Zivot i standard u SFRJ

[vilhelmina]

Kad pogledam kako se tema razvija, verovatno je bilo bolje nazvati "kvalitet zivota u SFRJ" ili tako nekako, jer ocigledno ne pisemo samo o onom delu zivotnog standarda koji se meri materijalnim pokazateljima. Kako god, naletela sam na tekst koji me potpuno oborio s nogu. Neverovatno dobar prikaz groteskne promene koja se desila u gradu mog detinjstva i mladosti, iz pera coveka s kojim imam zadovoljstvo da delim vreme i mesto odrastanja, ukljucujuci i osnovnu skolu. Tekst je dugacak, pa ovde samo deo koji se mene licno najvise dojmio, a za ceo tekst link:

 

Quote

Odrastao sam u prizemlju kuće podno tvrđave na Gripama, nadomak samom povijesnom središtu Splita. Do tamo – do Pazara i Palače – s Gripa su se spuštale tri ulice: Rokova, Partizanska i u sredini moja, Prilaz VIII. korpusa, danas Glagoljaška. Bila je to mirna četvrt, sa starom bačvarijom, kemijskom čistionicom, pekarom, mesnicom, vinarijom, frizerom, malom radnjom za izradu ključeva, jednom automehaničarskom radionicom, kvartovskim dućanom mješovite robe koji su naši stari po predratnom vlasniku zvali ‘Ferić’ i čoporima bučne, polugole i tamnopute djece.

Na mjestu stare bačvarije danas je Evanđeoska crkva Radosne vijesti, koja tu gradi veliki betonski kompleks s tridesetak apartmana, a veliku apartmansku zgradu pored nje gradi i američka tvrtka Cross Holding LLC iz Ohija. Na mjestu kemijske čistionice danas su Apartments Miraflores, pekara je turistička agencija Emanuel, a frizerska radnja je postala Apartman studio Vanilla. Vinarija je danas ArtStudio suvenirnica, a u turističke apartmane pretvoreni su čak i automehaničarska radionica, mala kvartovska mesnica i Ferićev dućan. Samo je butiga starog meštra za izradu ključeva zaključana i prazna, premala za apartman.

Djece više nema, nema više ljudi. Sve kuće, u sve tri ulice koje se s Gripa spuštaju prema Pazaru i Palači, danas su označene firmama hostela ili plavim tablama s natpisom ‘Apartman’. U cijeloj Partizanskoj ulici danas živi valjda još samo Jurica Pavičić. Nešto niže, nekoć glasovita pučka Radunica potpuno je ispražnjena od stanara: čista, uredna, uzorno uređena i potpuno pusta. Studio, apartman, soba, hostel. I groteskni Dani Radunice, kada se jedan dan u godini domoroci na privremenom životu u prigradskim favelama vrate u svoju slavnu ulicu, pa za korejske i australske turiste peku srdele i igraju turnire u briškuli. Naša stara osnovna škola – nekad Bruno Ivanović, danas Lučac – nekoć jedna od najvećih u državi, što je onomad radila u tri smjene, ove će jeseni upisati manje od dva razreda prvašića. Ne u Ličkoj Dubravi ili Kninu, ne u predgrađu Vinkovaca, nego u centru drugog najvećeg grada u državi.

Sve odatle, s Gripa i Lučca sedamdesetih, geografija Splita – geografija odrastanja moje generacije – postala je nešto poput izmaštane mape iz kakve Tolkienove fantazije.

...............................................................

Na koncu, kao simboličko, obredno samoponištavanje grada splitski je gradonačelnik nakon susreta s premijerom prije koji tjedan izjavio kako ‘nema smisla da gradske službe zauzimaju prvi red do mora’, najavivši kako će i golemi kubus nekadašnje Banovine na Zapadnoj obali, danas zgrada Gradskog vijeća, postati – ekskluzivni hotel.

Gradonačelnikovu rečenicu valjat će upisati kao epitaf Splitu. ‘Nema smisla da gradske službe zauzimaju prvi red do mora.’ Nema, eto, nikakvog smisla da službe koje služe građanima zauzimaju atraktivne i skupe gradske lokacije. Nema smisla da išta za urođenike zauzima te lokacije. Ni gradska uprava, ni pošte, ni fakulteti, ni knjižare, ni kina, ni trgovine cipelama, ni radnje za izradu ključeva. Ni stanovi za življenje ljudi.

‘Nema smisla’, pisat će na deset svjetskih jezika na nadgrobnoj ploči antičkog Splita, veličanstvenog mediteranskog grada koji su vlast, struka i građani cijeloga ispraznili, iznajmili i amputirali od urbanog života, kako bi turisti neometano uživali u autentičnom mediteranskom urbanom životu.

Grada bez ikakvog urbanog, socijalnog, kulturnog i svakog drugog pojedinačnog smisla.

