Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

 

Quote

 

Privredni razvoj Jugoslavije u periodu 1950–1970. godine bio „jedan od najuspešnijih u Evropi“, o stvarnim dometima privrednog „sustizanja“ razvijenih zapadnoevropskih država svedoči i podatak da su se, Grčka i Bugarska, zemlje koje su 1950. godine imale manji domaći bruto proizvod po stanovniku od Jugoslavije, razvijale još brže od SFRJ, pa je nivo domaćeg bruto proizvoda Jugoslavije po stanovniku 1970. godine bio ispod nivoa ovih zemalja.

 

Smanjivanje privredne zaostalosti Jugoslavije u odnosu na razvijene evropske zemlje „bilo normalno“ imajući u vidu početni nizak start. Štaviše, statistički pokazatelji „jugoslovenskog privrednog čuda“ vešto su maskirali probleme koji su trajno opterećivali jugoslovensku privredu i izazivali ne samo ekonomske, nego i političke krize. Ubrzani privredni rast i porast standarda je pre svega bio zasnovan na inostranoj pomoći i stranim kreditima. Skupa prozivodnja na zastarelim mašinama, niska produktivnost i loša kvalifikaciona struktura radnika predstavljali su teško breme i uticali na slabu konkurentost jugoslovenske privrede. Stvarao se tako začarani krug načelnog zalaganja za život u okvirima mogućnosti i preširokog investiranja u projekte koji su ozbiljno opterećivali jugoslovenske finansije. Odlivanje nekvalifikovane radne snage u inostranstvo je uspelo da uspori, ali ne i da zaustavi stalni porast nezaposlenosti. Produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih delova zemlje, zaoštravalo je retoriku, pogodovalo pojavi nacionaliz(a)ma i uticalo na sve veća razimoilaženja u državnom vrhu. Oprobani recept „rešavanja“ strukurnih ekonomskih problema neprestanim zaduživanjem nastavio se i u 70 – tim godinama. Krediti su, međutim, predstavljali samo kupovinu vremena budući da je, uprkos velikom investiranju, u periodu 1960–1980 Jugoslavija ostvarila samo 70 % efikasnosti Turske, Grčke, Španije i Portugala.

 

 

Preduzeća su standard zaposlenih (prividno) čuvala povećanjem plata koje je finansirano povećanjem cena, bez obzira na porast produktivnosti. U teškoćama su se i ovaj put našli zaposleni u onim preduzećima čije su cene bile plafonirane.

 

Paradoksalno, standard Jugoslovena nije zavisio samo od stepena obrazovanja i uspešnosti preduzeća u kom su radili, već i od komune u kojoj su živeli. Rascepkanost unutrašnjeg tržišta i relativna nerazvijenost trgovačke mreže uticala je i na velike i posve nelogične oscilacije u cenama. Dešavalo se tako da cene prehrambenih proizvoda budu osetno više u poljoprivredno bogatijim reonima nego u onim siromašnijim. Tako je, početkom 1965. godine, teleće meso u Murskoj Soboti bilo za 52 % skuplje nego u Tuzli, mleko u Beogradu je bilo za trećinu skuplje nego u Gospiću, a krompir u Zrenjaninu se prodavao po 60 % višoj ceni nego u Prizrenu.

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Darth Bane said:

Ne iskljucujem da je u ostatku Jugoslavije bilo drugacije. U Srbiji je definitivno bilo perioda kada su vazila ogranicenja za izvesne namirnice i robu. Uglavnom su to bili : kafa, ulje, secer, brasno i ts. Niko nam nije recimo ogranicavao kupovinu cokolade, ali je to ipak - zbog opste bede i nemastine bilo luksuz! Secam se da su me slali za brasno, secer itd u prodavnicu - jer je ogranicenje bilo 1 kg po osobi. Tako nesto. I to se nije prodavalo svakog dana, vec su radnje dobijale tu robu u odredjenim intervalima - te je to bila recimo opsta grabez kada se procuje da se negde recimo, danas prodaje brasno! Ili secer, ili  ulje! Covece, te robe uobicajeno nije bilo na tezgama - tezge bile prazne! Mogao si imati milion dolara nisi mogao kupiti jer ih nije bilo - dok ne dodje odredjeni kontigent te u tom trenutku deficitarne robe! Nije to bilo tako bas non-non stop, vec su nailazilli takvi periodi. Ali uglavnom , uvek je bila neka nestasica, uvek je nesto nedostajalo. 

Bane, preciziraj o kom periodu i o kojim delovima drzave pricas kad kazes "....zbog opste bede i nemastine...".

Bilo je bonova, bilo je nestasica, bilo je voznje par-nepar, ali MOJA secanja (negde od 1975 - 1990) ne ukljucuju nikakvu "opstu bedu i nemastinu", bar ne u mom gradu u Vojvodini - sto ne znaci da nije bilo siromasnijih krajeva, no to ipak nije bila opsta beda - bar ne onako kako ja zamisljam bedu.

Edited by Sunshine State
Dodatak
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

39 minutes ago, Sunshine State said:

Bane, preciziraj o kom periodu i o kojim delovima drzave pricas kad kazes "....zbog opste bede i nemastine...".

Bilo je bonova, bilo je nestasica, bilo je voznje par-nepar, ali MOJA secanja (negde od 1975 - 1990) ne ukljucuju nikakvu "opstu bedu i nemastinu", bar ne u mom gradu u Vojvodini - sto ne znaci da nije bilo siromasnijih krajeva, no to ipak nije bila opsta beda.

Mi (forumasi) ocigledno da de facto Nismo ziveli u istim drzavama - otud mozda i sukobi i nerazumevanje. 

