Leaderboard

30 dana. Generalizacija sa primesama sovinizma. A uz to, totalno skretanje sa teme i odvodjenje diskusije u pogresnom smeru.

Mislim da bi bilo zgodno dati savjet koje pivo ide s kojim sirom. Iako ovdje pišem o belgijskim pivama, neka univerzalna pravila se mogu prepoznati i za klasična njemačka,, austrijska i češka piva. ................................................... 1. Svijetla piva (Belgian White Ale) i Kriek (voćna piva) Ova piva najbolje ide sa zrelijim, aromatičnim sirevima poput Damse Mokke ili Brie 2. Gueuze i Ambrée/Rouge-brun Gueuze paše sa jakim zrelim sirevima poput Comté ili Chaumes, može i Munster, a najbolje belgijski Herve 3. Manastirska / opatijska piva i Trapisti Ovdje ne može biti greške: svaka opatija, trapistički samostan, uz pivo proizvodi i vlastite sireve. Dakle, uz Grimbergen - istoimeni sir, uz Chimay - istoimeni sir itd... 4. Triple - Blonde i jaki Blondes Uz omiljeni Duvel i srodna mu piva odlično idu stariji, tvrdi sirevi tipa Cantal i Brugge Vieux 5. Foncée i ostala dvostruko fermentirana tamna piva Cambozola i zreli Cheddar Uz sve ovo ne zaboravite klasični baguette, ali ne a l'ancienne u kojoj ćete ostaviti zube.

Stavila bih još desetak komada ali mrzim da gomilam klipove

Laslo je meni beskrajno gotivan momak, ali teško će on do kraja sezone bilo šta napraviti van Gštad/Bštad/Kicbil/Umag teritorije.