BORIS DEŽULOVIĆ: Split - Kronika jedne propasti

 

 

Edited December 20, 2019 by vilhelmina

[demag]

3 hours ago, vilhelmina said:

Kad pogledam kako se tema razvija, verovatno je bilo bolje nazvati "kvalitet zivota u SFRJ" ili tako nekako, jer ocigledno ne pisemo samo o onom delu zivotnog standarda koji se meri materijalnim pokazateljima. Kako god, naletela sam na tekst koji me potpuno oborio s nogu. Neverovatno dobar prikaz groteskne promene koja se desila u gradu mog detinjstva i mladosti, iz pera coveka s kojim imam zadovoljstvo da delim vreme i mesto odrastanja, ukljucujuci i osnovnu skolu. Tekst je dugacak, pa ovde samo deo koji se mene licno najvise dojmio, a za ceo tekst link:

 

 

 

 

U biti da prevedemo članak na starodalmatinski:

Turisti/investitori, šaljite novce i ostanite doma

 

Edited December 20, 2019 by demag

[Down With The Sickness]

2 hours ago, demag said:

 

U biti da prevedemo članak na starodalmatinski:

Turisti/investitori, šaljite novce i ostanite doma

 

 

 

 

Citam ovu depresivnu ispoved iz Velog Mista, ali ne htedoh nista da napisem, pomislih, mozda sam jedino ja nenormalan. Drago mi da nisam. 

 

 

 

[Milenko Puzigaca]

https://www.xxzmagazin.com/kako-je-propao-hrvatski-patrijarhat

 

Među brojnim kulturalnim stereotipovima koji kolaju Hrvatskom, jedan od najžilavijih je onaj o patrijarhalnim Dalmatincima. Taj stereotip toliko je ukorijenjen i razglašen da ga je gotovo suvišno reproducirati.

 

Taj stereotip govori o pravom južnjačkom alfa-mužjaku s brkovima i lančićem oko vrata. Taj i takav Dalmatinac zapravo je look-a-like Miše Kovača koji po sav dan s muškim društvom igra karte i picigin, a kod kuće ga čeka krotka i kućevna ženica. Cijeli njegov život poprište je neprestane zabave i vječne produljene adolescencije, njega vuku horizonti, plovidba i Hajdukova gostovanja, on je Corto Maltese, mornar, gusar i partizan, skitnica koji više voli vjetar nego mirnu luku. No, zato je tu njegova trpeljiva Penelopa koja brine o tri kantuna kuće dok je Odisej u Biskajskom zaljevu, ili na Hajdukovu gostovanju, ili na kavi u Žbirca na Bačvicama.

 

...

 

Kako zatopli u lipnju, moji dojučerašnji susjedi - bivši škverani, bivši radnici Jugoplastike, Bobisa ili cementare - napuštaju kvadrate u centru i kreću poput jegulja ili lososa na svakogodišnji egzodus na selo ili u vikendice. Dok ih nema, svoje kvadrate puštaju u optjecaj na tržište city break turizma. Tako izgleda „rentna ekonomija“ u mom portunu. Jedna je generacija dobila kvadrate od komunista, ili ih kupila gastarbajterskim novcem. Druga sad živi tako što koristi - reklo bi se stručno - “rentnu poziciju” za zaradu od turizma. No, kao što nikad nema zarade bez rada, bez rada nije ni ova.

 

I to je trenutak kad nam se razotkriva naličje dalmatinskog patrijarhata godine Gospodnje 2019. To naličje razotkriva se u mojoj ulici svake - recimo - ljetne subote. Jer, te i takve subote vidjet ćete prvog od mojih susjeda kako mete lišće oleandra s prilaza apartmanu. Vidjet ćete drugog - pravog Dalmatinca s lančićem oko vrata - kako s gumenim rukavicama riba pod apartmana. Vidjet ćete trećeg kako brižljivo fregaje mrlje u apartmanskoj kuhinji u kojoj je, eto nevolje, baš sinoć Finkinjama prekipjelo mlijeko. Vidjet ćete četvrtog kako pažljivo pegla nabore na svježoj posteljini. Ili ispire musavo posuđe koje su sinoć ostavile Francuskinje. Pravi homo dalmaticusi - svi s majama na špaline, rećinama i lančićima - orno skrbe za tri kantuna apartmana, brižljivo opslužujući svoju rentnu poziciju. Tako je - u trijumfu turizma i u miomirisu Sanitara za WC - zauvijek umro dalmatinski patrijarhat.

 

...

 

Taj svijet više ne postoji. Hrvatski mužjaci, pa ni dalmatinski, više ne buše planine, na plave doline i ne grade industrijske monstrume. Umjesto toga, oni (ili njihova djeca) danas voze Uber, vode gastronomy tours, poslužuju lignje iz friteze, metu oleandrovo lišće i čiste kuhinju nakon neopreznih Finkinja. Je li njihova muškost ugrožena? Ako jest, to nisu napravili ni zli rodni ideolozi, ni istanbulske konvencije, ni liberalni kolumnisti. To je napravio kapitalizam.

