Језичке појаве које вас нервирају

[Constantin]

Sinoć na RTS-u :

 - U Beranama...Grad Berane, a ne više njih, bar ja tako razumem, a često natrčim i na termin u Užicama...retko vidim, ali nije da ne može da se nađe u Banjoj Luci... 

 

Ima li još ovakvih "kumova" gradova i mesta na našim prostorima ?

[Div]

7 minutes ago, Constantin said:

Sinoć na RTS-u :

 - U Beranama...Grad Berane, a ne više njih, bar ja tako razumem, a često natrčim i na termin u Užicama...retko vidim, ali nije da ne može da se nađe u Banjoj Luci... 

 

Ima li još ovakvih "kumova" gradova i mesta na našim prostorima ?

 

Jes' iz mojih prostora, ali je dobilo na značaju predhodnih godina. I dalje se, tu i tamo, pominje rušenje u Sava Maloj.

Mislim da sam na predhodnom Forumu pitao, a šte ne u Savoj Mali ili Savoj Maloj.
Reč je o Savskoj Mahali, vemenom skraćeno u Sava Mala, pa treba reći u Sava Mali.

 

[Constantin]

U Lučanima, umesto u Lučanu. 😁

[Plavi Golub]

1 hour ago, Constantin said:

Sinoć na RTS-u :

 - U Beranama...Grad Berane, a ne više njih, bar ja tako razumem, a često natrčim i na termin u Užicama...retko vidim, ali nije da ne može da se nađe u Banjoj Luci... 

 

Ima li još ovakvih "kumova" gradova i mesta na našim prostorima ?

 

Ja kazem u Uzicu, u Banja Luci.

 

Evo sta je ispravno:

 

https://kakosepise.com/rec/uzicu-ili-

uzicama/

 

https://www.pismenica.rs/kako-se-kaze/beranima-ili-beranama/
 

Berane su ženski rod množine (te Berane, a ne to Berane). Treba u Beranama.

 

Edited January 11, 2020 by Plavi Golub

[Plavi Golub]

7 minutes ago, Constantin said:

U Lučanima, umesto u Lučanu. 😁

Izgleda da je to muski rod mnozina. Ti Lucani, u Lucanima. 

[Constantin]

4 minutes ago, Plavi Golub said:

Izgleda da je to muski rod mnozina. Ti Lucani, u Lucanima. 

Meni je logičnije to Berane...srednji rod....ali 'ajde kad kažeš.

[Plavi Golub]

19 minutes ago, Constantin said:

Meni je logičnije to Berane...srednji rod....ali 'ajde kad kažeš.

https://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3675.0

 

Evo diskusije sa foruma o jeziku. Izgleda da je normativom u pravopisi tako reseno, mada se u govoru srecu tri varijante. Ja znam za ovu u Beranama.

 

Videces u jednom postu:

 

Ако постоји номинатив на -и, онда је множина мушког рода сигурно, а ако је на -е може, теоријски, и једнина средњег рода и множина мушког, ако Правопис не налаже другачије (али то, опет, није питање правописа, већ морфологије!), а он за Беранеипак налаже женски род множине.

 

 

Edited January 11, 2020 by Plavi Golub

[Klotzen]

Mene nervira kako ljudi reaguju kada recimo za slepog coveka u recenici kazete da je slepac. Ljudi to dozivljavaju kao neku strasnu uvredu i jos me opominju kako sam bezosecajan. Umesto da se zamisle kakvi smo mi ljudi kada koristimo tu rec za vredanje drugih.

[Sen]

9 hours ago, Div said:

U sva tri primera, iako koren reči ima jedno značenje, vreme i kontekst su tim rečima dali novo značenje.

Slažem se. Da l' bi bilo lepše da su "u startu" neke druge prihvaćene... verovatno da, al' jbg sad, šta je tu je.
Možda nema potrebe al' ja - kada već znam da neke reči vuku "nesrećne" korene - gledam da upotrebim onu "primereniju" varijantu (ako postoji).

 

Inače, uspeo sam da se setim reči koja me (ne znam zašto) nervira: akcident

Izgleda da se u zadnje vreme sve više koristi.
Isto važi i za "stupidan"...

[zoran59]

1 hour ago, Senn said:

........

Inače, uspeo sam da se setim reči koja me (ne znam zašto) nervira: akcident

Izgleda da se u zadnje vreme sve više koristi.
Isto važi i za "stupidan"...