... Tuzno je citati matore likove koji su zrtve 'valjanja slicica' - trgovine nostalgijom, i trckaranjem u onom tocku za odrzavanje kondicije veverice / hrckova! Treba procictati clanak koji sam nakacio, pa se upoznati sa cinjenicama. Lepo je napisao T. Kuljic kako je JBT bio par ekseland olicenje 'solunasenja' / 'spomenicasrstva'. Najjednostavnije receno - svaki naredni rat se naslanjao na ideje proslog, i unapred bio osudjen na propast. Dok nije dosao 'rat protiv naoruzanog naroda, koga niko ne moze pobediti' - pa ih je 'samoupravno', zajedno sa 'vojnom industrijom' rasterao kao macke s'jebista! Sve sto se ikada dobilo / kupilo - to je bilo STRANO! Osim par domacih pistolja, koji su kopirali ... strane uzore. Sto i ne bi bilo n eki problem, da to nije bilo neverovatno skupo, uludo bacene pare - sto je na kraju i dovelo do kraha anticivilizacijskog sistema. Recimo, 75% vojnog budzeta je islo na izdrzavanje opancarskih cizmasa, koji su pojurili da mrsavo doope sakriju u masne drzavne 'naćve' (iliti 'karlica' - posuda od drveta gde se spremao kajmak / sir) - san i masta svakog seoskog nesretnika - 'e da mi je da se dokopam kasike i naćvi sa kajmakom!'. Mimoisla ih ta sreca (tj. vrlo kratko trajala). A polazne cinjenice su bile vrlo tuzne / surove - lepo se zalio Pepo Bandic na domaci zadatak - 'kako cu lijepo opisivat' rodnu grudu ... onaj kamen!'. Ni njemu nisu dali da u nekom golubarniku na NBg 'pljuje u zapecak'. I taman kad se civilizovo', deca pocela da drndaju gitare mesto gusala, upoznala 'belo', razbeze se po belom svetu - i ono se sve strovali!? quelle horreur! To, sto su stranci dali / prodali, to je uveliko prevazilazilo postojeci nivo obrazovanja / znanja lokalnog kadra. Nekog ko nikada nije u ruku uzeo turpiju / lenjir trebalo je u tehnickoj sluzbi avijacije uciti sta 1/16"? Sta, da nisu ameri nudili avione prilagodjene 'metrickom sistemu'? Tj. sve mere preveli na decimalne, pa smanjivali / povecavali? Da taj deo prsne, ili bude tezak da 'letilica' samo rula po pisti? Da nisu mozda britanci prodavali masine za proizvodnju lopatica za mlazne avione u metrickim vrednostima? Ili alati za one americke 'tanderchifove / sejbrove ...', haubice - etc. etc. Od koje godine je Ex_Yu imala status 'najpovlascenije nacije' u trgovini sa USofA? (ovo 'najpovlascenija je samo znacilo da su bila skinuta ogranicenja koja su vazila za citav Istocni blok). Da budem kinichan - za glupi mig21 ti je trebao samo jedan kluc ... kao i za glupi 'spacek'. 'Srafcigerska industrija'! Jas sam imao povece iskustvo sa raznim delegacijama, recimo s kraja '70-ih pa do kraja '90-ih'. Gde sve nisam bio i sta sve nisam video. Pa razgovaram sa nekom likinjom u 'EI Nis', valjda u odeljenju 'stampanih ploca' (bila je poljakinja) gde mi posle nekoliko fraza sve bilo jasno. Pitao je - a zasto ovoliko sveta ovde seta? Da se slikaju (bila lokalna TV)? Samo se nasmesila. U nekoj firmi za proizvodnju bagera, neki nas lik me uzme za ruku i odvede u stranu - nadam se da razumete, no ovo sto cu sada da razgovaram sa ukrajincem (iz Djepropetrovska) je 'poverljivo'. I onda nas odvede iza barijere od sperke, gde sa jedne strane na bagere montiraju prepoznatljive irske 'cumminse' (onda behu zute boje), a sa druge strane 'repariraju' tenkove. I kaze ovaj nas - pitaj lika moze li mi ponuditi motore do 1.000 Ks, na sta ovaj odgovori - ma dacu ti turbo / turbinski od 1.200 Ks, a nas sav snuzden - namamo mi tehnologiju za to. Ili u fabrici koja se bavi municijom - likovi na strugovima rucno obradjuju zrna za visecevne bacace, no im neki metalni deo problem (rusi ga prave presovanjem praha, a nasi tokarenjem pa se izvija) na sta mi rus kaze - hm ... kod nas ovo rade automatske linije. I u nekom razgovoru, nekom liku se ucini da ne prenosim verno njegove misli, pa kad je delegacija otisla - on ce - a odakle vi kod nas, pa i na pregovorima? Imate neki ... background? Ovi moji iz firme se samo nasmejali. Pa sam mu rekao - ajde da vam odgovorim ne nesto drugo - vi znate da je zivot topovske cevi samo 6 sec. Lik se zgranuo - to je podatak koji znaju tehnolozi. Za objasnjenje - radi se o ogromnim pritiscima, velikom habanju cevi koja usled toga ima kratak vek. Dobro, moze ispali max 1.000 projektila. Zadnjih par stotina frlja levo-desno. Zamena kosta, zahteva tehnicku sluzbu, logistiku, skladistenje ... etc, etc. Ako ih sve drzis na jednom mestu - jedan pogodak ... cao djaci. Ne mozes ti 'partizanski' da imas na jednog borca jednog pozadinca. Savremene vojske imaju taj odnos visestruko u korist 'pozadinaca'. Sustina je u tome da je sve to bilo preskupo, da se obican svet lisio svega i svacega tokom svog mizernog zivota, da bi tamo neki vukojebinski oficirski opancar, 'publicista A. Rankovic iz beograda...' i slicni - tako pise u dokumentima sa Zasedanja tzv. 'avnoj' igranke, naprdjivali o vojnoj proizvodnji, tehnickom progresu, 'masinskoj industriji' sto im nije smetalo da naganjaju balerine / tudje zhemske, vile, bazene, peMzije i ostalo sta ide uz seljaciju gladnu nedostiznog zivota. Za koji su morali da placaju drugi. Koliko njih je gastoski rmbacilo po Evropi? ... od krize do krize - zivotni standard u jug 55-65 .doc.pdf

