100 Danubius) za hleb je isto odlično ... ima 13,2 % proteina. Za nijansu je tamnije od belog tip 500, da ne bude zabune zbog samog naziva "crno"

Jeste ceo tim, ali ako se uzme da treba 2-3 izmene sacuvati za poslednju etapu kako bi u finalnoj imao sve nosioce majica u svom timu, da bar jos tri treba trositi na izmenu brdas umesto startnog sprintera i obratno, znaci ostanu samo 2-3 za neki manevar u slucaju povrede, u slucaju da si u stratu izabrao pgresnog lidera is licno, vrlo mali manevarski prostor s obzirom da za razliku od prethosnih turova sprinterske etape ovde nisu vezane, vec ide sprinterska, pa jedna ili dve gde nece biti grupnog sprinta pa opet jdna sprinterska i sve tako, sem onog dela u Alpima kad je vise brdskih vezano. Takodje za razliku od sprinterskih etapa, brdske ce vrlo retko pobediti brdas, vec ce to najcesce biti neko iz bega, a veliki poeni su samo za prve 2-3 pozicije, posle su rzliek male, pa je pitanje koliko se isplati investitrati u te brdase, a pogoditi nekog iz bega je extra komplikovano, e zato je ovo mali broj izmena. Trebalo bi bar 20-ak (prosecno jedna po etapi), pa da fiksiras pola tim a drugu polovinu menjas od etape do etape.