Edited December 21, 2019 by Milenko Puzigaca

[Darth Bane]

Ne kaze se dzabe: para vrti gde burgija nece! 

[Down With The Sickness]

5 hours ago, Milenko Puzigaca said:

No, kao što nikad nema zarade bez rada, bez rada nije ni ova.

 

 

Quote

 

 

Edited December 21, 2019 by Denis Jasharevic

[vilhelmina]

10 hours ago, demag said:

 

U biti da prevedemo članak na starodalmatinski:

Turisti/investitori, šaljite novce i ostanite doma

 

 

Promakla ti je poenta. O smislu se radi, o tome koliko sve to vredi. Na kraju, kolika je stvarna zarada kad se odbiju ulaganja, i prihod od eventualno drugih delatnosti, izgubljen dok se cekalo na turiste? Split je i u vreme dok su Brodospas i Jugoplastika radili punom parom, leti bio prepun furesta. Imao ih je taman onoliko koliko je mogao da ih podnese. A oni koji su ga tada posecivali, poneli su sliku urbane mediteranske sredine u kojoj buja zivot i gde bi se covek rado trajno nastanio. Sta danas imas? Ako mene pitas, gigantski resort bez smisla i sadrzaja. Guzvu koja ne prestaje, ali ni ne generise onu zaradu kojoj se svi nadaju. Jer nju, bar u Splitu i Dubrovniku, cine siti i naspavani turisti koje svakodnevno izbacuju allinclusive kruzeri, i koji u najboljem slucaju pojedu sladoled s nogu. Za kafu od pet evra nisu zainteresovani, jer je na brodu imaju besplatno.

Prosla sam krajem augusta upravo ovom turom koju Dezulovic opisuje, od nase stare osnovne skole do Pazara i i Rive. Radunica, koja je vrvela od zivota i gde se ves susio onako preko ulice, izmedju kuca, u jeku sezone je avetinjski prazna. Apartman do apartmana, ali nema znakova zivota, kapije zamandaljene, roletne spustene. Ni peskira koji se suse na balkonima, ni ostalog dekora jednog resorta, jos manje grada u kojem se zivi. Ne znam ko se uvece uopste usudi da zanoci u toj pustosi. Onda izbijem na Rivu, a tamo milioni ljudi, neopisiva guzva. Pomislih, sto nisam popila kafu pre nego sto sam posla, sad necu imati gde da sednem? Ali ne, zaludni konobar u polupraznoj Bobisovoj kafani na sred Rive me jedva docekao, momentalno me usluzio. Isto tako u svakoj radnjici na i oko Pjace - po tri dokone prodavacice ti trce u susret cim se priblizis, drugih musterija nigde. Napolje 40 stepeni, a rashladjeni i vrhunski uredjeni kafici i prodavnice zvrje prazni, dok ulicom ne mozes da prodjes, a da te neko ne umaze sladoledom ili zalije vodom iz flasice. Cemu to?

Mozemo i brojkama malo da se zabavimo, pun ih je net. Hrvatska je 1987 imala oko 70 miliona nocenja, rekordne 2018 (koja se nece ponoviti, jer se Turska u medjuvremenu oporavila, a mozda i iz drugih razloga) - oko 100 miliona. Iste te 2018 i ova moja ledara na na severu Evrope imala je istih 70 miliona nocenja kao Hrvatska 1987. Moj zakljucak je da ne samo da nije bilo vredno unistavanja urbanog zivota u Splitu, vec je bilo i duboko pogresno. Ko hoce u resort, ide u resort. U Split bi trebalo doci da se vidi Palaca, ali i da se oseti duh grada. Ako ga ima. A posto ga nema, tesko da ce neko pozeleti da se vrati. Jedan dolazak i gotovo. Ko ce svih narednih godina da spava po svim onim apartmanima?  

Da sumiram. Splitu nije falilo turista ni u SFRJ. Ko je zeleo i imao uslova da se bavi turizmom, imao je popunjene  kapacitete od pocetka do kraja sezone. I to godinu za godinom, jer su se ti turisti vracali. Danas ima daleko brojnije kapacitete, a turista jedva malo vise. I to takvih koji dodju jednom, ne potrose ni koliko kosta skupljanje djubreta za njima, i nikad se ne vrate. Cak i to povecanje broja nocenja treba uzeti s rezervom, jer npr samo Zagreb i samo u nekoliko dana Adventa generise skoro pola miliona nocenja, sto ranije nije bio slucaj. Gde je tu smisao, koliko se dobilo, a koliko izgubilo u poredjenju s vremenom SFRJ, i na kakvu buducnost tu moze da se racuna?                                                         

