Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

13 minutes ago, Janne240 said:

Max Bunker, (i Dzoni Logan takodje).

 

I prevod Objesenjaka - Druzbe od Vjesala je bio izvanredan - ali na moje iznenadjenje nije ga radio Brixi

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Na par (nekoliko?) poslednjih stranica se pisalo o JNA. Uglavnom negativno. Slazem se uglavnom, ali ne 100%. Nije sve crno-belo.

Opisacu svoje iskustvo, skroz netipicno. No, mozda nekome na forumu bude zabavno.

 

Ostavila me devojka. I ja lud, zbunjen, nesrecan i nezreo, odem u USA. A onda, dodje mi pismo - ona kaze da me ipak voli. (BTW, u braku smo 38 godina)

I sta cu, vratim se u Yu. Hocu da je zenim. Al' ne lezi vraze, njen otac pukovnik i "funkcioner" pa ne dozvoljava dok ne odsluzim vojsku (a ona mlada studentkinja i ovisna o roditeljma). Nismo imali ni pameti ni hrabrosti da naprosto pobegnemo.

Sve ovo u Zagrebu. Hrvatska. A njen otac Srbin u Predsednistvu Republike. Pukovnik KOS-a (kontraobavestajna sluzba) i "savetnik Predsednistva za vojna pitanja."

Nisam se usudio da bilo sta trazim. Ali je moja voljena, naravno, pitala tatu da me smesti blizu. I tako sam dospeo u u Kamensko. Kasarna u selu pored Karlovca, ali veliki  inzenjerijski skolski centar sa par hiljada vojnika.

 

Dobro ili lose?

 

Pa, oboje.

Dobro je sto me je Najdraza posecivala cesto, nije joj bilo daleko. Najmanje jednom nedeljno.

Lose je sto sam se (tek?) tada razocarao u Jugoslaviju.

U Kamenskom je bilo oko 3 % Zagrepcana koji su svi dospeli tamo preko "veze,"da budu blizu kuci. Ostali su bili odasvud. I onda sam shvatio da Juga nije onakva kakvu sam zamisljao.

Bio je jedan decko koji je pokusao da odbije skracenje vojnog roka, siromah, coban sa vrha brda koji nije video slavinu sve do vojske. A i nas nekoliko sa fakultetskim diplomama. Kako da se razumemo? Meni je bilo lakse nego mnogima jer imam seoske korene i familiju pa sam razumeo sve strane.

 

Jos malo o JNA. Moj prijatelj i komsija je sluzio vojsku negde oko Prizrena, granicar. U vodu je imao uglavnom intelektualce, imali su o cemu razgovarati. A poslepodne bi rekao porucniku "odoh na kafu u selo, vracam se za sat-dva." A ja sam sluzio u (relativno) urbanoj sredini ali su momci dobili i po nekoliko dana zatvora za "preskakanje ograde" i posetu kafani. Jebiga, "skolski centar" i nekako bi trebalo da bude primer.

 

Eh.  bilo pa proslo.

 

Ja sam strpljiv, posten i stoik.

Tokom mladosti, vozio sam motocikl od Zagreba do Nisa bez stajanja (ne racunajuci benzinske pumpe). Onda, '90-ih, sletio bih u Zagreb pa do familije u Srbiji morao preko Madjarske (rat, linije fronta). Danas, mogu kracim putem ali moram da stanem na tim (meni novim) granicama.

 

Pa sam, jebiga, jugonostalgicar. Neizleciv.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Jos malo o JNA, pre balkanskih (90-ih) ratova i kako je to uticalo na (male) segmente mog zivota.

 

Odmah nakon prijema u kasarnu, postroje nas po visini. Nisam kosarkas, ali sam 184 cm i i bio najvisi u vodu. I daju (dodele) mi puskomitraljez (mislim da se zvao M53). Popizdeh - drugi su morali da nauce delove puske, a ja i pusku i mitraljez. Kalimero bi rek'o, prava nepravda.

