Jump to content

Recommended Posts

  • 2 weeks later...
On 8/11/2019 at 7:11 PM, slavisa said:

 


🙂

 

edit: imam jedno pitanje, zasto se u stranim jezicima stavljaju dva ista slova jedna pored drugo u nekim recima? npr arrete, attention, ili kod imena ? 

 

Da dam mali prilog Vasinom objasnjenju. U svedskom dupli suglasnik znaci da se samoglasnik koji sledi posle njega, izgovara kratko. To moze potpuno da promeni smisao reci, npr. full - pun, alternativno pijan, a ful - ruzan.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
On 8/12/2019 at 6:23 PM, Squabbit said:

Koji jos jezik ima ovo?
Gore gore gore gore. => one sume gore bas gore, gore nego obicno => The forests up there burn worse

🙂 🙂

 

Paz' ovo:

 

Buffalo buffalo Buffalo buffalo buffalo buffalo Buffalo buffalo.

 

Objašnjenje: https://en.wikipedia.org/wiki/Buffalo_buffalo_Buffalo_buffalo_buffalo_buffalo_Buffalo_buffalo

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to post
Share on other sites

Highway, freeway ista stvar. Kod meme je u stvari sve highway, cak I ono sto se kod nas zove magistrala. 

Freeway je u SAD. Mislim da highway dolazi od gradnje puta na stubovima. 

Za Milosa Velikog pravi put cujem, ali je prevod dobar.

Link to post
Share on other sites

Ne znam za druge delove sveta, no u USA se "freeway" koristi za put sa vise traka u svakom pravcu, a pravci su odvojeni - dakle, tehnicki isto - ali u vecim gradovima, zaobilaznicama i slicno.

"Highway" je kostrukciono ista stvar, ali se koristi za puteve van grada, na duze staze.

Poreklo reci ne znam.

 

Dakle, na znaku je upotreba reci "highway" zapravo ispravna...

Edited by zoran59
Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Amigo said:

Highway, freeway ista stvar. Kod meme je u stvari sve highway, cak I ono sto se kod nas zove magistrala. 

Freeway je u SAD. Mislim da highway dolazi od gradnje puta na stubovima. 

Za Milosa Velikog pravi put cujem, ali je prevod dobar.

Zar nije kod tebe Motorway :classic_smile:

Link to post
Share on other sites

U Evropi Highway je brzi put sa vise traka u jednom pravcu. On moze biti Expressway ili Motorway. Expressway je obicno sa dve trake u jednom pravcu, ali obavezno bez zaustavne trake. Motorway je ono sto se kod nas naziva autoput. Dve trake plus zaustavna traka u jednom pravcu. 

 

Znaci Highway nije magistralni put, ali ima sire znacenje od autoputa, znaci nije precizno navedeno. Najpreciznije i najbolje je da su napisali Motorway.

 

Za Milosa Velikog ne bih komentarisao. 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Ovde postoji nekoliko problema kod imenovanja, a svode se na dve veće grupe: različiti standardi klasifikacije puteva (Evropa, SAD, UK plus ostale zemlje engleskog govornog područja) i široko značenje pojedinih reči u engleskom (highway, freeway, motorway i sl.). Čak i kada se gledaju dokumenti EU, postoje određene razlike oko imenovanja puteva. Da ne bi došlo do zabune, put ću imenovati kao A-2/E-763, što mu je i oznaka. Prva oznaka je nacionalna, a druga pokazuje da spada u mrežu evropskih puteva.

 

Što se tiče termina highway, on je najširi i odnosi se na glavni put koji povezuje dve bitne tačke, najčešće gradove. Highway može da obuhvati i Ibarsku magistralu, ali i A-2/E-763 i ne pokazuje da li je u pitanju običan magistralni put (po jedna traka u svakom smeru), motoput (ono što se nekada zvalo put rezervisan za saobraćaj motornih vozila, obično dve saobraćajne trake u jednom smeru, ne mora da bude bankina između kolovoznih traka) ili pravi autoput. S druge strane, autoput u našem smislu se može nazvati controlled-acces highway, motorway (britanski standard, često se koristi u Evropi), ali i freeway (američki standard, ali sam pročitao da se može razlikovati od države do države). Ukratko, highway nije netačno, ali u praksi je češće motorway za evropske tipove onoga što zovemo autoput.

 

Da bi ceo cirkus bio veći, dešava se da pojedini delovi velikih zemalja engleskog govornog područja, tj. različite države, imaju različite nazive za određenu klasifikaciju puta, pa nije čudo i da se forumaši iz iste države ne slože.