[vilhelmina]

Kad sam procitala onaj Dezulovicev tekst, koji se slucajno poklopio s mojim opservacijama, nisam ni sanjala koliko je ustvari lose. Malo sam proguglala, i sad vidim da ona njegova konstatacija "nema vise djece, nema vise ljudi" nije samo pateticni izliv osecanja nekog ko je odrastao u Splitu 60-tih i 70-tih godina, znaci u vreme SFRJ, vec i zastrasujuca istina. Grad s potencijalima koje ima Split moze samo da raste i razvija se, nikako da se smanjuje, nikako da gubi vise od hiljadu stanovnika svake godine. Ali statistika je nemilosrdna, a ona kaze da je 200 hiljada stanovnika iz 1991 danas palo na ispod 170 hiljada, a da se do 2040 predvidja pad na oko 135 hiljada.

Link 1

Link 2

Na koji nacin ovaj tragicni demografski slom (jos uvek) drugog po velicini grada u Hrvatskoj govori o boljem zivotnom standardu u odnosu na neko, bilo koje, ranije vreme? Da li se to dogadja igde drugde u svetu, da ljudi beze od razvoja i povecanja zivotnog standarda? Da osnovna skola u centru grada izgubi cetiri od sest odeljenja upisanih prvaka, a da pri tome nijedna nova skola nije izgradjena u okolini? I da pri tome ti ljudi nisu iselili u mirna predgradja ili u prirodu oko grada, nego su jednostavno nestali, nema ih vise. Jedni umiru, drugi se ne radjaju. Jedni iseljavaju, drugi se ne doseljavaju. E moj Splite...

 

[mladenvzz]

...vili,kad bi sve gledali statički,a ne dinamički onda je sve onako  kako

ti pišeš.U tvoje vrijeme,pa čak i pred desetak godina Split bio tranzitni

grad za turiste.No,ambicije Splita su bile drugačije,gradski oci su zacrtali

da Split može biti i turistički grad.Najočitiji pokazatelj ti je da je nekada

prosječan boravak turista u Splitu bio dan-dva da bi danas bio 7-8 dana.

Zapravo svi pokazatelji kojima se mjeri turistička djelatnost u Splitu rastu 

zadnjih godina dvocifreno.I zamisli,u konkurenciji gradova u Istri,Dubrovnika

grad Split dobiva nagradu Plavi cvijet.

Promatrati Split sam za sebe a ne gledati samo malo šire onda je onako kako ti

pišeš.Npr.u tvoje vrijeme govorilo se o sedam Kaštela a danas je to općina

Kaštela koja je nezamisliva bez grada Splita.Ili,u tvoje vrijeme je Dugopolje bilo

selo na kraj svijeta,a danas je tamo praktično izmještena industrija koja je još preostala.

Pogledaj malo demografiju Solina,Trogira itd.

Želim ti samo reći da se ne ograničiš na upravno područje grada Splita,gledaj šire.

E tu ti sada,ono što je goruće,nastaju prometni problemi.

Već kad si spomenula, onako općenito,hrvatski turizam,ne trebaš brinuti,još

u desetom mjesecu ove godine ostvarene su sve brojke iz 2018.

Tu ti se postavlja pitanje o nekom daljnjem rastu.Oni koji se bave analitikom

turizma smatraju da smo blizu nekih maksimuma.Naime,postavlja se pitanje

da li zemlja od 4 miliona stanovnika može uopće servisirati više od 20 miliona

turista koji ostvaruju više od 120 miliona nočenja na kvalitetan način.Zato je zadnjih

godina težište na podizanju kvalitete.Evo,ovih dana Adris grupa(nekadašnji duhanđije)

srušili su u Istri hotel od 3 zvijezdice i na njegovom mjestu grade hotel od 5 plus.

Edited December 21, 2019 by mladenvzz

[Down With The Sickness]

8 hours ago, vilhelmina said:

 

Promakla ti je poenta. O smislu se radi, o tome koliko sve to vredi. Na kraju, kolika je stvarna zarada kad se odbiju ulaganja, i prihod od eventualno drugih delatnosti, izgubljen dok se cekalo na turiste? Split je i u vreme dok su Brodospas i Jugoplastika radili punom parom, leti bio prepun furesta. Imao ih je taman onoliko koliko je mogao da ih podnese. A oni koji su ga tada posecivali, poneli su sliku urbane mediteranske sredine u kojoj buja zivot i gde bi se covek rado trajno nastanio. Sta danas imas?

 

U kineskoj provinciji Guandong postojalo je jedno ribarsko selo - Shenzhen. U vreme kada smo se mi rodili imalo je 5000 stanovnika.

 

Negde u vreme procvata Jugoplastike i splitske brodogradnje, recimo 1985. ..... Split i Shenzhen su bili gradovi iste velicine .......... oko 150 tisuca stanovnika.