Veljko Barbieri Davne 1977., prije točno četvrt stoljeća, dva glasovita europska novinara i dva vrsna sladokusca i poznavatelja dobre spize, Enzo Bettiza, moj pokojni otac Frane Barbieri, u njihovu društvu i ja, tada na odsluženju vojnog roka u Beogradu, našli smo se na večeri u restoranu Društva srpskih pisaca, kod omiljenog Konavljanina Ive, u tada još kozmopolitskoj atmosferi u Francuskoj 7, gdje su iskrenja budućeg zloglasnog Memoranduma SANU i velikosrpskih pamfleta pojedinih čaršijskih pisaca tada među nama doživljavana kao marginalna i folklorna ezoterija. Ili se barem meni tako činilo!? Sjećam se, nakon pršuta i konavoskog sira iz ulja, Ivo je na stol iznio arambašiće, na silno oduševljenje Enza i mog oca, velikih ljubitelja jela od kiselog zelja, a posebno sinjskih arambašića. U jednom, za razgovor koji se odvijao za stolom, važnom trenutku Enzo odloži vilicu i zagleda se svojim vječno dječačkim licem u tanjur u kojem su se nadmeno dimila tri arambašića: “Mi smo ih kod kuće zvali kapurali i bili su jedno od pet kultnih jela čiju je pripremu osobno nadgledao moj otac. Još od tada pokušavam dovesti u vezu splitski naziv kapurali i sinjski arambašići…” “Jedni su kaplari, a drugi harambaše, što je otprilike isto”, odgovorio sam bez razmišljanja, zadubljen podjednako u oblaporni razgovor i u hranu koja mi se u usporedbi s vojničkom činila kulinarskim darom dostojnim samo blaženih. “Pa da, kaplari i harambaše, imaš pravo Velko, bravo!”, uzviknuo je veselo Enzo na svom pijevnom i nježnom esulsko-splitskom hrvatskom, kao da se čudi što sam nije došao do tako jednostavnog rješenja zagonetke koja ga je mučila godinama, a koja je tako lako rješiva da joj je upravo zbog očitosti bilo teško ući u trag. Desetljeća poslije, Enzo neće zaboraviti večeru u Francuskoj 7 i u svom vrsnom autobiografskom djelu “Egzil” o djetinjstvu i ranoj mladosti u Splitu, u kojem se prisjeća mojeg oca, jedan poetičan, ali i potpuno osoban ulomak posvećuje kapuralima, sarmama i arambašićima: “U svojoj lutajućoj diaspori od Crnog mora do Jadrana, sarma je u Dalmaciji postala mediteranska, silazeći s hercegovačkih rijeka i bosanskih planina. Na ilirskim obalama dobila je druga imena, postala bogatija i obojila se rajčicom. Zamotuljci od kupusa manji, zbijeniji i čvršći nego drugdje, u našoj su se kući zvali ‘kapurali’ ili ‘arambašići’. Podrijetlo tih dvaju čudnih, neobičnih naziva nije sasvim jasno. ‘Kapurali’ možda zato što su zamotuljci bili poredani poput malih vojnika u urednim redovima, jedni pored drugih, uronjeni u krepak i kiselkast umak boje duhana, i tako se razmekšali kuhanjem koje je moglo trajati više od četrdeset i osam sati, ‘arambašići’ ili harambašići možda stoga jer na tragu kapurala oblik riječi podsjeća na harambaše, a tako su se zvale poglavice nad hajducima.” U odlomku koji u potpunosti miriše duhom Enzova “Egzila” i Splita njegove mladosti, u kojem se kao u velikom loncu među naslaganim redovima suhog mesa i arambašića može očitati puna slojevitost kultura, naroda i epoha koje su gradile ovaj uvijek otvoren i nikada dovršen mentalitet, točno je polazište koje u osnovnim crtama nesumnjivo pogađa kaleidoskop okusa koji kuljaju iz smotuljaka u tamnom šugu, ali u svom osjećaju za opće izostavlja neke nijanse koje se kao začini gastronomske genealogije, ovog mom ocu i Enzu tako omiljenog jela, vuku po obzorju kulinarske povijesti i vremena. Naime, kiseljenje kupusa, stigavši sa sjevera, posebno se razvilo u srednjem vijeku u velikim karolinškim samostanima na granici današnje Francuske i Njemačke. Uskoro će kiseli kupus krenuti u pohod po zimskim blagovaonicama Alasacea, Lorraine, njemačkih Crnih šuma, Bavarske i Austrije, odakle će pirjan, u bijelom vinu, s lukom, miješan sa suhim mesom i raznim začinima pod popularnim imenom choucrute na francuskom, Sauerkraut na njemačkom i gastronomskom engleskom, konačno na austrougarskom dalmatinskom kuharskom dijalektu jednostavno kraut, ili krauti, kupus, kiseli kupus, zavladati kontinentalnom i jadranskom Europom. Njegova putanja je ciklična i veže u čvrstu cjelinu, kao nabijeni smotuljak arambašića, sastojke vremena koji su svaki na svoj način oblikovali naš zajednički pogled i osjećaj za okus i ukusno. Naime, gastronomsku tehniku zamatanja nadjeva i potom kuhanja gotovih smotuljaka u vlastitoj juhi baštinili smo još iz herojsko homerskih, ali