Zivot i standard u SFRJ

[Div]

 

Negde, početkom sedamdesetih, prenos sa Karaburme:
-Dragi slušaoci, na omladinskom stadionu igraju OFK Beograd i Crvenka, prisutno je nekoliko desetina gledalca, mogao bih sve pojedinačno da ih predstavim ali ne verujem da bi vam to nešto značilo.

 

U Nikšiću ide prenos za lokalni radio:
-Centaršut na Tibljaša, šut, neće lopta u mrežu oca joj očinog, daj jednu cigaru.

[Janne240]

58 minutes ago, Perkos2 said:

Kviskoteka i njen kvisko Lazo Goluža!  Dobro je bilo i zagrebačko nedeljno popodne koje je vodio Saša ali prezime mi škripi valjda Zalepugin?

Kviskoteku su vodili Ivan Hetrih i Oliver Mlakar. Zalepugin jeste bio u popodnevu sa Dunjom Fingevald Puletić.

[DJORDJE]

Nikitovic i Susec su mi bili najbolji komentatori. Panta je znao cesto da se "izgubi" kao sa Carlom Lewisom. Moj drug je to zvao izliv Carla Lewisa u mozak.

[Janne240]

Mladen Delic u svom elementu:

 

[Janne240]

5 minutes ago, Janne240 said:

Mladen Delic u svom elementu:

 

Gledajuci delove ovog videa stice se utisak da je Bugarska u kontrama bila opasna da je bilo puno prilika, bilo je tako, i Simovic nije bio najsigurni ipak imao je odlicnih odbrana narocito ova iz koje je krenula akcija za taj famozni gol kojim je SFRJ otisla na EP Francuska i nije slavno prosla.

Ovaj drugi cuje se i skandiranje publike.

 

[Janne240]

Sušec, sećanja, podcast o komentarisanju tenisa i snalaženju u prenosu:

 

[Cyber]

32 minutes ago, Janne240 said:

Zalepugin jeste bio u popodnevu sa Dunjom Fingevald Puletić.

 

Ona se tada prezivala Lango. 😉

 

Prva emisija Nedeljnog popodneva 1979. 

 

[Perkos2]

Ja sam najvise cenio Borisa Mutića naravno uz Mladena Delića. Iz Srbije Nikitovic i Lazovic su bili najbolji ali iz nekog razloga Lazovic nije baš dobijao mnogo prenosa da radi. Mladen Delić je imao i jedan nezaboravni prenos sa plivanja kad je Borut Petrič osvojio medalju

[Cyber]

Zvanicno: Prvi voditelj, prvog dnevnika, prvog dana emitovanja programa televizije Beograd.

Nezvanicno: Jedan veliki urbani old school laf. 

 

 

[Janne240]

Koliko su tadasnji komentatori imali takta, osecaja i nisu gruvali nikakvu trivijalnu statistiku, kakav god improvizovan komentar bio odslikavao je nesto sa terena. Radijski komentatori su bili entuzijasti i atmosfera koju su docaravali sa ehom i uz suvu imaginaciju slusalaca, tacno i direktno bez blebetanja.

Danas je takav vasar i promaja istovremeno od silnih televizija, neki su toliko ofucani i prepricani da ne postuju ni sliku ni dogadjaj, narocito je Viskovic postao katastrofa u fudbalskim prenosima.

 

2 minutes ago, Cyber said:

Zvanicno: Prvi voditelj, prvog dnevnika, prvog dana emitovanja programa televizije Beograd.

Nezvanicno: Jedan veliki urbani old school laf. 

 

 

Pokoj mu dusi, to je klasik u istoriji televizije.

Edited February 18, 2022 by Janne240

[Cyber]

5 minutes ago, Janne240 said:

Pokoj mu dusi, to je klasik u istoriji televizije.

 

On i Dusanka Kalanj. 

 

Odrastati u tom i takvom svetu je privilegija! 

Edited February 18, 2022 by Cyber

[Janne240]

Dusanka Kalanj uz  Staku Novkovic Djordjević, Danku Novović i čuvenu Dragu Jonaš, primer je od koga nema ko da uči.

 

Edited February 18, 2022 by Janne240

[Janne240]

A ovo Ćićaćaći?

 

[Cyber]

40 minutes ago, Janne240 said:

Dusanka Kalanj uz  Staku Novkovic Djordjević, Danku Novović i čuvenu Dragu Jonaš, primer je od koga nema ko da uči.

 

Dok je bilo njih postojao je i jedan kulturni standard za primer. Secam se i te emisije. Eh, kako se radio nekada ritualno slusao. Velika drvena kutija koja je generisala svakojake fascinacije. Imalo se sta i cuti  i nauciti. Radio price. Radio pozoriste. Otvarala su se vrata novih svetova. Udisala se kultura. Nenametljivo se drzao nivo pa svakom na volju da se nadje ili ne.