Eh, ali sta ti je ljudskost, lepota i ljubav.

Bio sam najstariji u vodu i "urban" covek. A mitraljez tezak. I oteraju nas na nekav mars/vezbu/kako-se-to-zove. Ja lipsem, nemam vazduha ,a podoficire ne zanima. I kaze mi drugar, daj, ja cu ponesti.

Ja inace iz Zagreba, a on Srbin iz Pristine. Posle, decenijama kasnije, me forumski Perkos uverava da takav ne postoji  - jer je moj drugar ozenio Albanku i ostao u Pristini i nakon svih sranja i ratova.

 

A postoji i druga prica.

 

Zblizio sam se sa deckom iz Istre, u istom vodu/odeljenju. Iz Poreca. Dodje mi vreme za odsutstvo, puna turisticka sezona, a on mi nekako nadje mesto da devojka i ja odemo na more. Upoznao sam i njegove roditelje i zenu i dete.

Nakon vojske, izgubili smo kontakt, svako svojim putem. I nekoliko godina kasnije, zena i ja vec ziveci u USA i planirajuci letovanje u domovini, ja ga potrazim na netu. Majko mila, nadjem vesti. Moj drugar u zatvoru - radio je u opstini i pravio neke mutljavine oko vodovoda i gradjevnih dozvola.

Letovali smo drugde.

 

I treca prica. Pomogao sam decku, sebi nisam mogao. Savetovao sam ga da odbije hranu u trpezariji. Ne da strajkuje gladju (to bi bilo politicki nezgodno), nego da mu se ne jede jer je depresivan i fale mu zena i dete. Kriomice, hranio sam ga keksima, neko ga je prijavio i on je poslan kuci, oslobodjen. (da ne detaljisem, bilo je par psihijajtrijskih pregleda koje je uspesno odglumio).

 

Sve skupa, izgubio sam godinu i kusur dana zivota. Ipak, vredelo je - zbog nje.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

49 minutes ago, zoran59 said:

Nisam kosarkas, ali sam 184 cm i i bio najvisi u vodu. I daju (dodele) mi puskomitraljez (mislim da se zvao M53).

Stari, dobri Sarac - pouzdan i rascisti livadu ocas posla.

:classic_biggrin:

 

Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Kronostime said:

Stari, dobri Sarac - pouzdan i rascisti livadu ocas posla.

:classic_biggrin:

 

Eh, verujem da ces me razumeti, dobar si covek.

 

Nikako se ne slazem sa izrazom "rascisti" jer za mene to nije "ciscenje" nego zlo, ubistvo. Tehnika je dobra kad olaksava zivot ali nije kad nanosi stetu.

 

Inace, o nadimcima oruzja... Tada smo one lakse puskomitraljeze zvali "Zivojinovic" a ove vece "Samardzic" - prema glumcima koji su nosili takvo naoruzanje u partizanskim filmovima.

Oteraju nas na mars od 10-ak km pa sam zavideo drugovima koji su nosili Zivojinovica od par kg a mene je zapalo da vucem Samardzica od... ma 100 tona je bio tezak, a i bilo ga je komplikovano cistiti.

Jebote, ja covek od nauke i 100 hobija, a sve to podnosim samo da me tast prihvati. Sta ti je ljubav... :classic_biggrin:

 

Link to comment
Share on other sites

Jos malo o JNA - ili, kako i zasto se ne razumemo.

 

Moj deda je bio partizan, antifasista. Posteno i razumno. Preziveo je rat.

 

Moj cale je upisao fakultet, polozio neke ispite ali nikako nije uspeo da polozi (tada obavezni) predmet "predvojnicka obuka." No, tog predmeta su bili oslobodjeni oni koji su odsluzili vojni rok. I moj stari ode na odsluzenje. Ima tu puno komplikacija i zackoljica, no necu da u postu pisem roman.

 

Elem, odsluzio sam i ja , kasnije. Okolnosti sam opisao u ranijim postovima.