 

U prilogu su i dve tabele koje porede highway i freeway:

1530120351_ScreenShot2019-08-25at19_16_55.png.7ecd966b9e9d20d0da9aceb04694cfcd.png37799747_ScreenShot2019-08-25at19_17_04.png.f6ec1b9a2f1da8dc19562e4de1112c47.png

Obratite pažnju na to da u drugoj tabeli imamo 4 trake ili više kod onoga što nazivamo freeway, a kod highwaya imamo 2-4, kao i na ograničenja brzine (55 mph = nešto manje od 90 km/h, 75 mph je oko 120 km/h).

 

Što se tiče kritika na naslov, one su uglavnom loše date. Tačno je da aktuelni pravopis nalaže da se piše auto-put, premda mislim da će se uskoro menjati, dok su i pravila loše formulisana, pa propisuju autostrada (spojeno), ali auto-put, auto-mehaničar i slično. Iako mi je ovako nazivanje puteva sumanuto, kritizeri očigledno nisu išli u školu. Ja sam u školi (SFRJ) učio da su dotičnog Obrenovića zvali Miloš Veliki, sećam se da je moja baba govorila da npr. Miloša Velikog seče Nemanjinu, a po Srbiji ima nekoliko ulica koje se zovu Miloša Velikog. Evo i jedne stare razglednice koja potvrđuje naziv Miloša Velikog:

spacer.png

Doduše, na internetu zaista nema baš mnogo strana gde se može naći sintagma Miloš Veliki, ima ih nešto više u genitivu (Miloša Velikog), a to što neko misli da se baš sve može naći na internetu je problem neobrazovanja.

 

Treća stavka je uglavnom netačna, a bolji naziv za evropsko podneblje bi bio motorway.

 

Četvrta stavka mi je skroz nejasna. Konstatacija „Piše se Miloš jer se imena ne prevode” nema veze s mozgom, budući da Miloš nije prevedeno, mada ne znam ni kako bi bilo prevedeno (Dear? Sweetie?). Oblik bez dijakritika (Milos) može da prođe, mada je mnogo bolje pisati Miloš kada postoje uslovi za to. Teško je reći da Miloš the Great ne postoji, a ovo bi se eventualno moglo povezati sa prethodnom rečenicom, koja ni u ovom slučaju nije tačna. Autor svakako nije čuo da na engleskom postoje npr. Ivan the Terrible, Peter the Grat, Philip the Fair (Filip IV Lepi) ili mnogi drugi.

 

Ukratko, grešaka svakako da ima, ali ne baš kao što ukazuje neki pametnjaković sa Facebooka ili Twittera kao i priglup svet koji to šeruje po dotičnim mrežama.

  • Like 2
Link to post
Share on other sites
1 hour ago, DJ_Vasa said:

Konstatacija „Piše se Miloš jer se imena ne prevode” nema veze s mozgom, budući da Miloš nije prevedeno, mada ne znam ni kako bi bilo prevedeno (Dear? Sweetie?). Oblik bez dijakritika (Milos) može da prođe, mada je mnogo bolje pisati Miloš kada postoje uslovi za to. Teško je reći da Miloš the Great ne postoji, a ovo bi se eventualno moglo povezati sa prethodnom rečenicom, koja ni u ovom slučaju nije tačna. Autor svakako nije čuo da na engleskom postoje npr. Ivan the Terrible, Peter the Grat, Philip the Fair (Filip IV Lepi) ili mnogi drugi.

 

Ukratko, grešaka svakako da ima, ali ne baš kao što ukazuje neki pametnjaković sa Facebooka ili Twittera kao i priglup svet koji to šeruje po dotičnim mrežama.

Da li bi bilo ispravnije, u tom slučaju Milosh the Great, a verujem da su mislili na Miloš the Great, a u svakom slučaju ne Milos the Greate ???

Link to post
Share on other sites

 

33 minutes ago, Constantin said:

Da li bi bilo ispravnije, u tom slučaju Milosh the Great, a verujem da su mislili na Miloš the Great, a u svakom slučaju ne Milos the Greate ???