 

Danas, 35 godina kasnije, u Shenzhen-u zivi 12,5 miliona Kineza. Split je ostao isti, ako racunamo one koji rade u Nemackoj ...... verovatno i manji. 

 

Oni ne izdaju stanove turistima ........ oni rade u nekim JugoKinaplastikama i grade brodove ....... izmedju ostalog. Iste plasticne gajbice i iste brodove, od istih narucilaca koji su nekada davali posao Splicanima. Jer su bili jeftina Titova radna snaga.

 

Oni se, Kinezi, ne zale kako je pre bilo bolje.  Iako sam siguran da u toj dzungli nije lako preziveti.

 

------------------------------------------------------

 

Demag je potpuno dobro shvatio o cemu Titov pionir Dezulovic pise. Samo jos jedna u nizu novinarskih plačipički nesposobnih da zive bez komunisticke partije koja ce mu spasiti Split od zlih ....... pa i kineskih turista. 

 

Ja stvarno imam problem da razumem odrasle ljude koji zive u proslosti potpuno nesposobni da prihvate danasnjicu, a kamoli promisle buducnost. 

 

Nikada nisam procitao clanak nekog americkog novinara koji suze roni zbog zle sudbine jednog Detroita koji danas izgleda mnogo jadnije nego Split  Konstatuju da Detroit vise nije mesto za zivot, ako ti je zivot mio. Ali dobro ....... ća je pusti Detroit kontra Splita grada ?! 

 

A sumnjam i da kineski novinari pisu kako je nekada bilo bolje ...... kako su se kokoske klale na ulici i svi se znali po imenu. Oni su sada u euforiji, kao novinari Slobodne Dalmacije nekada ...... Tito-Partija ........ ziviJo drug Si Đinping !!!

 

Kakva je korist od tog Dezulovica? Nikakva. Obicna stetocina. Baca u bedak ionako depresivan narod na bensedinima.

 

Ja ne znam kako i zasto se nije ubio do sada, da skrati pre svega sebi muke ...... a i nama ...... š'njim ...... ako se tako kaze na dalmatinskom.

Edited December 21, 2019 by Denis Jasharevic

[Milenko Puzigaca]

 

10 hours ago, Denis Jasharevic said:

 

 

 

Ali vidi ti ovo, potpuna izbezumljenost, i sa jedne, i sa druge strane govornice. Neverovatno. I u cemu se razlikuju posete djubretarima da se jede burek i otvaranje puteva etc sto radi najnoviji vozd, od ovoga iz videJa.

 

U toj prici sa time tu, izgleda da je zlocinacka Amerika izvukla najdeblji kraj 

Edited December 21, 2019 by Milenko Puzigaca

[Yoyogi]

20 hours ago, Denis Jasharevic said:

 

U kineskoj provinciji Guandong postojalo je jedno ribarsko selo - Shenzhen. U vreme kada smo se mi rodili imalo je 5000 stanovnika.

 

Negde u vreme procvata Jugoplastike i splitske brodogradnje, recimo 1985. ..... Split i Shenzhen su bili gradovi iste velicine .......... oko 150 tisuca stanovnika.

 

Danas, 35 godina kasnije, u Shenzhen-u zivi 12,5 miliona Kineza. Split je ostao isti, ako racunamo one koji rade u Nemackoj ...... verovatno i manji. 

 

Oni ne izdaju stanove turistima ........ oni rade u nekim JugoKinaplastikama i grade brodove ....... izmedju ostalog. Iste plasticne gajbice i iste brodove, od istih narucilaca koji su nekada davali posao Splicanima. Jer su bili jeftina Titova radna snaga.

 

Oni se, Kinezi, ne zale kako je pre bilo bolje.  Iako sam siguran da u toj dzungli nije lako preziveti.

 

Kinezi kazu "Stara gadna vremena". Taman posla da se zale na danasnjicu.

 

Ovo gore ti je tacno samo je autor clanka gde si to video zaboravio (ili si ti preskocio) da kaze gde je to. "U provinciji Guangdong" zvuci kao da je neko mesto u Pcinjskom okrugu u Srbiji umnozilo svoje stanovnistvo 20 hiljada puta.

 

Shenzhen je Hong Kongu ono sto je Pancevo Beogradu: industrijska zona, odmah uz Hong Kong. Vlasnici fabrika mogu lepo da zive u Hong Kongu i da skoknu do Shenzhena. A i oni sa kojima ugovaraju poslove radije to rade u Hong Kongu nego u mainland China.

[Mustafa Dogan]

56 minutes ago, Yoyogi said:

 

Kinezi kazu "Stara gadna vremena". Taman posla da se zale na danasnjicu.