 

Mozda si mator? Ja jesam...

Jezik je ziva stvar i menja se. Nas jezik iz detinjstva je prepun turcizama (komsija, avlija) i germanizama (sraf, anlaser).

 

Danas, uz internet i globalizam, dolaze anglicizmi.

To je OK, nece niko oboleti zbog toga.

Kad sam dosao u USA, u struci za mnoge stvari nisam znao ni kako se zovu ni cemu sluze jer takve tehnologije u Yu nije bilo. Naucio sam, raspravljao sa kolegama u domaji koji su vec ionako pratili medjunarodnu strucnu literaturu, i sve nam je normalnije koristiti ili direktne engleske izraze ili anglicizme, prilagodjene.

 

Mali (tj. malih plemena) jezici izumiru, to je normalno. I sama plemena.  To je prirodno, nema tragike.

Zelim potomstvu (za koje sam ocigledno emocionalno vezan) srecu onako kako to samo potomstvo definise, a ne da "govore nasim tradicionalnim jezikom".

 

 

[Vjekoslav]

17 minutes ago, zoran59 said:

Danas, uz internet i globalizam, dolaze anglicizmi.

To je OK, nece niko oboleti zbog toga.

Kad sam dosao u USA, u struci za mnoge stvari nisam znao ni kako se zovu ni cemu sluze jer takve tehnologije u Yu nije bilo. Naucio sam, raspravljao sa kolegama u domaji koji su vec ionako pratili medjunarodnu strucnu literaturu, i sve nam je normalnije koristiti ili direktne engleske izraze ili anglicizme, prilagodjene.

 

to je jasno. sto rece genijalni Buden: "u Hrvatskoj se ne kaze smartfon nego pametni telefon. u Njemackoj kada biste rekli kluges telefon svi bi vam se smijali. na njemackoj wikipediji pise smartphone. vi preuzmete tu rijec, nema nikakvog razloga da ju prevodite. pravite budalu od sebe, jer se veza izmedju pameti i tog uredjaja nije dogodila u vasem jeziku. koga glumite?"

 

ali npr. 

 

https://event-klub.com

 

evo recimo koliko si se puta ti Zorane prosle godine eventirao? ili ako hocemo na srpskom, eventovao? u mom smartfon planeru postoje rubrike "eventualni eventi", "akcidentalni eventi" () i "evidentni eventi" (tu sam upisao "evidentno je da su me akcidentalno eventirali"). da parafraziram Cesarica, jos bi nam mogla eventirati se ljubav? eventovati velim, ali ja ne znam, da li da je zelim, ili ne zelim.

 

wtf? 

[zoran59]

On 1/11/2020 at 8:45 PM, Vjekoslav said:

...............

wtf? 

 

Vjekoslave, lupio sam ti "smijuci se " smajli (smiley?)

No, posto su forumski nesporazumi cesti, da objasnim: ne smijem se tebi nego si me nasmijao duhovitom parafrazom Cesarica. Da sam mogao lupiti dva smajlica, dao bih ti i smijeh i plus.

 

Mozda je i ovo "jezicna pojava" - u smislu da pisani jezik nije uvijek jasan kao direktan razgovor, kad se vide i geste i izraz lica...

Edited January 14, 2020 by zoran59

[Cyber]

On 8/29/2019 at 5:43 PM, Plavi Golub said:

 Koji pojam uopste na srpskom zamenjuje  down-to-earth?

 

Sad pogledah krstarica to prevodi sa racionalan. Ista rec se prevodi kao i kao trezven. 

 

On 8/29/2019 at 7:28 PM, Plavi Golub said:

Ovo ima kod Engleza, Nemaca i Skandinavaca jer se takvo ponasanje smatra pozeljnim. U nasim okolnostima to nije "pozitivno". Na takvu osobu gleda se kao na slabu iako je za nesto mogu postovati, ali ne ona vrsta postovanja koje sleduje lideru. Razmetljiv nam je mentalitet i fali mu to down-to-earth u realnosti, tako da nije ni cudno sto ne postoji jedinstven pojam da ga opise, pa upotrebljavaju pogresan sa potpuno pogresnim znacenjem.

 

 

Malo belated, ne zameri.

 

Rekla bih da kod nas to moze da se izrazi opisno kroz frazu, stajati sa obe noge na zemlji / stajati cvrsto na zemlji. To bi trebalo da ima pozitivnu konotaciju.