Treba vremena da se lactobacillus i divlji kvasac dovoljno namnoze i ojacaju da drze tijesto. Moras biti strpljiv, jer osim da obezbijedis najoptimalnije uslove tipa temperature, vlage i hrane, mozes samo da cekas. Mislim, nije ni da se nesto prekidas od posla oko njega, minuta ili dvije dnevno je max. Meni je trebalo cini mi se dosta duze od 20 dana, bila je zima pa je potrajalo. Moze poceti da raste nakon 3 dana ali to ne znaci da je spreman. Samo nastavi da hranis kao i do sad. Nakon 7-10 dana mozes napaviti eksperiment tako sto ces mali dio startera ubaciti u posudu sa vodom. Ako starter pluta, znaci da je spreman i mozes zamijesiti hljeb ali ako potone, znaci da nije gotov i samo nastavi da ga hranis. tl:dr: 15-20 dana p.s. Ne zaboravi da mu das neko ime, to je obavezno. Ovo je Levy: (Nemastovito ime, Levy the Levain, prvo sto mi je palo napamet) On zivi u frizideru i ne zahtijeva posebnu brigu. Ponekad ga nahranim i promijenim teglu i to je sve. Jedino pazim da poklopac nije do kraja navrnut jer mu treba zrak da dise i dobar je. Kad zatreba, odvojim 40-50g, dodam na to 100g brasna i 100g vode i ostavim preko noci na sobnoj temperaturi. Iduci dan tu je urnebes od zivota i spreno za zamijesiti.

Iz filma Žena sa slomljenim nosem (2010)

Da, nekima to izgleda naivno a to život znači. Bar putnicima u avionima.

@freethrow Nađoh sad malo vremena pa sam uzeo nešto da proverim. Bio mi je čudan juče onaj grafik koji si postavio jer previše osciluje a i nije počeo negde u okolini 0.3. Onda sam shvatio da si ti pokrenuo samo jednu simulaciju za različiti broj porodica. Ono što nas interesuje je veliki broj simulacija (ja sam uzeo 1000) za svaki od broja porodica (1000 simulacija za slučaj s jednom porodicom, 1000 sa 2, itd.) pa onda prosečna vrednost udela za svaki taj slučaj. Evo moje simulacije, kod je pisan u matlabu, tu sam brži jbg.

Evo jedna samopohvala 😄 Deluje da je raspored foruma i podforuma odradjen bas kako treba, sve aktivno, sve svetli, bravo ja! 😛

Naleteo je i na protivnika koji je u formi karijere, ima snazne udarce i znacajno vece iskustvo igranja na travi. Jasno da je Laslo specijalista za sljaku ali ne mora da znaci da nece uspeti da se prilagodi i napravi solidan nezultat i na hardu. Sledeci je Eastbourne , mozda ga tamo pogleda zreb a ipak su i uslovi drugaciji od poludvoranskih u Halleu. Posle Wim prijavio je Umag i Hamburg . U Hamburgu brza sljaka kao i u Gstaadu gde je igrao polufinale prosle godie i izgubio u tri seta od RBA, a videli smo i da mu Madrid odgovara.

... Da ne duzim mnogo - dimljene jegulje! Od toga me u nemackoj nisu mogli odvojiti! Jegulje, crni hleb, puter, korn schnapps, pivo, dinstano povrce / krumpir! Nista mi tamo nije bilo mrsko - od morske ribe / plodova mora / recne ribe / divljaci, svih vrsta mesa i perutnine - preradjevina, kobasica / raznih švargli / specka, pa povrca (krompira!), zitarica, piva & wina, korna, pa i do kolaca - (ja volim samo sa sumskim bobicama)! Dovoljno je pogledati srednjovekovnu 'samostansku kuhinju'! Ne treba ni da spominjem koliki je uticaj 'schwabica / cehinja iz 'preka'' bio na poboljsanju prehrambenih navika, pa i gospodarstva / kucanstva nekadasnjeg zivlja na ex_yu prostorima! Normalno, sa vremenom / globalizacijom se mnogo sto sta primilo novo - mislim , i veci deo 'engleske kuhinje' je nasledje trgovine, prekomorskih kolonija i novih uticaja.

Pa sada ako zena pritegne...