U tzv"Uzoj Srbiji" je definistivno bilo nemastine - Srbiju su zapravo u proseku "izvlacili" Vojvodina i Beograd ( kao i danas) - inace bez Beograda uza Srbija je bila verovatno cak ispod BiH (po ekonomskom razvoju i zivotnom standardu) - a kamoli da se meri recimo sa jednim Zagrebom! Sloveniju da i ne pominjemo - koliko je bila ispred ( doduse ovde i nema puno Slovenaca na forumu - a oni su izgleda i najmanje Jugonostalgicni od svih!)

Cak i u uzoj Srbiji, u nekoliko gradova je bilo tzv "privrednih giganata" koji su takodje malo poboljsavali prosek: Zastava , RTB Bor, MKS Smederevo, Prvi Maj Pirot, Ei Nis, Kristal Zajecar i jos neki. 

Ko je radio u nekom od tih giganata - nije mu bilo tako lose. Medjutim ostali - uglavnom jad i beda! Recimo: imali smo porodice u kojima su muz i zena radili u nekom gigantu , npr Zastava ili RTB Bor - e oni su ziveli relativno solidno, ali ostatak ….. Kragujevca, Bora, Zajecara, Nisa ...je imao blago receno osetno nizi standard u odnosu na one koji su radili u nekom od tih "giganata". 

Nije tu bila u pitanju samo visina plate - vec su oni imali i neke benificije: recimo dodela drustvenih stanova! Doobijes stan ( naravno u to vreme samo kao korisnik - kasnije, 90-tih, su ti stanovi otkupljivani), zatim kredit od koga kupis auto i namestaj - i onda prakticno imas sve! Radis samo za "zajebancije". Te kredite je kasnije "pojela" inflacija! 

Medjutim, bilo je puno onih - vecina zapravo,koji nisu imali takve mogucnosti.

Tako da je situacija bila razlicita od jednog do drugog kraja zemlje Slovenija  i Zagreb sa okolinom ( a po Amigu izgleda i Sarajevo) su imali standard gotovo na nivou nekih zemalja Z. Evrope . Sa druge strane, Kosovo, Makedonija, veci deo uze Srbije, veci deo C. Gore i BiH …. je bilo prilicno siromasno. Vojvodina je bila "negde izmedju": svakako jaca od ostatka Srbije, ali ipak iza Slovenije i razvijenijih delova Hrvatske. 

Nivo ekonomske, pa i svake druge razvijenosti u bivsoj Jugi je bio vrlo neujednacen.

Edited by Darth Bane
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Prvo, o par-nepar. Za kasnije ne znam, ali u prvoj polovini '70-ih je uveden zbog svetske naftne krize, tj. embarga OPEC-a.

Zasto je uveden kao (privremeni) zakon?

Zato jer u nase balkanske glave treba pamet batinom uterivati. Tada, secam se TV reportaze is Svedske - nije bilo nikakvog zakona. Samo se na TV pojavio kralj (valjda se zvao Gustav ili tako nekako) i rekao, priblizno, dragi sugradjani, nema nafte, nemojte se voziti, idite peske ili javnim prevozom. I sledeceg dana, ulice puste.

Kod nas, nije bilo nekog efekta, cak ni zbog zakona. Uz zakon, koji su mnogi kabadahijski krsili, doneseno je i mnogo izuzetaka - taksisti, politicari, sta ja znam sta. A moj cale i maceha su imali dvoja kola, pa je stari jedna odjavio i ponovno registrirao, da imaju po jedna sa parnom i neparnom tablicom. Ne's ti Balkanca s*ebati.

 

Drugo, o lepoti zivota u Yu. Bez da se upustam u drzavnu ili svetsku politiku i ekonomiju.

'77. sam maturirao i kupio svoj prvi full-size (hahaha) motocikl, istocnonemacki MZ 250. Tog leta sam napravio svojevrsni "tour-of-Yugoslavia". Od Zagreba juzno na Jadran, obalom sve do albanske ganice, pa na sever do Beograda, pa (severno od auto-puta) uz madjarsku granicu nazad kuci.

Negde kod Urosevca (kako se danas zove?) na Kosovu, puce mi guma, eksplodira. A u vrazju mater, ja usred nicega. I tako mudrujem pored puta, a naidje seljak na traktoru. Albanac. Odvuce i mene i motor kuci, primi me na konak. Zanimljiv detalj - u povecem domacinstvu, zene nisu znale srpskohrvatski, samo odrasli muskarci. Gazda je imao samo traktor, ali je sledeceg dana angazovao komsiju da me autom odveze do prvog mesta (da li bas Urosevac ili neko drugo, ne secam se) da kupim gumu. Sredim motor i odem dalje.

Jedini neprijatan detalj je sto sam ponudio da platim, a ovaj Albanac ni da cuje, uvredio se! Putnik-namernik u nevolji je njegova odgovornost i cast, to se ne placa!

 

Motor je imao zagrebacku registraciju/tablicu.

 

Da li je tako nesto moguce i danas, ne znam. Cuo/citao sam da su vandalizovana vozila sa "pogresnom" registracijom u svim ex- Yu drzavicama.

Tako da, uprkos MMF-u, ekonomskim krizama itd., nije sve u Yu bilo lose. Iz mojeg ugla.