 

Taj izraz je pandan nemackom idiomu auf der Erde / auf dem Boden bleiben (ostati na zemlji/tlu), engleskom down-to-earth i skandinavskim slozenicama  jordnära / jordnær / nærjord (blizu zemlje). Svi ovi izrazi opisuju nekog ko je uravnotezen, trezven, realan, jednostavan, pragmatican, neprenteciozan i niz sinonima u tom stilu. Ovo su obicno pozitivno percipirane karakterne osobine, zar ne?

 

Spoiler

Mali kuriozitet a u vezi sa negativnom konotacijom nekih reci:

 

U nemackom postoji i drugi nacin da se izrazi cvrsto stajanje na zemlji – bodenständig i/li Bodenständigkeit - ali je znacenje vremenom malo mutiralo u neki pejorativni kontekst. To je ne retko sinonim za endemsku malogradjansku ucaurenost/zatvorenost/staticnost umesto za dinamiku i kretanje napred za koje je stajanje sa obe noge na zemlji preduslov. Mnogi ovu rec asociraju sa nekom vrstom inhibicije, nedostatkom slobode a ne sa preduslovom slobode sto stajanje na zemlji obema nogama jeste. Ili jednostavno oznacava ljude koji se rode i ceo zivot provedu na istom mestu. Boden (tlo, zemlja) malo asocira na ono Blut und Boden (Blood and Soil) i, u arhaicnom znacenju, nacionalno romatizovanje pa to mozda objasnjava negativnu konotaciju reci.

 

Cak i Duden prvenstveno pominje geografsku staticnost (ostanak na zemlji u smislu rodne grude) pa tek onda znacenje u smislu karakterne osobine: nekomplikovan, prirodan, nepatvoren, uslovno receno normalan. U ranijim izdanjima (recimo, 80-tih u BRD-izdanju) je bilo obrnuto. Neki autori su se svojevremeno angazovali oko rehabilitovanja ove reci. Duh vremena koji gusi i izvrce rec opisao je jos Heidegger.

 

Generalno, u pravu si za mentalitet i njegovu (ne)nijansiranost koja utice i na prakticnu manifestaciju jezika. 

[Cyber]

On 1/11/2020 at 2:18 PM, Klotzen said:

Mene nervira kako ljudi reaguju kada recimo za slepog coveka u recenici kazete da je slepac. Ljudi to dozivljavaju kao neku strasnu uvredu i jos me opominju kako sam bezosecajan. Umesto da se zamisle kakvi smo mi ljudi kada koristimo tu rec za vredanje drugih.

 

To ti je skolski primer kako ljudi uzimaju jezik zdravo za gotovo, bez promisljanja a prepuni predrasuda. A onda komunikativni apsurd koji pominjes – okomi se tudja nepromisljenost / neznanje na tebe pa ti ispadnes grbav. Najnemarniji govornici svakog jezika su upravo njegovi maternji govornici. Bice da je to zato sto svakom ko se rodi sleduje kakav-takav maternji jezik, koji mnogi koriste po automatizmu. Zbrka u mislima. zbrka u jeziku. Svasta se moze cuti.

 

Kad slusam nekoga ko obilato koristi postapalice i/li razvodnjava ja najcesce izgubim koncentraciju i mozak mi se iskljuci. Takodje, repetitivno produkovanje floskula, neutemeljenost i preterivanje znaju da mi prekinu dotok kiseonika. Jeftine posalice i prostakluci su transfer blama. Ove jezicke pojave su vrlo recite na nacin na koji se sociolingvistika bavi jezikom.

[Div]

 

Često vidim po medijima da se pridev brzinski koristi pogrešno, sa značenjem (ili u značenju?) brzo.

Vitaminska bomba u čaši: Brzinski podiže energiju i "vraća u život"

 

Ukucah u Google reč brzinski, hiljade odrednica, uglavnom primera pogrešne upotrebe, vrlo često u receptima. Tako, pominje se brzinski kolač, ali i manje iritantno ali opet neispravno, brzi kolač. Brzo pripremljen kolač nije i sam brz, može biti ako ga bacimo, leti brzo.
Slično i sa čestim naslovima u stilu: Glumica (lepotica, starleta,...) pokazala gole slike na Instagramu. 

 

Edited January 15, 2020 by Div

[Amigo]

6 hours ago, Div said:

 

Često vidim po medijima da se pridev brzinski koristi pogrešno, sa značenjem (ili u značenju?) brzo.