Ja kupus uvek preskocim, valjda mi se sklincio u JNA , gde smo ga zdrali svaki dan u nekom obliku. Ali bato knedle.... Svaki put kada odem do Minhena ubijam se od krompir ili hleb knedla, plus speatzle.Te svinjske kolenice sam prvi put otkrio u jednoj mesari u predgradju Minhena. Za mene je tada bilo otkrice da mesara prodaje peceno meso i jos gomilu drugih stvari. Tu sam otkrio cuveni weisswurst i jos bolju verziju istog pod imenom debele... A onda odes u Nirnberg i padnes na dupe kada udjes u neku mesaru. Nisam siguran koliko je podatak tacan ali oni tvrde da imaju preko 1600 vrsta kobasica. Sva sreca je sto sam vise u SAD nego u Kanadi, a tamo mozes da nadjes i takvu egzotiku kao sto je gelbwurst ili leberkase.

Ne vredi, ne da djavo. Morao sam da ckiljim nad sveskom i lampom dok ovo ne rascivijam. Dakle, govorimo o formuli koju je dao Daougla Zare na ovoj stranici: https://mathoverflow.net/questions/17960/google-question-in-a-country-in-which-people-only-want-boys Kratak odgovor: ( n+k-1 ) ( k-1 ) dolazi iz broja nacina na koji n moze da se zapise kao zbir k brojeva koji mogu biti od 0 do n. Znaci: 0+0+0+...+0+0+0+n=n, ----k sabiraka 0+0+0+...+0+0+1+(n-1)=n, ----k sabiraka ... 1+1+1+1+...+1+1+1+(n-k+1)=n, ----k sabiraka ... (n-1)+1+0+...+0+0+0=n, ----k sabiraka Ovih mmogucih zbirova ima tacno ( n+k-1 ) ( k-1 ) Eh sada, odakle ovi zbirovi dolaze? Pogledajmo najlaksi slucaj, za k=2 (posto smo slucaj k=1 apsolvirali na prethodnim stranicama), tj, za slucaj kada u drzavi imamo 2 porodice (k je broj porodica u drzavi, da naglasimo). Sada za svaku porodicu ponaosob imamo nasu poznatu tabelu: verovatnoca PROCENAT devojcica konfiguracija porodice 1/2 0 M 1/4 1/2 ZM 1/8 2/3 ZZM 1/16 3/4 ZZZM ... ... ... a to znaci da u novoj tabeli konfiguracija porodica za celo drustvo moramo imati sve moguce kombinacije konfiguracija iz dve porodice, znaci nova tabela izgleda ovako: verovatnoca procenat devojcica konfiguracijE porodicA (I porodica + II porodica) 1/2*1/2 0 M+M 1/4*1/2+1/2*1/4 1/3 ZM+M ili M+ZM 1/4*1/4 2/4 ZM+ZM 1/4*1/8*2 + 1/16*1/2*2 3/5 ZM+ZZM ili ZZM+ZM ili M+ZZZM ili ZZZM+M ... ... ... Dakle, za slucaj kada smo imali samo jednu porodicu procenti devojcicu su mogli biti samo n/(n+1) - npr: 0/1, 1/2, 2/3, 3/4, jer je broj devojcica uvek (u svim mogucim konfiguracijama drzave, tj. porodice) bio tacno za 1 manji od broja dece u drzavi - odatle to kao cinilac u onoj formuli na Mathoverflow sajtu. Sad, medjutim, broj devojcica u svakoj konfiguraciji decje populacije mora biti tacno za 2 manji od ukupnog broja dece u drzavi (jer u svakoj porodici ima tacno po jedan decak), zato su svi moguci procenti devojcica jednaki n/(n+2) - 0/2, 1/3, 2/4, 3/5, 4/6 itd. Mi, npr, ovaj procenat 3/5, 3 devojcice od 5 dece u drzavi mozemo da dobijemo kroz 4 razlicite konfiguracije pojedinacnih porodica, tj. broj 3 mozemo da dobijemo na 4 razlicita nacina kao zbir 2 broja od 0 do 3: 0+3, (ovo je slucaj M+ZZZM - prv porodica dobila odmah decaka, druga 3 devojcice pa decaka) 1+2, (ZM+ZZM) 2+1, (ZZM+ZM) 3+0 (ZZZM+M) Ovo je takodje jednako n+k-1 nad k-1, medjutim kada je k=2 ovo je jednako n+1, pa su za k=2 oni to upisali u formulu. Slicno za 4/6, 7/5, 8/6... (A onaj delilac 2^(n+2) dobijamo odatle sto uvek mnozimo dva delioca iz slucaja kada ima samo jedna porodica, gde je delilac 2^(n+1)) _______________________________________________________________________________________________________________ A nadalje, slucajevi za vece k-ove su bukvalno isti: moguci procenti devojcica su n/(n+k) - broj devojcica je uvek tacno za k manji broja dece (odatle ovaj razlomak u formuli), jer u svakoj porodici ima tacno 1 decak, a taj odnos - n devojcica u populaciji od n+k dece - je moguce dobiti na one nacine koje sam napisao na pocetku: 0+0+0+...+0+n =n --- ovo odgovara slucaju M+M+M+M+...+M+ZZZZ...ZZM (prvih k-1 porodica odmah dobilo decake, poslednja dobila n devojcica pa decaka) 0+0+0+...+1+(n-1)=n --- konfiguracija M+M+M+...M+ZM+ZZZ...ZZM ... sve do ... n+0+0+...+0+0=n - -- konfiguracija ZZZZ...ZZM+M+M+M+M Ovih nacina ima n+k-1 NAD k-1 (tj. jednak je broju nacina na koji se iz cupa sa n+k-1 kuglicom moze izvuci k-1 kuglica - zasto je ovo tako mozemo drugom prilikom, razlog je vrlo interesantan). Delilac 2^(n+k) dobijamo odatle sto uvek mnozimo k delioca iz slucaja kada ima samo jedna porodica.