Edited February 18, 2022 by Cyber

[Amigo]

Koliko je samo to vrijeme bilo normalno u poredjenju sa ovim danasnjim frustracijama na svakom koraku.

[Cyber]

Kakvo bi detinjstvo bilo bez Njega? 

 

 

 

Edited February 18, 2022 by Cyber

[urosg3]

[Cyber]

8 minutes ago, Amigo said:

Koliko je samo to vrijeme bilo normalno u poredjenju sa ovim danasnjim frustracijama na svakom koraku.

 

Puls tog vremena je bio drugaciji. To je vazilo na globalnom nivou. Panta rei. I sto jos rece mudri Heraklit, nikada ne mozes dva puta zakoraciti u istu reku. 

[DJ_Vasa]

22 minutes ago, Cyber said:

 

Puls tog vremena je bio drugaciji. To je vazilo na globalnom nivou. Panta rei. I sto jos rece mudri Heraklit, nikada ne mozes dva puta zakoraciti u istu reku. 

 

Odlična konstatacija

 

Ako pogledamo samo film i muziku, jasno je da se kvalitet nije ogledao u raznim tra-la-la efektima, već u kreativnosti scenariste, režisera, kompozitora ili izvođača. Pojavili su se filmovi kao što su Gandi, Amadeus, Vatrene kočije, Poslednji kineski car, Moja Afrika, Kišni čovek itd. Ako pogledamo emisije, kao npr. već pomenutu Kviskoteku, jasno je da se više cenilo opšte obrazovanje. Ako se osvrnemo na svetske događaje, pomenuo bih svetsku solidarnost da bi se ublažile posledice gladi u Etiopiji (Bob Geldof, YU Rock Mission), zajedničku volju da se sruši aparthejd, početak proširenja EU, volju da se demokratizuju zemlje sovjetskog bloka i još mnogo toga. Ne znam koliko sam u pravu, ali mislim da su u mnogim aspektima dominirale istinski humanističke smernice. Ako gledam iz ove perspektive, tadašnje društvo je u globalu delovalo naprednije. Danas svuda imamo antivaksere, ravnozemljaše, obrazovanje se svuda svodi na štancovanje kretena sa doktoratom ili bez njega, teorije zavere su u usponu, a uprkos mnoštvu informacija koje se mogu saznati putem interneta, svet kao da je krenuo u masovnu kretenizaciju.

[Janne240]

5 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Odlična konstatacija

 

Ako pogledamo samo film i muziku, jasno je da se kvalitet nije ogledao u raznim tra-la-la efektima, već u kreativnosti scenariste, režisera, kompozitora ili izvođača. Pojavili su se filmovi kao što su Gandi, Amadeus, Vatrene kočije, Poslednji kineski car, Moja Afrika, Kišni čovek itd. Ako pogledamo emisije, kao npr. već pomenutu Kviskoteku, jasno je da se više cenilo opšte obrazovanje. Ako se osvrnemo na svetske događaje, pomenuo bih svetsku solidarnost da bi se ublažile posledice gladi u Etiopiji (Bob Geldof, YU Rock Mission), zajedničku volju da se sruši aparthejd, početak proširenja EU, volju da se demokratizuju zemlje sovjetskog bloka i još mnogo toga. Ne znam koliko sam u pravu, ali mislim da su u mnogim aspektima dominirale istinski humanističke smernice. Ako gledam iz ove perspektive, tadašnje društvo je u globalu delovalo naprednije. Danas svuda imamo antivaksere, ravnozemljaše, obrazovanje se svuda svodi na štancovanje kretena sa doktoratom ili bez njega, teorije zavere su u usponu, a uprkos mnoštvu informacija koje se mogu saznati putem interneta, svet kao da je krenuo u masovnu kretenizaciju.

Tačno, globalna paradigma. E iz tog vrednosnog sistema se nije moglo drugačije te ja upisah sociologiju, znajući da me nesreća čeka za posao, ali knjige su bile jače od pukog zanata.

Politika i internet je pokvario ljude i svet, jedu g... i gledaju tudja posla,svak sve zna, a pojedinačno ništa.

Edited February 18, 2022 by Janne240

[Cyber]

1 hour ago, DJ_Vasa said:

Ne znam koliko sam u pravu, ali mislim da su u mnogim aspektima dominirale istinski humanističke smernice. 