 

Ovo gore ti je tacno samo je autor clanka gde si to video zaboravio (ili si ti preskocio) da kaze gde je to. "U provinciji Guangdong" zvuci kao da je neko mesto u Pcinjskom okrugu u Srbiji umnozilo svoje stanovnistvo 20 hiljada puta.

 

Shenzhen je Hong Kongu ono sto je Pancevo Beogradu: industrijska zona, odmah uz Hong Kong. Vlasnici fabrika mogu lepo da zive u Hong Kongu i da skoknu do Shenzhena. A i oni sa kojima ugovaraju poslove radije to rade u Hong Kongu nego u mainland China.

 

Samo cu kratko dodat: Guangdong (tamosnji ljudi, lokalci) je imao takvo razmisljanje, ideju, plan, percepciju, pristup, organizaciju jos prije cetvrt vijeka, najkasnije! Iz globalne perspektive, a ne samo domace. U Evropi hajd sto manje upuceni ni ne znaju sta je Guangdong, nego mnogi blenu i pitaju se da nisu i to kopirali od nas u zadnjih desetak godina...

[mrd]

Vidim da smo prešli na pandan SFRJ. Ovoebi od prilikeebio nivo diskusije o temi SFRJ vs Kina. Iste su, osim što kina još i zarađuje nešto, poto je socijalni system nivelisan da motiviše marvu da radi!

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Down With The Sickness]

1 hour ago, Yoyogi said:

 

Kinezi kazu "Stara gadna vremena". Taman posla da se zale na danasnjicu.

 

Ovo gore ti je tacno samo je autor clanka gde si to video zaboravio (ili si ti preskocio) da kaze gde je to. "U provinciji Guangdong" zvuci kao da je neko mesto u Pcinjskom okrugu u Srbiji umnozilo svoje stanovnistvo 20 hiljada puta.

 

Shenzhen je Hong Kongu ono sto je Pancevo Beogradu: industrijska zona, odmah uz Hong Kong. Vlasnici fabrika mogu lepo da zive u Hong Kongu i da skoknu do Shenzhena. A i oni sa kojima ugovaraju poslove radije to rade u Hong Kongu nego u mainland China.

 

To uopste nije bitno ...... mogao sam uzeti primer Suqian-a ili Yiwu usred mainland Kine koji su bili manji od Splita a danas su milionski gradovi ............a 2000 kilometara su daleko od Guandonga. Usred PM-aterine.

 

Obrati paznju na poentu, a ne na beznacajne detalje.

[Yoyogi]

16 minutes ago, Mustafa Dogan said:

 

Samo cu kratko dodat: Guangdong (tamosnji ljudi, lokalci) je imao takvo razmisljanje, ideju, plan, percepciju, pristup, organizaciju jos prije cetvrt vijeka, najkasnije! Iz globalne perspektive, a ne samo domace. U Evropi hajd sto manje upuceni ni ne znaju sta je Guangdong, nego mnogi blenu i pitaju se da nisu i to kopirali od nas u zadnjih desetak godina...

Nije to to.

 

Lokalci u Shenzhen su naseljeni da rade u fabrikama ciji su vlasnici u Hong Kongu. Niko te lokalce ne pita nista. Taman  posla neka njihova kreativnost.

2 minutes ago, Denis Jasharevic said:

 

To uopste nije bitno ...... mogao sam uzeti primer Suqian-a ili Yiwu usred mainland Kine koji su bili manji od Splita a danas su milionski gradovi ............a 2000 kilometara su daleko od Guandonga. Usred PM-aterine.

 

Obrati paznju na poentu, a ne na beznacajne detalje.

 

"Beznacajan" detalj je tvoje citiranje izgooglovanog napisa koji nema pojma o cemu se radi.

[Down With The Sickness]

2 minutes ago, Yoyogi said:

 

"Beznacajan" detalj je tvoje citiranje izgooglovanog napisa koji nema pojma o cemu se radi.

 

Ti verovatno opet vodis svoj sveti rat protiv Google-a.   samo nastavi, uzivaj.

 

Inace koristim World Urbanisatiion Prospects studiju Ujedinjenih Nacija odeljenja za ekonomske i drustvene procese iz 2018. godine.

 

Da ...... nasao sam na Google ..... PRIZNAJEM .... ...... nisam isao u zgradu Ujedninjenih Nacija i pitao da mi to daju za potrebe forumske diskusije.

 

Ne moras ni ti da ides .......... evo je ovde ....... https://population.un.org/wup/ 

 

Koja si ti legenda 

[ObiW]

Ajmo sad na topik o Kini da pišemo o SFRJ

[Mustafa Dogan]

27 minutes ago, Yoyogi said:

Nije to to.

 

Lokalci u Shenzhen su naseljeni da rade u fabrikama ciji su vlasnici u Hong Kongu. Niko te lokalce ne pita nista. Taman  posla neka njihova kreativnost.