Bilo bi veoma neuobičajeno pisati sa sh. Naime, srpska imena i prezimena se na engleskom prenose dvojako - mogu se koristiti slova sa kvačicama (čćžšđ), ali i 'ošišana'. Način prenošenja zavisi od tipografskh konvencija i mogućnosti, ali i od lenjosti/(ne)pismenosti novinara i urednika, softverskih mogućnosti i slično. Npr. u štampi se mogu videti srpska prezimena koja su napisana identično kao kod nas (Jovanović, Pešić, Čukić itd.), ali i u 'ošišanoj' varijanti (Jovanovic, Pesic, Cukic). Isto važi i za internet portale, televiziju i slično. Postoje izuzeci kao što su kreditne kartice ili avionske karte, gde se imena navode bez dijakritičkih znakova bez obzira na jezik, pa će na njima pisati Jovanovic, Gunther (umesto Günther) i slično. Ukratko, Milos može da prođe, mada deluje kao da ga je pisao diletant koji je naučen pismenosti kucajući SMS poruke.

 

Kod označavanja putokaza postoje stroge konvencije, ali pošto to često rade idioti, ovakve greške se dešavaju. Naša konvencija je da se koriste latinična slova iz srpske latinice, pa zato na putokazima piše Ниш/Niš, Шабац/Šabac, Чачак/Čačak i slično.

 

Evo primera kako idiot ume da napravi putokaz:

2015900955_ScreenShot2019-08-25at21_55_32.png.99f7e987fa3b97221a30cdc2c40876e6.png

Ovo se nalazi na auto-putu u Beogradu, isključenje za Bežanijsku kosu, opština Novi Beograd.

 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

U ijekavskom govoru, reči, bar neke, koje se izgovaraju sa karakterističnim ije umesto e u ekavskom, u složenicama nemaju to ije. Recimo, kaže se prije i vrijeme, a složenica te dve reči glasi prijevremeno. Postoji, verovatno, neko objašnjenje, pravilo?

 

Link to post
Share on other sites
10 minutes ago, Div said:

U ijekavskom govoru, reči, bar neke, koje se izgovaraju sa karakterističnim ije umesto e u ekavskom, u složenicama nemaju to ije. Recimo, kaže se prije i vrijeme, a složenica te dve reči glasi prijevremeno. Postoji, verovatno, neko objašnjenje, pravilo?

 

Pravilo je malo nezgodno, ali evo koliko mogu da kažem po sećanju. Kod reči koje imaju suglasnik+r (vrijeme, griješiti) -ije postaje -e ako se akcenat promeni iz dugog u kratki. Kada izgovorimo vrijeme ili griješiti, glas e je dug, ali u vremena (genitiv jednine) ili greška e je kratko pa ij nestaje.

 

Ovo pišem po sećanju, a ako neko zna da preciznije objasni bilo bi korisno.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 1 year later...

Када хоћемо да кажемо да нам није до померања са места на којем се налазимо, како би било правилније изразити се, "нећу нигде да идем" или "нећу игде да идем"?

Први облик, и његове варијације, масовно је коришћен. Ризикујем да испаднем глуп, али морам да питам да ли сам ја једини коме то звучи као дупла негација?

Други облик ми пак звучи неприродно.

Link to post
Share on other sites

Ono jeste dupla negacija, ali kad nešto bude opšteprihvaćeno tako i ostaje. Možda je malo pravilnije, opet ostaje negacija negacije, neću nikud.

Slično je i sa iskazom: Nemam ništa.

Nemam ništa znači isto što i Imam ništa.

 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Хвала Џајанте.
Ајд' кад си ту, кажи ми молим те како се врши коњугација глагола по роду након набрајања именица разиличитог рода. Исто питање и за придеве.

Пример: Несносан/несносни/несносна метеж и бука...

Ја бих употребио први облик ("несносан"), али питам се постоји ли правило, или је генерална препорука да се избегавају такве конструкције? Ако постоји правило, шта каже?

Link to post
Share on other sites
3 hours ago, RatzenStadt said:

Хвала Џајанте.
Ајд' кад си ту, кажи ми молим те како се врши коњугација глагола по роду након набрајања именица разиличитог рода. Исто питање и за придеве.

Пример: Несносан/несносни/несносна метеж и бука...

Ја бих употребио први облик ("несносан"), али питам се постоји ли правило, или је генерална препорука да се избегавају такве конструкције? Ако постоји правило, шта каже?

 

Nisam sigurna ali:

 

nesnosan/nesnosna/nesnosno - jednina

nesnoni/nesnosni/nesnosni - mnozina

 

Ako imas dve imenice "metez" i "buka" onda bi valjda trebalo da bude u mnozini, "nesnosni metez i buka" 

 

Ispravite me ako nisam u pravu. 