Vitaminska bomba u čaši: Brzinski podiže energiju i "vraća u život"

 

Ukucah u Google reč brzinski, hiljade odrednica, uglavnom primera pogrešne upotrebe, vrlo često u receptima. Tako, pominje se brzinski kolač, ali i manje iritantno ali opet neispravno, brzi kolač. Brzo pripremljen kolač nije i sam brz, može biti ako ga bacimo, leti brzo.
Slično i sa čestim naslovima u stilu: Glumica (lepotica, starleta,...) pokazala gole slike na Instagramu. 

 

 

Da li to odgovara engleskoj rijeci quickie 

[Grunf]

On 1/11/2020 at 11:00 AM, Constantin said:

Sinoć na RTS-u :

 - U Beranama...Grad Berane, a ne više njih, bar ja tako razumem, a često natrčim i na termin u Užicama...retko vidim, ali nije da ne može da se nađe u Banjoj Luci... 

 

Ima li još ovakvih "kumova" gradova i mesta na našim prostorima ?

Име града се појављује у два једнако призната књижевна облика: као Бȃњā Лу́ка (вишечлани назив) и Бањалу́ка(сложеница), који се различито акцентују и деклинирају, а што утиче и на облик ријечи које се од њих изводе. Уколико се ради о вишечланом називу, деклинирају се обје ријечи, на сљедећи начин:

Падеж	Облик
Номинатив	Бања Лука
Генитив	Бање Луке
Датив	Бањој Луци
Акузатив	Бању Луку
Вокатив	Бања Луко
Инструментал	Бањом Луком
Локатив	Бањој Луци

Присвојни придјев од овог облика гласи бањолучки.

Међутим, наведени облик се користи претежно у званичној употреби, док је у свакодневној комуникацији много чешћа сљедећа употреба:

Падеж	Облик
Номинатив	Бањалука
Генитив	Бањалуке
Датив	Бањалуци
Акузатив	Бањалуку
Вокатив	Бањалуко
Инструментал	Бањалуком
Локатив	Бањалуци

Присвојни придјев у овом случају гласи бањалучки.

[Constantin]

7 hours ago, Grunf said:

Име града се појављује у два једнако призната књижевна облика: као Бȃњā Лу́ка (вишечлани назив) и Бањалу́ка(сложеница), који се различито акцентују и деклинирају, а што утиче и на облик ријечи које се од њих изводе. Уколико се ради о вишечланом називу, деклинирају се обје ријечи, на сљедећи начин:

Падеж	Облик
Номинатив	Бања Лука
Генитив	Бање Луке
Датив	Бањој Луци
Акузатив	Бању Луку
Вокатив	Бања Луко
Инструментал	Бањом Луком
Локатив	Бањој Луци

Присвојни придјев од овог облика гласи бањолучки.

Међутим, наведени облик се користи претежно у званичној употреби, док је у свакодневној комуникацији много чешћа сљедећа употреба:

Падеж	Облик
Номинатив	Бањалука
Генитив	Бањалуке
Датив	Бањалуци
Акузатив	Бањалуку
Вокатив	Бањалуко
Инструментал	Бањалуком
Локатив	Бањалуци

 

 

Moja dilema je bila da li se ime grada sastoji iz jedne ili dve reči, a samim tim i iznesena dilema. Pročitah da u drugoj polovini dvadesetog veka, ustalio se (i norma ga je prihvatila) i jednočlani naziv – Banjaluka, pa ćemo reći da je ista ona osoba iz Banjaluke (spojeno može), da idemo u Banjaluku, da u Banjaluci žive divni ljudi… Banjalučani i Banjalučanke. 

 

[Vjekoslav]

 

3 hours ago, Angelia said:

Argument "neko to misli" jednostavno ne pije vodu.

 

2 hours ago, Baby said:

Pa vidi, pilo ne pilo vodu utice na glasanje.