... Ja sam bio u JNA '72-'73. Kutije od 'sperke' su zamenile bakelitne kutija. One 'odskocne, obelezavajuce (sa signalnim metkom, da znas gde se sunja) potezno-otpusne mine' - to je modifikovano nasledje Wehrmachta. Uzas! Kao KO MB 82, imao sam dva minobacaca u pratecem vodu - jedan je bio swiss-made, a drugi je bio Krupp, u 'peti' imao 'swastiku'. Modeli 39/43 (?) bili su 81 mm, pa 'razbuseni' na 82mm. - brdska haubica B1 / 76mm - Italija / Engleska - puska 'tandzara 7,9mm - 'Mauser' - tetejac - produzeni, ruski sa + 1 metak - M53 onaj nemacki MG 42 - "hitler's buzzsaw". Onaj ko ga je jednom cuo ne zaboravlja taj potmuli zvuk. - onaj M56 - kopija MP 40 - 'papovka', kopija SKS - 'самозарядный карабин симонова' - 'trombloni' - kopija belgijskog sistema FN 49. Seca li se neko okvog nastavka cevi? A pucanja i lomljenja prstiju / ruke? - onaj 'skorpion' preskupa, frezovana kopija ceskog automatskog pistolja koji je proizvodjen jeftinim 'presovanjem / stampom'. ... i sve ostalo JNA djubre. Sirotinjski bi se na tu skalameriju dodalo nesto domace - i to je bilo 'dostignuce masinske industrije'! Posle 2 dana na moru - 'papovke' i novi AK - crveni od rdje. Ono ostalo - nepoderivo. ...

Ta dva filma su istinska remek-dela, to je naravno jasno. Ipak, na mene je najviše ostavio utisak Gordon Willis, čuveni "The Prince of Darkness" kinematografije. Njegov pečat je onaj faktor X što "Kuma" čini genijalnim i posebnim. Savršeni kamerman, njegova igra senkama i zatamnjeni kadrovi su kultni. Obožavam njegove filmove...

Izvukla iz naftalina, pomalo zaboravljeno, i poslednjih dana vrtim uglavnom Dire Straits

Ghost Dog soundtrack...