Nije JNA bila uvek ista. "Moja" JNA je bila ona u kojoj se na pohvalu oficira odgovaralo sa "sluzim narodu!" Kasnije je postala drugacija.

 

Moj inzenjerijski bataljon je, dok sam sluzio, sagradio drveni pesacki most preko reke Korane u Karlovcu. Oznojili smo se, plivali, mucili ali smo uspeli. To je bilo 1985. godine.

 

A onda je '90-ih JNA, skroz promenjena, pucala na CIVILE na tom istom mostu, ubila ih nekoliko. I onda artiljerijiski raznela most.

 

Za koji qrtz sam se ja mucio i trudio? 

Ma, ne treba mi odgovoriti. Nikakav odgovor nema smisla.

 

Samo kazem, nemojte mi popljuvati jugonostalgiju. Gradnja tog mosta je dala nekakav delic smisla mojem zivotu, pucnjava i unistenje nije.

 

Troll off...

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Evo najbolje slike standarda u SFRJ. Na slikama dole je moja osnovna skola. Stara je preko 60 godina, ali ni uz raspad zemlje i ratove, nikom nije palo na pamet da tu nesto menja. Redovno kreceno i odrzavano, i sve potpuno isto kao sto pamtim. Osim Torcidinog murala, ali ajde… Cak i boje su zadrzane, ova zuta i svetlo plava. Imala sam jucer srece da je bilo otvoreno zbog EU izbora, pa sam mogla da udjem i slikam.

U odnosu na montazne barake kako danas prave nove skole, ovo je bio kvalitet, a bogami i dizajn, za trajanje:

 

IMG-2563.jpg
IMG-2565.jpg
IMG-2566.jpg

  • Like 2
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Kronostime said:

Po Zakonu - 5 do 12 godina zatvora.

:default_coffee:

 

Znači, Tito je bio pedofil. A i ostale njegove žene su bile znatno mlađe od njega. Herta Has, Davorjanka Paunović i Jovanka Budisavljević - sve su mu, po godinama starosti, mogle biti ćerke.

Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, Vince Carter said:

 

Znači, Tito je bio pedofil. A i ostale njegove žene su bile znatno mlađe od njega. Herta Has, Davorjanka Paunović i Jovanka Budisavljević - sve su mu, po godinama starosti, mogle biti ćerke.

Zene su mu bile punoletne - na koju mislis?

Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, Vince Carter said:

 

Na prvu, Pelagiju Belousovu. 1904. godište, Tito je oženio kada je imala samo 14 godina.

U to vreme takvi brakovi nisu bili neuobicajeni i zabranjeni - do toga je doslo tek kasnije.

Link to comment
Share on other sites

31 minutes ago, Vince Carter said:

 

To što takvi brakovi nisu bili zabranjeni tada, ne znači da je to bilo u redu.

Naravno da je bilo u redu, drustveno je bilo prihvatljivo. To sad zgrazavanje sto je po merilima danasnjice nesto neprihvatljivo je izuzetno glupo. Da ne navodim da znam nekoliko brakova u ruralnoj Srbiji u tom fazonu do 80tih. Nisu izazvali mnogo cudjenja u to vreme osim mozda par podignutih obrva. Koliko znam zadnji slucaj koji pamtim je bio covek koji je imao 30+ kad je ozenio 14 godina staru devojcicu. Mislim da su jos uvek u braku, nisam se raspitivala. Tu mogu I da ukljucim moje roditelje, moja majka je tek napunila 18 kad je dobila mene (sto ce reci da je imala 17 kad su me napravili), a moj otac je imao 26 kad sam ja rodjena. Evo 50 godina nakon, u srecnom braku, u danima kad mama ne preti da ce ga udaviti 😀

Jednostavno je to bilo prilicno normalno.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Pa kako gde verujem. U mom kraju se niko nije vencavao maloletan. Cak ni u generaciji mojih roditelja ne znam ni jednu osobu, ni roditelje mojih prijatelja, apsolutno nikog ko se vencavao maloletan, da ne govorim o onima od 14, 15 godina starosti. Moja tada najbolja drugarica je ostala trudna sa 17, i rodila dete sa 18, jer su joj lekari predvidjali da zbog operacije nece najverovatnije nikada vise zatrudnteti i opet smo bili u soku, nama je to bilo strano. Cak mislim da danas vise njih radja decu u tim godinama, nego tada (govorim za NS). 