i rimskih vremena. Otuda preko Bizanta i Arapa, dostojnih nasljednika našeg zajedničkog izvorišta, mreža tog načina pripremanja mesa, povrća, a nadasve kupusa, prodrla je u Europu, kako iz maorske Španjolske, tako i s bizantskog pa potom anadolsko-turskog istoga. Turske dolme, grecizirane u dolmathakije, od vinove loze, u bliskom su dosluhu kako s antičkim naslijeđem, tako i s arapskim smotuljcima od slatkog, pa tek pod zapadnim srednjovjekovnim utjecajem na prostorima koje su osvojili Osmanlije, davno prije udomaćenog kiselog kupusa. Pod nazivom sarma ta jela će ovladati zapadnim dijelovima Otomanskog Carstva, ponajprije u Slavoniji i Mađarskoj, i poslije postati sastavni dio, u raznim inačicama pripreme, slađeg ili kiselijeg okusa, srednje i istočnoeuropskih kuhinja, pa tako i bosanske i hrvatske. Otuda, što su zapadniji i bliži našoj obali to su arambašići kiseliji, što je sarma istočnija, to je slađa. U Dalmaciji se katkad služe arambašići od slatkog i kiselog kupusa, složeni red iznad reda, kao gastronomsko ishodište ovih prožetih, ali i nepomirljivih svjetova. Ne zaboravimo ni na inačicu kapurala, arambašića ili sarme, francuske paupiettes de chou ili provansalske paquetouns, paketiće učvršćene koncem ili smotane gotovo kao oni posluženi pri onom davnom razgovoru u Francuskoj 7. Presudni arambašići u trajnoj potrazi za svojim završenim podrijetlom i imenom. Želio bih stoga opet sjesti s Enzom i mojim ocem i prionuti za mirisni lonac pun arambašića i kapurala. Listovi kiselog kupusa zamataju se u naizmjeničnim vremenskim nizovima. Mogu opet omirisati i okusiti male smotuljke koji nestaju u ustima spremnim na otkrića i razgovor, postrojeni od svojih zapovjednika kao vojske prohujalih ratova. Recepti: 1. Šufigani kiseli kupus ili kraut Na masnoći pirjajte sjeckanu kapulu, potom ribanu mrkvu, češnjak i petrusimul. Kad sve omekša, dodajte sjeckani kiseli kupus i zajedno tušite, podlijevajući vodom, može i bijelim vinom, s nekoliko klinčića, listom lovora i dvije žlice koncentrata od rajčica, sat, dva. Kraut se služi kao predjelo ili kao prilog pečenjima ili kobasicama. 2. Kiseli kupus na lešo Sjeckani kiseli kupus malo properite u hladnoj vodi, procijedite, stavite kuhati u mesni bujon ili vodu s nekoliko krumpira i komadom suhog mesa, svinjetine ili kaštradine. Dodajte list lovora, koji klinčić, popaprite, kuhajte oko dva sata i služite po volji pokapano s nekoliko kapi maslinova ulja. Kiseli kupus na lešo mora biti gust kao gusta juha. 3. Sinjski arambašići ili kapurali U miješano mljeveno meso od četvrtine janjetine, četvrtine svinjetine i polovice junetine umijesite dvije sitno sjeckane kapule, kosane slanine, bijelog luka i petrusimula, posolite, popaprite i pospite tučenim klinčićima, žličicom cimeta i ribanim muškatnim oraščićem te koricom jednog limuna. Smjesu zamatajte u listove kiselog kupusa. Na žlici masti ili ulja na dno lonca složite red slanine i pršuta, pa red arambašića, opet red raznog suhog mesa – svinjetine, pršuta i koštradine – pa opet red arambašića i tako naizmjenično dok ima arambašića i mesa, s jednom goveđom kosti na vrhu na kojoj ima tetiva i mesa. Nalijte potom bujona od kostiju ili vode da sve bude pokriveno i kuhajte na tihoj vatri nekoliko sati dok arambašići ne postanu mekani, a sok taman i nešto masniji. Arambašiće možete napraviti i od listova slatkog kupusa ili miješajući kiselo i slatko zelje red po red arambašića. ............................................................................................. O sarmi i sličnim zamotuljcima ću još pisati, a molim i druge forumaše da pokušaju doprinijeti. Otkako nema Kinika i Honey Badgera, ovo se pretvorilo u one-man-show, a to nikako ne volim.

Ja mnogo volim da jedem kestenje. Mi jestivi kesten nemamo u blizini. Imamo tzv. konjski kesten (divlji) koji je dobio ime po tome sto ga samo konji mogu variti a da se ne otruju. Estetski je divan pogled [3 komada kroz prozor], impozantan je kao nekakav hrast. Kao nacrtani su kad popadaju i osuse se (padaju pre susenja) sa bojom kao sa razglednice. Konjski kesten je takodje zastitini znak jedne svedske pokrajine.

Jeste,pa? Ne sme da ima sve x2?

Novak Djokovic winning percentage in ATP Masters 1000 tournaments

Steta sto je u pitanju Pattinson (koga jednostavno ne mogu da svarim) jer ovo izgleda sasvim obecavajuce

To je definicija ,,dobar glumac".