Nastavimo, dakle, Tri velika njemačka jela: erster Teil - Schweinshaxe Izlazimo iz Austrije i od Beča skrećemo na zapad prema Linzu i Passau-u. Granica Austrije i Bavarske, pitoreskno, ali pomalo kitschy, sa svim onim lukovičastim zvonicima, ali kako idemo prema Regensburgu, veselim se što sam u domovini jedne od najvećih i najukusnijih svjetskih kuhinja (a moram priznati da Njemačkoj dajem primat pred većinom evropskih kuhinja i zlatnu medalju za Die Bäckerei - pekarstvo im je daleko superiorno talijanskim, francuskim i sličnim napuhancima). Dakle, Regensburg (a ne München) je srce Bavarske i najbolje mjesto da se uživa u Schweinshaxe, svinjskoj koljenici polako pečenoj u pećnici, pa podlijevanom pivom, pa serviranom s kiselim zeljem i dinstanim crvenim kupusom. Mljatz. Prilog je uvijek bio tema žučnih rasprava: običan kuhani krumpir, pire od krumpira, u rococo varijanti od mješavine krumpira i povrća, obično s prokulicama, ili s okruglicama (Knödel), od krumpira, kruha ili sira. Optiram za vladara svih knedla/okruglica na planeti, a to su tirinške okruglice. Preko puta je, ukliještena između Bavarske i Saske, Slobodna država Tiringija / Thüringen, zemlja Lutherovog Erfurta, Weimara Schillera i Goethea, ali i Waltera Gropiusa, koji je tamo osnovao Bauhaus. Tirinške okruglice - Thüringer Klöße - su jedno od najsofisticiranijih prostih jela i nije ih jednostavno napraviti. Poput svih sličnih jela, i ovo ima more inačica, predmet je regionalnih kulinarskih ratova, a naročito svađa u publicistici, među kritičarima, a (ni Nijemci nisu od toga imuni) i unutar kuharske zajednice, koja samo vreba svaku priliku da se pokolje, doduše kuharskim noževima, ili da saspu mljeveno staklo u kavu konkurenciji. Moja idealna varijanta je Schweinshaxe premazana solju, pečena 3-4 sata na nižim temperaturama, podlijevana Paulanerom (nije za bolje), a servirana uz dinstani crveni kupus, chutney od reskih jabuka i tirinške okruglice. Začini: uobičajeno za takva jela - sol, crni papar, brinove bobe, estragon. Ovo ionako nije mjesto za recepte, ali će se o njima pisati puno više, kad se odmaknemo malo na sjever - sjeverozapad i dođemo do Sauerbraten - drugo od carskih jela velike njemačke kuhinje.

Problem tri vrata: Troja vrata, iza jednih je objekat, iza drugih vrata nista. Ide ovako: Biras jedna vrata. Nakon toga, host koji zna gde je objekat, otvori jedna od preostalih dvoja vrata, da ti pokaze da je tu nista. Host ti zatim ponudi da zamenis svoj odgovor, I odaberes vrata koja host nije pokazao. Pitanje: Da li vredi zameniti vrata da bi se pogodio objekat? (+ Resenje ovog problema moze se elegantno objasniti kroz narativ, bez previse formula)

Evo vidim tehnicki nepismeni ljudi raspravljaju o tehnici Mnoge stvari je mnogo lakse konstruisati nego napraviti, npr proizvesti lopatice mlaznog motora, koje tu krive povrsine treba obraditi, a da o materijalima, i termickoj obradi ne govorim i sada se pojavi neuki komentator koji svoj legitimitet bazira na nosenju sulunara na ledjima prije 50 godina, da popljuje industriju koja je donijela milione dolara u zemlju, gdje su radili vrhunski strucnjaci, koj isu saradjivali sa top kompanijama celog sveta. Stvarno bih molio ako neko zeli da kritikuje, da to radi neostrasceno i nekim normalnim jezikom, bez ideologije i lupetanja.

Ovo je nešto afirmativno za Jugu? Odličan novinar, dobar je i kao čovek, mislim. Znam ga lično, iz Australije i on ima australijski pasoš.

@Doorn Imas i Le Mante - ako nisi gledao.

Ja sam bio kao neki "inzenjerac " u vojci- od svega sam upamtio da je bilo 7 tipova protivpesadijskih mina i 7 tipova protivtenkovskih... Ali, zaista, u proizvodnji mina je bivsa SFRJ dostigla prilicno zavidne rezultate.