 

drži / ne drži vodu 1. dosl. za posudu koja je čitava i ne propušta ili je rasušena, probušena i sl. i propušta vodu i tekućinu 2. razg. valja / ne valja, funkcionira / ne funkcionira (ob. za razna pravila, odluke, propise i sl. koji se potvrđuju ili provode s mnogo nedostataka, posebnih slučajeva ili primjera koji ih pobijaju);
drži vodu dok majstori odu nesolidno obavljen posao, ono što je učinjeno neće dugo trajati ni služiti svrsi, privremeno rješenje za nuždu;

 

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19vXBZ%2F

 

[mrd]

 
 
drži / ne drži vodu 1. dosl. za posudu koja je čitava i ne propušta ili je rasušena, probušena i sl. i propušta vodu i tekućinu 2. razg. valja / ne valja, funkcionira / ne funkcionira (ob. za razna pravila, odluke, propise i sl. koji se potvrđuju ili provode s mnogo nedostataka, posebnih slučajeva ili primjera koji ih pobijaju);
drži vodu dok majstori odu nesolidno obavljen posao, ono što je učinjeno neće dugo trajati ni služiti svrsi, privremeno rješenje za nuždu;
 
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19vXBZ%2F
 

Dobar. Ja sam isto zaboravio. :)

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Angelia]

17 minutes ago, Vjekoslav said:

 

 

 

drži / ne drži vodu 1. dosl. za posudu koja je čitava i ne propušta ili je rasušena, probušena i sl. i propušta vodu i tekućinu 2. razg. valja / ne valja, funkcionira / ne funkcionira (ob. za razna pravila, odluke, propise i sl. koji se potvrđuju ili provode s mnogo nedostataka, posebnih slučajeva ili primjera koji ih pobijaju);
drži vodu dok majstori odu nesolidno obavljen posao, ono što je učinjeno neće dugo trajati ni služiti svrsi, privremeno rješenje za nuždu;

 

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=f19vXBZ%2F

 

Ne pije vodu

Kaže se kada nešto ne ide,ne radi,ne funkcioniše.

 

U pravu si da potice od izraza "ne drzi vodu", ali je "ne pije vodu" poprilicno rasireno.

[Vjekoslav]

12 hours ago, Angelia said:

Ne pije vodu

Kaže se kada nešto ne ide,ne radi,ne funkcioniše.

U pravu si da potice od izraza "ne drzi vodu", ali je "ne pije vodu" poprilicno rasireno.

 

pa u tome i jeste problem. i "dobro vece" (umjesto "dobra vecer") i "hvala lijepo" (umjesto "hvala lijepa") su prilicno rasireni, ali to ne znaci da ih treba dalje siriti. "rasireni argument" ne drzi vodu.

 

...

 

https://idioms.thefreedictionary.com/doesn't+hold+water

https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/hold-water

 

hajd sad zamislimo ovakve recenice

• If a reason, argument, or explanation holds drinks water, it is true 
• Her alibi just didn't hold drink water.

zvuci besmisleno na engleskom, zvuci besmisleno i na srpskom.

[Kronostime]

7 minutes ago, Vjekoslav said:

 

pa u tome i jeste problem. i "dobro vece" (umjesto "dobra vecer") i "hvala lijepo" (umjesto "hvala lijepa") su prilicno rasireni, ali to ne znaci da ih treba dalje siriti. "rasireni argument" ne drzi vodu.

 

...

 

https://idioms.thefreedictionary.com/doesn't+hold+water

https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/hold-water

 

hajd sad zamislimo ovakve recenice

• If a reason, argument, or explanation holds drinks water, it is true 
• Her alibi just didn't hold drink water.

zvuci besmisleno na engleskom, zvuci besmisleno i na srpskom.

 

[Angelia]

5 minutes ago, Vjekoslav said:

 

pa u tome i jeste problem. i "dobro vece" (umjesto "dobra vecer") i "hvala lijepo" (umjesto "hvala lijepa") su prilicno rasireni, ali to ne znaci da ih treba dalje siriti. "rasireni argument" ne drzi vodu.

 

...

 

https://idioms.thefreedictionary.com/doesn't+hold+water

https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/hold-water

 

hajd sad zamislimo ovakve recenice

• If a reason, argument, or explanation holds drinks water, it is true 
• Her alibi just didn't hold drink water.

zvuci besmisleno na engleskom, zvuci besmisleno i na srpskom.

Cekaj, ti bi da govorim dobra vecer? Pa tako se u mom kraju govori, dobro vece. Taman da kazem dobra vecer svi bi mislili da sam odlepila.

 

[Vjekoslav]

a odakle tebi ideja da u mom kraju ne misle da sam ja odljepio? ja cu medjutim i dalje pozdravljati sa "dobra vecer", i vrlo se ugodno osjecati u toj poziciji. uzviseno, cak.