  • Like 2
Link to post
Share on other sites
On 8/9/2021 at 6:01 PM, RatzenStadt said:

Када хоћемо да кажемо да нам није до померања са места на којем се налазимо, како би било правилније изразити се, "нећу нигде да идем" или "нећу игде да идем"?

Први облик, и његове варијације, масовно је коришћен. Ризикујем да испаднем глуп, али морам да питам да ли сам ја једини коме то звучи као дупла негација?

Други облик ми пак звучи неприродно.

 

Duple negacije su jedna od specificnosti slovenskih jezika. 

Tvoja dilema je vise stilske prirode. 

 

Ja bih rekla, necu nikud [kretanje] da idem i necu nigde [mirovanje] da budem/cekam/whatever.

Ljudi takodje cesto ne prave razliku izmedju "biti kod kuce" [mirovanje] i "ici kuci" [kretanje]. Mnogi kazu "kuci sam".

 

On 8/9/2021 at 6:11 PM, Div said:

Ono jeste dupla negacija, ali kad nešto bude opšteprihvaćeno tako i ostaje. Možda je malo pravilnije, opet ostaje negacija negacije, neću nikud.

Slično je i sa iskazom: Nemam ništa.

Nemam ništa znači isto što i Imam ništa.

 

 

  • Like 2
Link to post
Share on other sites
On 8/10/2021 at 4:00 AM, Baby said:

 

Nisam sigurna ali:

 

nesnosan/nesnosna/nesnosno - jednina

nesnoni/nesnosni/nesnosni - mnozina

 

Ako imas dve imenice "metez" i "buka" onda bi valjda trebalo da bude u mnozini, "nesnosni metez i buka" 

 

Ispravite me ako nisam u pravu. 


Ок, превидео сам могућу забуну у мом примеру, јер ми је једна именица у једнини, а друга у множини.
Ево бољег примера, да буде јасније...

Плавокоси дечак и девојчица иду у школу...

Дакле, и дечак и девојчица су плавокоси, па се питам како извршити полну флексију тог придева у наведеном примеру. Да ли редослед именица које су набројане после придева одређује то? Шта би било правилно да сам навео "девојчицу" пре "дечака"? Уствари, да ли је мој пример граматички исправан под условима које сам описао (обоје су плавокоси)?

Link to post
Share on other sites
1 hour ago, RatzenStadt said:


Ок, превидео сам могућу забуну у мом примеру, јер ми је једна именица у једнини, а друга у множини.
Ево бољег примера, да буде јасније...

Плавокоси дечак и девојчица иду у школу...

Дакле, и дечак и девојчица су плавокоси, па се питам како извршити полну флексију тог придева у наведеном примеру. Да ли редослед именица које су набројане после придева одређује то? Шта би било правилно да сам навео "девојчицу" пре "дечака"? Уствари, да ли је мој пример граматички исправан под условима које сам описао (обоје су плавокоси)?

 

Baš sam zaboravio gramatiku, barem teoriju, nadam se da još uvek pišem i govorim ispravno. 

Koliko se sećam, u ovim primerima ne pravi zabunu množina i jednina nego određeni i neodređeni vid prideva. Dakle, možeš reći:
plavokosi dečak,
plavokosi dečak i devojčica, 

Plavokosi, dečak i devijčica

plavokosi, devojčica i dečak

plavokosa devojčica i dečak

 

Plavokosi je određeni vid prideva plavokos, ali, i množina prideva plavokos.

 

:lol_2: Ako nisam pomogao, bar sam uneo dodatne nedoumice, nisam uzalud pisao. :lol_2:

Link to post
Share on other sites
7 hours ago, RatzenStadt said:


Ок, превидео сам могућу забуну у мом примеру, јер ми је једна именица у једнини, а друга у множини.
Ево бољег примера, да буде јасније...

Плавокоси дечак и девојчица иду у школу...

Дакле, и дечак и девојчица су плавокоси, па се питам како извршити полну флексију тог придева у наведеном примеру. Да ли редослед именица које су набројане после придева одређује то? Шта би било правилно да сам навео "девојчицу" пре "дечака"? Уствари, да ли је мој пример граматички исправан под условима које сам описао (обоје су плавокоси)?

 

Ako stavis u zenskom rodu i u jednini "plavokosa devojcica i decak" ja bih mislila da je samo devojcica plavokosa. Isto bi bilo da stavis "plavokos decak i devojcica" kako ti je Div objasnio. Jer si u prvom primeru koristio mnozinu prideva, a u drugom jedninu. 

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...