Moj pab je skoro preuzeo neki klinac iz Hong-Konga. Kupili mu mama i tata da se dete malo uci bizMisu, verovatno su dosli sa par desetina miliona dolara u keshu , pa se tesko snalaze sa ovom sicom za koju ljudi uglavnom sljakaju. Nesto gledam ovaj cenovnik sa sve pravopisnim kineskim greskama i smejem se …….. 37 dolara za malu flajku piva ….. plus taksa plus baksis ……. izadje na 47 dolara , a gde je 47 tu je i 50. Kad je beg bio cicija? Znaci treba mi 500 dolara da se zagrejem…….. kuda ide ovaj svet/ plovi ovaj brod?!?

Postova najverovatnije nema jer smo se mi zainteresovani "izlajali" koliko smo hteli, u sitnije privatne detalje necemo. Ovo sa vremenom je, barem kod mene, mozda vise vezano za starost. Uvek sam vise voleo hladno. Rezon mi je bio, kako zahladi, uvek mogu da nabacim jos jedan sloj odece. A u vrucini, nemam vise sta da skinem, vruce je i dalje. Prosle zime mi je prvi put u zivotu bilo hladno, narocito za noge. A sva obuca i odeca od ranije, a ni klima se nije promenila. Pomislih, mozda su godine i cirkulacija, al' ajde OK, lakse cu podneti leto. Nista od toga, grozno mi je vruce kad sam napolju. Sad verujem da je psihicki, opet vezano za godine. Ulenjio sam se na nacin da nemam volje da se preterano prilagodjavam. Vise nije "daj sta das, ja cu se snaci" nego hocu da mi bude udobno, da se sve prilagodi meni jer sam, eto, nakon svih ovih godina valjda zasluzio... Srecom, nemam malecne ukucane da ih maltretiram, a u basti cackam u zoru i u sumrak... Svako prema svojoj (ludoj) glavi...

Ja istrcim preko 20km i dobijem bananu. Nesto tu nije u redu.

Agostino Marangolo, neverovatan bubnjar, san svakog basiste. 🙂

nisu to moje teorije zavere, nit sam ulazio dublje u njih, samo sam ih spomenuo, a istina nit je u nbo-ovoj verziji niti u ruskoj(ako je bude), vec ko i uvek nesto izmedju a stos tice prezivelog trojca koji je usao da odvrne ventile, rec je o sledecem... normalna doza radijacije sirom sveta je 0,3 μSv.. plus da kaem i da deo kalijuma koji se nalazi u banani ima 0,1μSv, dakle i banan je radioaktivna verovali ili ne.. doza radijacije koju covek primi na godisnjem nivou je oko 2000μSv.. letovi na 9k metera takodje emituju 2000μSv, na visim nadmorskim visinama i polovima je preko 3000μSv 5000μSv je rendgensko snimanje zuba, ct je 7000μSv odeca vatrogasaca u podrumu bolnice i posle 30 godina je preko 2000μSv, sto implicira da ako bi tamo ostali par sata i bez zastite, doziveli bi istu sudbinu kao i oni.. jos malo fun factova, astronauti za 6 meseci prime 80k μSv, i jos jedna stvar na koju pusaci bi posebno trebali da obrate paznju, je da njihova pluca na godisnjem nivou ako puse paklu ipu na dan, prime 160 000 μSv, zbog radioaktivnog polonijuma i zive koji se nalazi u cigari... dakle, da se vratimo na gore pomenuti trojac, s obzirom da su imali zastitna odela, i da verovatno nisu bili izlozeni vise od pola sata, dolazimo do zakljucka da nije tolika misterija zasto su preziveli, sto naravno ne umanjuje njihovo delo da na kazem podvig, mada su najvece zrtve (nesvesno) podneli vatrogasci i (svesno) rudari, slava im.

To je ostavljeno za drugu sezonu. David Attenborough u glavnoj ulozi.