Edited by zoran59
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

SFRJ ljudi različito doživljavaju shodno svojim ličnim iskustvima. Uvek važi princip "nekom rat nekom brat". Tzv. oslobođenje 1945. najkasnije dve godine posle tog "oslobođenja", kada je prošla euforija da smo Nemcima i lokalnim saradnicima videli leđa, pristojan svet više nije doživljavao kao oslobođenje nego kao diktaturu poslednjeg šljama, pardon "oslobodilaca", dok su neki drugi nasuprot uživali u mukama pristojnog sveta i novonastalim mogućnostima da se "snađeš" umesto da radiš.  Kasnije je nastala uzrečica "radio-ne radio-svira ti radio", koja dosta dobro opisuje sarmoupravljanje. Zahvaljujući kreditima država je stvorila kakvu-takvu socijalnu mrežu, na to dolazi još plemensko-rodovski sistem kao dodatna socijalna mreža (i prilika, za zapošljavanje, za upis na fakultet, za svašta nešto,...) i eto uživancije. Niko (sem probranih drugova) nije bio nešto bogat, ali se teško padalo kroz socijalnu mrežu. Olakšala je država svima da ne moraju previše da razmišljaju i da se brinu. Ako ništa drugo, sindikat je delio polutke. Da se nešto specijalno trudiš, nije ti ništa posebno donosilo (sem možda sportistima, zanatlijama i muzičarima) te se, uglavnom, niko nije ni trudio. Pasivizacija naroda i jedna predivna sveopšta anestezija. Kako su roditelji bili oslobođeni nekih osnovnih briga, tako nisu ni svoju frustraciju prenosili na mlađa pokoljenja i svima (prividno) lepo. Činjenica je da većini odlazak na letovanje na moru nije predstavljao neki problem (krediti, firma, škola, sindikat, ...) pa čak ni nabavka automobila (Tristaća, Keca, Fiće i Peglice za narod, Opel i Golf 2 iz domaće proizvodnje za nešto malo boljestojeće). Na kraju su otplate kredita spale na nivo dve pakle cigareta. I još je redak broj uslovno rečeno poštenih dizao kredite za stanove, što bi, uostalom, kada to može od države da se dobije. Uz člansku karticu, vezu, mito,... The state will provide... Ne baš za svakog, ali se održavao mir, znači za dovoljno ljudi. Za to je na trulom Zapadu već moralo da se radi i da se to i pošteno zaradi.

 

Deo mreže za održavanje mira su predstavljali i gastosi. Svaki dolazak ovamo je značio da vučemo pun gepek raznoraznih potrepština za bližu i širu rodbinu i njihove prijatelje i prijatelje prijatelja. Od klasike tipa Milki i kafe, do brendiranih patika i odeće, parfema, audio-video uređaja, stručne literature, lekova, name it... Kada te opsednu, ne možeš da se odbraniš. Samo deo naručenog su i plaćali. Ne baš svi, ali mnogi su se snalazili na neki način i time je pritisak pušten iz lonca da ne eksplodira poklopac. Svakako jedan od pametnijih poteza ćopavog Faraona je bio da otvori granice. Krediti i gastosi su omogućavali da se pritisak drži na podnošljivom nivou, taman dovoljno podnošljivom da se ostane pasivan i anesteziran. Što bi se talasalo.

 

BTW, uvek mi je fascinantno bilo da je moje društvo ovde bez šljake uz školu i fakultet sasvim lepo živelo, znali su se a i posedovali svi brendovi sportske i druge odeće, cigareta, pića, izlazilo se svaki dan, išlo se na letovanja i zimovanja,... Ne mogu da se žalim da je meni bilo loše, imao sam kola, dobro se oblačio (doduše uvek alternativa ili u stilu egzistencijalista šezdesetih, ali i to košta), forsirao izrazit nightlife. Ali... Ja sam uz više razrede gimnazije pa posle kroz ceo fakultet usput i šljakao na tom trulom Zapadu i tačno sam znao, kako sam došao do veoma lepog džeparca. Ovde sem jednog drugara niko nije radio niti uz školu niti uz fakultet (a i ovaj jedan se bavio švercom i preprodajom) a svi su živeli uslovno rečeno dobro. Pri tome ja dođem ovamo i pokupujem patike Puma Universal i raznu drugu sportsku opremu domaće licencne proizvodnje, ovdašnje društvo naručuje iz inostranstva ili dovlači iz Trsta. Ja pokupujem ovde Yardley Black Label Eau de Toilette (bio je fenomenalan i u Nemačkoj nije postojao), ovdašnji koriste ovde nepostojeću uvoznu parfimeriju. Vučem cigarete odavde jer su jeftinije, ovi ovdašnji bez Marlboro četvorke neće da razgovaraju. Vučem ploče odavde (Jugoton je imao sasvim solidan izbor New Wave-a i ostalog zvuka osamdesetih), ovi ovdašnji naručuju ili dovlače iz inostranstva. I tako u mnogim oblastima. Hebote, radio sam tamo 5 meseci uz školu da pazarim Thorens 126 gramofon i dobru glavu, ovde sam znao ljude sa Stax eletrostatima, a da prstom nisu mrdnuli van škole ili fakulteta. Radio sam godinu dana da pazarim Ensoniq Mirage sampler i Fostex portastudio, ovde su kupovali sintisajzere, koje je Ljuba Bubalo švercovao iz Londona (tako su mi bar ispričali). I dok mi je jasno kako se takva srednja klasa iz domena komunističkog patricijata "snalazila" ( malo dnevnice sa ćaletovog službenog putovanja, malo neke druge stvari, manje poštene), za pripadnike srednje klase iz redova poštenog sveta bez partijskog backgrounda mi nije jasno. Ili su prećutali gastosku rodbinu ili neke nečasne radnje, kojima su i njihovi roditelji imali pristup. Okreni-obrni, solidno se ovde održavala iluzija nekog normalnog života srednje klase (ako izuzmemo iole bolje automobile i letovanja u inostranstvu, mada je za drugove i to bilo dostupno). Za retko koga su mi do kraja jasni izvori takvog života, sem za jednog rođaka, koji je često projektovao tunele kao tezgu (na fakultetu se kao profesor nije baš previše zamarao) pa je, kada mu dođe red da menja kočnice na Golfu 2, prodavao stari i kupovao novi Golf 2 umesto da ga redovno održava.