 

10 hours ago, Vince Carter said:

 

Na prvu, Pelagiju Belousovu. 1904. godište, Tito je oženio kada je imala samo 14 godina.

 

Mislim 16. 

Link to comment
Share on other sites

Lica od 16 godina imaju pravo da se venčaju uz saglasnost roditelja, ako su oboje ispod 18, ne znam da li postoje izuzeci-tako je zvanično.

Da postoji trgovina decom, postoji.

Da rađaju od 14 i to postoji.

Bila je jedna priča, ne mogu nikako sad da je nađem, o Hrvatica koja je živela u Austriji i ušla u vezu sa dečakom, bukvalno osnovcem, predavala mu je u školi-napravljen je i dokumentarac gde oboje govore.

Ona je robijala u Austriji, a posle toga su se uzeli i (valjda) dobili decu.

Razlika je ono, baš, mislim nekih 30 godina ili tako nešto.

Ima video na yt sto posto, a on je valjda Renato.

Link to comment
Share on other sites

On 6/23/2024 at 7:58 PM, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

Pa kako gde verujem. U mom kraju se niko nije vencavao maloletan. Cak ni u generaciji mojih roditelja ne znam ni jednu osobu, ni roditelje mojih prijatelja, apsolutno nikog ko se vencavao maloletan, da ne govorim o onima od 14, 15 godina starosti. Moja tada najbolja drugarica je ostala trudna sa 17, i rodila dete sa 18, jer su joj lekari predvidjali da zbog operacije nece najverovatnije nikada vise zatrudnteti i opet smo bili u soku, nama je to bilo strano. Cak mislim da danas vise njih radja decu u tim godinama, nego tada (govorim za NS). 

 

 

Mislim 16. 

Naravno da zavisi gde. Sad kad razmislim znam barem dva primera tu oko moje generacije, 15-16. Jedna dve godine starija od mene, a druga godinu mladja. Tu smo se vec malo cudili.  Pogotovo sto su roditelji morali da daju saglasnost. U nekim krajevima balkana je to bila cesta praksa. 

Link to comment
Share on other sites

Na današnji dan pre 33 godine počeo je RASPAD JUGOSLAVIJE! Svako ima svoju stranu priče...

 

25. juna 1991. godine formalno je započeo raspad Jugoslavije

 

spacer.png

 

Raspad Jugoslavije formalno je započeo 25. juna 1991. kada su skupštine Slovenije i Hrvatske - tada Narodna skupština, danas Državni Zbor Slovenije, i Sabor Hrvatske - proglasile osamostaljenje, odnosno otcepljenje od SFRJ.

 

Licemerje Slovenaca i tisućljetni san Hrvata je isplivao na površinu.

 

Milana Kučan, 27. februara 1989.  je tokom govora na skupu u Cankarjevom domu podržao zahteve štrajkača u rudniku Stari trg u Trepči, na severu KiM. Tadašnji štrajk rudara, kosmetskih Albanaca, bio je motivisan isključivo političkim motivima, odnosno bio je izraz protivljenja ustavnim promenama unutar Srbije.

 

Kučan je tada insistirao "da rudari u Starom trgu brane Jugoslaviju" pozivom na očuvanje prethodnog statusa pokrajine Kosovo. Po tumačenju separatista ustavne promene u Srbiji bile su narušavanje tekovina AVNOJ. 

 

I tako....ode u prošlost i himna "Hej Sloveni" koje se završavala rečima "Proklet bio izdajica svoje domovine".....

 

To bi bilo to od mene, a sad možete da postavljate po n-ti put Fla-vor-aid.....

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...