 

Sa ovim bih se narocito slozila. Iz danasnje perspektive i sa iskustvom i znanjem koje imam, ja nemam sumnju da smo odrasli u svetu sa izrazenim humanistickim smernicama. To je, generalno, bio period nekog drustvenog i kulturoloskog equilibriuma. Kad pogledas u nekoj perspektivi, nakon WWII, u svetu je krenulo je 50-ih da se radi i gradi, verovalo se u buducnost, pa onda 60-ih ekonomski progres i kulturno opustanje, pa 70-ih jedan freshly pressed oporavljen svet, koji je kao takav imao podlogu za humanisticku matricu. U tom/takvom svetu smo mi odrastali. Zato i rekoh da je to bila privilegija. 

 

Svet kakvog se ja secam i u kome sam odrastala je sasvim uporediv sa iskustvima i dozivljajem mojih prijatelja koji su odrastali u nekim drugim zemljama. Godinama sam ronila po svedskom tv-arhivu, gledajuci do besvesti emisije iz tog doba a koje su oslikavale zivot i drustvo tog vremena, ljude i dogadjaje, gradske obicaje i norme. Neverovatno kakav deja vu, kakva dubleta mnogih stvari. Da stvar bude interesantnija, to se sve oslikava na mnogim ljudima koje znam. Govorim o urbanoj sorti. Mislim na Stockholm i Beograd tog doba. Mislim na ljude. Manire. Jezik. Kulturu. Mislim na obrazovanje i gde mu je bilo mesto na vrednosnoj lestvici. Mislim na de facto manifestacije i uticaj kulture/obrazovanja. Humanisticka norma. Bila je u vazduhu. Duboko razumem da smo nekada ipak bili deo sveta i/li imali potencijal da uhvatimo korak sa svetom. I zato mislim da je velika steta sto smo prekinuli novi talas 80-ih i okrenuli ledja svetu pustajuci endemski korov da se siri kao ambrozija. Sada je i svet (humanisticki) skrenuo a to ne uvecava nase sanse da udjemo u neki - cak ni u look-alike -  humanisticki tok. 

Edited February 18, 2022 by Cyber

[DJ_Vasa]

1 hour ago, Janne240 said:

Tačno, globalna paradigma. E iz tog vrednosnog sistema se nije moglo drugačije te ja upisah sociologiju, znajući da me nesreća čeka za posao, ali knjige su bile jače od pukog zanata.

Politika i internet je pokvario ljude i svet, jedu g... i gledaju tudja posla,svak sve zna, a pojedinačno ništa.

 

25 minutes ago, Cyber said:

 

Sa ovim bih se narocito slozila. Iz danasnje perspektive i sa iskustvom i znanjem koje imam, ja nemam sumnju da smo odrasli u svetu sa izrazenim humanistickim smernicama. To je, generalno, bio period nekog drustvenog i kulturoloskog equilibriuma. Kad pogledas u nekoj perspektivi, nakon WWII, krenulo je 50-ih da se radi i gradi, verovalo se u buducnost, pa onda 60-ih ekonomski progres i kulturno opustanje, pa 70-ih jedan freshly pressed oporavljen svet, koji je kao takav imao podlogu za humanisticku matricu. U tom/takvom svetu smo mi odrastali. Zato i rekoh da je to bila privilegija. 

 

Svet kakvog se ja secam i u kome sam odrastala je sasvim uporediv sa iskustvima i dozivljajem mojih prijatelja koji su odrastali u nekim drugim zemljama. Godinama sam ronila po svedskom tv-arhivu, gledajuci do besvesti emisije iz tog doba a koje su oslikavale zivot i drustvo tog vremena, ljude i dogadjaje, gradske obicaje i norme. Neverovatno kakav deja vu, kakva dubleta mnogih stvari. Da stvar bude interesantnija, to se sve oslikava na mnogim ljudima koje znam. Govorim o urbanoj sorti. Mislim na Stockholm i Beograd tog doba. Mislim na ljude. Manire. Jezik. Obrazovanje i gde mu je bilo mesto na vrednosnoj lestvici. Mislim na de facto manifestacije i uticaj obrazovanja. Humanisticka norma. Bila je u vazduhu. Duboko razumem da smo nekada ipak bili deo sveta ili imali potencijal da budemo. I zato mislim da je velika steta sto smo prekinuli novi talas 80-ih i okrenuli ledja svetu pustajuci endemski korov da se siri kao ambrozija.

 

Odgovoriću oboma pošto vam se postovi praktično nadovezuju.