 

Ako se na to doda da je Beogradski džez festival (bar dok ga je pokojni Dragutin Gostuški organizovao) bio nešto, što je bilo i za Nemačku pojam i da i filmski festival uopšte nije bio loš, i mnogo što-šta drugo uostalom, plus da su se mnogi ovde i bez plaćanja snalazili za ulaz, a rezervacija dobrih mesta i za "rasprodate" koncerte, predstave itd bilo nešto normalno, bilo je čak elemenata, koje pare ne mogu da kupe. Bilo je mnogo problema (neko vreme najviše nabavka kafe, a redovno problem nabavke lekova), ali se sasvim fino živelo. Da ne pominjenmo čuvene žurke osamdesetih po Beogradu, kojima ni američki teenage filmovi tipa Ferris Bueller nisu dorasli. Pa "Rimski grad"-diskoteka u Filmskom gradu, tako nešto u Nemačkoj jednostavno nije postojalo. Naravno, ovo je viđenje života jednog relativno uskog kruga ljudi, crvenog patricijata, i poštenih intelektualaca (bez znaka navoda), inženjera, lekara, pravnika, ekonomista, etc, odnosno njihove dece, ali i neki manji udeo običnog naroda, koji sam poznavao, je ,shodno svojim somewhat drugačijim potrebama, sasvim lepo i mirno živeo. To ti je kada se ceo Ripanj zaposli u železničkoj pošti i carini a za vreme žetve uredno boluju i jedni druge pokrivaju. Plata je služila za neku sigurnost i sticanje penzije, a zarađivalo se na drugi način. Nisu svi bili te sreće, ali dovoljno njih da se održava iluzija. Plus majstori i zanatlije. DIY je tada ovde uglavnom bila nepoznanica, za svaku sitnicu se zvao i plaćao majstor. Pošto sam živeo u Nemačkoj, gde su majstori skupi a DIY razvijen pojam, bilo mi je ispod časti da nekog plaćam da mi postavlja šolju, lavabo, baterije, popravlja bojler, lepi tapete, kreči, radi sitne popravke elektrike, farba drvenariju na kući, a društvo odavde me je otprilike smatralo budalom. Ovde je ispod časti bilo da se sam baviš takvim poslovima, za svaku sitnicu se zvao majstor. Luksuz, koji sebi ni u Nemačkoj ne može baš svako da priušti.

 

Elem, jeste se, uslovno rečeno, sedamdesetih i osamdesetih lepo živelo, ali sve to nije bilo na realnim osnovama i u normalnom civilizovanom sistemu, gde nema partijskih privilegija, nepotizma i snalaženja, ne bi tako bilo moguće. Sve je to, iako veoma opipljivo, realno ipak bila iluzija koja bez Faraona i njegove veštine igranja na žici i pogotovo posle pada berlinskog zida ne bi opstala. Kao što i nije. 

 

Eto, malo individualno i možda ne baš reprezentativno sećanje na život i standard u Beogradu osamdesetih ( da zanemarimo određene probleme snabdevanja raznom robom i lekovima, koje smo mi gastosi morali da pokrivamo). Ostavlja i setu i gorak ukus. Setu, jer je meni kao đaku i studentu to sve ličilo na neki maltene filmski život (Ferris Bueller style), a gorak ukus jer sam čak tada znao da to sve stoji na nestabilnim nogama (vidi ekonomska kriza osamdesetih) i da će kad -tad naplata doći na red. Prosta logika.

 

BTW, mali diskurs. U vreme, kada je u Nemačkoj jedva ko čuo za Nike, Borovo je pred svoj kraj proizvelo neka tri-četiri modela Nike patika (možda su ih i uvezli, ne znam, ali po džabalesku ceni je verovatnije neka licencna proizvodnja u pitanju). Pokupovao za neke smešne pare gomilu toga, između ostalog neke patike za golf, koje su se odlične pokazale za fudbal na travi (imale neke sitne krampone) i bio prvi u mom gradu u Germaniji sa Nike patikama. Služile me dobro godinama, nije ih ni pranje u veš mašini moglo tako lako da uništi.

 

 

 

 

  • Like 9
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, zoran59 said:

Prvo, o par-nepar. Za kasnije ne znam, ali u prvoj polovini '70-ih je uveden zbog svetske naftne krize, tj. embarga OPEC-a.

Zasto je uveden kao (privremeni) zakon?

Zato jer u nase balkanske glave treba pamet batinom uterivati. Tada, secam se TV reportaze is Svedske - nije bilo nikakvog zakona. Samo se na TV pojavio kralj (valjda se zvao Gustav ili tako nekako) i rekao, priblizno, dragi sugradjani, nema nafte, nemojte se voziti, idite peske ili javnim prevozom. I sledeceg dana, ulice puste.

 


Mala ispravka, tj dve 😀.

Prvo, kralj nema takvu ulogu u Svedskoj, tako da je ovo eventualno mogao da uradi samo premijer. U vreme naftne krize, bio je Olof Palme. I drugo, bonova za gorivo je ipak bilo. I sama ranije rekoh da nije, ali:

 

spacer.png

 

Slika je iz 1974 😉.

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Akiro - pošteni antikomunista. :classic_tongue:

Odličan prikaz, možda ne 100% precizan, ono socijalno struktuiranje društva, ali upravo tako je izgledalo društvo sedamdesetih i osamdesetih.

Sećam se vica iz tog vremena:

Kaže Nemac: Zarađujem 2000 maraka, 500 dajem za stan, 700 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, ostane mi 100 mesečno.

Kaže Amerikanac: Zarađujem 2500 dolara, 500 dajem za stan, 800 za hranu, 300 za školovanje, 200 za odeću i obuću, 200 za kredit za auto i za gorivo, 300 za putovanja, ostaje mi 200 na štednji.

Jugosloven: Zarađujem 500 maraka, stan čekam od firme, školovanje ne plaćam, 300 trošim na hranu, 200 na odeću i obuću, 200 na auto i odmor, odakle mi onih 100 maraka, jebemi ga.