Dok se čeka peta epizoda

Po mome, dopustite mi subjektivni pristup, najbolja hrana je ona koja se može naći u Europi, a pod pravom Europom smatram prije svega zemlje bivšeg Svetog Rimskog Carstva. To je srce i duša prave Europe, jezgra onog što će se 1200 godina kasnije zvati Europskom unijom. Sve druge europske regije: Iberija, Britansko otočje, Skandinavija, najveći dio istočne Europe, Balkan i mediteranske zemlje su samo privjesci - da, europski, ali kulturalno, fizički i, naročito kulinarski, odvojeni od Europe Karla Velikog. Ovaj kratki serijal sam zamislio kao kulinarsko putovanje kroz Austriju, Njemačku, Elsass-Lothringen i Belgiju. Za sad izostavljam Istru, Kranjsku, Češku ( omluvte mě, vážený pane Ascari) i Moravsku te Šleziju i Švicarsku (također zemlje Heiliges Römisches Reich-a), ali obećajem uskoro pravu gastronomsku avanturu kroz te krajeve. Na put krećem iz Štajerske, iz Graza, grada s interesantnom modernom arhitekturom, najboljom Jazz akademijom, gradom Arnolda Schwarzeneggera. Graz ima jako živu restoransku scenu, od tradicionalne do suvremene, ali u njemu se zaustavljam radi onog po čemu je Graz i Štajerska planetarno poznat: bučino (bundevino) ulje, jednako obožavano u Sloveniji i sjevernoj Hrvatskoj. Vrhunsko hladno cijeđeno bučino ulje je jedno od najskupljih ulja i cijenom nadilazi najbolja maslinova ili sezamovo. Štajersko bučino ulje je 1996. EK proglasila proizvodom sa zaštićenim geografskim porijeklom. Dalje prema Niederösterreich i Beču. Kartoffelgulasch iliti krumpir-gulaš. Švejk prolazeći kroz Zagreb (kako su to oni putovali iz Českih Budějovica do Galicije preko Slavonije, misterija je samo onima koji nisu sudjelovali u vojnim ekspedicijama) na periferiji vide cijela brda krumpir-gulaša, na koja bacaju ostatke iz svojih porcija ili čak mokre po istima, čega će se bolno sjetiti kasnije u blatnjavim rovovima. Dakle, pravi Kartoffelgulasch se dobija pirjanjem dosta luka na svinjskoj masti i dodavanjem na ploške izrezanog bijelog krumpira. U originalni krumpir-gulaš nikad ne ide meso (kobasice, debrecinke i sl), već eventualno na kockice narezana bijela slanina. Začini: lovorov list, biber u zrnu, slatka mljevena crvena paprika i kim (kumin). Podlijeva se vodom ili povrtnim temeljcem. U Beču je neizostavan mitski Tafelspitz. To jelo je puno više karakteristično za Austriju i Beč od razvikanih Wienerschnitzel-a (uz koje se kao prilog obavezno servira restani krumpir, a ne nekakve pržotine). Tafelspitz je kuhana govedina, poslužena uz povrće s kojim se kuhala - luk, poriluk/praziluk, mrkvu, celer i pastrnak. Začini: samo lovorov list i nekoliko zrna crnog papra. Uz Tafelspitz je vezan čuveni urbani mit: Za ručkova koje je priređivao Kaiser Franz Josef strogo se poštivala hijerarhija, pa je uz ćelavog ćesara sjedila njegova obitelj, pa ministri i biskupi, pa generali, dok je sitna riba sjedila na dnu (vrhu) stola. Kako je protokol nalagao da je s jelom gotovo kad monarh pojede svoje, svima su se odnosili tanjuri, a stari je jeo brzo kao galeb. Budući da su bili najbliži vratima, odmah bi pohitali van u obližnje Keller, gdje bi ih birtaši dočekivali sa: "Ach! dolazi nam Tafelspitz", pa im servirali lešo govedinu s obaveznim umakom od hrena i jabuka. Istina je puno prozaičnija: Tafelspitz je u bečkom mesarskom dijalektu jednostavno naziv za dio između goveđeg bubrežnjaka i repa. --------------------------------------------------------- Slijedeći put: tri velika njemačka jela ---------------------------------------------------------

Ima ih dosta. Mi smo bili u Flensburgu (Hafen) i na Syltu (List). Sylt je svakako a must see, tako da klopa još samo intenzivira ugodjaj.

Ko se zadesi na severozapadu Nemačke toplo preporučujem riblji fastfood chain Gosch. Slično kao Nordsee (koji je sasvim solidan) ali mnoooogo bolji. https://www.gosch.de/