 

Globalna paradigma je u izvesnoj meri paradoksalna. S jedne strane, čak i u nekoj pustari gde se jedva hvata signal, možeš da besplatno čitaš svetske klasike, naučne radove, da saznaš o mnogim fenomenima i naučnim dostignućima, možeš čak i da zaradiš pristojne pare dok si negde u planini i slično, ali s druge, mnoštvo sadržaja koji su dostupni na dva-tri klika stvaraju konfuziju i prezasićenost. Svet je krenuo u regresiju uprkos sve većoj razvijenosti, a regresija je prvenstveno na individualnom planu. Krajem osamdesetih je srušen Berlinski zid kao simbol komunizma, sistema koji se direktno suprotstavlja slobodi govora, a danas imamo cancel culture i neku novu formu marksizma u kojoj moraš da se uklopiš u neke mainstream kalupe. Ako se vratimo na SFRJ, nekada je Kviskoteka bila jedna od najgledanijih emisija, a danas su to kojekakve zadruge, farme i slične gluposti. Ako odemo malo dalje, nekada su se ljudi nadali da će odlazak čoveka na mesec rezultirati odlaskom na mars, ali danas imaš kretene koji tvrde da je zemlja ravna ploča, da se u svim vakcinama nalaze čipovi ili da ćeš dugo i srećno živeti ako bleneš u sunce. Ako pogledaš svetske političare, jedno su bili Karter, Čerčil, De Gol, Margaret Tačer, čak i komunista Gorbačov u odnosu na Trampa, Džonsona, Makrona ili Putka. Ukoliko se vratimo ponovo na SFRJ i njene ispljuvke, pala mi je na pamet jedna paralela: nekada čuveni skijaš Rok Petrovič, koji možda nije imao zvanje nacionalnog božanstva, dobio je molbu od neke devojčice da joj da autogram. Pristao je da to učini pod jednim uslovom - da mu devojčidca izrecituje neku pesmu. Pošto nije mogla da se seti nijedne, nije dobila autogram. Aktuelno tenisko božanstvo u 21. veku promoviše antivakserstvo, gospoDŽa i roditelji su mu primitivci koji javno istupaju, a zaista se ne sećam da sam išta čuo o porodici pomenutog Roka Petroviča. Možda skijaš nije poznatiji od tenisera i nema status božanstva, ali ima moje puno poštovanje na ličnom planu. Verujem da bi nesrećnog Petroviča danas optužili za zlostavljanje dece kada bi im tražio da upregnu obe moždane vijuge koje nisu zauzete instagramima, fejZbucima, tik-tokovima i sličnim sranjima.

 

U pravu si i za to da smo bili deo sveta. Kada su se ljudi spuštali na mesec, služba buđenja (valjda 981) je na dan ovog događaja obaveštavala ljude o direktnom prenosu ovog događaja, komentarisao je Milivoje Jugin, a sve je kasnije i ponovljeno pri čemu su ljudi to netremice gledali, dok se pola veka kasnije sa istim žarom gledaju zadruge, farme i slično. Dok su pre oko pola veka gostovali svetski poznati književnici i umetnici, sada je događaj kada se pojavi miloševićevac Handke ili raspali Džoni Dep. Sećam se i da su nekada optuživali Olivera Mandića da je previše feminiziran u TV nastupima za socijalističke vrednosti, a sada je poznat samo po tome što mlati ženu. Sećam se i da je Kusturica nekada išao u Kan maltene kao na pijacu, ali je boravak u tom gradu zamenio za boravak u analnim šupljinama Miloševića, Tadića i Vučića. Isto tako, sećam se da je u Palati Albanija nekada bila jedna od najboljih knjižara, a sada tamo prodaju neke parfeme. Sapienti sat.

[Milenko Puzigaca]

I da se jos jednom citira Mate Parlov i njegova "Kako ja mogu biti nacionalista ako sam bio svetski prvak?  Svet se divio mojim rezultatima i svi su me prihvatali kao svoga. Upoznao sam svet, i ne mogu biti ništa do kosmopolita".

 

Takođe treba stalno ponavljati i ovo. Za svet ne znam, ali ovde je sve to bilo moguće isključivo zbog toga što su srbende (hrvatende i ostali gad) bili nemilosrdno sabijeni u misje rupe da tamo smrde i da ne smeju da zucnu i sire svoje zlo, kako je jedino prirodno.

[Koca Popovic]

Je li se neko sjeca Nedeljnog Zabavnika sa Zijahom Sokolovicem i Seid Memic Vajtom?

[Stiletto]

7 hours ago, koca popovic said:

Je li se neko sjeca Nedeljnog Zabavnika sa Zijahom Sokolovicem i Seid Memic Vajtom?

 

Ja se ne sećam Zijaha sa Vajtom. Prvo je bio Slavko Štimac, pa Rusmir Agačević. Naravno, moguće i da sam prezupčio 😆