  • Like 2
  • Ha-ha 3
Link to comment
Share on other sites

Mala ispravka: Quad elektrostati, Stax su bile slušalice. Noćas dok sam pisao sam bio već pospan. Anyway, i o jednom i o drugom sam u Nemačkoj čitao u HiFi-magazinima, a ovde ih video uživo. isto važi i za Nakamichi dekove (hehe, klinci danas ni ne znaju šta su dekovi, za njih samo digitalija postoji). Poseban hit: na maturskoj ekskurziji 1985. sam u Pragu video prvog Ferariju u životu - eks Yu-registracija, takođe i neka Bendža serije 7 ljubljanske registracije. Nemci iz razreda su otprilike komentarisali: komunizam, my ass. (Oni su mi na to i skrenuli pažnju, mene selektivna pažnja ne vuče ka automobilima). Šta vi to radite tamo? Pitanje na koje ni tada nisam znao odgovor, a ni sada ga ne znam.

Link to comment
Share on other sites

...prvu naftnu krizu(1973),smo relativno jednostavno prebrodili jer je

najveći sin naših naroda sjeo u avion i otišao do svojeg malog u Libiju

i dogovorio isporuke nafte po povoljnim uvjetima.

Druga naftna kriza nas je ubila,nema deviza,najveći sin naših naroda je

ispucao svoje adute a i njegov mali iz Libije se odmetnuo od tate i nema

više beneficiranih uvjeta za nabavu nafte.E tek tada slijede restrikcije,

par-nepar,sa  predsjednicom SIV M.Planinc ito se mijenja bonovima.

To nam je tada bila realnost,tako smo živjeli.

Zorane već kad nisi bio u tom životu,čitaj

 

Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, Sunshine State said:

Ovo sto sad pises vec ima vise smisla, jer "prilicno siromasno" je, ipak, prikladniji izraz za stanje u delovima bivse SFRJ,  nego tvoje prvobitno "opsta beda i nemastina"

Pa vidi Sunshine, imas uzu SR, pa Makedoniju, koliko znam i to bila sirotinja, pa Kosovo - to vec jeste pasivni kraj, neki krajevi Crne Gore.

E sad moguce da takvih siromasnih krajeva nije bilo u Bosni, HR i Sloveniji, ipak znas kako se kaze sto juznije to tuznije, iako cisto sumnjam. A ako pogledas to jeste dobar procenat stanovnistva ex-SFRJ.

Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, Angelia said:

Pa vidi Sunshine, imas uzu SR, pa Makedoniju, koliko znam i to bila sirotinja, pa Kosovo - to vec jeste pasivni kraj, neki krajevi Crne Gore.

E sad moguce da takvih siromasnih krajeva nije bilo u Bosni, HR i Sloveniji, ipak znas kako se kaze sto juznije to tuznije, iako cisto sumnjam. A ako pogledas to jeste dobar procenat stanovnistva ex-SFRJ.

Hajde da se dogovorimo oko nekih stvari, pa ce mozda biti manje nesporazuma - sta ti, licno, podrazumevas pod "opstom bedom i nemastinom"? I da li je stvarno u SFRJ bila "opsta beda i nemastina"?

 

Kao sto rekoh, Banetovo objasnjenje o prilicnom siromastvu ima smisla, i to u odredjenim delovima SFRJ, ali nikako se tu ne radi o OPSTOJ BEDI, bar ne onako kako ja zamisljam bedu - bez vode, struje, hrane, u nekim udzericama, bez skola, zdravstvene nege...i tako u celoj drzavi, kao sto bi "opsta beda" podrazumevala.

 

Ja razumem da smo mi ziveli u razlicitim gradovima, republikama, pokrajinama, i da nije bilo blagostanje, ali po upisima i ostalih forumasa, ne zvuci ni da je bila opsta beda

Link to comment
Share on other sites

7 minutes ago, Angelia said:

Pa vidi Sunshine, imas uzu SR, pa Makedoniju, koliko znam i to bila sirotinja, pa Kosovo - to vec jeste pasivni kraj, neki krajevi Crne Gore.

E sad moguce da takvih siromasnih krajeva nije bilo u Bosni, HR i Sloveniji, ipak znas kako se kaze sto juznije to tuznije, iako cisto sumnjam. A ako pogledas to jeste dobar procenat stanovnistva ex-SFRJ.

Uža Srbija nije bila "beda i sirotinja", generalno gledano. Stvari su počele da se menjaju na gore, jačanjem centralizma, pa se tako na uštrb "ostatka Srbije" Beograd brže od ostalih delova Srbije, gradio i razvijao. To se nije promenilo do danas. Svi statistčki parametri pokazuju da je to tako. Nije "džabe" izmišljena krilatica "Trepča radi Beograd se gradi", u "ono" vreme.

6 hours ago, vilhelmina said:

 

 

spacer.png

 

Slika je iz 1974 😉.

 

 

Bili smo bre bolji od Šveda...mi smo imali po 40 litara, a oni po 30....:87:

Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, vilhelmina said:

 

spacer.png

 

Slika je iz 1974 😉.

 

 

 

Dok se u Švedskoj delilo 30l benzina mesečno ja sam u Beogradu odrastao uz peć naftaricu, popularni "Preporod" :classic_smile:

 

originalslika_Klasicna-pec-na-naftu-naft

 

Desno je rezervoar za naftu, levo je gorela vatra. Grejala je kao luda, potrošnja je bila deset litara dnevno. Svako jutro moj matori i komšiluk đuture sa kantama na obližnju benzinsku pumpu, donesu lož-ulje kući, sipaju u rezervoar na peći, pa na posao. Kad je stigla druga naftna kriza, otišle su u istoriju.

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Sunshine State said:

Hajde da se dogovorimo oko nekih stvari, pa ce mozda biti manje nesporazuma - sta ti, licno, podrazumevas pod "opstom bedom i nemastinom"? I da li je stvarno u SFRJ bila "opsta beda i nemastina"?