 

 

No dobro, nisu ni ljudima u SFRJ ili npr. Njemackoj nudili prevelike ovlasti u odabiru, pa se narod opet relativno brzo aranziro.

U Istocnoj Njemackoj su 60-ih svi urlali za stambenim rjesenjem, grupisanjem, da bi ubrzo visokogradnja postala muka bozija, bez obzira na kvalitet radova, a Nijemci bar u tom znanjem ne oskudijevaju. Tom je logikom vlada u Bonu, posle ''majorizacije'' istocnih pokrajina bila jos manje predusretljiva prema lokalnom stanovnistvu. Njih niko nece ni da naseli u Rursku oblast (nekad), Bavarsku i Baden-Virtemberg (danas). A proizvodne kapacitete u industriji i sa 80 miliona dusa posjeduju da sve podmire i kvalitetnije nego u Kini kada su socijalna davanja u pitanju. Pa umjesto industrije u svojoj zoni, migriraju individualno, mahom u turisticke krajeve i ugostiteljstvo, kao jeftina radna snaga, bez vecih benefita u odnose na klasicne strance, osim one statusne/administrativne prirode.

Mada opet je sve individualno, kako kome. Prijatelj mi je 90-ih otiso u Kinu sa produkcijom i omastio brke. A nisu mu ni menadzerija, ni lokalci previse zamjerili sto je donio kapital za obrt i proizvodnju.

Edited December 22, 2019 by Mustafa Dogan

[Amigo]

23 hours ago, Denis Jasharevic said:

 

U kineskoj provinciji Guandong postojalo je jedno ribarsko selo - Shenzhen. U vreme kada smo se mi rodili imalo je 5000 stanovnika.

 

Negde u vreme procvata Jugoplastike i splitske brodogradnje, recimo 1985. ..... Split i Shenzhen su bili gradovi iste velicine .......... oko 150 tisuca stanovnika.

 

Danas, 35 godina kasnije, u Shenzhen-u zivi 12,5 miliona Kineza. Split je ostao isti, ako racunamo one koji rade u Nemackoj ...... verovatno i manji. 

 

Porediti Kinu sa milijardu i po stanovnika sa drzavicama nastalim iz SFRJ 

Kako je bilo 

[mrd]

20 minutes ago, Amigo said:

 

Porediti Kinu sa milijardu i po stanovnika sa drzavicama nastalim iz SFRJ 

Kako je bilo 

Kako si ovo mudro rekao. Houstor rules!

[Down With The Sickness]

32 minutes ago, Amigo said:

 

Porediti Kinu sa milijardu i po stanovnika sa drzavicama nastalim iz SFRJ 

Kako je bilo 

 

Zar je tako tesko shvatiti? Nije bitna Kina. Mogao sam naci primer iz Poljske gde je neki propali grad danas industrijski centar, ali je cinjanica da je mnogo poslova na "sklapanju" pa samim tim i buducnost SFRJ teritorija otisla upravo u Kinu. Iz Rumunije gde plate rastu najbrze na svetu. Iz 3.14-cke materine gde je danas bolje nego ikada, a nazalost nije Split ...... mada sam ja siguran da je i tamo bolje. U Splitu mislim, samo ih je rat omeo da zauzmu pozicije, a za rat neka se obrate Titovom generalu, Njofri. I onom preCedniku CK Srbije sto je sada pod lipom u Pozarevcu, naravno.

 

Poenta je na kuknjavi za SFRJ, koju si upravo ti zapoceo na ovom forumu, tako da sam siguran da si i ti prepoznao "Dezulovicevu genijalnost", iako se zapravo radi samo o emocijama novinara zbog erektilne disfunkcije koja ga je stigla sa godinama.

 

To sto neki misle da je Golf bosanskO autO ..... to je vec druga prica 

 

Edited December 22, 2019 by Denis Jasharevic

[Mustafa Dogan]

Haj onda da doprinesem temi... 

U doba obnove/nade/zaleta vjerovali smo u narativ i cistocu ovog pitoresknog filma (Evropljani s druge strane celicne zavjese vele da je to najbolje vrijeme i kod njih, od 80-ih krece stagnacija, barem u kolektivnom smislu).

Bio je to nastavak kontinuiteta, posto drvetu zahvaljujemo izgradnju putne infrstrukture od strane beckih rabadzija, tj. glavnih (modifikovanih, karavanskih) koridora. Javljaju se u A-U doba i male carsije u zapadnoj Bosni, kamenitoj, gladnoj, rani vid industrijalizacije, ''groznica drveta''.

80-ih se radna snaga seli u Srbiju.

Od 90-ih na Zapad. Podrinje je mrtvo u svakom pogledu. A sezonci kad svratim u Podrinje vele da Svedjani imaju najkvalitetniju tehnologiju (u Evropi).