 

Kao sto rekoh, Banetovo objasnjenje o prilicnom siromastvu ima smisla, i to u odredjenim delovima SFRJ, ali nikako se tu ne radi o OPSTOJ BEDI, bar ne onako kako ja zamisljam bedu - bez vode, struje, hrane, u nekim udzericama, bez skola, zdravstvene nege...i tako u celoj drzavi, kao sto bi "opsta beda" podrazumevala.

 

Ja razumem da smo mi ziveli u razlicitim gradovima, republikama, pokrajinama, i da nije bilo blagostanje, ali po upisima i ostalih forumasa, ne zvuci ni da je bila opsta beda

Nema potrebe da cetvorimo dlaku sa "opsta beda", ocigledno je da su neki krajevi ziveli ok, tako da nije bila "opsta" beda, a i ne mislim da je Bane mislio tako bukvalno.

Ja na to gledam kao "rasirena".

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Angelia said:

Nema potrebe da cetvorimo dlaku sa "opsta beda", ocigledno je da su neki krajevi ziveli ok, tako da nije bila "opsta" beda, a i ne mislim da je Bane mislio tako bukvalno.

Ja na to gledam kao "rasirena".

Mislim da ovde ne samo da ima "cetvorenje dlake " nego … I ,mogo vise od toga! 

Cela rasprava je u smislu "e super nam je bilo" - a evo cak i ta Slovenija, i dan-danas zaostaje za njenim najblizim susedima Austrijom i sev delom Italije, pa i Ceskom  - sa kojima bi objektivno ona trebala da se poredi (  a ne sa Srbijom i Makedonijom)!

A cak i da ostavimo po strani da se , izmedju redova, pod maskom "lagodnog zivota" zapravo promovise jedan u sustini "ljudozderski rezim" , u kome su naovdno svi bili jednaki, ali su neki bili "jednakiji od drugih". I to je ono o cemu mi govorimo - ziveli su , ne dobro, vec relativno solidno jedni na racun drugih! A sa druge strane neprestano se trabunjalo o "eksploataciji u trulom kapitalizmu". 

Ovde  ( pri tome ne mislim samo na forum , vec na citavo drustvo) - kada bi bilo makar elementarne savesti i postenja, ne bi se mrsomudilo o "nostalgicnim secanjima" za jednim, u nacelu zlocinackim sistemom - makar iz pijeteta prema velikom broju zrtava tog sistema, te mnogih , miliona drugih, koji su bili prisiljeni na tavorenje, umesto da se ljudima omogucilo da slobodno iskazu svoju kerativnost! 

Koji su to argumenti? U smislu "isli smo na more i tamo , pusili pljugu, drndali gitaru i barili klinke…"- kao dokaz nekog zivota na nivou zapadnoevropskog standarda?! A za to vreme njihovi vrsnjaci iz Z Evrope su odlazili preko tzv "work and travel" vize na udaljene destinacije: Autralija, N Zeland, Kanada … gde su radom, osim sticanja radnih navika i odredjenih vestina, koje ce im kasnije i te kako koristiti u zivotu, obogacivali svoj zivot upoznavanjem dalakeih i drugacijih kultura. I to je neprocenjivo ( a i dan-danas je tako !): uporediti samo zivotno iskustvo jednog 30-godisnjaka , cak i u to vreme, na Zapadu i u toj SFRJ. 

A I kada su vec, vecina, odlazili na more ( uglavnom Hrvatsko primorje…) mogli su se na licu mesta uveriti koja je bila razlika izmedju mnogobrojnih Svaba, Talijana, Francuza , Holandjana …. koji su dolazili na odmor i nasih! Dovoljno je bilo videti "vozni park" jednih i drugih - te da coveku sve bude jasno. 

A tek psiholoska presija pod kojom su ljudi ziveli - mogu samo da zamislim svoje roditelje - eto moja majka koja je jos ziva nerado prica o svemu tome! Ali s vremena na vreme , ponekad uz pricu, uz kaficu, pa ono sto se kaze "otvori dusu" …. I kada zapocne neku pricu o zivotu iz "zlatnih 60-tih" …  Njen opis kako je , nakon zaposlenja,  mesecima stedela novac te njenu radost kada je od te ustedjevine kupila cipele! 

Bilo je i tzv "delegiranih" - tako su ih zvali moj pokojni ("blazenopocivsi") cale i njegovi prijatelji! To su bili oni kojima su sva vrata bila uvek otvorena - pa cak i dotle da su uvek , preko reda ulazili kod doktora - za tu tzv "aristokraciju" nikada nije bilo redova i cekanja. Postojao je taj , nekakav, "establishment" koji je uvek imao svega , ali toga je bilo i u SSSR-u , Rumuniji itd  … ali cak ni to ne bih opisivao "zivotom na nivou Zapadnih standarda" - jer to ipak, nije bio zivot slobodnih ljudi - za razliku od zivota onih na Zapadu. 

I tu dolazimo do pitanja: ima li nostalgije za tim "srecnim vremenima" - zbg drzave "blagostanja" ili je to zal za izgubljenim privilegijama i/ili infantilna zelja za jakom drzavom , koja ce nam resiti sve probleme, dok mi raduckamo po 3-4 sati dnevno!?

Izvinite na izrazu ali …. sve je to tada u to "provizorijumu" nekako bilo "boli-kuracki": tako se radilo, tako se ziveli, tako se na kraju i umiralo! Tako se , na kraju i raspao  taj provizorijum i otisao na smetliste istorije iako te posledice osecamo i dan - danas. Pogotovo mi u Srbiji, cije su odredjene structure, nasledjene iz tog perioda, jos uvek zive i aktivno deluju. Ali to nam danas smeta , ali ono sto je bilo pre - to nam nije smetalo??!?! Jos jedna hipokrizija. 

 

Edited by Darth Bane
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Darth Bane said:

 

Koji su to argumenti? U smislu "isli smo na more i tamo , pusili pljugu, drndali gitaru i barili klinke…"- kao dokaz nekog zivota na nivou zapadnoevropskog standarda?! A za to vreme njihovi vrsnjaci iz Z Evrope su odlazili preko tzv "work and travel" vize na udaljene destinacije: Autralija, N Zeland, Kanada … gde su radom, osim sticanja radnih navika i odredjenih vestina, koje ce im kasnije i te kako koristiti u zivotu, obogacivali svoj zivot upoznavanjem dalakeih i drugacijih kultura. I to je neprocenjivo ( a i dan-danas je tako !): uporediti samo zivotno iskustvo jednog 30-godisnjaka , cak i u to vreme, na Zapadu i u toj SFRJ. 

 

A I kada su vec, vecina, odlazili na more ( uglavnom Hrvatsko primorje…) mogli su se na licu mesta uveriti koja je bila razlika izmedju mnogobrojnih Svaba, Talijana, Francuza , Holandjana …. koji su dolazili na odmor i nasih! Dovoljno je bilo videti "vozni park" jednih i drugih - te da coveku sve bude jasno. 

 

 

Pošto kažeš da "mrsomudimo s nostalgijom" za zločinačkim sistemom, cenim da ne vredi da ti se objašnjava u čemu je razlika, između onoga o čemu nas nekolicina pišemo i tebe koji insistiraš na nekim drugim stvarima. Pogotovu što se uglavnom slažemo, skoro u svemu, od politike koja se vodila, do bankrot ekonomije i sve do raspada Jugoslavije, ali tvoja želja, da nas uvrediš, šta li, kako smo mi koristili tadašnji sistem i bili "jednakiji" od drugih pa nam se dalo da uživkamo, je jača od tebe. Ko si ti da određuješ šta je kvalitet života i ko je a čim bio zadovoljan ? Neko je bio srećan da ode na more, juri ženske, nešto cugne uz gitaru, neko ne bi bio srećan sve i da su mu "ladile jajca" sve lepotice ovog sveta u najelitnijem delu Monte Karla. Jeste važi nepisano pravilo, ovde na Balkanu, da je automobil "produžetak polnog organa" pa prosečan selac sa ovih prostora misli da što mu je auto skuplji, to mu je "ona stvar" veća, ali baš i nije tako. Srećan ti put, u vaspitanju dece, ako ih imaš ili kad ih budeš imao i stalno im pokazuj vozni park onih dobrostojećih i naravno vaspitaj ih šta su najvažniji ciljevi u životu. 

 

Ja nisam, kao ni moj pokojni otac (kad već pominješ očeve) nismo imali nikakve privilegije, i samim tim nismo ništa izgubili, ali nismo ih ni želeli. Primećuješ razliku ?

 

https://vukajlija.com/u-tudjega-tatka-pogolema-patka/35531

 

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

31 minutes ago, Constantin said:

Pošto kažeš da "mrsomudimo s nostalgijom" za zločinačkim sistemom, cenim da ne vredi da ti se objašnjava u čemu je razlika, između onoga o čemu nas nekolicina pišemo i tebe koji insistiraš na nekim drugim stvarima. Pogotovu što se uglavnom slažemo, skoro u svemu, od politike koja se vodila, do bankrot ekonomije i sve do raspada Jugoslavije, ali tvoja želja, da nas uvrediš, šta li, kako smo mi koristili tadašnji sistem i bili "jednakiji" od drugih pa nam se dalo da uživkamo, je jača od tebe. Ko si ti da određuješ šta je kvalitet života i ko je a čim bio zadovoljan ? Neko je bio srećan da ode na more, juri ženske, nešto cugne uz gitaru, neko ne bi bio srećan sve i da su mu "ladile jajca" sve lepotice ovog sveta u najelitnijem delu Monte Karla. Jeste važi nepisano pravilo, ovde na Balkanu, da je automobil "produžetak polnog organa" pa prosečan selac sa ovih prostora misli da što mu je auto skuplji, to mu je "ona stvar" veća, ali baš i nije tako. Srećan ti put, u vaspitanju dece, ako ih imaš ili kad ih budeš imao i stalno im pokazuj vozni park onih dobrostojećih i naravno vaspitaj ih šta su najvažniji ciljevi u životu. 

 

Ja nisam, kao ni moj pokojni otac (kad već pominješ očeve) nismo imali nikakve privilegije, i samim tim nismo ništa izgubili, ali nismo ih ni želeli. Primećuješ razliku ?

 

https://vukajlija.com/u-tudjega-tatka-pogolema-patka/35531

 

 

 

Nisam mislio na tebe niti ikog pojedinacno ovde na forumu, vec u nacelu pisem da je bilo "privilegovanih" u tom sistemu. Kao sto ih ima i danas u Srbiji - da se ne lazemo! 

Ti si jedan od onih koji je nezadovoljan sadasnjom situacijom u Srbiji … politickom, ekonomskom, drustvenom itd. …. i s razlogom si nezadovoljan! Ima razloga za nezadovoljstvo. Ali s druge strane, medjutim, sadasnji rezim je "cedo" tog bivseg rezima o kome pricamo i koga se ovde neki s nostalgijom prisecaju. 

Jer, izmedju redove sve vrvi ovde od nostalgije. Drugo je to kada se opisuju teme iz zivota. vec smo to napomenulli. Onda bi i naslov topica bio drugaciji i sve ostalo. Naravno da je bilo i puno dogodovstina i anegdota. Ljudi cak i u zatvoru dozivljavaju neke smesne ili zanimljive situacije . Imao sam jednog starijeg rodjaka - sada je vec blazenoupokojeni, koji je II sv rat proveo u radnom logoru u Narviku u Norveskoj - pa je imao neke anegdote, cak i iz takvog okruzenja i zivota, da nam isprica svojevremeno.