 

 

[Eddard]

1 hour ago, ObiW said:

Ajmo sad na topik o Kini da pišemo o SFRJ

 

Ajmo sad na topik o Kini, pa tamo o Kini. 

[demag]

On 12/21/2019 at 8:30 AM, vilhelmina said:

 

Promakla ti je poenta. O smislu se radi, o tome koliko sve to vredi. Na kraju, kolika je stvarna zarada kad se odbiju ulaganja, i prihod od eventualno drugih delatnosti, izgubljen dok se cekalo na turiste? Split je i u vreme dok su Brodospas i Jugoplastika radili punom parom, leti bio prepun furesta. Imao ih je taman onoliko koliko je mogao da ih podnese. A oni koji su ga tada posecivali, poneli su sliku urbane mediteranske sredine u kojoj buja zivot i gde bi se covek rado trajno nastanio. Sta danas imas? Ako mene pitas, gigantski resort bez smisla i sadrzaja. Guzvu koja ne prestaje, ali ni ne generise onu zaradu kojoj se svi nadaju. Jer nju, bar u Splitu i Dubrovniku, cine siti i naspavani turisti koje svakodnevno izbacuju allinclusive kruzeri, i koji u najboljem slucaju pojedu sladoled s nogu. Za kafu od pet evra nisu zainteresovani, jer je na brodu imaju besplatno.

Prosla sam krajem augusta upravo ovom turom koju Dezulovic opisuje, od nase stare osnovne skole do Pazara i i Rive. Radunica, koja je vrvela od zivota i gde se ves susio onako preko ulice, izmedju kuca, u jeku sezone je avetinjski prazna. Apartman do apartmana, ali nema znakova zivota, kapije zamandaljene, roletne spustene. Ni peskira koji se suse na balkonima, ni ostalog dekora jednog resorta, jos manje grada u kojem se zivi. Ne znam ko se uvece uopste usudi da zanoci u toj pustosi. Onda izbijem na Rivu, a tamo milioni ljudi, neopisiva guzva. Pomislih, sto nisam popila kafu pre nego sto sam posla, sad necu imati gde da sednem? Ali ne, zaludni konobar u polupraznoj Bobisovoj kafani na sred Rive me jedva docekao, momentalno me usluzio. Isto tako u svakoj radnjici na i oko Pjace - po tri dokone prodavacice ti trce u susret cim se priblizis, drugih musterija nigde. Napolje 40 stepeni, a rashladjeni i vrhunski uredjeni kafici i prodavnice zvrje prazni, dok ulicom ne mozes da prodjes, a da te neko ne umaze sladoledom ili zalije vodom iz flasice. Cemu to?

Mozemo i brojkama malo da se zabavimo, pun ih je net. Hrvatska je 1987 imala oko 70 miliona nocenja, rekordne 2018 (koja se nece ponoviti, jer se Turska u medjuvremenu oporavila, a mozda i iz drugih razloga) - oko 100 miliona. Iste te 2018 i ova moja ledara na na severu Evrope imala je istih 70 miliona nocenja kao Hrvatska 1987. Moj zakljucak je da ne samo da nije bilo vredno unistavanja urbanog zivota u Splitu, vec je bilo i duboko pogresno. Ko hoce u resort, ide u resort. U Split bi trebalo doci da se vidi Palaca, ali i da se oseti duh grada. Ako ga ima. A posto ga nema, tesko da ce neko pozeleti da se vrati. Jedan dolazak i gotovo. Ko ce svih narednih godina da spava po svim onim apartmanima?  

Da sumiram. Splitu nije falilo turista ni u SFRJ. Ko je zeleo i imao uslova da se bavi turizmom, imao je popunjene  kapacitete od pocetka do kraja sezone. I to godinu za godinom, jer su se ti turisti vracali. Danas ima daleko brojnije kapacitete, a turista jedva malo vise. I to takvih koji dodju jednom, ne potrose ni koliko kosta skupljanje djubreta za njima, i nikad se ne vrate. Cak i to povecanje broja nocenja treba uzeti s rezervom, jer npr samo Zagreb i samo u nekoliko dana Adventa generise skoro pola miliona nocenja, sto ranije nije bio slucaj. Gde je tu smisao, koliko se dobilo, a koliko izgubilo u poredjenju s vremenom SFRJ, i na kakvu buducnost tu moze da se racuna?                                                         

 

Sve mi je jasno, nije kao prije, razumljivo.

 

Nije mi jasan onaj dio o "propasti".

 

Živim u objektu iz doba Rimskog Carstva i prodam to za 3000€/m2 ili bacim na najam po 100€/dan.

Pa kakva je to vražja propast?

 

I još uz tolike novce, netko bi silom da imam plavu kutu i čekičam u nekoj tvornici plastike?

 

Nema mi to smisla, tebi ima?

Edited December 23, 2019 by demag