Zasto je to bitno? Ako hocemo da nam bude bolje, moramo da realno i trezveno sagledamo prvenstveno nasu proslost, da vidimo gde smo gersili, pa onda da se presaberemo, podvucemo crtu i napravimo plan kako izaci iz trenutne situacije i krenuti napred! To su mnogi narodi uradili i onda im je krenulo na bolje. 

Link to comment
Share on other sites

Bane, sta hoces da dokazes?

 

Da je pre 50 godina bilo losije nego danas? Ujbt, izmislio si toplu vodu - ne samo za Yu nego za citav svet!

Ne samo materijalno, nego i politicki (u raznim aspektima). U USA, gde je meni danas odlicno, postojala je rasna segregacija.

Ako ne cepidlacimo datumima, '60-ih je razvijano "samoupravljanje" u SFRJ, a u USA je istovremeno ubijen Martin Luther King. Cetiri godine ranije, Kennedy.

Neces poverovati, ali i u Texasu su putevi '60-ih bili losiji nego danas! :roflmao:

 

Uporno lupas po sistemu, a taj niko ovde ne brani. Sistem je propao, i trebalo je da propadne. Propao je i drugde.

Drzava se nije raspala zbog sistema nego zbog nacionalizma. Sistem se mogao promeniti i bez raspada, ali nacionalisti nisu mogli "doci na svoje" u zajednickoj drzavi.

Necemo se razumeti.

Ja pisem da nije trebalo ubiti ljude i razarati imovinu i infrastrukturu, a ti mi odgovaras sa "sistem je bio los".

 

Barem jedan od nas dvojice ne razume o cemu se ovde pise.

Edited by zoran59
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Eh, sad ne znam da li da ovo gledam "nacionalno" ili "politicki" :classic_biggrin:

 

Sa jedne strane, neko bi kazao da "bratstvo i jedinstvo" nije ukljucivalo samo jugoslovenske narode nego i meksicki.

Sa druge, bila je u nekom starom filmu scena gde dete pita starijega zasto peva mex. pesme, a taj odgovara: "Dete, ovih dana je samo to bezbedno!"

 

Bilo kako bilo, u mom detinjstvu je bila popularna pesma.

I kad sam poceo da drndam po gitari, jedna od prvih koje sam naucio da sviram i pevam (akordi su jednostavni):

 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, zoran59 said:

Eh, sad ne znam da li da ovo gledam "nacionalno" ili "politicki" :classic_biggrin:

 

Sa jedne strane, neko bi kazao da "bratstvo i jedinstvo" nije ukljucivalo samo jugoslovenske narode nego i meksicki.

Sa druge, bila je u nekom starom filmu scena gde dete pita starijega zasto peva mex. pesme, a taj odgovara: "Dete, ovih dana je samo to bezbedno!"

 

Bilo kako bilo, u mom detinjstvu je bila popularna pesma.

I kad sam poceo da drndam po gitari, jedna od prvih koje sam naucio da sviram i pevam (akordi su jednostavni):

 

 

 

 

Za Nikolu Karovića kažu da je bio omiljeni Titov pevač.

 

 

A jel znaš da je ova pesma svojevremeno bila zabranjena

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

7 minutes ago, Constantin said:

...

A jel znaš da je ova pesma svojevremeno bila zabranjena

...

 

Ne znam sta znaci "zabranjena pesma". Ma, cuo sam za to i ranije, ali nikada i nigde nisam video nekakvu objavu, zakon, popis ili stajaznamsta.

 

Pazi, u Zagrebu je uz ETF (Elektrotehnicki fakultet) postojao i KSET (Klub studenata elrktrotehnike) koji je odrzavao bliske veze sa beogradskim KST-om,  odlazili smo u bratske i prijeteljske karavane ili kako se to vec zvalo. Bio sam jedan od DJ-a u disko sekciji kluba, a i svirao u  muzickoj.

Ponekad bih pred kraj veceri, bez ikakve politicke ideje ili konotacije, pustio "Mars na Drinu". Imao sam  "singlicu" koju je snimio "Ansambl Urosevic"  a izdao Jugoton. Nije bilo problema.

Tek tokom odsluzenja vojnog roka, u JNA, neko mi rece da ja ta pesma "zabranjena". Taj neko nije znao da mi kaze zasti, ko i kad je pesmu zabranio.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

@zoran59

Kako pocinje ovaj topic: "Zamislio sam ovu temu kao zbir nekih licnih iskustava, dobrih i losih, o tome kakav je bio zivot u bivsoj drzavi. SFRJ je formirana 1963,.." (Amigov prvi post). Dakle, tema je vrlo precizna - govorimo o licim iskustvima zivota u toj zemlji. Ja pisem o svojim losim iskustvima. Vi pisete o vasim lepim iskustvima. I sta je u tome sporno? 

Sporno je to, sto kada ja i jos neki pisemo o losim iskustvima, a recimo "tackice " su bile lose iskustvo, nama se prebacuje: da trolujemo topic i da pisemo van tematike - a opet, ako pisemo o svojim  licnim losim iskustvima - neizbezno je ne pomenuti sistem! 

Na konstantaciju da je bilo cestih nestasica osnovnih zivotnih potrepstina, potura se prica da je bonova za benzin bilo i u Svedskoj. Sta time zeli da se kaze ? "Bili smo, boze moj, jos malo kao Svedska"?! A onda mi kazemo - zaboga, statisticki podaci iz tog doba pokazuju da je jedna Bugarska imala veci GDP po glavi stanovnika od bivse SFRJ ?!??! A onda se nama ponovo prebacuje, kako mi  opet skrecemo s teme! Te da se drzimo iste : da pisemo o nekom lepom koncertu, priredbi, druzenju, kako smo slusali ove ploce, pa one ploce …. 

Ocigledno da je topic zamisljen s ciljem da opise bivsu SFRJ kao neki "lala - land" u kome je vladala idila. Svi mi koji ovde zastupamo drugaciji stav prolazimo kroz "toplog zeca"! 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...